Sonja Savić – Samoća kao cena slobode

[Снежана]

Sonja Savić – Samoća kao cena slobode

„Veliki umetnik ostane rezime na ploči. Nema veze što je bilo još oko njega, koji su radili isto to. Jedan postaje lice i simbol epohe. To imate u svakom periodu. E to je i Sonja Savić.“

Srđan Marković

 

Boje života

Sonja Savić bila je ikona jedne izgubljene generacije, večita buntovnica i glumica u koju su polagane visoke nade. Inteligencija koja je u nemogućstvu poimanja užasne i najednom izmenjene stvarnosti pisane bojama rata, gladi i odliva ljudskog morala neprestano narastala i konačno dovela sebe do apsolutne samodestrukcije.

 

 

Svojom lepotom i svojim šarmom, kao i izvanrednom i do tad neviđenom glumom, ali i ponašanjem, oblačenjem, gestikulacijama i stavom obeležila je osamdesete, ujedno i zlatne godine u bivšoj Jugoslaviji. Važila je za uzor, urbanu ikonu, seks simbol, ali onima koji su je poznavali i za beskrajnu lepotu pameti i duha. Sonja je utisnula svoje ime u jugoslovensku kinematografiju, ali njeni filmovi nisu prikazali ni izbliza ko je i šta je ona zapravo bila.

 

„Mi nismo voleli ugovorena mesta, ugovoreno vreme, mi smo verovali u slučaj. Slučaj koji je uvek zlatni vez vremena u večnosti.“

 

Samodestrukcija kao bekstvo

Od glume je očekivala veliku dramu i ne sluteći da će joj sam život doneti još veću. Bila je mlada, lepa i talentovana, čekala ju je veoma uspešna karijera u zemlji u kojoj je njeno ime već imalo značajnu reputaciju. Najednom sve se menja, dolazi novi režim koji se ne interesuje za umetnost, počinje rat, velika zemlja nestaje i rasparčava se u nekoliko malih i Sonja ostaje sama u iznenada nepoznatom gradu, među nepoznatim ljudima, u vremenu u kojem pojam vrednosti više ne znači ništa.

Sredinom devedesetih odlazi u Njujork. Šest meseci provodi u Americi, a zatim se vraća u rasparčanu Jugoslaviju u kojoj besni rat. U društvu sličnih, kako je imala običaj da kaže Veltšmerc ljudi (pojam iz doba renesanse, koji je značaj dobio tek u doba romantizma krajem devetnaestog veka kada su mladi pesnici u svom pesimizmu patili od svih boli i težine sveta), u društvu Milana Mladenovića, Ivice Vdovića, Magi i drugih eks-ju zvezda novog talasa, koje su se polako gasile, i ona sama započinje svoj put ka dekadenciji i samouništenju.

 

 

„Ja sam bila srećna tek kad sam pronašla ljude koji su jednako nesrećni kao ja.“

 

„Ma nisam izlazila iz kuće, šta da vam kažem. I kad odlučim da prošetam, ne mogu da verujem šta se dešava. Ne znam šta me više plaši: automobili, narečja… Ovo su hipnotička vremena. Kamera, ova mala naprava, mnogo otkriva i isto toliko krije. Objektiv je najstariji i on kolo vodi, a mikrofon je opasan jer mogu da ga koriste hohštapleri i mafioze.“

 

„Na kineskoj novčanici princeza gleda razumno, što je muški princip, a princ nekako nežno, što je ženski princip. Znači, tek kada su zamenili principe, oni su postali jedno, srodne duše. U njihovoj tradiciji monasi su pisali knjige kako bi se pronašle srodne duše, odnos princ i princeza. Naš narod je primitivan i mi smo u tajni raseljenja. To je ono kao kad Mojsije baci narod u pustinju.“

 

Večita buntovnica

Bila je veliki borac za ljudska prava i zauvek zakleta protiv režima. Javno i hrabro govorila je protiv bezumlja koje se odigrava u zemlji i to ju je koštalo karijere i konačno života u bedi i egzilu.

„Dvesta kilometara odavde ljudi se lišavaju duše, i jedni, i drugi, i treći. Oni gube mogućnost iskustva planete zbog čega su i došli, a to je stvar koja se ne može poravnati. To je stvar prva, u Starom Zavetu,  ne u Novom – Ne ubij! – jer kad dođe do ubistva dolazi do rasčovečenja.“

 

„Ljudi su se pretvorili u sobne azilante. Ali nije narod izdao, izdali su intelektualci.“

 

„Tražiti đavola izvan sebe, pa to je vulgarno.“

 

 

Ko pamti Sonju samo po njenoj glumačkoj karijeri taj je propustio čitavu priču. Živela je i protivila se sistemu, bahatoj i totalitarnoj vlasti koja nema razumevanja za individualizam, protivila se neukusu i kiču i ljudskoj gluposti koja je za razliku od inteligencije uvek beskonačna.

Rade Šerbedzija: „Bila je uvek ogorčena na glupost i glupost ju je užasno nervirala, tako da su je uglavnom svi nervirali jer svi su bili glupi. Mislim da je bila u pravu.“

 

Dragan Nikolić: „Mnogi misle da je definicija glume kad si neko drugi, ali Sonja nas je učila da je definicija glume kad si svoj. “

 

Zoran Kostić Cane: „Bila je Guliver u Liliputu. Ali mnogo je Liliputanaca.“

 

Tama, razočaranje i kraj

Umrla je sama i zaboravljena u svom stanu 23. septembra 2008. u četrdeset i sedmoj godini života ogorčena na ljude i život.

http://kultivisise.rs/sonja-savic-samoca-kao-cena-slobode/

[Снежана]

Jedan deo svoga srca,
Jedan deo svojih zelja,
S povoerenjem ja cu otkrit,
Ispred starih prijatelja,
Ali nekih stravi ima ,
Sto ne govore se svima,
Sto se samo nekom sapnu,
...Ti znas...

Nekog moras, nekog moras i da sanjas,
Nekog ljubis i zbog njega zivot stvaras,
Nekog mora, neko treba da te ceka,
Da ti pise izdaleka,
I da pisma tvoja prima sva

Ti si tajna, ti si smisao mog puta,
I u tami zadnja svetiljka dok lutam,
Da te nema, ti sto nikad me ne krivis,
Da te nema, da ne zivis,
Svi bi putevi bec kraja bili znaj

[Natasa.]

Lepa Sonja...lepa Magi...lepa, talentovana i nesrećna generacija .

[Милан Ракић]

 

[Nina 777]

Nikada necu zaboraviti dan, kada nas je (privremeno) napustila Sonja, kao najblizi rod, bolelo me je srce, zbog njenog toliko ranjenog srca, koje nije naslo ukrepljenje, za ovog zivota, da nam pozivi jos..Tuga izgubljenih srna...cela ta ekipa   Neka su u spokoju.

[Aquilius Cratus]

3 hours ago, Natasa. рече

Lepa Sonja...lepa Magi...lepa, talentovana i nesrećna generacija .

Na 5:15 snimljeni razgovore sumira duh tih ljudi uz taktove pesme koju bi neki i zlonamerno protumacili ali i mimo toga dosta govori o njihovim mislima i osecanjima. Sve u svemu samleo ih weltshemrc.

 

[Aquilius Cratus]

5 minutes ago, Aleksandar Stojkovic рече

,,Toliko je zla u svetu, a ja sam tako nezna i fina, sve su boli na mojoj grbaci, oh kako sva zla i muke i tuge ovog sveta pritiskaju moju dusu, moju veltsmerc dusu'' Jeste, samo su njenu dusu pritiskale. Inace, svet je drugaciji za sve ostale koji nemaju tako neznu dusicu kao Sonjica Savic. Samo, nos joj nije bas bio tako nezan. Heroin ga je bas lepo milovao. Sva ova prica je apologija jedne snobisticke sujete, beOgradjanske.

And here we go. Maratonski thread in 3,2,1

[Dijasporka]

3 hours ago, Милан Ракић рече

 

Je l' ona ovo peva? Negde sam procitala da to nije njen glas... Uglavnom, ovu pesmu sam sasvim slucajno otkrila kad sam nesto gubila vreme na tjubu i ocarala me je... I moja deca je znaju, uvek je pevamo kad smo nocu napolju pa vidimo mesec

[Снежана]

20 minutes ago, Dijasporka рече

Je l' ona ovo peva? Negde sam procitala da to nije njen glas... Uglavnom, ovu pesmu sam sasvim slucajno otkrila kad sam nesto gubila vreme na tjubu i ocarala me je... I moja deca je znaju, uvek je pevamo kad smo nocu napolju pa vidimo mesec

и ја сам прочитала негде да не пева Соња него је глас извсне Јадранке

[Нифада]

Прелепа песма Арсена Дедића посвећена Соњи Савић.Преталентована глумица,штета само што није нашла друго решење за живот од оног који је изабрала,као још неки талентовани и успешни људи из те генерације.

А решење је у ствари Смисао,али пут до Смисла има своје лавиринте.

 

[Јелена011]

Ja se nikad nisam divila toj generaciji, iskreno, meni su to tragicni likovi, tragicne sudbine kad se covek jednostavno prepusti. Ima nesto u coveku, na ovim prostorima da patnju smatra uzvisenom, a ona sitna svakodnevna dela, tupava i glupava jednostavno izgubi iz vida. Toliko talenta, toliko darova, a sve za sta?

[RYLAH]

37 minutes ago, Јелена011 рече

Ja se nikad nisam divila toj generaciji, iskreno, meni su to tragicni likovi, tragicne sudbine kad se covek jednostavno prepusti. Ima nesto u coveku, na ovim prostorima da patnju smatra uzvisenom, a ona sitna svakodnevna dela, tupava i glupava jednostavno izgubi iz vida. Toliko talenta, toliko darova, a sve za sta?

Можда не сви, али већина великих уметника су трагичари, трагично су завршили. Али су иза њих остала и велика дела. Ако гледамо дела те генерације, која је објективно стварала веома кратко, дело које је остало иза те генерације у свим уметничким правцима је огромно. 

Не могу се подједнаким мерилима мерити мисли, схватања и поступци великих уметника и нас осталих. Они свет, и сваког појединца у том свету, осећају дубље и боље него било ко од нас, а Бог им је дао таленат да делић тога пренесу и нама, да макар кроз њихове очи можемо да гледамо дубље, даље и више.

Без ситних и свакодневних дела свет не би постојао, али без великих дела свет не би ишао напред. 

[Јелена011]

Slazem se, to nisu obicni ljudi, njihov duse znaju samo koliki je to krst bio nositi, niti ih krivim niti kritikujem u tom smislu. Ali bojim se da se ponekad obicni ljudi uznesu pa pomisle da je to dobro, pa krenu u lutanja i prepustanja, a ni izdaleka nemaju taj dar i taj priziv. Sklop licnosti, priziv, kako god ga nazvali, ne daje se svakom, to je bila generacija bas posebna I kao sto se nekad neki vernici zanesu pa krenu da oponasaju bukvalno svete i prave pisijadu od svega, tako se obicni ljudi zeznu pa oponasaju ovakve gorostase, a nemaju tu sirinu duse. Zato kazem. Vise sam da se vratimo obicnom,coveku koji siri ljubav oko sebe, radost, koji se probija i odoleva, jer mislim da nas je talas apatije i melahnolije iauvise obuzao kao narod.

[Нифада]

6 minutes ago, RYLAH рече

Можда не сви, али већина великих уметника су трагичари, трагично су завршили. Али су иза њих остала и велика дела. Ако гледамо дела те генерације, која је објективно стварала веома кратко, дело које је остало иза те генерације у свим уметничким правцима је огромно. 

Не могу се подједнаким мерилима мерити мисли, схватања и поступци великих уметника и нас осталих. Они свет, и сваког појединца у том свету, осећају дубље и боље него било ко од нас, а Бог им је дао таленат да делић тога пренесу и нама, да макар кроз њихове очи можемо да гледамо дубље, даље и више.

Без ситних и свакодневних дела свет не би постојао, али без великих дела свет не би ишао напред. 

Не може се рећи да није велика и талентована глумица- Meryl Streep ,али гура свој живот достојанствено и ствара, на прагу осамдесетих.Но,људи су различити,наравно,штета за Соњу,могла је још толико тога да покаже овом свету,њен глумачки израз је био  заиста уметнички израз.

[RYLAH]

Управо сада, Нифада рече

Не може се рећи да није велика и талентована глумица- Meryl Streep ,али гура свој живот достојанствено и ствара, на прагу осамдесетих.Но,људи су различити,наравно,штета за Соњу,могла је још толико тога да покаже овом свету,њен глумачки израз је био  заиста уметнички израз.

Види животе холивудских глумаца, па ћеш да видиш колико су срећни, макар они највећи. По мени, Мерил Стрип је изврсна и талентована глумица, и одличан професионалац, али није то о чему сам ја причао.

Није Мерил Стрип тај сентимент Соње Савић или ових из ЕКВ или других из те талентоване генерације. Рецимо Џек Николсон или покојни Хит Леџер су тај калибар, само што је Џек некако научио да живи у овом свету. Покојници из америчких шездесетих и седамдесетих су та генерација, онда и неки који су научили да живе и буду функционални. Рецимо, ја музику ЕКВ или Азре уопште не сматрам мање вредном од музике Пинк Флојда, само што су стварали у различитим меридијанима и на различитим језицима.

Не знам како то да опишем до краја, ваљда је ствар осећаја, али мислим да је између Мерил Стрип и Соње Савић разлика огромна (ово се не односи на глумачки таленат него на тај "осећај за свет").