Време и трансцеденција

[Александар Милојков]

Време је део онога што зовемо творевина. Односно, има свој апсолутни почетак. Или, било је када га није било. 
Време је, заправо, пролазак будућности кроз тренутни доживљај овог "сада" ка путу у прошлост. Постојање једног конкретног и непоновљивог "сада", кроз које будућност путује ка прошлости, говори да време може бити бесконачно у будућности, али не и у прошлости. Оно мора имати почетак. У противном, не постоји могућност да стигнемо до оног што нам је емпиријски најизвесније - ово опитно "сада". 
Тако, време нам, као наше опитно "сада", показује да постоји апсолутни почетак времена. Тај апсолутни почетак је "пре" времена, претходи му, али није време и не може се мислити у категоријама времена. Ако би се мислило у категоријама времена, опет бисмо имали проблем постојања нашег емпиријског "сада" - како се до њега стигло ако уназад имамо временску бесконачност?. А ако се не може мислити у категоријама времена, онда је тај апсолутни почетак недоступан знању - трансцедентан је.
Тако, наше емпиријско "сада" указује нам на трансцеденцију. Ту трансцеденцију хришћани називају Богом.

[Aquilius Cratus]

Ali to su dva razlicita fenomena koja se zbog skucenosti formalnog jezika nazivaju jednom recju - vreme. Vreme kao skalarna velicina koja sluzi za odredjivanje duzina toka raznih procesa i vreme kao unutrasnje osecanje, koja ulaskom u jedno "sada" uocava razliku izmedju istorije i vecnosti. Videti debatu Bergsona i Ajnstajna na tu temu mada se ni njih dvojica nisu bas razumela u toj polemici ali se jasno da videti da zakljuci u vezi sklarnog vremena na uticu na intuitivne zakljucke o vremenu kao jendom "sada".

[Александар Милојков]

Не знам, мени је непојмљиво да је време вечно уназад. Исто као ни бескрајни ланац каузалитета уназад. Таква бесконачност ми искључује могућност тренутне свесности.

[Александар Милојков]

 

Да, али бојим се да ми и ту вечност разумевамо као бесконачну временску протежност. Она то није. Не знам шта је, али то није. Зато је и трансцедентна. Не можемо да изразимо став о њој. Односно, да субјекат вежемо за предикат копулом (глаголом бити). Неизрецивост и немисливост.

[GeniusAtWork]

1 hour ago, Александар Милојков рече

Постојање једног конкретног и непоновљивог "сада", кроз које будућност путује ка прошлости, говори да време може бити бесконачно у будућности, али не и у прошлости. Оно мора имати почетак. У противном, не постоји могућност да стигнемо до оног што нам је емпиријски најизвесније - ово опитно "сада". 

Мислиш да ако би време било бесконачно у прошлости, онда би требало да прође бесконачно много времена да бисмо стигли до садашњег тренутка? Али онда време уопште не би ни могло да тече, јер би било која два тренутка била бесконачно временски удаљена један од другог. А с обзиром да време тече, не знам зашто би био проблем да постоји бесконачно у прошлости. Оно иде својом брзином и стигло је до тренутка који називамо "сада", тренутка који се ни по чему не разликује од неког тренутка у прошлости или будућности.

[Aquilius Cratus]

2 hours ago, Александар Милојков рече

Не знам, мени је непојмљиво да је време вечно уназад. Исто као ни бескрајни ланац каузалитета уназад. Таква бесконачност ми искључује могућност тренутне свесности.

Moze, ako eksperimenta radi razmisljao kao anticki ljudi i beskonacnost ne pokusavamo zamisliti na pravoj liniji nego u kruznim i spiralnim formama. 

 

[Александар Милојков]

10 hours ago, GeniusAtWork рече

Мислиш да ако би време било бесконачно у прошлости, онда би требало да прође бесконачно много времена да бисмо стигли до садашњег тренутка? Али онда време уопште не би ни могло да тече, јер би било која два тренутка била бесконачно временски удаљена један од другог. А с обзиром да време тече, не знам зашто би био проблем да постоји бесконачно у прошлости. Оно иде својом брзином и стигло је до тренутка који називамо "сада", тренутка који се ни по чему не разликује од неког тренутка у прошлости или будућности.

 

Како да стигнеш до тачке која је бесконачно удаљена?

[Александар Милојков]

9 hours ago, Aquilius Cratus рече

Moze, ako eksperimenta radi razmisljao kao anticki ljudi i beskonacnost ne pokusavamo zamisliti na pravoj liniji nego u kruznim i spiralnim formama. 

То је једино решење које подржава вечност онога што зовемо творевином, укључујући и време. Али, да ли је наша стварност кружна или спирална? Или је ипак праволинијска? Мислим да наука иде као овом другом.

[Aquilius Cratus]

5 minutes ago, Александар Милојков рече

То је једино решење које подржава вечност онога што зовемо творевином, укључујући и време. Али, да ли је наша стварност кружна или спирална? Или је ипак праволинијска? Мислим да наука иде као овом другом.

Mislim da ne ide ni ka jednom. Barem ne za sada. Ser Rodzer Penrouz na primer, kao i jos par naucnika, imaju model ciklicnog svemira koji svakako podrazumeva i ciklicno vreme. Razni multivers modeli rade sa ciklicnim vremenom samo sto su mnogi od njih za sada iz tehnickih razloga neoborivi. Neki su potpuno neoborivi nezavisno od tehnoloskog razvoja ali i to nam je dovoljno da vidimo da nauka za sada ne moze da zauzme neku argumentovanu pristrasnost prema ovoj ili onoj metafizici vremena. Sto je najbolje za samu nauku.

[Justin Waters]

8 minutes ago, Александар Милојков рече

То је једино решење које подржава вечност онога што зовемо творевином, укључујући и време. Али, да ли је наша стварност кружна или спирална? Или је ипак праволинијска? Мислим да наука иде као овом другом.

Nije jos nista apsolutno dokazano. Na relativno malim skalama, kad govorimo od milijardama godina, trenutni kosmoloski model se zasniva na pravolinijskom posmatranju vremena, ali sto ne znaci da na vec skalama 10-nama i stotianama milijardi vrijeme nije ciklicno. 

Takodjer trenutni komsoloski model velikog praska, istina govori o pocetku univerzuma, ali ovog naseg osmotrivog. Takodjer je prevazidjen model po kome je svemir bio mala tacka prije koje nije bilo nista. Otkricem inflacije model velikog prska se sada nalazi na ekspanziji prostor vremena, koje nije nuzno bilo u pocetku skoncentrisana beskonacno mala tacka vec je bilo kao ogromno izvaljano tijesto ciji jedan dio se razvlaci i dalje. To govori u prilog tome da vrijeme u ovom univerzumu ima mozda svoj pocetak, ali ne govori nista u prilog tome da je to apsolutni pocetak vremena. 

Isto tako mislim da ako je tesko zamisliti vracanje unazad beskonacno, tesko je zamisliti i beskonacno idenje unaprijed. Iz ljudske perspektive vrijeme se ne opaza kao nesto zasebo, odvojeno od stvarnosti koje nas okruzuje, dakle ta susta relativnost koja ukljucuje i prolaznost ipak izgradjuje i nasu svijest i kako percepiramo vrijeme.  

[Срђан Шијакињић]

Шта тачно подразумевате под цикличним временом? Концепт да ће се простор-време једном поново "скупити" у стање пре ширења (или у стање какво је већ постојало на почетку универзума), а затим опет раширити или нешто друго? Можда да ће у једном тренутку "сада" постати идентично са неким тренутком који се већ догодио у прошлости?

Можемо ли посматрати време као појам који не мора нужно да се поклапа са временом из појма "простор-време"? Јер ми се чини да би за хипотетичког посматрача ван нашег универзума, који би посматрао настанак универзума, самим тим и времена, његово "колабирање" тј. враћање у почетно стање и затим поновни настанак и ширење, време текло линеарно иако би се онда можда могло рећи да је циклично.

[Срђан Шијакињић]

И одувек имам једну недоумицу, можда мало наивно формулисано, наиме да ли се време може раздвојити од кретања, од промена. Када би се све честице од којих је свет сачињен у једном тренутку "замрзле" да ли би време и даље текло? Чини ми се да за неког посматрача ван тог заустављеног универзума би, тако да из тог угла изгледа да је време хипотетички независно од кретања и да би постојало само за себе, независно од тога што субјективно не би постојало за оне који су заустављени у одређеном тренутку.

[Deja Vu]

5 hours ago, Срђан Шијакињић рече

Јер ми се чини да би за хипотетичког посматрача ван нашег универзума, који би посматрао настанак универзума, самим тим и времена, његово "колабирање" тј. враћање у почетно стање и затим поновни настанак и ширење, време текло линеарно иако би се онда можда могло рећи да је циклично.

Za hipotetickog posmatraca van univerzuma vreme ne vazi samim tim za njega ne postoji tj. on ga ne dozivljava kao linearan proces, nego u ovom nasem slucaju kao krug. To znaci da svaki momenat iz proslosti i buducnosti vidi kao delove tog kruga, mogli bismo reci kao zamrznute na neki nacin, poput frejmova na traci od filma, mada opet  ne ni tako nego sve to zajedno taj krug kao celinu. Istovremeno vidi i dozivljava ono sto mi nazivamo proslost sadasnjost i buducnost koji za njega ne bi ni postojali.

[Срђан Шијакињић]

27 minutes ago, Deja Vu рече

Za hipotetickog posmatraca van univerzuma vreme ne vazi samim tim za njega ne postoji tj. on ga ne dozivljava kao linearan proces, nego u ovom nasem slucaju kao krug. To znaci da svaki momenat iz proslosti i buducnosti vidi kao delove tog kruga, mogli bismo reci kao zamrznute na neki nacin, poput frejmova na traci od filma, mada opet  ne ni tako nego sve to zajedno taj krug kao celinu. Istovremeno vidi i dozivljava ono sto mi nazivamo proslost sadasnjost i buducnost koji za njega ne bi ni postojali.

Да, за њега не важи време из нашег универзума, али неко "друго" време би протицало и за њега зар не. Не знам како бих то формулисао, али имам осећај да време апсолутно постоји, да не може постојати свет (или било шта, сем Бога) у коме нема времена. Вероватно се ради само о интуитивном доживљају...

[Tumaralo.]

14 hours ago, Александар Милојков рече

Време је, заправо, пролазак будућности кроз тренутни доживљај овог "сада" ка путу у прошлост.

Ovde mi nesto miriši na sudbinu i determinizam    Podrazumeva vec odredjenu buducnost. Tako ispada kad se kaze na ovakav nacin..

13 hours ago, Александар Милојков рече

Не знам, мени је непојмљиво да је време вечно уназад. Исто као ни бескрајни ланац каузалитета уназад. Таква бесконачност ми искључује могућност тренутне свесности.

Nepojmljivo je i da ide beskonacno unapred. A ne znam kako si dosao do ovog zakljucka "Таква бесконачност ми искључује могућност тренутне свесности.".?