Време и трансцеденција

[Рапсоди]

5 hours ago, Срђан Шијакињић рече

И одувек имам једну недоумицу, можда мало наивно формулисано, наиме да ли се време може раздвојити од кретања, од промена. Када би се све честице од којих је свет сачињен у једном тренутку "замрзле" да ли би време и даље текло? Чини ми се да за неког посматрача ван тог заустављеног универзума би, тако да из тог угла изгледа да је време хипотетички независно од кретања и да би постојало само за себе, независно од тога што субјективно не би постојало за оне који су заустављени у одређеном тренутку.

Невероватно...и ја сам доста пута размиљала о истој ствари. Да ли се време може раздвојити од кретања.  Е сад, ако верујеш бајкама / Трнова Ружица/ Аурора/ Успавана лепотица/ онда верујеш и да време  постоји, тече,  и ако је залеђен, замрзнут део целеине/ универзума/  Ако је замрзнут  бесконачни универзум / честице / а не део целине, онда  .

У вези са уводним постом,  размишљам да  невезано за творевину, ипак  категорија бесконачне прошлости постоји исто као и бесконачна будућност.

Једно лично, банално размишљање на тему  времена. / Мени се дешава да ми пола сата ујутру и пола сата увече,  имају  различито временско трајање, при истим или 90 посто сличним акцијама / радњама /            

[zuti car]

1 hour ago, Срђан Шијакињић рече

Да, за њега не важи време из нашег универзума, али неко "друго" време би протицало и за њега зар не. Не знам како бих то формулисао, али имам осећај да време апсолутно постоји, да не може постојати свет (или било шта, сем Бога) у коме нема времена. Вероватно се ради само о интуитивном доживљају...

To je zato sto si ti ogranicen vremenom , zapravo nacinom na koji ga dozivljavas . Da kojim slucajem nisi ogranicen lienarnom percepcijom vremena i da si  sposoban da vidis sve sto se ikada dogodilo is to ce se dogoditi , zapravo da sposoba  ne zamo da vidis nego i da budes na svim mestim u svim vremenskim periodima , kakav dozviljaj vremena bi imao tada i koliko bi ono za tebe postojalao 

[Deja Vu]

1 hour ago, Срђан Шијакињић рече

Да, за њега не важи време из нашег универзума, али неко "друго" време би протицало и за њега зар не. Не знам како бих то формулисао, али имам осећај да време апсолутно постоји, да не може постојати свет (или било шта, сем Бога) у коме нема времена. Вероватно се ради само о интуитивном доживљају...

Ne nema drugog vremena nego samo dozivljaj ovog Vrati se opet na Rastina i M teoriju koju je izneo. Po M teoriji (koja inace stvarno postoji u fizici kao hipoteza nije Rastin nista izmislio) postoji 11 dimenzija od kojih mi primecujemo samo 4 jer je ostalih 7 toliko sicusno da ih ne vidimo i ne primecujemo. Kao objasnjenje se navodi onaj primer sa kablom kog u bilizini vidimo kao 3D objekat ali kada se udaljimo vidimo ga kao liniju kao 2D objekat. Iz istog razloga mi ne vidimo ostalih 7 dimenzija jer smo ''udaljeni'' od njih.

Sad zamisli da se mozes toliko daleko udaljiti od objekata u univerzumu toliko daleko da pocinjes da primecujes da su neke dimenzije postale sicusne, i da ta dimenzija bude vreme. Tada ces svet videti poput kabla kao pljosnati disk. Kad se priblizis to je sfera kako kaze Rastin, ali kad se udaljis je disk. Poput lopte. Kad je drzis u ruci vidis je i dozviljavas kao 3D loptu, ali kad je sutnes preko pola terena videces je kao beli krug.

Ili moze to i ovako da se shvati. Posto nas mozak radi u 4D, kombinacijom ovih dimenzija se neke otklanjaju. Mi vidimo (x, y, z, t) dimenzije, a ne vidimo a b c d e f g. Sad iskombinuj ovo npr. (x, y, a, t) ili (x, b, z, t) ili (a, b, c, t) ili  najbitnija (x, y, z, a). U poslednjem slucaju ne vidis vreme (t) jer su usao u drugu dimenziju (a) (u Rastinovom primeru to je ''cetvrta dimenzija'') u kojoj sada drugacijes vidis citav univerzum kao flat circle a ne kao sferu. Tada ne dozviljavas vreme jer dozivljavas cetvrtu dimenziju prostora kakva god da je. Naravno ja sam samo uzeo u obzir da nas mozak radi u 4D i pretpostavio da ce raditi tako zamenim dimenzije. Postoji i mogucnost za uprgrade mozga dodavanjem novih tako da radi u 5D ili 11D ali nebitno toliko.

[Срђан Шијакињић]

17 minutes ago, Deja Vu рече

Ne nema drugog vremena nego samo dozivljaj ovog Vrati se opet na Rastina i M teoriju koju je izneo. Po M teoriji (koja inace stvarno postoji u fizici kao hipoteza nije Rastin nista izmislio) postoji 11 dimenzija od kojih mi primecujemo samo 4 jer je ostalih 7 toliko sicusno da ih ne vidimo i ne primecujemo. Kao objasnjenje se navodi onaj primer sa kablom kog u bilizini vidimo kao 3D objekat ali kada se udaljimo vidimo ga kao liniju kao 2D objekat. Iz istog razloga mi ne vidimo ostalih 7 dimenzija jer smo ''udaljeni'' od njih.

Sad zamisli da se mozes toliko daleko udaljiti od objekata u univerzumu toliko daleko da pocinjes da primecujes da su neke dimenzije postale sicusne, i da ta dimenzija bude vreme. Tada ces svet videti poput kabla kao pljosnati disk. Kad se priblizis to je sfera kako kaze Rastin, ali kad se udaljis je disk. Poput lopte. Kad je drzis u ruci vidis je i dozviljavas kao 3D loptu, ali kad je sutnes preko pola terena videces je kao beli krug.

Ili moze to i ovako da se shvati. Posto nas mozak radi u 4D, kombinacijom ovih dimenzija se neke otklanjaju. Mi vidimo (x, y, z, t) dimenzije, a ne vidimo a b c d e f g. Sad iskombinuj ovo npr. (x, y, a, t) ili (x, b, z, t) ili (a, b, c, t) ili  najbitnija (x, y, z, a). U poslednjem slucaju ne vidis vreme (t) jer su usao u drugu dimenziju (a) (u Rastinovom primeru to je ''cetvrta dimenzija'') u kojoj sada drugacijes vidis citav univerzum kao flat circle a ne kao sferu. Tada ne dozviljavas vreme jer dozivljavas cetvrtu dimenziju prostora kakva god da je. Naravno ja sam samo uzeo u obzir da nas mozak radi u 4D i pretpostavio da ce raditi tako zamenim dimenzije. Postoji i mogucnost za uprgrade mozga dodavanjem novih tako da radi u 5D ili 11D ali nebitno toliko.

Океј, супер речено, али Раст онда исто каже отприлике да у свету без времена нема ни живота. Мени се чини да постојање без времена није могуће, јер постојање на неки начин подазумева трајање, нешто константно што опстаје баш кроз време... Можда само не могу да се отмем интуицији и перспективи коју имам...

[GeniusAtWork]

Мени се највише свиђа термодинамичка дефиниција времена: време је мера повећања ентропије у свемиру. И готово. Ентропија увек иде на горе (зашто је то тако је једна од најдубљих мистерија науке коју нико није успео ни да начне), зато и време увек тече напред. Не можеш да се вратиш назад кроз време јер би се онда вратио у моменат када је глобална ентропија свемира била мања, а то не можеш  (локално ентропија може увек да се смањи ако имаш неки извор енергије - нпр. живот захтева ниску ентропију и постоји захваљујући Сунцу - али увек науштрб глобалног повећања ентропије у целом свемиру). И време ће постојати све док/ако свемир као целина не дође у еквилибријум, тј. када било које две тачке било где у свемиру имају потпуно изједначену енергију: онда појам времена постаје бесмислен јер је такав свемир потпуно мртав (зато се и ово назива топлотна смрт свемира), у њему ничег не може да буде и ништа не може да се дешава. Секунда, или милијарду година, или гуголплекс година/еона/било чега тада не значе ништа, зато и време практично престаје да постоји кад се то деси.

[Milan Nikolic]

Само што је овде тема и о трансценденцији.

[Aquilius Cratus]

1 hour ago, Срђан Шијакињић рече

Океј, супер речено, али Раст онда исто каже отприлике да у свету без времена нема ни живота. Мени се чини да постојање без времена није могуће, јер постојање на неки начин подазумева трајање, нешто константно што опстаје баш кроз време... Можда само не могу да се отмем интуицији и перспективи коју имам...

Ima, ali bizarnosti li u tom njegovom svetu smrt nije nuznost zivota nego je zivot nuznost smrti. Jer koliko je smrt zaista Smrt ako nema sta da ubija.

[Aquilius Cratus]

8 minutes ago, GeniusAtWork рече

Мени се највише свиђа термодинамичка дефиниција времена: време је мера повећања ентропије у свемиру. И готово. Ентропија увек иде на горе (зашто је то тако је једна од најдубљих мистерија науке коју нико није успео ни да начне), зато и време увек тече напред. Не можеш да се вратиш назад кроз време јер би се онда вратио у моменат када је глобална ентропија свемира била мања, а то не можеш  (локално ентропија може увек да се смањи ако имаш неки извор енергије - нпр. живот захтева ниску ентропију и постоји захваљујући Сунцу - али увек науштрб глобалног повећања ентропије у целом свемиру). И време ће постојати све док/ако свемир као целина не дође у еквилибријум, тј. када било које две тачке било где у свемиру имају потпуно изједначену енергију: онда појам времена постаје бесмислен јер је такав свемир потпуно мртав (зато се и ово назива топлотна смрт свемира), у њему ничег не може да буде и ништа не може да се дешава. Секунда, или милијарду година, или гуголплекс година/еона/било чега тада не значе ништа, зато и време практично престаје да постоји кад се то деси.

Ali hipoteticki mozes da "skocis" u susedni multiverzum u neku tacku vremena tako da ispada kao da si otisao u proslost. Narocito je ako je opet taj hipiteticki paralelni univerzum dovoljnoi slican tvom tako se da se razlike u onom delu tog sveta u kome bi ti delovoa ni ne daju uociti.

[Deja Vu]

54 minutes ago, Срђан Шијакињић рече

Океј, супер речено, али Раст онда исто каже отприлике да у свету без времена нема ни живота. Мени се чини да постојање без времена није могуће, јер постојање на неки начин подазумева трајање, нешто константно што опстаје баш кроз време... Можда само не могу да се отмем интуицији и перспективи коју имам...

Nije bas rekao da nema zivota nego da nema promene, rasta, nastajanja, nestajanja, ali ima stvari samo se one ne menjaju jer su u vecnosti. Zapravo, ono sto on naziva zivotom nije nista drugo do pljosnata kruzna livada na kojoj smrt kosi stvari koje je uvela u vreme kako bi ih jel te kosila i ubijala posto bi inace ona izgubila svrhu ne bi bila smrt. I tako jovo nanovo. Ali te stvari mogu postojati i van vremena, u vecnosti samo se ne menjaju nego su iste, to su stvari po sebi. A slicno postoji u hriscanstvu, jer sta su bozji logosi i ideje ako ne vecne nepromenljive stvari o kojima Rastin prica? Tako kada se jednom tvorevina upodobi tim idejama nece biti nikakvog vremena tj. menjanja vec upodobljenih stvari i osoba.

Sad to moze delovati kao vecni smor tipa sve zamrznuto sve isto nista se ne menja, ali nije bas tako. Zapravo je to pravi, jedini, istiniti i vecni zivot. Svakako nekog kretanja ce biti, o tome govori Maksim Ispovednik kada spominje mirujuce kretanje ili krecuce mirovanje ili kako vec to naziva ne mogu da se setim. To kretanje se zapravo odnosi na vecno upoznavanje Boga i gradjenje odnosa sa Njim. Takvo vecno gradjenje odnosa i kretanje u ljubavi postoji vec kod Trojice.

[Deja Vu]

6 minutes ago, Aquilius Cratus рече

Ima, ali bizarnosti li u tom njegovom svetu smrt nije nuznost zivota nego je zivot nuznost smrti. Jer koliko je smrt zaista Smrt ako nema sta da ubija.

Pretece me minut-dva dok sam pisao esej

[Aquilius Cratus]

 

 

[Deja Vu]

 Zanimljivo je da sam bas ove nedelje ponovo gledo seriju, Jungu de si sad da objasnis taj sinhronicitet. Naravno gledo po drugi put, mora se time is flat circle and I'll do it again and again and again

[Aquilius Cratus]

9 minutes ago, Deja Vu рече

 Zanimljivo je da sam bas ove nedelje ponovo gledo seriju, Jungu de si sad da objasnis taj sinhronicitet. Naravno gledo po drugi put, mora se time is flat circle and I'll do it again and again and again

Sinhronicitet su mnogi na netu videli u tome sto se par meseci nakon emitovanje serije dogodila tragedija sa Tijanom.

[Tumaralo.]

Opet je to objasnjavanje vremena kroz neke prostorne kategorije.  Bilo da kazes da je vreme prava linija bilo da kazes da je vreme pljosnat krug bilo da kazes da je spirala xD...

Jedino drugo shvatanje je ono misticno...koje je Bergson pokusavao da objasni. Ustvari valjda je on prvi koji je vezao pojam vreme za to "misticno".
 

[Deja Vu]

5 minutes ago, Aquilius Cratus рече

Sinhronicitet su mnogi na netu videli u tome sto se par meseci nakon emitovanje serije dogodila tragedija sa Tijanom.

To bas i ne deluje kao sinhronicitet jer je dugacak period, ali je svakako strasno.