Привредна сирочад

[АлександраВ]

Masovna seoba Kineza iz ruralnih krajeva preobrazila je privredu, ali je na selu ostavila više miliona dece čiji su roditelji za poslom otišli u gradove. Ta država tek danas odmerava društvenu cenu svega toga.

Roditelji koje je ponela najveća dobrovoljna seoba radnika u istoriji čovečanstva ostavili su decu u siromašnim selima širom Kine. Neka deca su ostala kod kuće s jednim roditeljem, a neka s nepismenom bakom ili od rada istrošenim dekom.

U Kini živi oko šezdeset jedan milion tzv. ostavljene dece, koja su postala siročad zbog privrednog čuda u kopnenoj Kini. Razgovori sa socijalnim radnicima, nevladinim organizacijama, ekonomistima i roditeljima pokazuju da su migranti to učinili zarad baš te dece. Na taj način mogu platiti njihovo obrazovanje, sagraditi im kuću i omogućiti im život među oblakoredima, umesto u svinjcu. Ekonomisti kažu da je to cena modernizacije Kine, jednako kao i cena u vidu zatrovane vode i nesnosnog smoga koji su posledica industrijskog razvoja.

„O njima razmišljamo kao o privrednoj siročadi", kaže Dženi Bouen, šefica američke dobrotvorne organizacije „Van skaj", koja je nedavno pokrenula pilot-projekat radi pružanja pomoći deci koja odrastaju bez roditelja. „Sela propadaju pošto je mnogo mladih roditelja otišlo za poslom. Generacije ljudi koje su oduvek bile zajedno sad to više nisu."

Nezaustavljiva seoba radnika u Kini danas malo posustaje zbog smanjenja radne snage. Fajnenšel tajms je ove godine objavio niz članaka o okončanju tog migratornog čuda i o tome kako to utiče na migrante koji su za samo tri decenije učmalo ruralno društvo preobrazili u digitalno.

Zbog usporavanja privrednog rasta neki radnici se sele bliže kući dok Peking nastoji da otvori nova radna mesta u unutrašnjosti. To znači da oni decu mogu viđati svakih nekoliko nedelja, umesto jednom godišnje ili još ređe. A tehnologija na relativno jeftin način omogućava kontakt između dece i roditelja.

Ipak, na svakog migranta koji se doseli bliže kući jedan migrant napusti selo u potrazi za prvim poslom, možda zbog toga što je novoizgrađeni auto-put omogućio da nekad nepristupačne oblasti danas budu otvorene za spoljni svet. Zato će narednih godina nekoliko desetina miliona dece i dalje uglavnom živeti bez roditelja.

To bi moglo ugroziti naredno pokolenje i budući privredni rast Kine, kažu ekonomisti. Deca obrazovana u siromašnim seoskim školama, bez pismenih roditelja koji bi im pomagali, možda neće moći da podupru privredni rast zasnovan na inovacijama koji Peking planira.

A šteta koju trpi kinesko društvo i tradicionalna porodica, koja ostavlja trag čak i na psihi ostavljene dece, mogla bi biti još veća, kažu ekonomisti, naučnici i svi ostali koji su izučavali fenomen ostavljene dece.

Peking je već godinama svestan tog problema. Ali slučajevi dece koji su uzdrmali javnost, poput četvoro braće i sestara koji su pojeli pesticid ili petoro malih rođaka koji su umrli u kontejneru za đubre ‒ zajedno s decom koja su ubijena dok su bila sama kod kuće ili su bila seksualno zlostavljana ‒ učinili su da taj problem prvi put dobije nacionalni značaj. Svaki novi tragičan slučaj ostavljenog deteta pokreće novi talas preispitivanja o društvenoj ceni koju je Kina plaćala proteklih trideset godina kapitalističkih reformi.

Vang Junfeng i Jang Sjinge, čija su deca ostala u selu Douđa, nadaju se da će ona to tako shvatiti. Oni rade u Šangaju udaljenom 1.500 km, i kući dolaze samo jednom godišnje. Ali koriste aplikaciju Vi čet, kineski servis za slanje poruka, kako bi bar jednom nedeljno bili u kontaktu i pratili dečije domaće zadatke preko interneta. U stvari, njihova deca su tako dobri đaci da su odlučili da se odsele još dalje od kuće kako bi zaradili još više novca i upisali decu na koledž.

„Zahvaljujući tehnologiji, mislim da moje odsustvo ne utiče mnogo na decu", kaže Vang. „Preko Vi četa imam kontankt s decom licem u lice, pa ih pitam kakav im je uspeh u školi, o njihovoj svakodnevici i šta ima novo u porodici", kaže on. Ali napominje da njegova žena plače kad god vidi decu preko aplikacije Vi čet.

Ipak, poput većine migranata, ovaj par se slaže u jednom: morali su to ra urade. Imaju decu koju žele da pošalju na fakultet, imaju kredit za novu kuću i finansijski pomažu roditeljima. Voljni su da žrtvuju tradicionalni porodični život zarad lepše budućnosti dece. Migratorno čudo možda je pri kraju, ali ono je i dalje najbolji način da se ruralnom stanovništvu omogući da ostvare kineski san ‒ s decom ili bez njih.

http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/globus/ft-deca-zrtve-kineskog-buma_677839.html

Copyright The Financial Times

[АлександраВ]

Društveni beleg

Jang Sjuejing ima dvanaest godina i ružičastu satensku traku u kosi. Ona je jedna od onih baksuznih devojčica koje se sećaju vremena kad su roditelji živeli s njom, jer su otišli od kuće tek kad je napunila devet godina. Šta joj najviše nedostaje? „Osećanje prisnosti", kaže ona u jednom razgovoru u osnovnoj školi sela Douđa, poznatom po uzgoju jabuka, a koje leži na lesnom platou centralne kineske pokrajine Šansji. Sjuejing živi s bakom i dekom i bliska je s njima, ali to nije isto. „Roditelji mi mnogo nedostaju", kaže ona.

Ali priznaje da od roditelja migranata ima i koristi. Njeni roditelji su otišli kako bi mogli „dovoljno da zarade da me pošalju na studije", kaže ona. A traka u kosi podseća je na posetu mami i tati koji žive u gradu udaljenom tri sata od njenog doma. Oni dolaze svaka dva do tri meseca, a tata joj je prošli put na poklon doneo banane i narandže, kaže ona i dodaje kako ima više lepih stvari od njenih vršnjaka koji žive s roditeljima.

Ali ostavljena deca u Kini se bore s društvenim belegom, iako je njihovo materijalno stanje ponekad bolje od stanja dece koja žive u domaćinstvu gde nema prihoda od radnika migranata. Na primer, nastavnica je pitala Sjuejing da li smatra da je „jadna". Kad se toga seti, krenu joj suze na oči. Ne, odgovorila je „jer se drugovi prema meni ophode vrlo lepo".

An Dejk, nastavnik matematike u Sjuejinginoj školi kaže kako ostavljena deca imaju lošije ocene od drugih đaka i teže uče. „Imaju mnogo više loših navika, zbog odsustva roditelja". Ne rade domaće zadatke... tuku se i često hoće da budu naprasni. O njima niko ne brine i ne slažu se s drugom decom. Mnogo su nasilniji", zaključuje on i dodaje kako su ih "babe i dede razmazile".

I među mnogim babama i dedama vlada mišljenje kako nisu sposobni da podignu decu koja bi bila uspešna u školi ili životu. Li Gaije s mužem odgaja dvoje male dece u selu Vangjuen, u podnožju planine Šang.

„Deca koja žive s mladim roditeljima bistrija su", kaže gđa Li držeći u naručju jednogodišnjeg unuka obučenog u tradicionalne rascepljene pantalone i dalje uobičajene u ruralnim oblastima Kine. „Ja sam nepismena. Mogu da ga hranim, ali ne i da ga podučavam. Mogu samo da ga pustim da se igra oko kuće", kaže ona. Ipak, u njenom domu očigledno ima dovoljno ljubavi: dok gđa Li govori, njen muž u susednoj sobi drema u zagrljaju drugog deteta i ljubi ga u kosu kad se ovaj probudi. Čini se da nijedno od njih ne želi da ostavi unuke.

Stručnjaci su podeljeni oko toga koliko su deca koju podižu babe i dede oštećena u smislu obrazovanja, čak i fizičkog razvoja i da li to uopšte negativno utiče na njih.

Kad u porodici imate migranta, uvek je reč o kompromisu, kaže Skot Rozel, profesor ekonomije na Univerzitetu Stanford i saosnivač Akcionog programa za ruralno obrazovanje, koji već deceniju prikuplja podatke o deci u dubokoj unutrašnjosti Kine. On je već završio jednu od dosad najvećih studija o stanju dece u ruralnim oblastima Kine, kako one s roditeljima, tako i one bez njih.

Rezultati te studije kose se s konvencionalnim mišljenjem. „Ostavljena deca u ruralnim oblastima Kine nisu najugroženija", pišu autori studije i dodaju da se „ona jednako ili čak bolje snalaze od dece koja žive s roditeljima kad je reč o pokazateljima u oblasti zdravlja, ishrane i obrazovanja koje smo ispitivali".

„Učestalost anemije, visina i telesna težina u odnosu na uzrast... ocene iz matematike, kineskog i engleskog jezika i stopa dece koja napuste više razrede osnovne škole i stručne srednje škole... isti su kao kod dece koja žive s roditeljima." U stvari, deca koja žive s roditeljima nešto su lošijeg zdravlja. Rozel ne zna tačan razlog. „Možda pristup većim novčanim sredstvima bar delimično pomaže da se ublaže negativne posledice odsustva roditeljske nege", smatra on. Ili su možda oni koji odluče da će otići za poslom inteligentniji od prosečnih seljaka ‒ „pa je i baka pametnija".

Rozel ne želi da tvrdi kako je ostavljenoj deci sve sjajno ‒ već da u ruralnim područjima i deca koja žive s roditeljima i ona koja žive bez njih jesu ugrožena i da sve veća sredstva koja vlada usmerava za pomoć ostavljenoj deci, poput programa za surogat roditeljstvo, mogu biti loše potrošen novac.

Kad je reč o emotivnim problemima, kao što su usamljenost, zebnja, utučenost, čak i sklonost ka samoubistvu, većina studija pokazuje da ostavljena deca više pate od dece koja žive s roditeljima. Ali i tu dokazi nisu sasvim jasni.

Studija koju su 2013. godine uradili Ćeng Ren i Donald Treiman otkrila je su da „biti ostavljen od strane jednog ili oba roditelja, ili otići s jednim ili oba roditelja, nema naročitog uticaja na emotivno zdravlje", pošto ta deca nisu žrtve razvoda niti su ih roditelji napustili, već su članovi „društveno netaknutih porodica" u kojima roditelji ostaju posvećeni deci, iako ne žive s njima.

Ulazak u novu fazu seobe radnika

Ni Mejhung kaže kako nije mogla podneti da ostavi bebu u selu već ju je ponela sa sobom u velegrad ‒ a to je značilo da je morala povesti i baku.

Njen devetogodišnji sin Džou Neđun rođen je u malom selu na ostrvu Čungming, dva sata vožnje od Šangaja. Kad mu je bilo tri meseca, s bakom Je Šijing došao je da živi kod Ni i njenog muža, radnika migranta, u Baošan, predgrađe Šangaja omiljeno migrantima iz Čungminga. Po vladinom izveštaju objavljenom prošle godine, sve više migranata vodi sa sobom decu. Ali to nije nimalo lako. Taj bračni par mora potrošiti 200.000 kineskih juana (31.000 američkih dolara) ‒ što je veliki iznos za prosečnog radnika migranta ‒ kako bi kupili stan u Baošanu gde bi njen sin mogao ići u školu. „Ako tamo nemate nekretninu, ne možete ni dete poslati u školu", kaže ona.

Ni i njen muž taksista predstavnici su, kako to državni zvaničnici kažu, „nove faze" seobe radnih ljudi u Kini. Vang Ćen, šef odeljenja za migrante pri kineskoj Komisiji za nacionalno zdravlje i planiranje porodice, kaže da su prošle godine bračni parovi počeli da za sobom povlače i decu. „Prvo se odseli pojedinac, pa bračni partner, zatim deca i na kraju najstarija generacija", kaže on.

Ali za to je potreban novac kog većina migranata nema. Većina njih najradije živi što je moguće jeftinije, u spavaonicama kompanije, gde je to moguće, ili čak u montažnim kućama na gradilištu, kako bi uštedeli i što više novca poslali kući. I kad bi imali dovoljno novaca da dovedu dete, nemaju dovoljno sredstava da dovedu i baku: deca migranata koja žive u gradskoj sredini s roditeljima koji rade ceo dan često su jednako zanemarena kao deca koja su ostala kod kuće, možda čak i više od njih, tvrde naučnici.

http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/globus/ft-deca-zrtve-kineskog-buma_677839.html

Copyright The Financial Times

[florenntina]

Zvuci zaista tuzno ali istina je da je ovo ipak najbolja alternativa. Ako moras da izaberes da ti dete bude neuhranjeno ili da emigriras da bi mu obezbedio najosnovnije potrebe, jasno je zasto se toliko ljudi odlucuje na seobu u grad. 

Tesko je komentarisati ovakve stvari jer mislim da mi, i pored svega sto smo prosli, ne mozemo uopste da zamislimo koliko su siromasne neke ruralne oblasti Kine. Nije slucajno sto se po njihovim jelovnicima jos uvek mogu naci kojekakvi insekti npr. Nije to nikakva ekskluziva niti ekstravagancija vec strasna borba za goli, fizicki opstanak koja ih je naterala da se hrane bilo cime, samo da prezive. To je nama jako tesko zamisliti pa zato ove vesti deluju uzasno iako su u stvari blagoslov s obzirom kako su ziveli pre...

[АлександраВ]

Не знам како да се одлучим шта је ту боље. Да ли је ипак та материјална добит мач са две оштрице? Опет, свакако је боље и то него да гледаш дете како ти умире од глади а имаш неко, да тако кажемо, поштено решење, а рад је свакако поштено решење, иако и у тој њиховој причи деца опет страдају од свакаквих злостављања али ретко од стране својих родитеља, бар колико је мени познато. Мислим да су то ипак храбри људи и да стварно дубоко пате због те раздвојености. Имала сам прилике да упознам неколико породица у Београду. Иако живе у истом граду и они и деца, децу не виђају месецима, узимају наше жене, које их понекад чувају тако што их уклопе у своју породицу. Они једноставно раде непрекидно, веома мало спавају и штеде сваки динар. Али не штеде на деци, на њих дају пуно. Била сам присутна у једној нашој продавници када је једна млада мајка куповала ствари за своју бебу, није хтела ни да гледа ствари које нису "српски памук". А ми деци купујемо кинески треш. Они јако воле своју децу, децу уопште, због тога ми је и ова прича веома потресна. 

[florenntina]

Razumem potpuno, ali opet kazem, mislim da mi ne mozemo ni da zamislimo taj nivo siromastva i bede u nekim ruralnim oblastima Kine. Ako je sada ovako, mozes da zamislis sta su pre morali da rade da bi preziveli.

Doduse, znam isto tako i Srbe koji rade u Rusiji godinama a kuci ostaju zena i deca koju vidjaju po jedanput godisnje, za Bozic... Sta ce ljudi, snalaze se kako znaju i umeju. Nije zivot lak...

[florenntina]

Da dodam...

Ovde ima jako puno Azijata i zaista su vredni kao mravi, imam utisak da rade bez prestanka. Medjutim, nasli su jedan jako lep model za zivot. Obicno otvore svoju radnjicu blizu kuce, neretko i zive iznad radnje, i onda cela porodica radi u radnji. Zato su spremni da rade za jako mali profit, samo da odrze taj sistem i mogu ti reci da smo suprug i ja bas komentarisali da bi voleli da napravimo nesto slicno. Mi hvala Bogu mozemo za sada priustiti da ja ne radim i budem sa detetom a suprug najcesce radi normalno, medjutim jako puno Kanadjana svoju decu u sustini vidja samo preko vikenda a neki jos manje.

Kao sto rekoh, nije zivot nigde lak jer sa benefitima savremenog drustva idu i neki "troskovi" i uopste nije lako naci balans cak i u super razvijenim zemljama a kamoli nekim jako siromasnim...

[Ronald]

39 minutes ago, florenntina рече

Da dodam...

Ovde ima jako puno Azijata i zaista su vredni kao mravi, imam utisak da rade bez prestanka. Medjutim, nasli su jedan jako lep model za zivot. Obicno otvore svoju radnjicu blizu kuce, neretko i zive iznad radnje, i onda cela porodica radi u radnji. Zato su spremni da rade za jako mali profit, samo da odrze taj sistem i mogu ti reci da smo suprug i ja bas komentarisali da bi voleli da napravimo nesto slicno. Mi hvala Bogu mozemo za sada priustiti da ja ne radim i budem sa detetom a suprug najcesce radi normalno, medjutim jako puno Kanadjana svoju decu u sustini vidja samo preko vikenda a neki jos manje.

Kao sto rekoh, nije zivot nigde lak jer sa benefitima savremenog drustva idu i neki "troskovi" i uopste nije lako naci balans cak i u super razvijenim zemljama a kamoli nekim jako siromasnim...

I mnogo je  Kineza, sad su se ponovo vratili na politiku dva djeteta, a KKP na vlasti je imala toliko promasenih investicija, zbog cega im i cijeli gradovi ne sluze nicemu, vec su prazni. Oni ce se svqkako suociti sa finansijskom krizom u narednoj deceniji, a sa jacanjem srednje klase i ogromnim pritiskom na KKP da raspisu izbore, cega su odavno svjesni ovu komunisticki banditi.

[florenntina]

8 minutes ago, Ronald рече

I mnogo je  Kineza, sad su se ponovo vratili na politiku dva djeteta, a KKP na vlasti je imala toliko promasenih investicija, zbog cega im i cijeli gradovi ne sluze nicemu, vec su prazni. Oni ce se svqkako suociti sa finansijskom krizom u narednoj deceniji, a sa jacanjem srednje klase i ogromnim pritiskom na KKP da raspisu izbore, cega su odavno svjesni ovu komunisticki banditi.

Stoji ali i ovaj deo kapitalizma koji su dozvolili doneo je nevidjen napredak. Ljudi sirom sveta se zgrazavaju nad pricama koje stizu iz Kine a najcesce ne mogu ni da zamisle sta se sve tamo desavalo pre "dolaska kapitalizma" jer tada informacije nisu uopste bile dostupne...

Strasno je kakvu pustos komunizam ostavlja iza sebe u svakom pogledu, ne samo materijalno. NIje mi jasno kako neki ljudi i posle toliko ociglednih primera i dalje veruju da centralno planiranje i upravljanje ili kakve vec kolektivisticke varijante propagiraju moze doneti bilo kakve normalne rezultate...

Ima jedan Kanadjanin starosedelac ovde sa kojim se stalno raspravljam oko toga. Pre nekoliko dana se izjasnio kao doslovno "levi anarhista" a kada sam ga juce, na izjavu da ide na odmor, pitala da li je vec rezervisao aranzman za Severnu Koreju :), ostao je bez teksta. Posle kada se malo pribrao poceo da objasnjava  kako komunisti ipak nisu isto sto i socijal demokrate (!) itd... Hocu reci, svi ti sto lupetaju o pravdi i jednakosti iz svojih udobnih fotelje i uzivaju sve benefite kapitalizma ni u najludjim snovima ne mastaju da bar posete (ne da zive!) u sitemu koji propagiraju. To je ekipa koja je stalno nesto zacudjena i zgrozena nad zivotom i nehumanoscu ovih i onih ali im ne pada na pamet da licno urade bilo sta, pa cak i turisticki posete te o kojima se brinu ili koje "vole" ali su zato uvek i svugde raspolozeni da filozofiraju kako bi zle kompanije/bogatasi trebali da potrose svoje pare...

 

[Ronald]

1 hour ago, florenntina рече

Stoji ali i ovaj deo kapitalizma koji su dozvolili doneo je nevidjen napredak. Ljudi sirom sveta se zgrazavaju nad pricama koje stizu iz Kine a najcesce ne mogu ni da zamisle sta se sve tamo desavalo pre "dolaska kapitalizma" jer tada informacije nisu uopste bile dostupne...

Strasno je kakvu pustos komunizam ostavlja iza sebe u svakom pogledu, ne samo materijalno. NIje mi jasno kako neki ljudi i posle toliko ociglednih primera i dalje veruju da centralno planiranje i upravljanje ili kakve vec kolektivisticke varijante propagiraju moze doneti bilo kakve normalne rezultate...

Ima jedan Kanadjanin starosedelac ovde sa kojim se stalno raspravljam oko toga. Pre nekoliko dana se izjasnio kao doslovno "levi anarhista" a kada sam ga juce, na izjavu da ide na odmor, pitala da li je vec rezervisao aranzman za Severnu Koreju :), ostao je bez teksta. Posle kada se malo pribrao poceo da objasnjava  kako komunisti ipak nisu isto sto i socijal demokrate (!) itd... Hocu reci, svi ti sto lupetaju o pravdi i jednakosti iz svojih udobnih fotelje i uzivaju sve benefite kapitalizma ni u najludjim snovima ne mastaju da bar posete (ne da zive!) u sitemu koji propagiraju. To je ekipa koja je stalno nesto zacudjena i zgrozena nad zivotom i nehumanoscu ovih i onih ali im ne pada na pamet da licno urade bilo sta, pa cak i turisticki posete te o kojima se brinu ili koje "vole" ali su zato uvek i svugde raspolozeni da filozofiraju kako bi zle kompanije/bogatasi trebali da potrose svoje pare...

 

Kapitalizam se razvio na selu.

http://trzisnoresenje.blogspot.com/2012/04/sta-nismo-znali-o-kini.html

A ovih nekoliko gradova Peking, Sangaj su vise promaseni projekti, nego uspjesni i ako su postali fascinantni gradovi. Medjutim svi zanemaruju koliko su kineske vlasti imale promasenih investicija. Oni samo pokusavaju sa ovih par gradova stvoriti privid ogromnog bogatstva, a to bas i nije tako. Kako bude rasla srednja klasa, tako ce i pritisak na KKP biti veci u pogledu raspisivanja izbora i uspostavljanja vladavine prava.

Pusti polupismene ljude, pa liberalizacija mislim na ekonomsku je donjela nevidjeni napredak i ako ona nije bila ogromna. kineski narod je umirao od gladi prije toga, tako da je ovo sad ogroman napredak u odnosu na taj period. A ovi koji se zgrozavaju na radne uslove u Kini i tako dalje ne znam sta hoce, neka vrse pritisak na kineske vlasti, zbace ih, izvrse polirticku liberalizaciju, uspostave vladavinu prava i Kina ce za dvadesetak godina imati nevidjeni napredak. Kapitalizam nema veze sa tim, on je sistem koji ima vise uspjeha u drustvu koje je zasnovano na vladavini prava i demokratskim izborima. Zgrozavaju se i porede sa USA, hhehehe ja takve ni ne slusam uopste.

[Juanito]

4 hours ago, florenntina рече

i uopste nije lako naci balans cak i u super razvijenim zemljama a kamoli nekim jako siromasnim...

И те како је могуће и неке развијене земље имају прилично добар баланс. Друга је ствар што се теби то решење не свиђа...

[florenntina]

2 hours ago, Juan рече

И те како је могуће и неке развијене земље имају прилично добар баланс. Друга је ствар што се теби то решење не свиђа...

Ne razumem. Koje zemlje i koje resenje se meni ne svidja?

Ja sam pisala o balansu izmedju posla i porodicnog zivota pojedinca. Moguce ga je napraviti naravno ali uopste nije lako, cak ni u razvijenom drustvu gde imas jako puno opcija u smislu da radis od kuce, u smenama, polucasovno radno vreme itd. Riditelji su uvek razapeti izmedju toga da zarade sto vise za svoju decu i toga da budu s njima. 

Pogledaj npr. ovaj kratki video

http://www.cbc.ca/radio/thisisthat/canadian-man-drives-1-944km-every-day-to-work-as-barista-1.3666285

[Juanito]

1 minute ago, florenntina рече

Ne razumem. Koje zemlje i koje resenje se meni ne svidja?

Земље северне Европе имају поприлично добар баланс рада и породичног живота. Само што ти и твоји идеолошки истомошљеници то називате комунизмом. 

[florenntina]

Ja tebe opet ne razumem. Kako mislis drzave prave balans? Valjda pojedinac pravi balans tako sto odlucuje kako ce rasporediti vreme izmedju porodice i posla. I taj balans nije lako napraviti jer sa jedne strane hoces sto vise da zaradis za svoju decu a sa druge strane hoces i sto vise da budes s njima. Logicno da jedno mora ici na ustrb drugoga jer ti je vreme kojim radpolazez ograniceno.

 

[Aquilius Cratus]

25 minutes ago, Juan рече

Земље северне Европе имају поприлично добар баланс рада и породичног живота. Само што ти и твоји идеолошки истомошљеници то називате комунизмом. 

Komunista si cim kazes da je antropogeno globalno zagrevanje stvarnost i da to trziste nikad nece moci da resi i zato globalna medjunarodna regulatorna tele trebaju poceti raditi na tome kao sto je u par navrate vec bilo pozitivnih primera. To kazes i mozes inace da se zalazes za zlatni stanrd i da se protiv svakom vidu frakcionog bankarstva i uvodjenju centralne banke ti ces biti "komunista".

O tome da je slobodno trziste  potpuno nekompatibilno sa suverenim nacionalnim drzavama a jedino dosledno kompatibilno sa globalizmom da i ne pricam. Videti sve price o Brexitu.

[Juanito]

4 hours ago, florenntina рече

Ja tebe opet ne razumem. Kako mislis drzave prave balans? Valjda pojedinac pravi balans tako sto odlucuje kako ce rasporediti vreme izmedju porodice i posla. I taj balans nije lako napraviti jer sa jedne strane hoces sto vise da zaradis za svoju decu a sa druge strane hoces i sto vise da budes s njima. Logicno da jedno mora ici na ustrb drugoga jer ti je vreme kojim radpolazez ograniceno.

 

Има много начина да држава помогне да се направи тај баланс. На пример, ограничен број радних сати, обавезан годишњи одмор, из буџета (од пореза) финансирано школство и здравство итд. Свакако можемо да разговарамо о позитивним и негативнм ефектима тих регулација, али прво морамо да прихватимо чињеницу да оне постоје и да су допринеле балансу. Није тачна твоја тврдња да то тешко иде чак и и у развијеним држвама. Иде лако, али уз одређене компромисе. Са инжењерске стране, у питању је чиста оптимизација за ово или оно.