Поновно слављење Славе? - мало историје из моје породице

[Ћириличар]

Желим да чујем више мишљења поводом овога. Прича је сљедећа. Током Другог свјетског рата, након пада Југославије, а не знам тачно које године, мој прађед је прослављао крсну славу ( Петровдан баш ). Тада су му у кућу упали муслимани из неког сусједног села ( претпостављам да су били некакав дио усташких формација, или може бити да су их стари, који су ми причали причу, само жаргонски прозвали "усташе" иако можда нису имали директне везе са њима ) и поклали и домаћинову породицу и затечене госте. Само су дјеца преживјела јер нису била ту ( мој ђед конкретно је преживјео срећом, јер га је отац послао да затвори овце у шталу, што је заборавио урадити тог дана ). Наравно, услиједила је колективна српска одмазда над селом из којег је командујући убица и дошао, али је он конкретно преживјео рат. Након рата, мој ђед је ушао у КПЈ па сходно томе није славио Славу ( у цркву је први пут од дјетињства ушао тек током рата у БиХ ), док је његов брат држао страну "уз народ и цркву", па су тако изгледа сарађивали и гурали свако са своје стране када би шта устребало.

Мој отац се дуго времена двоумио да ли да почне поново славити Петровдан, али је на крају из неког само њему знаног разлога чекао неки погодан тренутак, којег нажалост није ни дочекао због преране смрти. Сада је дошао ред на мене и већ годинама размишљам о свему овоме. Сасвим сигурно желим наставити прослављати Петровдан, али тек након што постанем независан човјек ( док сам сад само дио студентске сиротиње раје  ) и када могнем издржавати себе и своју ( будућу ) породицу. То је чисто моја лична жеља да тек тада наставим обичај. 

Сада - да ли има неко да мисли да не бих требао славити, због учињене трагедије на тај дан ( наслушао сам се и таквих аргумената )? Ако је тако, зашто?

Да ли неко мисли да би се то требало што прије почети славити? Ако да, зашто?

Да ли је потребно учинити нешто додатно, везано за Цркву, са свештеником при настављању прослављања? Да ли постоји нека посебна процедура, или неписани обичај, или је довољно само почети славити?

Има ли неко мишљење око неког другог аспекта ове приче? Све што можете конструктивно изрећи, добродошло ми је :)

[Биљана]

@Ћириличар

 

Предлажем ти да одеш код свог свештеника и да њему то све испричаш и мислим да ће ти он дати добар савјет. А има свештеника и овдје на форуму, сигурна сам да ће се огласити и посавјетовати те. 

Мислим, барем би ја тако направила ако већ нисам сигурна шта треба да радим. 

Овако нешто се није десило у мојој породици. Бака је била та која је чувала ту Крсну Славу и није дозвољавала да се "угаси". Сјећам се да је стално говорила да не треба да заборавимо Крсну Славу. И заиста, нико није заборавио. Имам четири стрица и сви славе, плус мој брат, јер немам оца. 

[Драгана Милошевић]

Свакако треба разговарати са парохом и објаснити  му целу причу.

Ја бих, лично, наставила; мадааа  ми весеље и теревенке уз тај дан баш некако не иду.

[александар живаљев]

Духовник ће Ти боље рећи.

Мени се чини да баш на тај дан треба литургијски да прослављаш славу (и као студент) уз освећење кољива у спомен предака.

[Ћириличар]

Ох, питани су и свештеници. Једни кажу да не треба, други кажу да треба 

[Драган_Петровић]

Ја бих славио без питања и размишљања. Шта ако је неко имао трагедију на Васкрс? Зар да зло ограничава љубав према Богу, светитељима, и својим ближњима? Зашто би било погрешно славити тај дан и молити се за покој душа својих сродника?

[Јелена011]

Ako ces misljenje privatno, mislim da je to sujeverje koje je nazalost u narodu jako prisutno, kao ne valja se.

Slava mog oca je malo poznata - Sveti Jevstatije, zadtitnik lovaca, iako nikog da znamo nije se lovom bavio. Cuh od pokojnog strica da smo nekad slavili drugu slavu al se da li cukundeda il ko vec ubio na dan slave pa kao ne valja se jelte i promenise slavu. Nisam uspela da otkrijem predjasnju slavu, jer vec tri generacije ova slava.

Cula sam za dosta slucajeva kao tvoj i svi i su regularno nastavili da slave. Bez tog sujeverja kao ako nastavis da slavis desice se neka tragedija, mislim da Bog tako baca munje i gromove.

[verum est in beer]

3 hours ago, Ћириличар рече

Сада је дошао ред на мене и већ годинама размишљам о свему овоме. Сасвим сигурно желим наставити прослављати Петровдан, али тек након што постанем независан човјек ( док сам сад само дио студентске сиротиње раје  ) и када могнем издржавати себе и своју ( будућу ) породицу. То је чисто моја лична жеља да тек тада наставим обичај. 

Прва грешка

Брате, не знам шта да ти кажем. Теби слава представља обичај, али колико год она личила на то, ипак то није.

У нашем народу је уврежено мишљење да треба славити славу када човек постане "независтан". То не треба да буде случај.

Слава није посело, слава је: колач, вино, жито, свећа, црква и дом, све остало је славље. Тако да и студент, богаташ или сиромах, могу да прославе, са или без породице.

Моје је мишљење да треба да славиш славу и сада, али само ако верујеш у Бога, у супротном, ем што је твоје питање бескорисно, ем што би то личило на чисто неко обележавање из "традиције", како неки код нас воле то да кажу.

И немој/те да гледате ваља се-не ваља се, то у вери не постоји (а да је везано за веру). Јер све што је по Богу и у славу Божију, ваљда и ваља?

Ти благо нама, ако заиста имаш жељу и веру, следећу славу са колачем, житом и вином, лепо да одеш у цркву, да освешташ то све и прославиш славу.

А ако Бог да, породица ће доћи, па ћеш леп благослов да донесеш у нови дом и да од почетка будеш пример доброг и верног домаћина.

Жив и здрав нам био брате и само ради по Богу, све ће после бити лепше и боље.

 

[Ћириличар]

1 hour ago, verum est in beer рече

Прва грешка

Брате, не знам шта да ти кажем. Теби слава представља обичај, али колико год она личила на то, ипак то није.

У нашем народу је уврежено мишљење да треба славити славу када човек постане "независтан". То не треба да буде случај.

Слава није посело, слава је: колач, вино, жито, свећа, црква и дом, све остало је славље. Тако да и студент, богаташ или сиромах, могу да прославе, са или без породице.

Моје је мишљење да треба да славиш славу и сада, али само ако верујеш у Бога, у супротном, ем што је твоје питање бескорисно, ем што би то личило на чисто неко обележавање из "традиције", како неки код нас воле то да кажу.

И немој/те да гледате ваља се-не ваља се, то у вери не постоји (а да је везано за веру). Јер све што је по Богу и у славу Божију, ваљда и ваља?

Ти благо нама, ако заиста имаш жељу и веру, следећу славу са колачем, житом и вином, лепо да одеш у цркву, да освешташ то све и прославиш славу.

А ако Бог да, породица ће доћи, па ћеш леп благослов да донесеш у нови дом и да од почетка будеш пример доброг и верног домаћина.

Жив и здрав нам био брате и само ради по Богу, све ће после бити лепше и боље.

 

Некако се још не осјећам достојним да је почнем славити. Не знам, једноставно не бих могао ни на најскромнији начин је прославити тренутно. Ваљда желим да у инат том недјелу наставим оно што је започето, али "у пуној слави", такорећи, да прво постанем неко за кога сматрам да је достојан наслиједник породичног имена. Знам да је небитно, али тако ми одувијек стоји у срцу и ту не могу једноставно против себе. Али у праву си, у суштини. Мало ћу више размислити о твојим аргументима :)

Агностик сам, па је ово углавном одржавање пламена традиције. Ионако, поријеклом је пагански обичај ;) 

[Ћириличар]

1 hour ago, Suncokret54 рече

... не каже се онда агностик, него комичар, лакрдијаш... 

Преферирам - скептик :)

[verum est in beer]

5 minutes ago, Ћириличар рече

Некако се још не осјећам достојним да је почнем славити. Не знам, једноставно не бих могао ни на најскромнији начин је прославити тренутно. Ваљда желим да у инат том недјелу наставим оно што је започето, али "у пуној слави", такорећи, да прво постанем неко за кога сматрам да је достојан наслиједник породичног имена. Знам да је небитно, али тако ми одувијек стоји у срцу и ту не могу једноставно против себе. Али у праву си, у суштини. Мало ћу више размислити о твојим аргументима

Агностик сам, па је ово углавном одржавање пламена традиције. Ионако, поријеклом је пагански обичај

 

Па слава се не слави због породичног имена, већ у славу свеца и Господа.

Није слава пореклом пагански обичај, већ је слава прекинула пагански обичај (макар јој је то била намера, али сада када погледам, паганизам се тешко искорењује, а овде не мислим на тебе, већ на Србе)

И немој гледати то достојан или недостојан. Како ћеш знати да си достојан? Сам себи ћеш рећи "е сада сам достојан"? Па из твоје дуге историје форума, никада нисам приметио да си нарцисоидан тип, што и заиста ниси. Зато се само опусти и пусти Господа, мислим славу у твоје срце

И зар твоји преци не би били поносни када би видели да си наставио оно због чега и у чије име су они настрадали?

[Драгана Милошевић]

Само је реалнији.

 

[verum est in beer]

2 minutes ago, Suncokret54 рече

...  у бре, па ти си наивнији и од мене...

А шта ћу када волим Ковачицу и целу ту плејаду сликара, као и Анрија Русоа.

[Ћириличар]

1 hour ago, verum est in beer рече

 

Па слава се не слави због породичног имена, већ у славу свеца и Господа.

Није слава пореклом пагански обичај, већ је слава прекинула пагански обичај (макар јој је то била намера, али сада када погледам, паганизам се тешко искорењује, а овде не мислим на тебе, већ на Србе)

И немој гледати то достојан или недостојан. Како ћеш знати да си достојан? Сам себи ћеш рећи "е сада сам достојан"? Па из твоје дуге историје форума, никада нисам приметио да си нарцисоидан тип, што и заиста ниси. Зато се само опусти и пусти Господа, мислим славу у твоје срце

И зар твоји преци не би били поносни када би видели да си наставио оно због чега и у чије име су они настрадали?

Христијанизација Словена је значила и христијанизацију њихових паганских обичаја ( што је била специјалност православне цркве, док је римокатоличка била доста ригиднија, иако је и она усвојила доста паганских обичаја, углавном римско-грчких ). Култ породичног свеца је замијенио ранији култ поштовања духа заштитника куће и породице ( оног што Руси називају домовој ). Ту заштитну улогу је преузео онај светац на чији дан је нека породица постала хришћанска, или кога је сама породица изабрала у супротном случају. У суштини, Слава је од почетка имала смисао молитве за опстанак и заштиту породице.Има доста сличности са, рецимо, римским ( заправо било којим ) обичајем култа предака. Сад, пошто сам историјски штребер, не могу а да не гледам тако на све ово 

Достојан у смислу способности да будем самосталан. Ето, након покоља, преживјели ( мој ђед и његов брат ) су са 17 и 20 и нешто година сами сазидали себи куће, основали породице, постали самостални угледни "у селу" итд. Сада су другачија времена и потребно је другачије ствари постићи да би се тај степен самосталности постигао ( а и доста више се треба урадити, вала ), па због тога и тако размишљам. Бити човјек је све красно и фино, но усвојио сам та нека гледишта средине у којој сам одрастао, и та гледишта су доста... приземнија, практичнија ( додуше, модификована мало у мојој глави ). Слава значи нешто више од само прославе свеца заштитника, то значи одржавање породице, а то је улога главе породице. Парадоксологија би могла комотно рећи да је у питању патријархат, јер и јесте 

[Драгана Милошевић]

Ако ћемо тако, онда па ко је достојан?

Позвани смо да будемо Свети

Светиње светима.

Несвети а свети - књига о наизглед обичним људима.