Поновно слављење Славе? - мало историје из моје породице

[Ненад Р.]

Ћириличар, а зашто се не осећаш достојним да наставиш славу?

Ти ниси одговоран за то шта су твој отац и деда радили.

Славу можеш да прославиш и без позивања гостију и самим тим без већег трошка. 

У сваком случају треба да се посаветујеш са духовником, али моје скромно мишљење је да треба да славиш славу без одлагања.

[Ћириличар]

1 hour ago, Suncokret54 рече

... џаба се узбуђаваш, човек шатро тражи мишљење, а  у ствари би да се натеже... како може, код овакве оморине...

Ајд добро, како кажеш 

 

1 hour ago, Dragi рече

Sa obzirom da ne pripadam onima koji smatraju da nam je kultura stala pre 1.400 godina i od tad mrtva mačka i da nam se kultura nije razvijala, nije napredovala, nije se menjala, nije novo stvarala a starije ostavljala. Ovo su gluposti, kada su nacionalromantičari 19. veka tražili nešto "autohtono" u Srbe što ne bi bilo tursko ni švapsko pa ni grčko ili vizantijsko itd. Ovo su onda primili ateisti i drugi bogoborci i nastavili tu priču, da su najzad i mnogi Hrišćani poverovali u to.

Добро, боље ми је да не почињем са поријеклом обичаја, јер мислим да би се ти прекрстио по сто пута када бих исписао шта је све хришћанство преузело и трансформисало  Ионако то није тема. 

1 hour ago, Dragi рече

Niko ne zna, osim Boga, kako je nastala naša krsna slava, koje poreklo vuče i ostalo. Ono što znamo jeste da je ona hrišćanska i da je imamo jedino mi pravoslavni Srbi. A ko govori nešto drugo, nek se lepo nosi u ...

Одоше сви наши историчари на веома топло мјесто 

Но небитно, ионако и вама двојици хвала јер сте ипак изнијели аргументе са чисто вјерске стране ( и поред очигледне емотивности у одговорима О.о ), што и јесте ми корисно. Први пут сам чуо такве аргументе, вјеровали или не. А то је стога што, како рекох, углавном сам се овим питањем бавио уз аргументе људи из мог краја, који на вјеру гледају више народски него већина људи на овом форуму.

 

[Ћириличар]

1 hour ago, Ненад. рече

Ћириличар, а зашто се не осећаш достојним да наставиш славу?

Ти ниси одговоран за то шта су твој отац и деда радили.

Славу можеш да прославиш и без позивања гостију и самим тим без већег трошка. 

У сваком случају треба да се посаветујеш са духовником, али моје скромно мишљење је да треба да славиш славу без одлагања.

Зашто, забога, сви мисле да сам одмах мислио на славу уз велику богату гала трпезу, када то нигдје нисам споменуо? О.о Је ли по Србији то толика пошаст? Чак напротив, највећа прослава коју имам на уму јесте какав ручак уз породицу и пар пријатеља, што се тиче тога.

Осјећам то јер желим је наставити као остварен човјек, тј. када се осјетим као такав, као што је и настрадали ми предак био ( мада, био је пун себе, ако су приче тачне, онај просјечни Срба  ). Није ни то далеко, ако све буде ишло мање-више по плану. И опет, рекао сам, консултовани су свештеници и омјер је био 50-50 за "да" и "не", а понуда свештеника код мене... па није баш похвална што се тиче њихове удубљености у вјерска питања ( или макар мени не уливају повјерење својим личним примјерима ). Има један додуше којег изузетно цијеним урпаво јер је живи примјер хришћанског свештеника, али његов одговор већ знам, веома једноставан је - "Ма слави када будете спремни. То је све." :)

[Ћириличар]

1 hour ago, Dragi рече

A ti misliš da se ja ne bavim istorijim?

I šta je istorija, harmonika koja nastaje u Francuskoj krajem 19. veka? Tesla ili čiča Draža nisu slušali "narodnjake". Možda pasulj, krompir, paradajiz, paprika, buranija, kukuruz? Za sve ovo nismo znali pre 18. veka jer poreklom iz Amerike. A sad zamislimo srpsku kuhinju bez pasulja ili proje... ili naše bašte i njive bez krompira, paradajiza, kukuruza.

Mnogo, što mi mislimo da je staro i da imamo oduvek, nije baš toliko staro. Ali iako je novo, ušlo je u našu esencijalnost, postalo je deo naše nadvremenske kulture, ličnosti i duše, kao što i mi živimo prilično nekih sedam godina, umiremo, ali ponovo se rađamo (ovo što nam ćelije žive oko sedam godina), no duša i ličnost su nam uvek iste. Ili ko si ti ako je onaj Ćiriličar od pre sedam godina mrtav? Onaj, čisto biološki, više ne postoji... A o ovome je apostol Pavle, nadahnut Svetim Duhom, govorio još pre dve hiljade godina, kada piše da je telo poput ogrtača te svučeš stari i obučeš novi, i ovo je tako i mislio, da ti umre staro telo i dobiješ novo telo. Pa dakle, ko si ti?

Mi barem imamo dušu i verujemo da je ona večna. Pa neka nam telo i umire, naša duša opstaje i uvek je ista.

Па нисам стекао такав утисак, искрено. Мада, историја је широк појам. Свако се бави нечим посебним унутар ње, неким њеним аспектом па можда нисам примјетио да се занимаш за неко друго поље. 

Да, нешто је ново а брзо смо га прихватили, а нешто је старо, или макар се наслања на нешто старо и наставља његову улогу на другачији начин ( "исто то, само мало друкчије" ). Све зависи од конкретног случаја. Тако то иде.

Ја сам све што јесам. 

Него, скрећемо са теме, па нећу ништа даље дубити.

1 hour ago, Suncokret54 рече

... нешто као гласање, аукција, или, као што рекох, натезање конопца...

А свештеници. Мо'ш мислит. Додуше, има ту хијерархијски аргумент - мислим да је епископ био рекао да се треба славити, док су неки нижи говорили супротно. Мени је то просто чудновато било слушати кад се о томе расправљало 

[Sanja Т.]

Увек ЗА Славу, па како год је славио.

П.С. ( за верне)  Знате већ да ће  Бог да се побрине за остало. Не би се ни предомишљао наш Ћ. да Њему то није угодно. 

[Јелена011]

Kad sam ja vratila slavu jelte, posto je slavu jedno vreme slavio moj stric pa prestao..moj otac je odavno bio pokojni...moja majka je tad bila u stilu mani me Boga i Crkve i slave i svega...

ja sam sa mojom kumom i par prijatelja isla u Crkvu, kupila bih kolac i malo zita, mi bismo posle seli ili u crkvi ili u obliznjem kaficu i sve to pohasali  pa je onda moja mama pristajala da pravi zito, to je bila ukusnija varijanta  a tek posle nekoliko godina, dosao je i svestenik kod nas u kucu i sad se ona sama zena cudi kako to neko slavi slavu bez svestenika

Tako samo polako, za neke promene treba puno strpljenja mic po mic  i onda ti postane prirodno

[Драгана Милошевић]

Знам само да нико не може да ме одвоји од Славе, а покушали су и покушаваће.