Нормалци и Специјалци (посебна деца)

[Arsenija]

On 7/7/2016 at 20:03, Драгана Милошевић рече

Zavetovana sam da slavim Ivanjdan, zbog problema na rodjenju

To je u stvari zavetina ... litija ili molitva  , kada neki grad ili selo slavi svoju slavu ...  ? 

[АлександраВ]

Miloš Zarić i Nebojša Đurić putem sportske slave gaze u invalidskim kolicima. I nižu uspehe - voljom tvrđom od kugli, britkijom od kopalja. Užičani su krili suze onomad u Grosetu, na Evropskom prvenstvu za atletičare invalide.

Zarić sa zvanjem šampiona u bacanju kugle, Đurić sa bronzom u istoj disciplini. - Probudila se ona podsvest u glavi. Slomio sam je u sekundi, rekao sam sebi: „Više si učinio nego mnogi zdravi i pravi“ - priča Miloš. Ironija - da nije postao invalid nikad ne bi slušao „Bože pravde“ u svoju čast.

Ponos - da nije Nebojšu iščupao iz kutka samoće, ne bi s kim imao da razvije srpsku trobojku. - Jedva sam se uzdržavao da ne zaplačem. Ono posle - to su bile suze radosnice - veli Nebojša. I sutradan je bio na postolju, kao drugi među kuglašima. Do pre nekoliko godina Đurić je bio kamiondzija. Novembar 2007. Vožnja iz dokolice užičkim predgrađem... Trideset na sat. Jaruga kraj puta... Magla... Trenutak... Sudbina... Miloš je teško povredio kičmu. Osam meseci u bolnici, dva u banji...

Posle svega sumorna istina. Novembar 2010. Saobraćajka. Nebojša, kamiondzija, ostao paralisan ispod struka. Operacija, rehabilitacija... - Nisam se predao. Savladao sam komplekse. Nisam dao da me žale - seća se Miloš. Dve godine kasnije novi početak. Stadion, kugla, disk, koplje... Mislili su mnogi - šta treba onom nesrećniku da se lometa po livadama. Prvo Evropsko prvenstvo i tri zlata: koplje, kugla, disk. Četiri godine kasnije u Svonsiju: drugi među evropskim kopljašima. Svetski šampionat 2015. u Dohi i zvanje vicešampiona u koplju i kugli. Zlato u Grosetu.

Puna kuća odličja, ali jedno čuva u srcu. - Nebojšu sam izvukao iz pakla samoće - ponosan je. Slomljen hendikepom, bez volje za životom, četiri godine Đurić je sedeo među četiri zida. - Miloš mi je došao na vrata. Moraš, pričao je, izaći. Sport je, ubeđivao me, fizički i mentalni izlaz i samoće i patnje. Pokreni se, terao me, nije sramota biti invalid. Savladao sam sebe i strah od tuđih pogleda. Počeli smo zajedno da vežbamo - iskren je Nebojša. Vraća film na Groseto. Za dva centimetra izmakla medalja u bacanju diska.

 

 

 

[JESSY]

 

[АлександраВ]