Jump to content

Штетност емоција


Препоручена порука

5 minutes ago, 3006 рече

Јесте, али ако на једну страну ставим живот са емоцијама (и лепим и ружним) а на другу без...

Не бирам равну линију.

Онда боље можда рећи, штетност превелике емотивности. Видиш како Џон Сноу јурца као без главе. Толики људи изгинуше због њега.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

5 minutes ago, ВИЛМА рече

sa fenomenalnim Kristijanom Bejlom

Вилма и Кристијан Бејл... Школски примјер емоције :)

Χριστός ανέστη εκ νεκρών, θανάτω θάνατον πατήσας, και τοις εν τοις μνήμασι ζωήν χαρισάμενο

Link to comment
Подели на овим сајтовима

8 minutes ago, ВИЛМА рече

 

Pogledati film "EQUILIBRIUM"

 

Такође прочитати Орвелову 84. или Бредберијев фаренхајт 451 на које се EQUILIBRIUM добрим дијелом ослања

Χριστός ανέστη εκ νεκρών, θανάτω θάνατον πατήσας, και τοις εν τοις μνήμασι ζωήν χαρισάμενο

Link to comment
Подели на овим сајтовима

15 minutes ago, Ronald рече

Da li postoje emocije?

Сматрам да да, зато што постоји смрт; емоције му дођу као скуп инстиката (ак' се 'вако каже :D ) који помажу човеку у борби за егзистенцију. :)

  • Волим 1

"You know something is messed up when you see it"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

5 minutes ago, Џуманџи рече

емоције му дођу као скуп инстиката (ак' се 'вако каже :D ) који помажу човеку у борби за егзистенцију.

Али постоје и емоције које човјеку управо супротно угрожавају (голу) егзистенцију, зар не мислите?

Едит: Тј хтједох да кажем да су емоције баш изнад инстиката за егзистенцију, и често су им супротстављене. Отуда, ваљда и можемо говорити о њиховој штетности.

Χριστός ανέστη εκ νεκρών, θανάτω θάνατον πατήσας, και τοις εν τοις μνήμασι ζωήν χαρισάμενο

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Čini mi se da dr.Zoki Milivojević veoma jednostavno objašnjava o tom pitanju...pa navodi i zablude o prepoznavanju emocija

Sent from my GT-I9500 using Tapatalk

Спознај своју грешност у гордости и нетрпељивости, и смири се под јаку руку Божију, не кривећи никога осим себе. Тада ћеш видети помоћ Божију: како те Бог умирује и код оних који ти се супротстављају ствара наклонст срца према теби.Треба се прво очистити, а онда чистити,себе умудрити,а онда умудривати,постати светлост,а потом просветљивати,приближити себе Богу,па приводити,осветити, а онда освећивати.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

6 minutes ago, Goku рече

Али постоје и емоције које човјеку управо супротно угрожавају (голу) егзистенцију, зар не мислите?

Пре мислим да неадекватно "ношење са" истима угрожава егзистенцију (ако се узме да су то ипак инстикти на неки начин).

"You know something is messed up when you see it"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Спознај своју грешност у гордости и нетрпељивости, и смири се под јаку руку Божију, не кривећи никога осим себе. Тада ћеш видети помоћ Божију: како те Бог умирује и код оних који ти се супротстављају ствара наклонст срца према теби.Треба се прво очистити, а онда чистити,себе умудрити,а онда умудривати,постати светлост,а потом просветљивати,приближити себе Богу,па приводити,осветити, а онда освећивати.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

3 minutes ago, Џуманџи рече

ре мислим да неадекватно "ношење са" истима угрожава егзистенцију (ако се узме да су то ипак инстикти на неки начин).

Ма мислим и то дефинитивно, али...
Узмимо на примјер сажаљење. Дефинитивно емоција која не служи очувању голе егзистенције. Ако би и посљедњи комад хљеба дала некоме коме је потребнији него теби ето ти емоције која се директно супротставља инстинкту (глади) за очување егзистенције. Или рецимо љубав насупрот нагона за продужењем врсте. И слично.

Χριστός ανέστη εκ νεκρών, θανάτω θάνατον πατήσας, και τοις εν τοις μνήμασι ζωήν χαρισάμενο

Link to comment
Подели на овим сајтовима

16 minutes ago, Џуманџи рече

Сматрам да да, зато што постоји смрт; емоције му дођу као скуп инстиката (ак' се 'вако каже :D ) који помажу човеку у борби за егзистенцију. :)

Ali kakvu egzistenciju, kad imas ljude koji prezivljavaju dosta uspjesno, a kroz citav su bili loseg raspolozenja, teski depresivci.:)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

http://www.politika.rs/scc/clanak/257400/Otkuda-emocije

Sent from my GT-I9500 using Tapatalk

  • Волим 1

Спознај своју грешност у гордости и нетрпељивости, и смири се под јаку руку Божију, не кривећи никога осим себе. Тада ћеш видети помоћ Божију: како те Бог умирује и код оних који ти се супротстављају ствара наклонст срца према теби.Треба се прво очистити, а онда чистити,себе умудрити,а онда умудривати,постати светлост,а потом просветљивати,приближити себе Богу,па приводити,осветити, а онда освећивати.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Научна представа о осећањима је таква да су емоције наше реакције. Ми смо ти који реагујемо осећањем онда када неку појаву оценимо као важну. Непрестано региструјемо промене у свету и у нама, приписујемо им значење и одређујемо колико су важне. Ако појаву оценимо као за нас важну на негативан начин, тада реагујемо непријатним осећањем, које нас покреће на неку активност како бисмо се прилагодили. Ако појаву оценимо као позитивно важну, онда реагујемо пријатним осећањем

http://www.politika.rs/scc/clanak/257400/Otkuda-emocije

Sent from my GT-I9500 using Tapatalk

Спознај своју грешност у гордости и нетрпељивости, и смири се под јаку руку Божију, не кривећи никога осим себе. Тада ћеш видети помоћ Божију: како те Бог умирује и код оних који ти се супротстављају ствара наклонст срца према теби.Треба се прво очистити, а онда чистити,себе умудрити,а онда умудривати,постати светлост,а потом просветљивати,приближити себе Богу,па приводити,осветити, а онда освећивати.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

AddThis Sharing Buttons

Откуда емоције?

петак, 10.05.2013. у 22:00

(Илустрација Срђан Печеничић)

Питање да ли су наша осећања наше унутрашње реакције или су појаве које се налазе изван нас, а које могу да на нас делују, некоме може да изгледа смешно. Али када слушамо како говоримо о осећањима, када чујемо да је некога „ухватила” паника, да је „упао” у депресију, да има „напад” беса, да га „дрма” трема, да га је „спопала” љубомора и слично, то у нама ствара менталну слику да се емоције налазе изван нас, одакле повремено утичу на нас. Такво је и изворно значење речи афект, коју користимо да означимо веома снажне емоције, а која долази од латинског affectus – бити под утицајем.

Оваква језичка пракса одражава представе о осећањима старих народа, који су у изражавању веома снажних емоција видели деловање демона. Тако је, на пример, Бес у старословенској митологији био божанство које је имало способност да уђе у човека и да учини да он „побесни”: да се промени, да му изобличи лице и да га натера да се понаша ирационално и деструктивно. Слично је са речју „паника” која долази од старогрчког демона Пана, за кога се веровало да у шумарцима покушава да спопадне младиће и девојке, због чега би они, у уверењу да их Пан прогони, у великом страху трчали да се спасу.

За разлику од старих народа и мале деце, савремено схватање емоција лоцира осећања унутар особе. Али иако су осећања у нама, поставља се питање шта их активира. Ако слушамо шта људи говоре када описују настанак емоционалних доживљаја, често можемо да чујемо да се тврди да је неко некога наљутио, разбеснео, растужио, расплакао, разочарао итд. Овакве тврдње стварају представу о емоцијама према којој оне јесу унутар особе, али да су спољашње околности те које узрокују њихову појаву. Особа која доживљава емоцију је само пасивно трпи. Према томе људи нису одговорни за настанак осећања која доживљавају, већ су жртве спољашњих сила које имају моћ да их узрокују.

Научна представа о осећањима је таква да су емоције наше реакције. Ми смо ти који реагујемо осећањем онда када неку појаву оценимо као важну. Непрестано региструјемо промене у свету и у нама, приписујемо им значење и одређујемо колико су важне. Ако појаву оценимо као за нас важну на негативан начин, тада реагујемо непријатним осећањем, које нас покреће на неку активност како бисмо се прилагодили. Ако појаву оценимо као позитивно важну, онда реагујемо пријатним осећањем.

Од тога да ли је наша процена појаве тачна или погрешна, зависи и да ли ће резултирајуће осећање бити функционално или дисфункционално и патолошко. Исправљање погрешних процена је суштина психотерапијског рада. Нови поглед на осећањаb нам је донео слободу, али и повећао одговорност за сопствене емоције и начин њиховог изражавања. То намеће емоционалну писменост као обавезу сваког појединца.

http://www.politika.rs/scc/clanak/257400/Otkuda-emocije

Sent from my GT-I9500 using Tapatalk

Спознај своју грешност у гордости и нетрпељивости, и смири се под јаку руку Божију, не кривећи никога осим себе. Тада ћеш видети помоћ Божију: како те Бог умирује и код оних који ти се супротстављају ствара наклонст срца према теби.Треба се прво очистити, а онда чистити,себе умудрити,а онда умудривати,постати светлост,а потом просветљивати,приближити себе Богу,па приводити,осветити, а онда освећивати.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

12 minutes ago, Ronald рече

Ali kakvu egzistenciju,

Страх, бес... Све то најбуквалније помаже преживљавању, не знам о чему ти овде говориш. Депресија је стање и то сплета осећања које доводе до тог и таквог стања - расположења, а не емоција.

"You know something is messed up when you see it"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...