Британија изгласала: напуштамо ЕУ!

[Juanito]

Људи, читајте Пупина, светски а наш. Нарочито препоручујем пажњи његову изразиту мудру православну мајку Олимпијаду. Наспрам Михајла и Олимпијаде, наши разговори заиста, што рече Риле, подсећају на испијање ердингера испред максија. Ова књига треба у лектиру да иде.

Цитат

СВРШЕТАК ШКОЛОВАЊА У БЕРЛИНУ

Признајем да сам први пут дошао у Берлин са старим предрасудама ради којих сам се, да се најблаже изразим, нелагодно осећао. Пангерманство у Прагу, док сам тамо био у школи, учинило јо трајан утисак на моју младу душу; са тим утиском искрцао сам се и на Касл Гарден. Рани утисци су врло жилави и само време није довољно да их излечи. Кристијанов отац, гостионичар у Западној Улици, и његови пријатељи, очврсли морнари из Фризланда, који су ме учили како да рукујем четком за бојадисање, привукли су ме мало ближе немачком срцу, и ја сам већ тада приметио да оно није тако грабљиво као што сам мислио. Данци у то време нису били у великој љубави са Прусима. Онај идеалиста из улице Кортланд, Билхарц, поучио ме је мало више о немачкој ћуди, помогао ми је много да се отресем многих својих ранијих предрасуда. Али Билхарц је отворено говорио како он не воли Прусе. Оно неколико мојих немачких пријатеља из првих "гринхорнских" дана били су из Јужне Немачке и нису се толико одушевљавали идејом о уједињењу Немачке под превлашћу Пруске. Ова рана запажања поткрепљавала су моја веровања: да су Пруси створили и то пангерманство које се мени није свиђало. Ово веровање ојача Бизмарково непријатељско држање према Русима и Србима, а врло пријатељско према Аустрији на мировној конференцији у Берлину 1878.. Знао сам да је раније говорио: како он за цео Балкан не би дао кости једног померанског гренадира, али ја му то нисам веровао. Отуда је, када сам први пут дошао у Берлин, и настанио се тамо, долазило осећање као да се налазим у непријатељској земљи.

Међутим, више но ма што друго, узрок је томе било пангерманство у Прагу. Расна мржња је једна од најбеднијих душевних наказа. И ако је то само један одвратан израштај савременог национализма, свет предузима скоро ништа, а и мање него то, да се отресе његовог подмуклог отрова. Та расна мржња разара европску културу. Од њених рђавих последица патио сам и ја првих дана мога живота у Берлину. И Хелмхолц и Кениг, и све друго више особље у физикалном институту, били су врло љубазни и обазриви према мени, и то ме је уздржало да се не вратим натраг и одјурим у Кембриџ оног дана, када ми је први дах живота у Берлину изазвао јак наступ мржње према Немцима.

Ни госпођа код које сам становао, ни њени пријатељи, па ни немачки ђаци које сам сретао у учионицама, нико од њих није могао да се приближи моме срцу, јер оно није могло да се прилагоди мојој околини. Остао сам странац у хладној, туђој земљи. Пошто сам се већ био сместио у Берлину, однекуда дође мој млади пријатељ неки Шкот, који је свршио университет у Глазгоу. Обећао ми је у Арану да ће ми се придружити у Берлину и то је обећање одржао. На университету у Берлину остао је само један семестар, а слушао је предавања о римском праву. Изгледао је као Аполон са севера: висок и прав, са његовог лепог лица зрачила је сама младост, чело су му красили праменови косе од чисто златне боје. Чинило вам се као да пред собом гледате младог сер Валтера Скота. Његове загасито плаве очи нису знале што је то зазирање, а отров расне мржње никад се није дотакао срца његовог. Он је волео свет, а свет је волео њега. Немачки је говорио врло слабо, па ипак сваки је волео да с њим разговара. Чак и онај строги берлински редар, доведен до беснила због сувише гласног певања американских и шкотских песама са колеџа кроз поспане берлинске улице, припитоми се као голуб и поздрави га меденим осмехом, када се суочи са овим младим плавооким Шкотом. Моја домаћица, жена већ у годинама, и њени млади станари молили су ме да га што чешће доводим код њих на ручак. ,,Да, да," приметиће једна заједљива млада госпођица, "доведите га само; када је он овде и ви мало личите на човека, па сте онда чак нешто и лепи!" И у тим њеним речима било је многе истине. Када је он био ту, престајало је дејство отрова расне мржње у мени. На све стране међу немачким ђацима имао је пријатеља, и кад приметих како се он с њима спријатељује и они с њим, почех и ја да се раскрављујем. Хелмхолц и добри мали Кениг били су први људи у Берлину који ми помогоше да заборавим да Европу сачињавају разне расе, које вечито зазиру једна од друге. После тога угледајући се на пример мога младог шкотског пријатеља, и ја сам почео да се отимам отровној зарази коју сам добио од пангерманства у Прагу. Али је лечење ишло врло споро. Хелмхолцова предавања говорила су тако топло, тако слатко и о Фарадеју и о Максвелу, и тако дивно правично, да сам почео да се питам: има ли места овим мојим предрасудама о пангерманству? 

Почео сам скоро да се кајем кад сам у винограду моје мајке, тога лета уживао у читању оне две књиге предавања Хелмхолцових и његових беседа. Моја мајка знала је да не волим Немце, и никад није одобравала то моје расположење. Једног дана пошли смо на колима у посету мојој млађој сестри, која је живела на неких петнајест миља даље од Идвора. На путу прођосмо кроз велико село Ечку, у коме су помешано живели немачки, румунски и српски сељаци. И ту је јасно падала у очи разлика у изгледу кућа, света и њиховом начину како крећу на своје свакодневне послове. Немачки сељаци су далеко одмакли и испред Румуна и Срба. Мајка ми скрете пажњу на то, али ја не одговорих ништа. У то прођосмо поред велике сеоске католичке цркве, која је личила на саборницу. Причали су ми да су је подигли немачки сељаци из Ечке, а мајка ми додаде: како је та црква пуна недељом и празницима, како је ту свештеник један врло учен и добар човек. Када смо прошли поред мале и неугледне српске православне цркве, мајка ће рећи: "Зар се ти не би постидео када би Свети Сава сишао поново на земљу, па, пошто би видео дивну немачку цркву, погледао на ову колебу која се зове православна црква? Али, и ако је тако мала, никад није пуна, сем када су венчања или се даје парастос каквом богаташу, па се очекују велике гозбе."

 

И опет ја не одговорих ништа. Нисам волео те "туђинске уљезе," како су неки звали немачке насељенике. То збуни мало моју мајку. Али баш тада поред нас изађоше две сељачке девојке. Носиле су воду са реке у сјајним бакарним котловима. Бакрачи су висили на крајевима обрамице, једне покраће витке мотке која је била згодно намештена на раменима младих водоноша, тако да је увек одржавала равнотежу између котла напред и котла за леђима. Напред је ишла једна плавуша са папучама на ногама. На њој је била проста загасито плава хаљина, па се на њеном младалачком стасу огледали наизменични делови ритмичних покрета. Ти покрети су тачно одговарали љуљању сјајних бакрених ведрица, које су се спуштале доле и дизале горе као двогуба шеталица на сату, савијајући гипко обрамицу на њеној тачци ослонца: на рамену лепе водоноше. И ако су котлови били напуњени до саме ивице, из њих се није пролила ни једна кап воде. То је постигнуто тиме што је водоноша савршено подешавала увијања свога тела према угибању обрамице. Девојка, обрамица и сјајни котлови дивно су пристајали једно другом. Потсећали су на складно струјање слатке жице на музичком инструменту. И оку је тај призор пријао и ја то приметих. Када чу тај неочекивани излив усхићења, мајка се умеша да опет напомене. "То ти је немачко дете; лепо је заиста. И срце и душа су јој у оном њеном послу. Али ти не смеш заборавити на своје обећање, ако те случај нанесе на такву лепу девојку у Берлину. Мораш се оженити само Американком ако желиш да останеш у Америци, а ја знам да ти то желиш."

Очевидно ју је заплашила помисао да ће ово њено хвалисање Немаца прекренути моја расположења и сувише на другу страну. Друга водоноша била је нека незграпно накинђурена девојка, босонога. Путању није бирала, а по путањи остајао би траг од воде која се обилно изливала из њених бакарних котлова. "То ти је дивља Влајиња," приметиће моја мајка; "зна ти та играти коло као вила, али мрзи свој посао, и не мили јој се да носи воду. Таквих девојака никад нећеш наћи у Берлину. Немци не трпе свет који са љубављу не приступа својим свакодневним дужностима." Мајка ми је са дивљењем говорила о штедљивим, брижљивим и вредним немачким насељеницима у Банату. Сељацима у Идвору увек их је истицала као узор. А када је чула како ја хвалим Хелмхолца, а исповедих јој своју расну мржњу према Немцима, није жалила труда да би изнела своје моћне, необична убедљиве разлоге против тога душевног отрова. И њени напори били су крунисани дивним успехом.

Када сам се из Идвора вратио у Берлин, све ми је некако друкче изгледало, пријатније и милије. Чак ми и домаћица примети да сам много живахнији и веселији него што сам изгледао када сам пре годину дана дошао из Шкотске. У шали додаде: годину дана још па ћу бити расположен као прави Прус, нарочито ако паднем шака каквој чаробној пруској лепотици. То ме потсети на обећање мајци да ћу се оженити само Американком, па својој домаћици одговорих. "Никад! Реч сам дао једној девојци која је моме срцу ближа него што ће то икад бити ма која пруска лепотица." ,,Ах, Хер Пупин," узвикну моја добра домаћица, "ви сте се тако чудновато променили!" А затим ми шану на ухо: "Замислите само, првог дана после вашег повратка да вам ишчупам такву исповест коју нисам пре могла ишчупати за скоро читаву годину дана! Сада тек разумем зашто сте тако избегавали девојке у мом заводу."

И тако даље и томе слично...

 

 

[Млађони]

Управо сада, pedja257 рече

Ili u prevodu... politicki korektan Mladja XD

Koje su to kulture u pitanju Mladjoni? Islam vs hriscanstvo?

Evropska zapadna kultura i one koje su izrodile iz nje su najsuperiornije. 
Da generalno  kulture koje su se izrodile iz hriscanstva su one koje su superiorne. 



 

[Млађони]

1 minute ago, Juan рече

Људи, читајте Пупина, светски а наш. Нарочито препоручујем пажњи његову изразиту мудру православну мајку Олимпијаду. Наспрам Михајла и Олимпијаде, наши разговори заиста, што рече Риле, подсећају на испијање ердингера испред максија. Ова књига треба у лектиру да иде.

 

 

zaista odlicna knjiga secam se pre kada si delio citate toliko mi je prijalo da je procitam da je to nesto strasno

A lagana za citanje, pitka prosta.. dete bi moglo da je shvati. 

[Tumaralo.]

3 minutes ago, Млађони рече

Evropska zapadna kultura i one koje su izrodile iz nje su najsuperiornije. 
Da generalno  kulture koje su se izrodile iz hriscanstva su one koje su superiorne. 



 

Pola Afrike je hriscansko Djomloni. I cela Latinska Amerika. Pa opet, priznaces, da bi radije ziveo negde u Zapadnoj Evropi.

[GeniusAtWork]

3 minutes ago, Juan рече

Људи, читајте Путина, светски а наш.

 

 

[Млађони]

Управо сада, pedja257 рече

Pola Afrike je hriscansko Djomloni. I cela Latinska Amerika. Pa opet, priznaces, da bi radije ziveo negde u Zapadnoj Evropi.

O cemu ti pricas? Rekao sam generalno kutlreu koje su se izrodile iz hriscanstva su superiorne. 

Ono sto unistava latinsko americke i africke kulture je upravo socijalizam. Koliko si komunjara imao po africi i latinskoj americi? 

sta mislis kakve bi bile te zemlje i te narodi da ih nije uhvatila bolest socijalizma? 

[Млађони]

Mislim, ko se jos tripuje da ima veze sa nacionalnoscu taj nista ne kapira. 
Srbi u americi i srbi u srbiji.. dva razlicita naroda... 

[Аурор]

14 minutes ago, Adelaida рече

Jeste...cudan neki narod...imaju nudisticku plazu u centru grada, krkaju samo kobasice i pivo, imaju pravo na bolovanje zbog stresa, a s vremena na vreme ( valjda kad taj stres predje neku granicu tolerancije) izvrse po koji genocid...inace su jako kulturni i fini...

Malo istrebljujemo inferiorne narode, šta...

Sve je to normalno i prirodno!

[Млађони]

1 minute ago, Господин Дареалис рече

Malo istrebljujemo inferiorne narode, šta...

Sve je to normalno i prirodno!

Pa to nije nista cudno, to svi rade. I srbi su se napalili na to 90tih a boga mi i hrvati. Sta mislis da je milosevic imao podrsku, koliko bi siptara i hrvata bilo pobijeno? 

Sto pokusavam da objasnim hrvatima da su srbi podrzavali rat devedesetih, srbija bi danas bila do italije a hrvarti bi bili teska nacionalna manjina na sopstvenoj teritoriji. 

[Adelaida]

Управо сада, Господин Дареалис рече

Malo istrebljujemo inferiorne narode, šta...

Sve je to normalno i prirodno!

 

 svi mi poznajemo bar po nekoga ko nije umeo u skoli lepo da se igra sa drugarima, nego ih mlatio i kinjio...pa nekad se zanese i pretera...a u stvari je samo hteo da se igra...

[Аурор]

7 minutes ago, Juan рече

Људи, читајте Пупина

On je beše mrzeo Nemce?

Negde sam pročitao da je (negde tokom WW1) zahtevao da se otpuštaju Nemci jer se bave "anti-američkim aktivnostima"...

[Млађони]

Ljudi nisu nemci mrzeli jevreje jer su toliko mislili da su jevreji inferioran narod vec jer su jevreji bili kapitalisti

jevrejima je kapitalizam u kulturi jos od vajkada, jos je marks (koji je i sam jevrej) pisao kako je jevrejska kultura zlo jer je kapitalisticka.

Dosta je pogledati hitlerove govore i videti da se on tu uglavnom zali kako zli jevrejski kapitalisti pljackaju sirotog nemackog radnika i seljaka i da on zato siromasan i bedan. I da mu zato deca gladuju.

Ne primajte se na te price o superiornosti. 

[GeniusAtWork]

19 minutes ago, Млађони рече

Ne znam sta toliko satanizuju nemce, a ovamo rusi, i komplet istocna evropa imali jednake zlocine u vidu komunista.

Нацизам и комунизам не могу да се изједначе ни под разно по обиму и карактеру злочина.

 

19 minutes ago, Млађони рече

rovaljujem da ljudima kada kazes hitler - strasno zlo.
A kada im kazes staljin - ne vide strasno zlo.

Kada kazes Hitler i nemci oni u nemci vide rasiste.
Kada kazes Staljin i rusi oni ne vide komuniste koji su ubijali silan narod.

Тачно. И један и други су страшно зло, два највећа зла која су задесила Европу и њеној историји. Стаљинизам је мало ублажен у главама већине људи јер је СССР изашао из рата као један од победника.

 

16 minutes ago, Млађони рече

Ja mislim da i primaju ovolike muslimane zbog tog "nazi guilta".. da slucajno ne ispadnu rasisti. 
Ja lepo kazem politicka korektnost je najjace oruzije u rukama levicara.

Могуће да има и тога, само мало теже да им је то примарни мотив. Људи гледају своју економију и свој интерес иначе не би били оно што јесу.

[Tumaralo.]

7 minutes ago, Млађони рече

O cemu ti pricas? Rekao sam generalno kutlreu koje su se izrodile iz hriscanstva su superiorne. 

Ono sto unistava latinsko americke i africke kulture je upravo socijalizam. Koliko si komunjara imao po africi i latinskoj americi? 

sta mislis kakve bi bile te zemlje i te narodi da ih nije uhvatila bolest socijalizma? 

Umm... pa inace sa danasnjeg liberaškog tupavog stanovista sve drzave su socijalisticke... i SAD i skandi zemlje i Nemacka i sve...

[Juanito]

11 minutes ago, Млађони рече

Da generalno  kulture koje su se izrodile iz hriscanstva su one koje su superiorne. 

Те културе о којима говориш су се изродиле из протестантизма и не би, из више разлога, могле да настану у католичкој или православној култури.