Свети Амброзије Милански о редовном причешћивању

[Zoran Đurović]

8 hours ago, Panthera Leo рече

Ово ме са чашом воде коју попије после поноћи да се не би причестио подсетило на ону стару руску калуђерску причу.Извињавам се ако је овде наведена можда сам је чак и ја наводио.

У манастиру у суботу увече пију калуђери.Пијани сви .Око три ујутро каже један -браћо ко ће служити ујутро сви смо пијани и пили смо после поноћи.У великој бризи скоро се отрезнише и тек се један сети-Ма нек служи отац Анатолије он има слаб цуг пао је под сто око пола дванаест.Ето и проблем решен.

 

[Драган άσημος :)]

Бити хришћанин и (не) причешћивати се

[Драган άσημος :)]

On 6.5.2016. at 13:10, Zoran Đurović рече

Тако живи да будеш достојан да се сваки дан причестиш. Ко не заслужује сваки дан примати, није достојан ни да се причести после годину дана.

Дал` то значи нпр. да као што би сваки дан одржавали кућу чистом, очекујући долазак неког највише уваженог и поштованог госта, тако без престанка треба да смо у молитви, покајању, труду да творимо вољу Његову. Остатак живота свога у миру и покајању да проведемо, ако смо у миру и радости Духа Светог онда покајање није потребно, а ако изгубимо мир и радост онда у покајању да пребивамо.

[Драган άσημος :)]

Мислим да причешће само собом не спасава, нпр. владика Артемије се причешћивао и као такав направио је нешто што није спасоносно за њега. Потребно је имати правилно схватање и однос према причешћивању.