ХОМОСЕКСУАЛАЦ: „Нормално је да хомосексуалци злостављају ДЕЦУ!“ (ВИДЕО)

[Рапсоди]

Evo Rapso... evo coveka koji se razume u davanje konacnih resenja.

Не знам ја Богме...шта је коначно, ја знам да и тебе и Кордуна волем бесконачно   

[cloudking]

Не знам ја Богме...шта је коначно, ја знам да и тебе и Кордуна волем бесконачно 

 

Nema toga rapso... ako ce icije ime da stoji pored mog i tvog to mora da bude zensko

[Јелена011]

Zube evo mene ali ne mogu da pronadjem sad tvoju poruku meni. Ako se dobro secam, prigovorio si mi za random link. E pa izvinjavam se, to mi je bilo najlakse da izguglam, na engleskom, evo sada podaci incest trauma centra i njihova statistika.

Posto tebi to ne treba za ozbiljan naucni rad niti se bavis zlostavljanim osobama, ovo je sasvim dovoljno, a ako ti je potrebno za ozbiljnije bavljenje pretpostavljam da na osnovu zakona o pristupu informacijama od javnog znacaja mozes pristupiti i statistikama mupa.

Mene sad to zaista mrzi da kopam.

http://incesttraumacentar.org.rs/files/2015/2009-2014_SAOPSTENJE_INCEST_TRAUMA_CENTRA_-_BEOGRAD_-_SVETSKI_DAN_PREVENCIJE_ZLOSTAVLJANJA_DECE.pdf

 

Baza podataka Incest Trauma Centra – Beograd pokazuje da su od petoro dece koja su seksualno zlostavljana četvoro ženskog pola i jedno muškog pola. Dečaci su preživeli seksualno nasilje u 16.78%. Polna struktura počinilaca seksualnog zlostavljanja dece: u 90.19% u pitanju su osobe muškog pola i 9.81% ženskog pola. U 42.15% počinilac seksualnog nasilja nad detetom je biološki otac (najčešći vid incesta je otac-kćerka), dok je u 50.64% počinilac figura oca (zbirno, redosledom učestalosti: otac, očuh, hranitelj, usvojitelj). U 21.61% počinilac je osoba van porodice poznata detetu (porodični prijatelj, komšija, „privatni“ profesor), dok su 10.02% činili maloletni počinioci seksualnog nasilja (prevashodno vršili zlostavljanje unutar vršnjačke grupe, zatim unutar porodice i unutar ustanova socijalne zaštite gde su deca na trajnom smeštaju). U periodu 2009-2014, 100% počinilaca su bile osobe poznate detetu. Korišćene su sledeće nasilne seksualne radnje: opsceni telefonski pozivi, pokazivanje inače pokrivenih delova tela, voajerizam, milovanje, snimanje pornografskih fotografija, pokušaj da se obavi seksualni odnos, silovanje, incest i dečija prostitucija. Iako je najčešće zlostavljanje vršeno prema jednom detetu od strane jednog počionioca i jedan počinilac je najčešće zlostavljao jedno dete, neophodno je obratiti pažnju na to da je jedno dete bilo zlostavljano od strane 3 i više počinilaca u 7.48% i da je jedan počinilac zlostavljao dvoje dece u 6.17% i troje i više dece (serije) u 9.22%. Uzrast prvog incidenta seksualnog nasilja je u proseku 5 godina i 4 meseca. Trajanje je zabeleženo kao višemesečno u 30.73% i višegodišnje 69.27%. Višegodišnje zlostavljanje je u proseku iznosilo iznad šest godina. Fizička prinuda je korišćena u 23.07% i to prema adolescentima ili u okviru porodica u kojima je figura oca nasilna emocionalno i fizički prema majci. U 57.69% prijavljivanje je izvršeno iz akutne situacije (seksualno nasilje u toku). Period između prvog incidenta zlostavljanje i prijavljivanja iznosi 8 godina i 5 meseci. Prijavu seksualnog nasilja su najčešće izvršili: u 54.34% sama osoba koja je preživela i majka deteta u 30.60%. Majke najčešće prijavljuju za decu mlađu od 12 godina, prijavljuju iz akutne situacije i to ima za rezultat zaustavljanje nasilja. Osobe van porodice su seksualno nasilje nad detetom prijavile u 5.33%. Obraćanje državnim ustanovama pre dolaska u Incest Trauma Centar - 4 Beograd je zabeleženo u 44.35% i to su, prema redosledu učestalosti, ustanove: CSR, policija, tužilaštvo, zdravstvo,i dr. Incest Trauma Centar – Beograd je pružio svoje usluge psihološke asistencije u 84.13% kroz lični kontakt u kratkom ili dugom vremenskom periodu, 7.08% telefonskim putem i 8.79% putem elektronske pošte/skajpa. Usluge su pružene detetu / odrasloj osobi koja je zlostavljana u detinjstvu, kao i osobi koja je od podrške detetu (nenasilna).

[cloudking]

Lij tebra..ovo se zove argument.

Homofoberi! Vatajte beleske...

[зеленизуб]

Zube evo mene ali ne mogu da pronadjem sad tvoju poruku meni.

Ево мене, ето вас. Рат Турцима! https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/8/86/Drugi_srpski_ustanak.jpg

[Јелена011]

 

Zube evo mene ali ne mogu da pronadjem sad tvoju poruku meni.

Ево мене, ето вас. Рат Турцима! https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/8/86/Drugi_srpski_ustanak.jpg

 

 

Zube, bojim se da moj bukvalizam nije ukapirao poruku

[зеленизуб]

Нема везе Јелена011, ukapirali су Турци.

[ines]

 

‘Већину свог живота живео сам као хомосексуалац, и већину свог живота злостављао сам децу, а да никада нисам отишао у затвор. Једноставно, уверавао сам децу да је у реду да их злостављам и да то није никакав проблем. Они су ми веровали. То се догађа у хомосексуалним животима, то је нормално и тога има све више и више ‘, рекао је говорник који се представио као Реј те додао да је након неког времена уживања у хомосексуалном животу где су од његове руке страдавала деца схватио да је то болест те да се тренутно лечи од хомосексуалности. Додао је да тзв. закони против дискриминације заправо служе заташкавању оваквих и сличних злочина унутар ЛГБТК заједница који су нормални. Његове изјаве шокирале су све присутне, али и читав свет јер је оно што се ‘шушкало’ постало јавно испричано сведочанство ‘изнутра’. Међутим, масовни медији и даље се труде да заташкају ове изјаве и застрашујућу истину која се скрива у ЛГБТК круговима, а о којима је проговорила Ирина Бергсет, руска активисткиња која је прва проговорила о инцесту, педофилији, сексу у вртићима, крађи деце у Норвешкој, након што су и њој самој узели децу за сличне планове. Њено застрашујуће сведочанство које се скрива читајте у наставку …

 

ВИДЕО

 

Застрашујуће сведочанство које ће вас шокирати

Ирина Бергсет: 2005. године ја сам се удала за држављанина Норвешке. Мој син је тада имао 7 година. Отишли ​​смо живети у Норвешку, у комуну Аурског-Хекланд, у село Аурског. Тада још нисам знала да је до пре пола века Норвешка била држава која се по степену цивилизираности могла упоредити са државама Централне Африке.

Године 1905. Норвешка је прво добила независност и од Данске и од Шведске. Држава је, каква је била-таква и остала – држава кметова, при чему племића њени житељи никада нису ни видели. Само су плаћали порез. Развоја културе није било. Житељи ове земље су говорили или на шведском или на данском – односно на језицима освајача. После су се ти језици помешали и створили један вештачки језик који се зове Бокмал. Иако и сада свака породица у Норвешкој говори на свом дијалекту. До данас не постоји државни стандардни дијалекат. Може се рећи да се та земља тек сада настаје, кад не би било супротног процеса. Норвешко друштво убрзано морално пропада копирајући америчке законе и поредак.

Нашли су нафту у мору пре 50 година. Јасно је да земља у којој није било науке и културе, није могла овладати технологијама вађења нафте из мора – користили су туђу научно-технолошку помоћ. Све то сам ја сазнала касније. Када сам напуштала Русију, знала сам само да је у Норвешкој највиши животни стандард на свету.

Без обзира на то што сам завршила факултет новинарства Московског Државног Универзитета и што сам кандидат филолошких наука, Норвешка није признала моје образовање.

Мени су предложили да радим као учитељица у суседној Фет комуни, у сеоској школи новог типа – по прогресивном данском обрасцу по имену „Риддерсанд“, што у преводу значи „школа витезова“. У поређењу са нашим руским системом, сви норвешки школски програми изгледају као за ментално заостале. Од 1. – 7. разреда је основна школа. Задатак државног програма је научити абецеду до 13. године и да се деца науче бројати – читају цене у продавницама.

У разреду се не сме читати наглас зато што је то „срамота“. Специјални наставник изводи дете у ходник и тамо слуша „малишу“ како он чита да га не срамоти. Учитељ има право да разради с децом два примера  из математике дневно, а ако деца не усвоје материјал, онда се кроз три дана поново труди да им објасни пређено градиво. Домаћи задатак у току – 5 речи на енглеском или осам, по одлуци детета.

Норвешка школа – је пример потпуне деградације образовања. Књижевности нема, нема историји, физике, хемије, нема природних наука. Има познавање природе, зове се „Преглед“. Деца изучавају свет око себе у општим цртама. Она знају да је био Други светски рат. Све остале појединости – то је насиље над дететом и његовом психом. Најбогатија држава свету не храни децу у вртићу. Тачније, хране их неком супом са именом „парадајз супа“ из кесице једном недељно. То је тако у вртићима, како државним, тако и приватним – храна само једном недељно!

Мој старији син је ишао у Русији у обичну школу. Зато је он у Норвешкој био чудо од детета. До 7. разреда ништа није учио – тамо није потребно учити. У школама висе обавештења: „Ако те родитељи терају да учиш – позови нас. Помоћи ћемо ти да се ослободиш таквих родитеља“.

Једини начин да вежбам памћење са сином био је клавир. Говорила сам му: „Само гукни негде да имаш тако захтевну маму …“

Несрећа се догодила 6 година после мог доласка у Норвешку. Ништа нисам знала о њиховом систему „Барневарн“.

Ја сам бринула своју бригу: посао, кућа, породица. Живела сам полако се прилагођавајући у устројство државе у коју сам се преселила. Чула сам да су некоме одузели децу, али ја сам била нормална мајка.

Развела сам се од мужа после три године заједничког живота, после рођења другог сина. То је био сукоб култура. Мени сада говоре: „Зато тамо у свакој сеоској кући имају канализацију и туш кабину“. Да, одговарам ја на то, али зато Норвежани по навици иду мокрити иза куће.

Три године сам живела сама са децом. Узела сам кредит у банци, купила стан, почела нормално живети, никада нисам добијала социјалну помоћ: радила сам, проводила сам доста времена са децом. Деца су била само са мном. Пошто је муж тукао сина из првог брака, нисам мужу допуштала посете.

С млађим је муж по закону био дужан виђати се. Ја сам се трудила колико сам могла да дете не спава код оца – постојала је претња да ће га тући. Али социјална служба и друге државне структуре су ме притискале да га пустим. Зато је млађи син остајао код оца прво по два сата суботом или недељом. Али последњи пут је провео код њега скоро целу недељу – дете је имало температуру када га је он одвезао у велику зиму од -30 код рођака у Тронхајм.

Године 2011., седмог марта ја сам отишла у полицију села Бјоркенланген зато што је мој млађи син испричао да су му стрине и стричеви, рођаци његово оца, наносили бол у устима и гузи. Испричао је о стварима у које ја прво нисам могла веровати.

У Норвешкој постоји некаква народна традиција интимних односа са децом: с дечацима и девојчицама – учињених од стране њихових крвних сродника, који их касније предају суседима. Прво нисам могла у то поверовати. Написала сам изјаву у полицији. Осмог март су нас позвали у социјалну службу за децу – Барневарн. Испитивање је трајало шест сати. Били смо само ја и моје двоје деце.

Они имају схему заштите деце која постоји да би изгледало да се они боре са инцестом. Затим сам схватила да центри Барневарн, који постоје у сваком селу, постоје за то да би лакше нашли дете које је проговорило и незадовољну мајку или оца – и да се они изолују, казне.

Из новина сам сазнала за случај када је суд девојчици од 7 или 8 година одредио платити трошкове суда и компензацију насилнику што су га држали у затвору. У Норвешкој је све обрнуто наглавачке. Педофилија није преступ.

Осмог марта 2011. први пут су ми одузели моје двоје деце. Одузимање изгледа овако: дете се не враћа из вртића или школе тј. Практично га краду од вас, оно нестаје. То зато што га крију од вас на тајној адреси. Тада су ми рекли: „Ситуација је таква, ви говорите о насиљу над децом. Вас треба прегледати лекар и да каже да сте здрави. „Нисам се бунила.

Поликлиника је била десетак минута колима одатле. Сарадница Барневарна ме је одвела тамо и рекла: „Ми ћемо вам помоћи, поиграт ћу се с вашом децом“. Деца су остала, не било где, већ у центру за заштиту деце. Сада схватам да то није било по закону. Када сам дошла до поликлинике, старији син Саша, тада је имао 13 година, ме је назвао и рекао: „Мама, нас возе у пријемну породицу“.

Била сам на удаљености од десетак километара од деце коју су одвозили на тајну адресу. По њиховом закону, децу одузимају без било каквог подношења папира. Једино што сам могла – је узети ствар у своје руке. У Норвешкој је забрањено плакати – то се оцењује као болест и Барневарн може на тебе применити принудну психијатрију. Показало се да у Норвешкој постоји државни план, квота колико се деце одузети од родитеља. Органи социјалне заштите се чак такмиче ко ће га боље испунити – то је својеврсно државно такмичење. Графикони, дијаграми се објављују квартално – колико су деце у ком месту одузели.

Недавно сам добила документ – извештај од Швеђана.То је извештај о случајевима одузимања деце у Шведској и суседним скандинавским земљама. Реч јео чудној појави. У том извештају се говори да је у Шведској одузето 300.000 деце од родитеља. То јест, реч је о целом покољењу украденом од њихових родитеља. Научници, криминолози, адвокати, правници – људи с традиционалним вредностима који још увек памте што је породица била у Шведској – не схватају. Они кажу да се дешава нешто чудно. Дешава се државни прогон породице. Специјалисти наводе бројку од 10.000 круна (око 1.000 Еура). Толику суму добија нова породица за једно усвојено дете, било које. Посебни агент организације Барневарн добија из буџета огромну награду за разорење родног гнезда, за крађу потомства. То се догађа у свим скандинавским земљама.

Притом, усвојитељ може бирати дете, као на тржишту. На пример, вама се допала та руска девојчица са плавим очима и ви баш њу хоћете да узмете у породицу. Довољно вам је позвати у Барневар и рећи: „ја сам спреман, имам невелику собу за усвојеника“. И кажете име. И управо њега ће вам и доставити. То јест, прво се налази „најамна породицу“, а затим се од рођених родитеља одузима дете „по наруџби“.

Правозаштитници Норвешке се боре са свемогућим кривичним системом Барневарн. Они озбиљно сматрају да је то корумпирани систем за трговину децом. 3 мај (2013.) су жртве Барневарна у Норвешкој организовале протест против насилног одвајања деце и родитеља од стране државе у Норвешкој.

У смислу крађе деце од родитеља, Норвешка предњачи пред целим светом – тамо је то државни пројекат. Наслов у норвешким новинама гласи: „Једна петина деце у Норвешкој већ је спашена од родитеља“. Једна петина – то је буквално, од милион деце у тој земљи – око двјесто тисућа (200.000) „спасене“ деце која не живе више у кући с мамом, већ у пријему породицама. Новчано покриће које пријемна породицу добија у Норвешкој је око 240.000 евра годишње. Ако дете буде инвалид, добићете још више дотација. Шта више траума, то боље за пријемни дом, који постаје ништа друго до затвор породичног типа.

По статистици објављеној у норвешким новинама, од сваких десеторо новорођене деце, само 2 рађају Норвежани, а 8 рађају досељеници. Досељеници чине здраво становништво Норвешке зато што не практикују бракове блиских рођака.

Највише деце рођених на територији Норвешке, је Барневарн одузео је од Руса. То јест, прво одузимају руску децу. Практично сва деца рођена од једног или оба руска родитеља, налазе се у евиденцији Барневарн и стоје у ризичној групи. Они су „број један“ кандидати за одузимање.

Шта могу да учине родитељи ако им одузму дете?

Скоро сваког месеца по једна Рускиња заврши живот самоубиством у Норвешкој. Зато што кад долазе код вас и узимају вам децу, ви сте незаштићени, ви сте – један на један са системом. Говоре вам: „Ти не правиш омлет по норвешком рецепту. Ти тераш дете да пере руке. Ти шепаш, не можеш да седиш са дететом у песку. Значи – ти си лоша мајка, ми ти узимамо дете! „. Систем заштите деце у Норвешкој је заснован на претпоставци кривице родитеља. Родитељ је свесно крив. На родитеље се излива море лажи. А све почиње од просте тврдње: „Ви хоћете отићи у Русију“. И ви не можете то оповргнути јер имате рођаке у Русији. Или: „Ви хоћете убити своје дете“. Зато што Руси кад се наљуте говоре: „убићу те!“

Вас непрестано стављају у ситуацију да морате да се правдати. И ви схватате да је то немогуће. Сами не можете зауставити норвешку државну машинерију основу баснословним наградама за адвокате, сараднике социјалних служби, судије, психологе, психијатре, пријемне родитеље, специјалисте и остале … Награде се дају за сваког узетог плавооког малишана. На жалост, ви немате шансе спасити свог сина или ћерку од норвешког пријемног дома. Ја сам прошла све инстанце норвешких судова. Све је обухваћено, свуда је корупција. Деца су роба. И не враћају их назад.

Све материјале које су руске новине објављивале о мојој деци је преводио адвокат Барневарна и користио их у корист оптужби на суду. „Она је луда, штити своје дете у штампи!“. На Западу не постоји слобода штампе по питању деце. Немогуће је обратити се друштву. Тамо постоји закон о тајности података, који се активно сада протура и Русији те у другим традиционалним земљама.

Ви сте рекли да систем који уништава породицу и који сада ради у Северној Европи, потиче сексуално насиље над децом. Како ради тај механизам?

Министарство за децу у Норвешкој зове се „буквално“ нешто као министарство за дечја питања и равноправност свих облика сексуалне разноликости. Сексуалне мањине у Норвешкој – то више уопште нису мањине. Нормални људи – су тамо мањина. Материјали социолога који су доступни сведоче: до 2050. године Норвешка ће бити 90% хомо-држава. Шта се сматра под „хомо“ није тешко замислити. Кажу да је наше, руско поимање „гејева“ и „лезбејки“ – прошли век.

На Западу је озакоњено најмање тридесет видова нетрадиционалног брака. „Најнапреднија“ по том питању је Норвешка, тамо су „мушкарац“ и „жена“ – појмови који нестају. И није чудно да у Норвешкој нема могућности да се заштити дете рођено у природној породици. Чини вам се да вас се то не тиче. Ви говорите себи: „Нека они раде шта хоће! Шта ћу ту ја са својом децом? „И ја сам некад тако мислила јер нисам знала да су у целој Европи уведени сексуална стандарди који обрађују одгој деце у одређеном кључу.

И тај стандард је обавезан за све државе које потпишу одговарајућу конвенцију, и чије примање се сада активно лобира и Русији. Тамо се отворено говори о томе да су родитељи обавезни, заједно са лекарима и васпитачима у вртићу, учити децу „разним видовима љубави“. А посебни одељак тог опћееуропског сексуалног стандарда објашњава зашто европску децу родитељи и васпитачи треба да уче мастурбацији строго до 4 године и никако касније. За нас, пећинске Русе, то је јако користан податак. На 46. страни поменутог документа указује се да новорођенче треба спознати свој „гендерни (родни) идентитет“. Обавезном секс-просветом ваше дете треба већ у тренутку рођења определити се јели оно: геј, лезбејка, бисексуално, трансвестит или Транссексуално. А пошто су појмови „мушкарац“ и „жена“ искључени из поимања равноправности полова, закључите сами. Ако ваше дете ипак не изабере „гендер“, у томе ће му помоћи Свемогући норвешка Барневарн или финска Ластенсуоелу, немачки Југендамт итд.

Норвешка је једна од првих земаља у свету која је отворила научно-истраживачки институт при Универзитету у Ослу, који изучава самоубиства деце од 0 до 7 година. С тачке гледишта обичног човека то је јако чудно. Како се може новорођенче убити? Али с тачке гледишта Барневарн, то је природно. Ако деца после садистичких оргија заиста умиру, онда се то званично може подвести под „самоубиство“.

Ирина, хајде да се вратимо на Вашу личну причу …

Мени су децу отели други пут 30. маја 2011. године. На врата су ми дошла два полицајца и два сарадника Барневарн. Отшкринула сам врата и погледала. Сви полицајци само што нису држали револвере, чак је и сам начелник полиције Бројклангена дошао, и каже: „Дошли смо узети вашу децу“. Ја зовем адвоката а он ми говори: „Да, по законима Норвешке ви сте их обавезни дати. Ако се будете супротстављали свеједно ће вам их узети али их више никада нећете видети. Морате дати децу а сутра ће вам објаснити о чему се ради … „

Дјецу су узели одмах, чак им нису дали да се пресвуку и притом ми нису показали никакав папир, никакве прописе. После процедуре одузимања сам била у стању шока: сада сам морала доказивати да сам добра мајка.

У норвешким новинама су описали један случај: 1 дечака кога су узели од мајке у дечјем узрасту, силовали су у свим пријему породицама. Он је напунио 18 година, купио оружје, дошао „кући“ и убио пријемне ‘родитеље’.

Другог норвешког дечака су узели од мајке – он је плакао, хтео је код мајке. Лекари су рекли да је то параноја. Онда су га су накљукали лековима и од њега направили ствар. После напада медија, вратили су га мајци у инвалидским колицима. Тада већ није могао говорити, спао је на 13 – 15 кг. То је била дистрофија, пошли су неповратни процеси.

После мог јединог виђења са сином, мој старији син је рекао да је написао писмо у руски конзулат: „Умрећу, али ћу ипак да побегне из Норвешке. Нећу да живим у конц-логору „. Он је сам успео организовати свој бијег. Преко интернета се повезао са Пољаком Крзисзтоф Рутовским, који је већ пре тога успео да спаси пољску девојчицу из норвешког пријемног дома.

Пољак ме позвао у последњем тренутку, кад је све већ било спремно и рекао: „Ако ћу ја извести вашег сина без вас – то ће бити киднаповање, крађа туђег детета, а ако ћу га извести заједно са вама – онда просто помажем породице.“ bilo ми се тешко одлучити али избор је био страшан: или погинути сво троје у Норвешкој или да бар спасим себе и старијег сина … Не дај Боже никоме да доживи нешто такво!

Након вашег повратка у Русију, почели сте примати информације о сличним случајевима. Реците нам нешто о вашој друштвеној делатности.

Ево једног случаја: Ирина С. је живела 18 година у Енглеској. Тамо је имала момка. Родила је ћерку. Једном је Ирина случајно сазнала да је њен пријатељ члан садомазохистичког клуба. Њена девојчица је 1 гледала где на ТВ показују мјесног возача. Кћи каже: „Мама, а тај чика је долазио да се са мном игра доктора. А та тета се са мном купала у кади! „Замислите да вам дете говори нешто тако?

Ирина је отишла код енглеског дечјег психолога, који јој је рекао: „Драга, ви сте луди, ви сте параноични. То није изопачеништво – то је креативни секс за елиту! „Она је ушутила и полако почела спремати ствари и припремати се за повратак у Русију. Паметна жена …

У Норвешкој су прво легализовани истополни бракови. Затим је легализовано усвајање деце од стране истополних родитеља. Тамо свештеници – жене и мушкарци – отворено изјављују о својој нетрадиционалној оријентацији. А сада су се појавили храбрији међу тим истополним, који постављају питање о правима да се венчавају са децом, да се жене децом.

Ако ми, традиционални родитељи, будемо седели као трупови и чекали, изгубиће борбу са истополним или с другим „Џендер“ (родовима) за своју рођену децу. Данас је зона експеримента Северна Европа, Немачка плус САД и бивше британске колоније: Канада, Аустралија, Нови Зеланд – то су „вруће тачке“ одакле ја добивам „СОС“ сигнале руских мајки.

Мисао о неопходности отвореног противљења давала ми је снаге да не клонем, да не сиђем с ума тамо у Норвешкој.

Сваки руски родитељ треба знати. За последњих 30 година, структуре заинтересоване за трговину децом, које се баве прерасподелом демографских маса, узаконили су став да родитељ и дете уопште нису једна цјелина. Сада деца припадају неком апстрактном друштву или држави. Штавише, по Хашкој конвенцији о крађи деце из 1980. год. коју је Русија потписала 2011.године, деца припадају територији на којој су проживела последња три месеца.

Филозофију тих нељуди делимично разоткрива пројекат у Норвешкој владајуће, Радничке партије, о чему сам недавно читала у норвешким медијима. ‘Ја сам хомосексуалац. Ја хоћу да сва деца у земљи буду оваква какав сам и ја! ‘

Лисбакен, министар за питања деце, не стидећи се, говори: ‘Ја сам хомосексуалац. Ја хоћу да сва деца у земљи буду оваква какав сам и ја. ‘Он је започео државни програм који треба спровести следећи експеримент: у вртићима је била узета сва литература типа’ Пепељуга ‘, све бајке браће Грим. Уместо тога је написана друга књижевност, полна – типа ‘Краљ и краљ’ или ‘Гаи-деца’. Тамо се, нпр. Принц заљубљује у краља или принца, а девојка-принцеза машта да се уда за краљицу. По закону су деци већ у вртићу, на носилима, васпитачи дужни да чита такве бајке и показивати слике.

Догодио се и овакав случај. Руски туристи су пошли у Нови Зеланд са краткорочном визом, нпр. Седмодневном. Мама, тата и дете. Јесу ли су родитељи викнули на дете или је дете гласно плакало – из кафића или хотела су позвали службу за заштиту деце. Дошао је одред „спасилаца“ и дете су одузели, „спасили“ од „родитеља-садиста“. Руска дипломатија се борила више од годину дана за то да дете да га пусте да се виђа с родитељима.

Сваких пет година Берневарн прави извештај о досељеницима, чије деца се највише узимају у Берневарн. Топ-листу предводи Авганистан, затим Еритреја, затим Ирак. Од беле деце, Русија је на првом месту, у општем попису држава – на четвртом.

Родни родитељи добијају дозволу да се виђају са украденим дететом по 2 сата, једном у пола године. То је максимум.

Не треба говорити о педофилији као таквој. То је друга појава. Само у Норвешкој постоји 19.000 невладиних организација за „препрофилирање“ деце из „старих“ (мушкарац, жена) у друге, нетрадиционалне родове.

Дете се присилно развија у нетрадиционалној родној категорији. Оно што ми је говорио мој мали син, то није више примитивна педофилија већ неки „организовани“ тренинг, нациљан на другу оријентацију.

У све те ужасе је тешко поверовати …

Док ви размишљате да верујете или не верујете, већ се појавило цело покољење родитеља који морају да живе с тим ужасом.

Све се то у савременој Европи сматра видом толерантности. Јер, деца имају право на сексуалне склоности од нула година, имају право на сексуалну разноврсност. Против нас, против родитеља и деце ратује добро организована криминална светска мрежа. И чини се да је дошло време да се то отворено призна и почне у сваком обласном одељењу руске полиције, по целој њеној вертикали, да се уводе специјалне јединице за борбу против тих међународних група демографског бандитизма.

Ја сам на маршу „Заштити децу“ позвала људе да погледају иза лепе маске западне идеологије, која се нама протура под видом „спасавања деце од родитеља-алкохоличара“ – што је глобални експеримент за промену пола нашој деци. Чудовишни експеримент који се скоро већ тридесет година спроводи по целој Европи.

Тамо, у Европи, па и у Канади, у САД, Аустралији, Новом Зеланду, свуда иза граница Русије – родитељство је уништено и подељено. Родитељство као веза родитеља са дететом – плански се уништава. Бројке одузете деце -200.000 у Норвешкој, 300.000 у Шведској, 250.000 у Финској, у Немачкој, у Израелу – такође огроман број – то је украдено покољење.

Разговарао: Андреј ФЕФЕЛОВ за завтра.ру .; Извор: Дневно.хр

užas užas užas...zaista kao što je Gospod rekao vezano za ovo vreme: Teško deci i majkama u ovim vremenima!

[Јелена011]

Samo sto su ovakvi tekstovi uzas jer su lazni.

 

Znate, uopste nije problem u tome sto ljudi padaju na ovo, to govori da nisu od kamena i da umeju da saosecaju.

Problem lezi negde drugde:

Kada vi procitate ovakve lazne stvari, i to tako medijski traje godinama vam se pune glave, vi u vasim glavama imate jasne krivce, s jedne strane tu je peder, pedofil il neko drugi koji je apsolutno zao, i sve sto radi je apsolutno zlo, i imate zrtvu koja je apsolutno dobra, savrsena maltene andjeoska.

 

Ali to NIJE zivot.

 

U zivotu neko ko je pocinilac ovakvog dela moze da bude u nekim aspektima jako fin, kulturan, dobar komsija, poznanik, sjajan radnik, da ne znam bude covek human, da volontira, daje milostinju i slicno, ali da sve jedno pocini nesto takvo.

Isto tako zrtva nije samo andjeosko divno fino cisto dete, zrtva je takodje neko od krvi i mesa, pogresiva, sa mozda drkavim karakterom, nekim mozda za vas ruznim navikama i slicno.

Problem posle ovakvih tekstova je sto cim cujete da je neko bio zrtva, vi je svrstavate u fioku - andjeo, zrtva, i kad cujete, vidite, pronadjete nesto sto se u tu andjeosku sliku ne uklapa vi je vadite iz fioke i pocinjete paljbu prema njoj, te sama je kriva, sama je trazila, ovakva je onakva je, i umesto samosecanja, pocinjete da se jako ljutite i besnite, kao eto vi ste hteli da je odbranite, a ona vas je izigrala i sad drvlje i kamenje.

I to se redovno desava u situacijama u realnom zivotu, pocinje tako sto hocete da pomognete nekom, a kad se razocarate pocinje pljuvanje.

Realnost je da smo svi mi ljudi pogresivi i samo ljudi, ali da mi pricamo o jednom cinu i jednom ponasanju. 

Trebalo bi da hriscani to razumeju jbg, al izgleda da im ne ide jos uvek.

Dakle osudjujemo bezumnika zato sto je ucinio nesto bezumno, njegov postupak prema detetu, zeni, devojci, decaku je GNUSAN sam kao takav, ne osudjujemo celog coveka, ne kazemo da je on potpuno totalno kao licnost gnusan.

Samo kazemo da niko nema prava da uradi nesto drugom bicu na silu, bez njegovog dopustenja, da iskoristi, povredi i sta sve ne.

Osudjujemo cin, ne licnost, a to opet ne govori o licnosti zrtve da mora biti prosto savrsena da bismo saosecali s njom, mi saosecamo jer je bila zrtva gnusnog cina, a ne zato sto je najbolja osoba na svetu.

No, hriscani umeju jako lako da se zakace za licnost i onda da velicaju jednog, a proklinju drugog, i tako kako vetar duva, malo jedno malo drugo.

 

Niko nema prava nikog da zlostavlja, makar zrtva bio i zatvorenik recimo koji je osudjen takodje za gnusne zlocine, ne znam, Hitler sam, birajte koga god ocete.

Zato samo kod vernika cujemo ono kad uhvate recimo nekog takvog - ja bih njega na lomacu, ja bih njemu ovo ono,toliki dijapazon sadistickih poriva.

 

Pomenuh gore negde knjigu Natase Kampush, koja je izazvala brojne reakcije, ona je bila zatocena od strane pedofila, godinama, i u jednom delu kaze, parafraziram, on za mene nije bio samo mucitelj, onje bio covek koji me je hranio, koji je brinuo o meni, koji me je pazio.

Ljudi su se na to zgrozili iz nerazumevanja.

Isto tako se zgroze kad cuju da recimo dete zrtva porodicnog nasilja brani tatu koji je silovao...ali ne shvataju da je on njoj tata, dakle ne samo zlostavljac, i sasvim je normalno da postoje vise razlicitih emocija i osecanja i uloga, on je njoj bio i otac, i brinuo, i pazio i ne znam vodio u skolu i pomagao oko domaceg. 

Ako vi takvom detetu zabranite da oseca i ljubav i brigu prema takvom coveku i samo ga satanizujete ucinicete mnogo vecu psihicku stetu.

To treba odvojiti, da, tvoj tata je tebe pazio i cinio ti dobre stvari, pomagao ti i brinuo o tebi i sasvim je u redu da ga zbog toga volis i osecas zahvalnost, ali ono sto je uradio sa druge strane je za osudu...ljudi nisu samo crni ili samo beli.

 

Ako ne verujete meni, idite do doma u Jerkovicu, tamo cete videti puno seksualno i svakako zlostavljane dece i pricajte sa njima. Oni su sklonjeni od roditelja narkomana i nasilnika, ali oni svoje roditelje i dalje brane i vole. Satanizovati njihove roditelje znaci njima oduzeti poreklo, potpuno ih odseci od svojih korena i ta deca bi bila vecno izgubljena. Ne bi mogli da idu napred, jer su odjednom njihovi roditelji monstrumi, a kakvi su onda oni?

 

Pre pustanja u pogon jezika na ovakvim temama steknite iskustvo, pa cete mozda videti drugacije. Iz roze sveta sve deluje ruzicasto.

[зеленизуб]

Pre pustanja u pogon jezika na ovakvim temama steknite iskustvo, pa cete mozda videti drugacije.

 

Е па Јелена011, ако ћемо већ тако, гледај и ти ту мало те држ' језик зубима.

 

Zube evo mene ali ne mogu da pronadjem sad tvoju poruku meni. Ako se dobro secam...

А ово су ти били аргументи само једном. Следећи пут ћеш остати богатија за искуство.

Приметим и да се тематиком о којој овде пишеш бавиш озбиљније, или бар професионално, али нема потребе тако да претерујеш.

[cloudking]

Нема везе Јелена011, ukapirali су Турци.

[Јелена011]

E ako te ja kontam seci me, stvarno ne mogu da pronađem tvoju prvobitnu poruku meni, kad si uputi kritiku da onaj prvi link kao nije random, rekoh ti da mi je to gugl izbacio i zato ti postavih link ka publikaciji incedt trauma centra.

Za jezik si u pravu, ali sta ces em profesionalna deformacija em deset godina forumasenja. Zamisli nekad sam bila fina :)al ljudi koji dodju ovde i prosipaju fore da su pederi nahom pedofili, i tako neke slicne nebuloze na kraju popljuju sami sebe kazu pa dobro mozda nije tako al neceg tu ima i zavrse diskusiju magijski. Tako da sam pustila jezik, al pre svega zbog onih koji citaju, da najbucniji ne budu oni sa valja se ima tu neceg stavom.

Nidu stvari crno bele, a ako smo hriscani tim pre treba da malo promislimo, da ne budemo omađijani mrznjom i povrsnoscu.

Ne moramo se drzati ko pijan plota svog stava, ljudski je reci mene to plasi, ne razumem se u to i otvoreno nauciti nesto novo.

Najlakse je etiketirati ljude i reci bogu fala nisam kao oni. Svi mi nesto znamo manje nesto vise, a ucimo ceo zivot.

[МилошБГ]

Niko nije rekao da su svi pederi pedofili,gledam ponavljas tu laz koju niko nije rekao ovo je cca 10ti put i ne razumem sto? 

[Јелена011]

Milose ja ne znam stvarno sta si ti citao, ovde je citava diskusija pocela od Rapsine tvrdnje da je 86% pedofila homoseksualno i vas koji ste se slozili sa njom i nastavili da napadate Klauda i mene koji pokusavamo da odvojimo jedne od drugih.

Vi uporno pricate o pederima, a mi uporno o pedofilima i da jedno nema veze s drugim.

[МилошБГ]

Ne,ja nisam ni video da je on napisao da je 86% pedera pedofilski nastrojeno,niti sam ga podrzavao niti mu protivrecio posto to nisam video da je uopste napisano.

 

Ja sam zagovornik teze da pederska UDRUZENJA lgbt lobi imaju tu ulogu u raznim drzavama da kroz prizmu slobode potrazuju sve vise stvari....pocelo je od gej prajda-doslo se do gej brakova-ide se ka usvajanju dece-ulaze trans osobe u pricu-spustaju se godine za kaznjivost stupanja u odnose sa maloletnicima-legalizacija incesta-i tu nema kraja...dakle njihova teznja moje vidjenje napominjem jeste da oni zagovaraju tako nesto i znas i sama da u nekim zemljama se spustaju godine po kome krivicno odgovaras za ulazak u seksualne odnose sa maloletnikom,pa je bilo 18,pa 16,negde je sad tek 14 god. Dakle kroz prizmu slobode,neke sveopste slobode se dolazi do raznih stvari.

 

Znas kad sam ja govorio protiv gej parade jos pre hm 6 godina,mnogi su govorili daj bre pusti to,hoce samo da setaju,a kad sam ja govorio ne prvo ide prajd-pa brakovi-pa deca-pa diskriminacija normalnih,svi ti isti su mi govorili daj bre teorije zavere,zavrsice se na setnji dza bu...kad ono? Prajd bio,sledeci su brakovi i koliko znam radi se na tome,posle toga deca,a diskriminacija je ionako prisutna.

 

Na sve to sam pozvao na gej prajdovske brodice punim dece,raznorazne primere iz okruzenja,ali zaboga nikad nisam ni podrzao niti rekao da 86% pedera su pedofili.