Разне хуманитарне активности

[мирођија]

     Мислим да би овде могли да се укључе и представници Двери из Крагујевца, они се бар прсе да заступају младе породице.

     Ајд сад јунаци...

[Srdjan Kotur]

      И после причамо како Србија изумире, не рађају се деца...и слично, ма рађају се бре, али кога је то брига... Важно да се ноћас пече волина на тргу у мом граду, да се точи алкохол, плаћају свирке...

И овако размишља већина људи у мом окружењу, али кога је то брига...

iznenađujući stav

[JESSY]

Humanitarni rad SPC u senci episkopske raskoši

Arhijereji i sveštenici ne vode brigu o promociji, nego rade u duhu jevanđelske pouke da ne zna levica šta radi desnica, kaže vladika Porfirije

 

Poziv vladike zahumsko-hercegovačkog i primorskog Grigorija da oni koji žele da ulažu u izgradnju novih hramova, taj novac preusmere na gradnju vrtića, škola, bolnica i humanitarnih organizacija, naišao je,mahom, na odobravanje laičke i ćutanje duhovne javnosti. „Nemam ništa protiv gradnje crkava i hramova, kako bi to, uostalom, bilo moguće. Samo mislim da imamo dosta crkava i hramova, a čemu crkve i hramovi ako u njima neće biti ljudi”, izjavio je nedavno Grigorije.

Vladika jegarski Porfirije je jedini episkop SPC koji se osvrnuo na Grigorijev altruistički predlog. Porfirije, naime, ističe da ne postoji dilema da li je važnije da se Crkva bavi haritativnom delatnošću ili da gradi nove i obnavlja stare hramove.

On smatra da je neophodno – i jedno i drugo.

Prema njegovim rečima, Crkva se, od apostolskih vremena, kao neodvojivi deo svoje misije na zemlji, stara o siromašnima i svima koji su na bilo koji način egzistencijalno ugroženi.

– Naravno, u onim pomesnim Crkvama koje u novije vreme nisu preživele decenije progona, kojima nije oduzeta imovina, kao što je to, na primer, slučaj u Grčkoj, haritativna delatnost je izuzetno razvijena. U našoj pomesnoj Crkvi, situacija je nešto drugačija. Postoje čitava područja, naročito gradska, koja nemaju hramove. Crkva, kojoj do danas nije vraćena sva oduzeta imovina, u obavezi je da obnovi veliki broj manastirskih i parohijskih hramova koji imaju neprocenjivu istorijsku i umetničku vrednost. Bez hramova i bez svete Liturgije, bila bi besmislena i bilo koja druga delatnost Crkve, pa i haritativna – napominje Porfirije, podsećajući kako u svim eparhijama, u zavisnosti od mogućnosti, postoji humanitarna delatnost.

U svakoj eparhiji postoji Versko-dobrotvorno starateljstvo, podružnice Kola srpskih sestara i druge lokalne organizacije i zajednice koje se prvenstveno bave humanitarnom delatnošću.

– U većini slučajeva to je preko granica mogućnosti. To javnost ne zna, zato što arhijereji i sveštenici ne vode brigu o promociji, nego rade u duhu jevanđelske pouke da ne zna levica šta radi desnica. U manastiru Kovilj, i pored potrebe da se revitalizuju manastirski objekti, bratstvo već godinama, donedavno isključivo o svom ruhu i kruhu, vodi brigu o velikom broju momaka i devojaka koji boluju od bolesti zavisnosti. Isto tako, kroz fond „Privrednik” angažujemo se u obezbeđivanju stipendija za darovite, a siromašne učenike i studente; trudimo se i u zbrinjavanju starih – kaže Porfirije, pojašnjavajući:

– Ukoliko je, pak, u nekoj eparhiji, kao što to navodi vladika Grigorije, podignuto dovoljno hramova, da zadovolji duhovne potrebe makar ovog naraštaja, to je za svaku pohvalu. Ali trenutna situacija u dedovini Svetog Save, ipak je netipična iz niza razloga, i uslovi u kojima naš narod tamo živi, na sreću, ne mogu se poistovetiti sa drugim crkvenim oblastima. Ne znam nijednu drugu eparhiju u kojoj nema potrebe za novim crkvama – zaključuje Porfirije.

S obzirom na duhovnu bliskost Porfirija sa episkopom Irinejom bačkim, portparolom SPC, Porfirijevi stavovi se mogu oceniti kao odgovor Crkve svom hercegovačkom episkopu.  

Dobrotvorne akcije SPC se zaista ne predstavljaju marketinški, te i sam Porfirije, ističući da živimo u vreme kada mediji presudno utiču na stavove javnog mnjenja, nije siguran da li bi SPC trebalo da ističe humanitarne aktivnosti. Međutim, „Politika” i dalje čeka odgovore na pitanja koje smo uputili Fondaciji „Čovekoljublje”, u kojoj je centralizovana humanitarna aktivnost SPC. Jedan od službenika „Čovekoljublja” nam je rekao da čak i neki podaci na sajtu nisu više relevantni.

Međutim, ne greše ni neki članovi SPC koji se slažu sa Grigorijevim stavovima, ali nisu želeli da im se pominje ime, ocenjujući da je vladika zahumsko-hercegovački u pravu u dve stvari: zaista treba „crkveno blago” usmeriti u gradnju škola i vrtića. I, drugo, zaista treba poraditi na kreiranju strateškog imidža SPC.

Jer, iako pojedini episkopi i sami često demonstriraju raskoš, što zbog luksuzno uređenih vladičanskih dvorova, što zbog skupih limuzina u kojima se voze, primeri poput Kovilja, ostaju nezasluženo u senci interesovanja. 

------------------------------------------------------------------------------

Primer mati Evgenije

Mati Evgenija iz manastira Radovašnica (Eparhija šabačka), koja je provela tri decenije živeći i radeći u Švajcarskoj,u Bazelu, uz nesebičnu pomoć supruga, pomagala je na mnogobrojne načine u Crkvi Svih svetih. „Nakon upokojenja supruga, ona nije imala nedoumice o monašenju. Gospod je otvorio puteve i usmerio je na ovu svetinju pod Cerom. Svo bogatstvo i ušteđevinu, podarila je ova nesebična mati Evgenija srpskom narodu i Crkvi. Posle 70 godina podigla je Crkvu Svetih arhangela Mihaila i Gavrila. I ovoga Božića mati Evgenija je pošla da obiđe invalide i podeli im božićne pakete”, kaže Zorica Zec, urednik portala Srpska dijaspora.

 

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Humanitarni-rad-SPC-u-senci-episkopske-raskosi.lt.html

[мирођија]

   Знаш како, пошто херцеговци немају длаке на језику, Григорије би требао да им слободно каже, да се овде ради о опстанку српског народа, па сад они нека бирају, или празне цркве, или помоћ народу,  духовну, материјалну, харитативну... или како год се то зове...

Нека за почетак школују бар двоје ове препаметне, а пресироте деце из Крагујевца, чији је отац избегао са Косова 1999,-е,...па даље...

Народ све види и зна и приче му је доста...да видимо дела.

[JESSY]

Народ све види и зна и приче му је доста...да видимо дела.

:good2:

[JESSY]

neki od komentara na tekst iz Politike....

 

Konacno, konacno da jedan vladika, u ovom slucaju vladika Porfirije kaze nesto, sto je za mene oduvek bio cin bozije i
najpravoslavnije ljubavi prema coveku: POMAGATI najprije
sirotinji, pomagati najugrozenijima, pomagati svome, pomagati u duhu Hrista!

 

 

Ја у Бога верујем и нисам неки велики тумач верске филозофије, али се слажем са оним да је Бог у свима нама. Гледајући шта све већина свештенства СПЦ ради последњих деценија закључио сам да ми за везу са Богом нису потребни ти грешници. Као што већ напоменух- Бог је у свима нама, па тако Му се и ја грешан обраћам где год да сам, али најчешће ван цркве. Свештенство има већу одговорност пред Њим него ми обични смртници а очигледно да их (већину) патња овог народа не погађа много. У реду, ја им не судим, има ко ће то да ради. Али нећу бити онај на чијој ће грбачи ти грешници живети у греху, попадије им носити мини сукње, возити бесне аутомобиле, а синови постајати нови свештеници и настављати традицију својих очева. Господе, опрости им, јер очигледно не знају шта раде!!!

 

 

Odmah da kaze: slazem se sa vladikom Grigorijem.Vrlo realno gledanje problema svog naroda, tako da njegova izjava zasluzuje postovanje. Ako narod treba da ide u crkvu da bi se molio bogu, pa mora da ima i gde ce resto zivota da zivi, radi , uci i odrasta. Zasto crkveni velikodostojnici preporucuju da se treba uzdici iznad naroda, zanemariti nihove zivotne potrebe, izuzev da dolaze u crkvu i zato zidati crkve, pa makar naroda i ne bilo.Vladika Grigirije da ste nam dobro i zdravo jos mnogo, mnogo leta.

 

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Humanitarni-rad-SPC-u-senci-episkopske-raskosi.lt.html

[мирођија]

  Одлични коментари испод текста из Политике.

[JESSY]

Чланови Црквене општине у Мелбурну - њих око 180 чланова, међу којима је и г. Синиша Митровић (пореклом из Пчиње - Мрганце), прикупили су дарове верницима из Епархије врањске, који су израз љубави верног народа који је напустио своја огњишта и пронашао уточиште у далеким просторима и који је осетио потребу да по својим могућностима помогне браћи у отаџбини.

На Крстовдан, 18. јануара 2015. године, после свете Литургије, Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије, у присуству градоначелника Врања г. Зорана Антића, представника члана градског већа за спорт г. Дарка Филиповића, директора Спортског савеза г. Душка Томића, председника Спортског савеза г. Игора Младеновића, као и представника спортских клубова: Одбојкашки клуб ''Панда'' из Врања, Кошаркашки клуб ''Југ'' из Врања, Рукометни клуб ''Врање 1957'', Кик-бокс клуб ''Јуниор Врање'', Рагби клуб ''Соко'' из Врања, Фудбалски клуб ''Вихор'' из Жбевца и Фудбалски клуб ''Динамо'' из Врања, поделио је горе наведеним клубовима спортску опрему - тренерке, копачке, дресове и друго.

Браћа у Христу из Мелбурна, поред спортске опреме послали су и много других дарова, који ће бити подељени онима којима је то најпотребније како на југу Србије - Епархија врањска, тако и у Косовском Поморављу - Епархија рашкопризренска.

Организатор овог богољубивог дела г. Синиша Митровић, део овог дара је поделио 30. децембра 2014. године поводом Божићних празника многочланим породицама у околини Врања, Дневним боравцима за децу са посебним потребама, као и породицама у Гњилану и Косовској Каменици.

Извор: Епархија врањска

• Епархијске вести

|

 

[JESSY]

Погледајте фотографије са поделе пастеризоване бораније, грашка са шаргарепом, пасуља и џема од јабука.

Сећате се да смо то послали у Србију? Ево сада су нам достављене и фотографије да видите како је прошла подела једног дела те хране у Гроцкој. Ова акција је извршена захваљујући љубави и труду наше сараднице Светлане Урошевић из Гроцке.

Фотографије су од пре месец дана, али заузета Божићним и осталим празницима, нисам успела да вам раније доставим ове драгоцене фотографије. Око 107 породица, 3 удружења и један манастир били су овога пута наши корисници.

 
 

 

Део хране и намештаја смо послали за манастир у Пиносави код мати Текле.

 

Време је било јако хладно и са снегом, али су и по том кијамету, мајка и ћерка, Витеза и Сара Карашичевић из Смедеревске Паланке, пешачиле од главног пута до манастира, да би проследиле донацију

 

Следи подела хране интерно расељеним лицима, у сарадњи са удружењем “Завичај“.

 

 

Posted in Хуманитарне акције, Sveta Trojica Roterdаm
 

Tagged humanitarna akcija Grocka, хуманитарна акција Гроцка

[JESSY]

Национално удружење родитеља деце оболеле од рака (НУРДОР) обележиће и ове године 15. фебруар, Светски дан деце оболеле од рака, програмом у Београду и 12 градова Србије, како би скренуло пажњу на то да се третман деце и родитеља током лечења мора поправити системским решењима, каже Ивана Поповић и позива на добротворни концерт композитора Александра Симића и ансамбла Серафими. Већ од 10 ч ће представници Удружења бити на Тргу Републике, у 12 ч је концерт, а у 13 ч ка небу ће бити пуштено стотине балона подршке са поруком: Сети се! Сваки дан!

 

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/5/15/02/13.02.15.nurdor_15.febnajavaivana_popovicza_sajt_.mp3

[JESSY]

[Драшко]

Humanitarni SMS broj

U okviru projekta Doktorova kula, Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka je, u saradnji sa Telekomom, Telenorom i Vip mobile, aktivirao Humanitarni SMS broj za prikupljanje sredstava za rekonstrukciju roditeljske kuće za smeštaj dece iz unutrašnjiosti, koja se leče kroz dnevne bolnice beogradskih hematoonkoloških odeljenja.Sva tri srpska mobilna operatera su se rado odazvala našem pozivu i sugrađanima velikog srca, da slanjem poruke na broj 1150 iz svih mreža , daju svoju donaciju u vrednosti od 50 dinara (bez PDV).

Pridružite se i Vi, i pomozite da naša roditeljska kuća što pre oživi i otvaranjem svojih vrata pomogne hrabrim mališanima i njihovim porodicama u njihovoj teškoj borbi.

 

http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&cad=rja&uact=8&ved=0CB8QFjAA&url=http%3A%2F%2Fwww.nurdor.org%2FNovostiDetalji.aspx%3Furl%3Dhumanitarni-sms-broj%26kid%3D1&ei=6GfeVLjpAYLaPcrDgIgP&usg=AFQjCNFECcGUVaaap_IqZPh9F-l6WY8nFw&sig2=nirKCTV9HpNMGECkyBXSwQ&bvm=bv.85970519,d.ZWU

[JESSY]

Svakog dana u Srbiji jedno dete oboli od raka a tokom sedmice jedno dete izgubi bitku s ovom opakom bolešću. 15 februara cela planeta daće podršku onima koji borbu nastavljaju. U Nišu će svetski dan dece obolele od raka biti obeležen ispred tržnog centra Kalča.

Lečenje dece sa ovom dijagnozom, koja dolaze iz manjih gradova, olakšano je izgradnjom 5 roditeljskih kuća, od kojih je jedna u Nišu, gde u adekvatnim uslovima deca borave sa rodeljima dok traje lečenje na Klinici.

Psihosocijalna podška deci i porodicama organoizovana je brojnim tematski osmišljenim programima. Dobili su i pravo na besplatnu rehabilitaciju.

NURDOR, udruženje roditelja dece obolele od raka, zalagalo se i za promenu zakona o bolovanju, kako bi im bilo omogućeno da tokom lečenja budu duže uz svoje dete, što aktuelni Zakon ne dozvoljava. Takav predlog nije dobio zeleno svetlo. Inače dokazano je da se porodice koje se brže i bolje prilagode činjenici da im dete ima malignu bolest, lakše bore, te da su zbog toga manje komplikacije i da je veća mogućnost izlečenja.

[JESSY]

 

Povodom manifestacije obolela deca napisala su sledeće:

 

„Sreća je kad si zdrav, odličan u školi i imaš mnogo drugova koji hoće da ti pomognu“ - Maja, 11 godina.
„Moja najveća želja je da mi mama kupi auto na daljinski i da ozdravim“ - Strahinja, 5 godina.
„Za moju bolest niko nije odgovoran, jer se ne zna pravi uzrok. Znači, krivac ne postoji“ - Jovana, 15 godina
„Plašim se vampira, Babaroge, medveda i lumbalne“ - Maja, 11 godina.

 

[JESSY]

 

Саопштење за јавност Епархије рашко-призренске поводом спроведене хуманитарне акције под називом "Рука која даје је рука која добија". Помоћ народним кухињама на КиМ уз децембарске уплатнице ЈКП „Инфостан“.

У току хуманитарне акције која је реализована уз помоћ ЈКП „Инфостан“ где су се грађанима града Београда уз децембарске рачуне за комуналије достављале уплатнице како би сви заинтересовани, у оквиру својих могућности, могли да подрже рад народних кухиња на КиМ, од прикупљених средстава чији износ јесте у вредности од 4.769.468,28 динара, ми смо успели да их користимо за свакодневне потребе народних кухиња, да подмиримо куповину намирнице која је најредовнија у употреби а то је брашно, затим имали смо довољно и да тим средствима извршимо подмиривање трошкова електричне енергије, одржавање возног парка, регистрацију возила, куповину канцеларијског материјала и осталог. Све ово нас чини неизмерно радосним и захвалним свима онима који су узели учешће у овој акцији, јер ово није први пут да Београђани упућују подршку, напротив то чине већ годинама.

Као и многе зиме до сада, тако је и ова дошавши са хладним данима донела потешкоће раду Народним кухињама. Отежано дистрибуирање хране за кориснике који живе у местима тешко проходним у зимском периоду па све до недостатка намирница које су неопходне за припремање оброка и свирепе стрепње да ће рад кухиња услед оваквих услова престати су нешто са чиме се сваког зимског периода Епархија рашко-призренска са својом добротворном организацијом „Мајка девет Југовића“ редовно суочава.

Одржавање рада шест народних кухиња колико их данас има на просторима КиМ није нимало лак посао, јер ипак треба обезбедити храну за преко 2100 социјално најугроженијих лица. Међутим, уз добру вољу добрих људи, нама је пружена прилика да и ове године добијемо подршку грађана Београда, који су имали прилике да у оквиру ове акције подрже наш рад. Ову хуманитарну акцију још једном нам је омогућио ЈКП „Инфостан“ на чију подршку смо и почетком ове године могли да рачунамо. Акција је трајала од почетка јануара, завршно са месецом фебруаром, а оно на шта смо посебно поносни јесте јако добар одазив грађана, чак преко 10.000 домаћинстава, који су нам својом подршком показали да у овој борби за боље сутра за све страдалнике са светих простора КиМ нисмо сами, нисмо заборављени.

Остаје да још једном срдачно упутимо речи захвалности ЈКП „Инфостан“ без чије помоћи ова акција не би била реализована, а такође и Београђанима без чије добре воље и учешћа она не би била оваквог похвалног исхода. У име свих оних којима је обезбеђен свакодневни топли оброк и кора хлеба захваљујемо на љубави, бризи и жртви која је показана за своју браћу и сестре на КиМ. Посебну захвалност дугујемо граду Београду!

Велико хвала!

С поштовањем, Епархија рашко-призренска

• Косово и Метохија
• Епархијска саопштења

|