ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ: ИЗДАЈА УМА

[Млађони]

Најновији бисер који сам чула је како неки кругови (не знам тачно који) предлажу да се убудуће "не знам" и "не могу" пишу заједно. Упропастиће нас разни Сингидунум и Мегатренд мр, др.

 

Nema to veze ni sa singidunomom ni sa megatrendom.... vec sa zemljom gde se diploma bez znnja trazi vise nego znanje bez diplome..

[Млађони]

Пошто смо на линији по овоме, кажи ти мени Млађо јел то значи да ми сад лудимо или је ово једнократни сусрет две галаксије...

 

Откад знам за себе да ми ово мало мозга ради ја сам говорио да нашим ђацима/студентима треба пракса. Реална примена наученог. У реду је образовати се, што више сазнавати и ширити теоретска знања о свему. Али чему? Чему то служи а уз то и не ради? Хајде да применимо то што знамо, да знање заживи. А кад у току школовања ђак/студент истовремено види и осети како оно научено реално функционише, па сигуран сам да то у најмању руку може само да повећа елан младом човеку. Не може да има негативне ефекте ако се искрено приступи томе. И ту се одмах види да ли је тај млад човек за ту струку или није, тако да не само да друштво од тога може имати користи, у смислу човека спремног за тржиште, већ и тај млад човек рашчишћава сам са собом неке ствари.

 

Е сад, колико је идеја реална за спровођење у нашим условима.... :.mislise.

 

Ma sve je realno... samo ako nam se ubode realan kadar..

[Anika]

Mislim da je to vest sa njuz neta, video sam na fejsu nedavno. 

Njuz.net je inace saljiv sajt

Знам шта је њуз.нет, хвала ти.   А не сећам се где сам, тј. од кога чула то. Нема везе.

[Juanito]

Finske lekcije za obrazovanje Srbije

 

Nije dobro da svako dete misli isto, niti može svaki učenik da zna isto; ali svako može da uspe, kaže dr Pasi Salberg

 

 

Zamislite da ispod drveta stoje majmun, vuk, pingvin, riba, foka i slon i da im kažete da svi moraju da polože ispit koji je isti za sve, jer je to pravedno. A ispit koji dokazuje koliko je ko pametan jeste da se popnu na vrh drveta. Riba će do kraja života biti ubeđena da je glupa. Svako dete može da uspe ukoliko imate obrazovni sistem koji je pravičan za različite učenike, ukoliko umesto takmičenja negujete saradnju i podršku i ako nastavnici i škola imaju autonomiju u kreiranju plana i programa.

 

Ovako odgovara profesor dr Pasi Salberg, jedan od najvećih finskih stručnjaka u oblasti obrazovanja, na pitanje koje su to lekcije koje Srbija može da nauči od Finske, zemlje koja je za kratak period postala obrazovno svetsko čudo.

 

Salberg je gost Srbije na međunarodnoj konferenciji „Obrazovanje kao ključ uspeha – finsko iskustvo” koju su organizovali ambasada Finske u Beogradu i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Trenutno je generalni direktor Centra za međunarodnu mobilnost i saradnju, predaje na univerzitetima širom sveta, a od januara se seli u SAD, gde će predavati na Harvardu. U Srbiji je bio prvi put pre 12 godina sa ekspertima OECD-a, ali kaže, naša zemlja nije uradila ono što je tada planirala.

 

– Ja bih na vašem mestu bio veoma zabrinut zbog PISA rezultata vaših đaka, to je ono što je pokazatelj da nešto mora da se menja, iako ste iz matematičke pismenosti pokazali veliki napredak. Mislim da je korupcija veliki problem u vašem obrazovnom sistemu. Morate da radite i na profesionalnom razvoju nastavnika, a u školi učenici ne smeju da doživljavaju jedni druge kao konkurenciju – smatra dr Salberg.

 

Ovaj profesor koji je o pitanjima obrazovanja savetovao vlade u više od 50 država, za „Politiku” ističe da je finski sistem toliko specifičan da zaslužuje da bude posebno analiziran, jer ova zemlja pre 30 godina nije imala dobar obrazovni sistem, a sada je u vrhu po svim istraživanjima.

 

– Nije nama bio cilj da imamo najbolji obrazovni sistem na svetu, već da imamo dobru školu za svu našu decu. U svetu je trenutno dominantan trend u obrazovanju, koji se bazira na takmičenju, standardizaciji, testovima, a Finska je uspela tako što je otišla u drugom smeru prema saradnji, odgovornosti baziranoj na poverenju, pravednosti, raznolikosti. Nije dobro da svako dete misli isto, niti može svako dete da zna isto – objašnjava dr Salberg.

 

Na pitanje kako je moguće reformisati se bez novca, jer država prvo reže budžet predviđen za prosvetu i nauku, on odgovara da novac jeste važan, ali da nije najvažniji, što pokazuje upravo primer SAD koje imaju najskuplji obrazovni sistem, a opet rezultati njihovih đaka nisu među najboljima na svetu.

 

– U Finskoj se sve škole finansiraju na osnovu formule koja garantuje jednaku raspodelu sredstava bez obzira na bogatstvo zajednice na čijoj se teritoriji nalazi. Obrazovanje je besplatno i pristupačno za sve, od vrtića do fakulteta. Ne postoji eksterna inspekcija škola niti standardizovano testiranje svih učenika. Iako postoji opšti nacionalni okvir, autonomija škole i nastavnika je velika, oni su spremni da sami osmisle programe, stalno se usavršavaju i poboljšavaju nastavu, sebe i školu. Nastavnici su veoma cenjeni profesionalci, a da bi mogli da predaju moraju da imaju najmanje master diplomu – objašnjava sagovornik.

 

On kaže da su upravo nastavnici najvažniji pojedinačni faktor ukoliko želimo da poboljšamo obrazovni sistem Srbije i da se zbog toga moraju reformisati nastavnički fakulteti.

 

– Finska nema rešenje za sve, niti mislim da je naš obrazovni sistem savršen i najbolji na svetu. On je dobar za vreme u kojem se nalazimo trenutno, a već za pet godina će morati da se menja. Moja poruka Srbiji jeste da pronađe sopstveni put i da ne veruje u sve što im govore strani savetnici – kaže na kraju dr Pasi Salberg.

 

----------------------------------------------

 

Najviše se veruje policiji i školi

 

Nastavnički poziv u Finskoj je izuzetno cenjen u društvu i popularan među mladima, samo 10 odsto prijavljenih uspe da upiše nastavnički fakultet. Salberg ovako ilustruje popularnost nastavničkog poziva: ako bi neki mladić uveče ušao u bar i na pitanje čime se bavi odgovorio da je nastavnik, očas posla bi oko njega bilo mnogo devojaka. Prema istraživanjima, obrazovni sistem je na drugom mestu liste institucija od poverenja u Finskoj, odmah iza policije – školi veruje 89 odsto građana.

 

Sandra Gucijan

objavljeno: 22.10.2013.

 

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Finske-lekcije-za-obrazovanje-Srbije.lt.html

[Плутон]

Слажем се. Одличан пример је наш министар који је део свог времена искористио за рад у Скупштини, а део за писање докторске дисертације.

[Juanito]

Nastavnički poziv u Finskoj je izuzetno cenjen u društvu i popularan među mladima, samo 10 odsto prijavljenih uspe da upiše nastavnički fakultet. Salberg ovako ilustruje popularnost nastavničkog poziva: ako bi neki mladić uveče ušao u bar i na pitanje čime se bavi odgovorio da je nastavnik, očas posla bi oko njega bilo mnogo devojaka. Prema istraživanjima, obrazovni sistem je na drugom mestu liste institucija od poverenja u Finskoj, odmah iza policije – školi veruje 89 odsto građana.

 

Код нас је најпопуларнија ауто индустрија. 

[ИгорМ]

До пре пар дана ми је у гостима била сестра из Швице и баш смо о томе нешто разговарали. Тај систем је доста другачији само се надам да ће бити спроведен. Иначе код њих је ако сам добро разумео и у току те праксе могуће нешто зарадити. Тако је и она почела са радом као пракса у пошти ( са великом разликом у односу на нашу ) и имала је леп "џепарац" који неко ни као плату не заради овде. Након што се показала вредном и вољном да остане, још увек ради и до сада је напредовала, мењала радна места у оквиру исте... до те мере да ме је било мало стид када ми рече за плату 

[Grizzly Adams]

Нема ништа од тога док ни одрасли људи немају посла. Како онда да запослиш ђаке и студенте...

[Juanito]

Нема ништа од тога док ни одрасли људи немају посла. Како онда да запослиш ђаке и студенте...

 

Пошаљемо их код тебе да рефакторишу.

[Juanito]

Па добро, није све тако црно. За неке образовне профиле има доста посла и увек може да се нађе место за праксу - за будуће социјалне раднике разних усмерења, психологе, психијатре, прерађиваче дрвета (мртвачки сандуци) итд...

[Grizzly Adams]

Па добро, није све тако црно. За неке образовне профиле има доста посла и увек може да се нађе место за праксу - за будуће социјалне раднике разних усмерења, психологе, психијатре, прерађиваче дрвета (мртвачки сандуци) итд...

 

 

Иде бизнис...

 

[Juanito]

Има један у Чачку што је отворио ”робну кућу погребне опреме”.

 

http://www.pogrebnoperomaric.com

 

Рекли су ми (нисам лично чуо, па не могу да потврдим да је тачно) да се једно време вртела реклама ”ваше је само да умрете, а остало препустите нама”.

[ИгорМ]

Има један у Чачку што је отворио ”робну кућу погребне опреме”.

 

http://www.pogrebnoperomaric.com

 

Рекли су ми (нисам лично чуо, па не могу да потврдим да је тачно) да се једно време вртела реклама ”ваше је само да умрете, а остало препустите нама”.

 

Ово сам чуо али као снимак који се "фурао" на мобилним телефонима пре доста година. Не знам да ли је била стварно права реклама или кућна радиност али црњак је жешћи 

[Deki992]

To je super za poslodavce, otpustis ljude a potpises ugovor sa nekom skolom i salju ti djake na "praksu".

Toliko ima prostih zanimanja koja za svoje prakticno ostvarenje zahtevaju ponekad i nekoliko dana bazicne obuke, sto bi onda placao radnika kad imas klinca koji ce ti to raditi za manju kintu

[Иван Недић]

'Ел још неком занимљив оти дуализам српске свакодневице, то, edukovani - образовани? Не'м појма, ал' понекад ми то и к'о супротнос' делује.

Едукација је ужи појам од образовања. Образовање је формирање целокупне личности, док би еквивалент за едукацију било поучавање, тј. преношење и развој знања и вештина.