Spas tela i duše

[Рапсоди]

Вечне муке'' су ми неприхватљив појам, јер како нешто тако може да постоји у обоженој творевини?

 

 

Извини ако се нисмо разумели ,  али ово твоје горе ми личи на 

 

/апокастаза/последице оваквог учења веома су радикалне: недостатак било ког процеса освећења, укидање свеопштег суда, невечност пакла, па чак и спасење ђавола

[Натан]

Извини ако се нисмо разумели ,  али ово твоје горе ми личи на 

 

/апокастаза/последице оваквог учења веома су радикалне: недостатак било ког процеса освећења, укидање свеопштег суда, невечност пакла, па чак и спасење ђавола

Извини ти, али мени личи да си брзоплета. :-) Од почетка питам о стању пакла после Судњег Дана.

Изгледа да је тема о ''вечности пакла'' иста као о ''бесмртности душе''. Одговор је: Јесте, а није. 

[Paradoksologija]

 

Teško da je jedini:

 

 " Dim njihovog mučenja dizaće se u sve vekove, i neće imati pokoja danju ni noću " (Otk. 14.11)

 

"A đavo, koji ih je doveo u zabludu, bi bačen u vatreno i sumporno jezero, gde je zver i lažni prorok, i biće mučeni danju i noću u sve vekove " (Otk. 20.10 ; 19.3).

Besni valovi morski, koji se pene svojim sramotama, zvezde lažne, kojima se čuva mrak večne tame.(Juda,1,13)

 

 

Večne muke su moguće prvo ako odmah prihvatimo imanentnu besmrtnost duše, koja je platoničarska (platonizam se smešao sa judeohrišćanskim idejama u većoj meri tek nakon što je ogromna većina Pisma zapisana).

 

Ako bukvalno čitaš Otkrovenje, i to baš stihove koje si naveo i njihovu neposrednu okolinu, videćeš jedno prilično sirovo neplatoničarsko uništenje i spaljivanje svih koji su sledili demonske sile - od ljudi će ostati samo dim i pepeo, jedino je večni oganj predviđen za bestelesne i besmrtne demonske sile.

 

Večna tama ili večni oganj ne znače da će se ljudi večno u njima krčkati - ljudi možda nisu večni, a stih iz Jude koji citiraš opet govori o dobu/periodu (aion), ne večnosti - večnost može u Pismu da indikuje tek "u vekove vekova".

 

Smislenije tumačenje, na osnovu konkretnih reči koje imamo pre upliva platonizma jeste ili 1) ljudi će se krčkati dok ne nestanu u dimu i pepelu ili 2) ljudi će se krčkati dok se ne poprave, isprave, potkrešu ili 3) neka kombinacija 1) i 2)

[Paradoksologija]

Чим не прихвата...........не постоји али.............прихвата или не .

 

Postoje razne opcije kada neko nešto ne prihvata.

 

Ne prihvatati dogmu o nepogrešivosti pape, na primer, ne znači reći da papa uvek lupa gluposti čim otvori usta, makar pričao o vremenskoj prognozi.

 

Ne prihvatati doktrinu o čistilištu znači da u pravoslavlju postoji veoma širok spektar teorija o posthumnoj sudbini ljudi, od mitova o mitarstvima preko raja i pakla do telesnog vaskrsenja i suda kao jedinog stvarnog.

 

Ne prihvatati doktrinu o čistilištu je pre svega oduvek značilo ne prihvatati konkretnu doktrinu o određenom drugom mestu gde se gresi posle smrti mogu okajati, dok se grešnici bez nade šalju u pakao. Ako si sa bar jednim do dva svršena teologa proćaskala o ovome, jasno je da pravoslavlje ne odbija mogućnost da postoji pročišćenje posle smrti, samo uglavnom ne na nekom drugom, zasebnom mestu. Ako je oganj večan, ne moraju muke u njemu biti večne za ljudska bića, pa njima bar za neke može doći kraj konačnim pročišćenjem, jedno je od pravoslavnih viđenja; još jedno je da mukama bar za neke može doći kraj uništenjem. Nijedna od ove dve opcije nije Origenova apokatastaza niti s njom ima veze.

[Рапсоди]

Nijedna od ove dve opcije nije Origenova apokatastaza niti s njom ima veze.

 

Мојим очима гледано , није шија него је врат, исти ђаво различито паковање.

[Рапсоди]

od mitova o mitarstvima preko raja i pakla do telesnog vaskrsenja i suda kao jedinog stvarnog.

 

Митарства су дискутабилна / или нису / али свакако нису мит. Као што нису ни рај, пакао, телесно васкрсење, и страшни суд  .

[Јелена011]

Чим не прихвата...........не постоји али.............прихвата или не .

 

 

Да постоји и делић истине у твдњи  Бог је љубав и немогуће је да постоји пакао и истовремено коегзистира са рајем ,

односно  Свима ће ипак бити опроштено кроз чистилиште или на било који други начин , долазимо до истог закључка.

 

Чему молитва, чему пост, чему труд. чему жртва, чему уздржање, чему Крст , када ћемо ипак сви бити спашени.

Бесмислено...................Значи по тој тврдњи, ако ипак нема казне, ако нема вечних мука ............све ми је дозвољено , могу да радим шта хоћу 

јер ипак ћу бити спашен. ..........

 

Прича о богаташу и Лазару губи смисао.....................све губи смисао........

Љубав Божија даде слободу избора...........по тој слободи сами бирамо ......................где ћемо и шта ћемо.

Јер неко неће у рај.............једноставно неће.................по слободи.............више воли  укус пакла........ 

 

Referenca za dalje citanje, prica o bludnom sinu:

 

(Зач. 79).

11. И рече: Човјек неки имађаше два сина,

12. И рече млађи од њих оцу: Оче, дај ми дио имања што припада мени. И он им подијели имање.

13. И послије неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у земљу далеку, и онамо просу имање своје живећи развратно.

14. А кад потроши све, настаде велика глад у земљи оној, и он поче оскудијевати.

15. И отишавши приби се код једнога житеља оне земље, и он га посла у поље своје да чува свиње.

16. И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му не даваше.

17. А кад дође себи, рече: Колико најамника у оца мога имају хљеба исувише, а ја умирем од глади!

18. Уставши отићи ћу оцу својему, па ћу му рећи: Оче, сагријеших небу и теби,

19. И више нисам достојан назвати се сином твојим: прими ме као једнога од најамника својих.

20. И уставши отиде оцу својему. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов и сажали му се, и потрчавши загрли га и пољуби.

21. А син му рече: Оче, сагријеших небу и теби, и више нисам достојан назвати се сином твојим.

22. А отац рече слугама својим: Изнесите најљепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.

23. И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.

24. Јер овај син мој бјеше мртав, и оживје; и изгубљен бјеше, и нађе се. И стадоше се веселити.

25. А син његов старији бијаше у пољу и долазећи, када се приближи кући, чу пјевање и играње.

26. И дозвавши једнога од слугу питаше: Шта је то?

27. А он му рече: Брат је твој дошао; и отац твој закла теле угојено што га је здрава дочекао.

28. А он се расрди и не хтједе да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.

29. А он одговарајући рече оцу: Ето служим те толико година и никад не преступих заповијест твоју, па мени никад ниси дао ни јарета да бих се провеселио са пријатељима својим.

30. А када дође тај твој син, који је расуо имање твоје са блудницама, заклао си му теле угојено.

31. А он му рече: Чедо, ти си свагда са мном, и све моје јесте твоје.

32. Требало је развеселити се и обрадовати, јер овај брат твој мртав бјеше, и оживје; и изгубљен бјеше, и нађе се.

 

 

Tako da, na pitanje cemu, valja svakom dati svoj odgovor, ako nesto radi da bi dobio nagradu, a onda mu je besmisleno da i drugi dobije nagradu a nije "se trudio kao on", onda nam prica o mitru i fariseju daje odgovor da li dobro gleda na tu stvar.

[Снежана]

Јер неко неће у рај.............једноставно неће.................по слободи.............више воли укус пакла........

 

Ко то неће у рај? Ја не знам никога ко не жели да иде у рај, осим напаљених клинаца који би у пакао јер је тамо друштво боље??? Људи можда не желе у рај како га други замишљају за њега, или просто не знају шта је то рај, или пак не верују у концепт рај/пакао.

[Juanito]

Ко то неће у рај?

 

Вера Матовић

 

https://www.youtube.com/watch?v=RWR854Hnnac 

[Рапсоди]

Ко то неће у рај? Ја не знам никога ко не жели да иде у рај, осим напаљених клинаца који би у пакао јер је тамо друштво боље??? Људи можда не желе у рај како га други замишљају за њега, или просто не знају шта је то рај, или пак не верују у концепт рај/пакао.

Видиш Снежо да има оних  који неће у рај  што из приложеног спота је очигледно.

Слобода Снежо.............слобода избора.

 

или на мало другачији начин

 

 

 

П.С. А шта је са сатанистима / Богоборци .........свесни Божијег постојања/...............они  неће у рај , по сопственом избору/ слободи /

[Снежана]

Видиш Снежо да има оних  који неће у рај  што из приложеног спота је очигледно.

Слобода Снежо.............слобода избора.

 

или на мало другачији начин

 

 

 

П.С. А шта је са сатанистима / Богоборци .........свесни Божијег постојања/...............они  неће у рај , по сопственом избору/ слободи /

Слобода избора нема везе са тим да ли људи желе у рај или не , пре бих рекла да људи не знају, нису научени или нису заинтересовани за своје спасење, а не да га не желе.

[Снежана]

PISMO BR. 11

O PAKLU

 

Pošto sam ti već nešto rekao o pravoslavnom shvatanju pakla, nastaviću o toj temi.

Ponavljam da niko nikada, za ovih 2000 godina postojanja Pravoslavne Crkve, nije rekao da je Bog stvorio pakao. Za crkvu je bogohulna i sama pomisao na to[1], ali to ne znači da pakao ne postoji. Sledeći logiku vašeg Rasela možemo zaključiti da ne postoji ni zlo. Međutim, evidentno je da ono postoji. Otkuda zlo ako ga nije Bog stvorio? Izmislio ga je đavo - to bi vam odgovorio i sam Rasel. Tako možemo odgovoriti i na pitanje: otkud pakao? Izmislila ga je i stvorila pala tvorevina. Svako postojanje bez Boga i van Boga je pakao! Za tvorevinu ne postoji trilema, već samo ili sa Bogom ili bez Njega. Onaj ko izabere ovo drugo bira pakao, bio toga svestan, ili ne. Bog je apsolutan i izabravši Boga čovek dobija sve. Time ni ta dilema tvorevine nije prinudni čin, jer je Bog i apsolutna sloboda. Bog ne može naterati čoveka da ga ovaj voli, jer bi to onda bila prinuda, a svaka prinuda isključuje ljubav, a ono što čovek izabere, a nije Bog, vodi u pakao, u stanje odvojenosti od Boga.

Otkud Raselu onda mišljenje da "nazovi-hrišćani" misle da je Bog stvorio pakao? Pošto je Rasel živeo u protestantskoj sredini, a glavni cilj kritike protestantizma je rimokatolicizam, tako je i Rasel, a i potonji njegovi sledbenici, fokusirao svoje kritike na rimokatolicizam. Rimokatoličko viđenje pakla može navesti na zaključak da je Bog stvorio pakao, mada i rimokatolička teologija jasno to negira. Zaključak (pogrešan) može biti izveden iz juridičkog odnosa prema Bogu koji gaji rimokatolicizam kao i iz jezuitskog načina interpretacije rimokatoličkog učenja. Naime, rimokatolici se odnose prema Bogu po principu za greh sledi kazna, i za dobro delo, nagrada. Iz ovoga se može zaključiti (pogrešno) da je raj krajnja nagrada, a pakao krajnja kazna u rimokatoličkom učenju. Pored toga rimokatolički propovednici su često, kroz istoriju, u svojim misijama koristili metod zastrašivanja, po principu raj-nagrada, pakao-kazna. Pakao ne znači biti kažnjen, već biti promašen.

Na ovom mestu možemo da postavimo pitanje o mukama u paklu. Prikazivanje i opisivanje muka u paklu je u stvari pokušaj čoveka da iskaže i opiše rečima ili slikama nešto što je van njegovog iskustva. Na mnogim mestima u Svetom Pismu, u nedostatku reči, pisci su pribegavali opisima i približnim poređenjima, a u opisima božanske slave, Božijih dela i Otkrivenja pribegavali su antropomorfizmima. Tako i u opisu pakla i paklenih muka čovek pribegava poređenjima. Čovek opisuje kako bi to izgledalo kada bi se odvijalo u ovom svetu.

Odakle potiču paklene muke? S jedne strane od čovekovog spoznanja sopstvene promašenosti, a sa druge od prisustva mnoštva demona koji obitavaju u tim "oblastima promašenosti". Ima li strašnijeg ognja od spoznanja i življenja vlastite promašenosti koja ide u večnost? Muke tog ognja čovek može prikazati samo tvarnim ognjem. Bog nije postavio demone u pakao da bi oni mučili grešnike. Demoni su sami sebi stvorili pakao bogoodstupništvom. Znači, oni ne obitavaju u paklu radi mučenja grešnika, nego su tamo jer je to njihova sredina. Čovek sebe grehom odvaja od Boga bacajući se ravno u čeljusti pakla, pa ako demoni ljude onespokojavaju i muče još u ovome svetu, koliko će tek u sopstvenom ambijentu da se okome na čoveka. Demoni nisu nikakvi tamničari i mučitelji koji kažnjavaju zato što ih je Bog tu postavio radi toga. Tako pakao nema rimokatolički juridički smisao. Čovek koji, zalutavši, padne u razbojničku jazbinu ne može očekivati da dobro prođe, ako su ga ti razbojnici tukli i pljačkali još u njegovoj kući.

Kao što je prag Carstva Nebeskog u samom čoveku[2] tako je i prag pakla u samom čoveku. Pitanje je samo na koja će vrata čovek da zakuca. Tragajući za Carstvom Nebeskim, čovek traga za Božijim likom po kojem je stvoren, a prelazeći prag pakla čovek ide u zagrljaj zmije koja će mu iznova ponuditi da se odrekne Boga. Na Strašnom sudu neće Bog razdvojiti samo zle od dobrih, neće ta podela biti samo među ljudima. Ona će biti i u samim ljudima, u njihovom srcu će zlo biti odvojeno. Drugačije čovek i ne bi mogao da nasledi život večni, jer zlo sa sobom nosi greh, smrt i raspadljivost, a ništa od toga nije svojstveno Carstvu Nebeskom.

Ovde nismo raspravljali da li pakao postoji ili ne, već da li je ono što Jehovini svedoci žele da prikažu kao pravoslavno (nazovi-hrišćansko) učenje, to zaista. Imao sam priliku, ne samo kod Jehovinih svedoka, već i kod drugih pseudo-hrišćanskih sekti (adventista), da vidim kako jedno pravoslavno učenje providnom manipulacijom postaje "autentično" njihovo, a u toj zameni glavni adut u rukama emisara pseudo-hrišćanstva jeste totalno nepoznavanje Pravoslavlja od strane žrtve. Žrtva koja nema osobite veze sa Pravoslavljem (krštena), kao kroz maglu zna nešto o paklu (iz filmova), a možda je videla u crkvi freske ili ikone koje prikazuju mučenje u paklu. Jehovini svedoci još objašnjavaju kako je pakao izmišljotina, a to je lako dokazati baš Raselovim zaključkom: "Ako je Bog Bog ljubavi onda on nije stvorio pakao" žrtva u tome vidi veoma mudar zaključak, ne znajući da je to itekako pravoslavno učenje. Vi malo razmislite i kažete: "Zaista, video sam kod njih u crkvi slike koje prikazuju pakao. Eto, oni misle da je Bog stvorio pakao". Ovo je krajnje nepošten način, veoma nizak i prevarantski. Zašto bi Pravoslavlju pripisivali nešto što je potpuno suprotno Pravoslavlju?[3] To može biti učinjeno ili iz neznanja ili sa namerom - i to veoma zlom namerom. Ako želim da kritikujem učenje Jehovinih svedoka ne mogu da to činim pripisujući im nešto što nije njihovo učenje. Ovaj oblik manipulacije postoji u mnogim pitanjima koja iznose Jehovini svedoci u svojoj literaturi.

Nepošteno je stavljati u usta nekome reči koje nikada nije izgovorio. Ni jedan pravoslavac nikada niti je rekao niti će reći da je Bog stvorio pakao, ali će reći da pakao postoji. Postoji isto kao što postoji i zlo, i ima isti uzrok. Zbog neobaveštenosti i neznanja, Rasel je brzopleto izveo zaključak.[4]

Možda Jehovini svedoci ne znaju (ili ne žele) da postoji nešto što se naziva teodiceja, a to je opravdanje koje hrišćani iznose pred napadima bezbožnika i ateista u pogledu postojanja zla. Upravo agrumenti kojima je Rasel krenuo u ovaj problem iznosili su i iznose protivnici Hrišćanstva: ako je Bog dobar zašto postoji zlo i pakao. Teodiceja je iznošenje argumenata u korist Hrišćanstva, dakle: "opravdanje" božanskog dobra pred ateistima. Zbog toga je nemoguće da neko ko dokazuje da pakao i zlo nije stvorio Bog u isto vreme smatra da je pakao stvorio Bog. To je besmislica.

 

Od Boga ti zdravlje!

[Рапсоди]

Слобода избора нема везе са тим да ли људи желе у рај или не , пре бих рекла да људи не знају, нису научени или нису заинтересовани за своје спасење, а не да га не желе.

 

Господ на Крсту рече разбојнику са десне стране / Још данас ћеш са мном бити у рају / ономе са леве не рече . 

 

 

Сатанисти,  прилично су научени , информисани ..........чак и признају постојање Божије.............али онај други им се више свиђа.

Њихове вође  прилично добро познају хришћанску литературу............................али бирају оног другог.

Сад није наше да судимо  и процењујемо ко је добар а  ко лош, ко је покајан , а ко непокајан...........ко ће се спасити ............а ко неће 

то је на Господу..................Али пакао постоји .................као што постоји рај...............Страшни суд................није метафора него  есхатолошка реалност.....................Армагедон...............није мит већ такође есхатолошка реалност .................... 

 

 

Е  сад опет по слободи избора на нама је да бирамо и да верујемо у рај и пакао ........у страшни суд ........., и да  сходно тој констатацији и организујемо живот...............или да верујемо ипак да ће се сви спасити да постоји као нека врста чистилишта као засебног места или не и да сходно том убеђењу организујемо живот. Све по слободи .................

 

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Smrt/Brjancaninov/Lat_brjancaninov07.htm 

[Снежана]

Сатанисти, прилично су научени , информисани ..........чак и признају постојање Божије.............али онај други им се више свиђа.

Нито што је неко информисан,научен, обавештен не даје гаранцију и да разуме, правилно тумачи то што је научио.

[Рапсоди]

PISMO BR. 11

O PAKLU

 

Pošto sam ti već nešto rekao o pravoslavnom shvatanju pakla, nastaviću o toj temi.

Ponavljam da niko nikada, za ovih 2000 godina postojanja Pravoslavne Crkve, nije rekao da je Bog stvorio pakao. Za crkvu je bogohulna i sama pomisao na to[1], ali to ne znači da pakao ne postoji. Sledeći logiku vašeg Rasela možemo zaključiti da ne postoji ni zlo. Međutim, evidentno je da ono postoji. Otkuda zlo ako ga nije Bog stvorio? Izmislio ga je đavo - to bi vam odgovorio i sam Rasel. Tako možemo odgovoriti i na pitanje: otkud pakao? Izmislila ga je i stvorila pala tvorevina. Svako postojanje bez Boga i van Boga je pakao! Za tvorevinu ne postoji trilema, već samo ili sa Bogom ili bez Njega. Onaj ko izabere ovo drugo bira pakao, bio toga svestan, ili ne. Bog je apsolutan i izabravši Boga čovek dobija sve. Time ni ta dilema tvorevine nije prinudni čin, jer je Bog i apsolutna sloboda. Bog ne može naterati čoveka da ga ovaj voli, jer bi to onda bila prinuda, a svaka prinuda isključuje ljubav, a ono što čovek izabere, a nije Bog, vodi u pakao, u stanje odvojenosti od Boga.

Otkud Raselu onda mišljenje da "nazovi-hrišćani" misle da je Bog stvorio pakao? Pošto je Rasel živeo u protestantskoj sredini, a glavni cilj kritike protestantizma je rimokatolicizam, tako je i Rasel, a i potonji njegovi sledbenici, fokusirao svoje kritike na rimokatolicizam. Rimokatoličko viđenje pakla može navesti na zaključak da je Bog stvorio pakao, mada i rimokatolička teologija jasno to negira. Zaključak (pogrešan) može biti izveden iz juridičkog odnosa prema Bogu koji gaji rimokatolicizam kao i iz jezuitskog načina interpretacije rimokatoličkog učenja. Naime, rimokatolici se odnose prema Bogu po principu za greh sledi kazna, i za dobro delo, nagrada. Iz ovoga se može zaključiti (pogrešno) da je raj krajnja nagrada, a pakao krajnja kazna u rimokatoličkom učenju. Pored toga rimokatolički propovednici su često, kroz istoriju, u svojim misijama koristili metod zastrašivanja, po principu raj-nagrada, pakao-kazna. Pakao ne znači biti kažnjen, već biti promašen.

Na ovom mestu možemo da postavimo pitanje o mukama u paklu. Prikazivanje i opisivanje muka u paklu je u stvari pokušaj čoveka da iskaže i opiše rečima ili slikama nešto što je van njegovog iskustva. Na mnogim mestima u Svetom Pismu, u nedostatku reči, pisci su pribegavali opisima i približnim poređenjima, a u opisima božanske slave, Božijih dela i Otkrivenja pribegavali su antropomorfizmima. Tako i u opisu pakla i paklenih muka čovek pribegava poređenjima. Čovek opisuje kako bi to izgledalo kada bi se odvijalo u ovom svetu.

Odakle potiču paklene muke? S jedne strane od čovekovog spoznanja sopstvene promašenosti, a sa druge od prisustva mnoštva demona koji obitavaju u tim "oblastima promašenosti". Ima li strašnijeg ognja od spoznanja i življenja vlastite promašenosti koja ide u večnost? Muke tog ognja čovek može prikazati samo tvarnim ognjem. Bog nije postavio demone u pakao da bi oni mučili grešnike. Demoni su sami sebi stvorili pakao bogoodstupništvom. Znači, oni ne obitavaju u paklu radi mučenja grešnika, nego su tamo jer je to njihova sredina. Čovek sebe grehom odvaja od Boga bacajući se ravno u čeljusti pakla, pa ako demoni ljude onespokojavaju i muče još u ovome svetu, koliko će tek u sopstvenom ambijentu da se okome na čoveka. Demoni nisu nikakvi tamničari i mučitelji koji kažnjavaju zato što ih je Bog tu postavio radi toga. Tako pakao nema rimokatolički juridički smisao. Čovek koji, zalutavši, padne u razbojničku jazbinu ne može očekivati da dobro prođe, ako su ga ti razbojnici tukli i pljačkali još u njegovoj kući.

Kao što je prag Carstva Nebeskog u samom čoveku[2] tako je i prag pakla u samom čoveku. Pitanje je samo na koja će vrata čovek da zakuca. Tragajući za Carstvom Nebeskim, čovek traga za Božijim likom po kojem je stvoren, a prelazeći prag pakla čovek ide u zagrljaj zmije koja će mu iznova ponuditi da se odrekne Boga. Na Strašnom sudu neće Bog razdvojiti samo zle od dobrih, neće ta podela biti samo među ljudima. Ona će biti i u samim ljudima, u njihovom srcu će zlo biti odvojeno. Drugačije čovek i ne bi mogao da nasledi život večni, jer zlo sa sobom nosi greh, smrt i raspadljivost, a ništa od toga nije svojstveno Carstvu Nebeskom.

Ovde nismo raspravljali da li pakao postoji ili ne, već da li je ono što Jehovini svedoci žele da prikažu kao pravoslavno (nazovi-hrišćansko) učenje, to zaista. Imao sam priliku, ne samo kod Jehovinih svedoka, već i kod drugih pseudo-hrišćanskih sekti (adventista), da vidim kako jedno pravoslavno učenje providnom manipulacijom postaje "autentično" njihovo, a u toj zameni glavni adut u rukama emisara pseudo-hrišćanstva jeste totalno nepoznavanje Pravoslavlja od strane žrtve. Žrtva koja nema osobite veze sa Pravoslavljem (krštena), kao kroz maglu zna nešto o paklu (iz filmova), a možda je videla u crkvi freske ili ikone koje prikazuju mučenje u paklu. Jehovini svedoci još objašnjavaju kako je pakao izmišljotina, a to je lako dokazati baš Raselovim zaključkom: "Ako je Bog Bog ljubavi onda on nije stvorio pakao" žrtva u tome vidi veoma mudar zaključak, ne znajući da je to itekako pravoslavno učenje. Vi malo razmislite i kažete: "Zaista, video sam kod njih u crkvi slike koje prikazuju pakao. Eto, oni misle da je Bog stvorio pakao". Ovo je krajnje nepošten način, veoma nizak i prevarantski. Zašto bi Pravoslavlju pripisivali nešto što je potpuno suprotno Pravoslavlju?[3] To može biti učinjeno ili iz neznanja ili sa namerom - i to veoma zlom namerom. Ako želim da kritikujem učenje Jehovinih svedoka ne mogu da to činim pripisujući im nešto što nije njihovo učenje. Ovaj oblik manipulacije postoji u mnogim pitanjima koja iznose Jehovini svedoci u svojoj literaturi.

Nepošteno je stavljati u usta nekome reči koje nikada nije izgovorio. Ni jedan pravoslavac nikada niti je rekao niti će reći da je Bog stvorio pakao, ali će reći da pakao postoji. Postoji isto kao što postoji i zlo, i ima isti uzrok. Zbog neobaveštenosti i neznanja, Rasel je brzopleto izveo zaključak.[4]

Možda Jehovini svedoci ne znaju (ili ne žele) da postoji nešto što se naziva teodiceja, a to je opravdanje koje hrišćani iznose pred napadima bezbožnika i ateista u pogledu postojanja zla. Upravo agrumenti kojima je Rasel krenuo u ovaj problem iznosili su i iznose protivnici Hrišćanstva: ako je Bog dobar zašto postoji zlo i pakao. Teodiceja je iznošenje argumenata u korist Hrišćanstva, dakle: "opravdanje" božanskog dobra pred ateistima. Zbog toga je nemoguće da neko ko dokazuje da pakao i zlo nije stvorio Bog u isto vreme smatra da je pakao stvorio Bog. To je besmislica.

 

Od Boga ti zdravlje!

НАПОМЕНЕ: / фуснота која стоји уз  твој текст /

1. Осећамо дужност да наведемо мишљења Стубова Цркве која говоре супротно од аутора. Свети Јован Златоуст говори: "Ђаво зато и убеђује неке да мисле да нема пакла, да би их тамо и бацио. Напротив, Бог прети паклом и ПРИПРЕМИО ГА ЈЕ, да би ми, знајући за њега, тако живели да не би упали у пакао." (Полное собрание творений св. Иоанна Златоуста. Т. 8. Кн. 2. М., 2002. С. 786). Знајући пак унапред да ће Њиме створени људи разгневити Њега, Бога Творца свога и, одбацивши поштовање истинитог Бога, начинити себи бездахне идоле и клањати им се, Он због тога УГОТОВИ два места, куда ће се људи пресељавати по завршетку свог земаљског живота. Прво место Он обасја вечном светлошћу и испуни изобилним и неисказаним добрима; а друго место ИСПУНИ непрозирном тамом, неугасивим огњем и вечним мукама; у прво, светло место пресељаваће се они који Му буду угодили испуњавајући заповести Његове, а у друго, тамно место бацаће се они који својим рђавим животом буду гневили Творца свог и заслужили себи казну. Они који буду у светлом месту, живеће бесмртни живот у непрекидној и бесконачној радости, а они у тамном месту мучиће се непрестано кроз бесконачне векове. Одвојивши огањ од воде и светлост од таме, Творац ОБРАЗОВА посебно свако од њих и свакоме ОДРЕДИ засебно место". (Житије Свештеномученика Патрикија, епископа бруског. 19 мај. Житија Светих, Свети Јустин Ћелијски) - прим. интернет приређивача.