Pravoslavlje ili nacionalizam

[Маша]

За православно родољубље.

[draganmk]

Православие

nacionalizmot e BOLEST videte go klipot.

[karadjordje]

Национализам је исто што и патриотизам па сам ја националиста.

[Драган]

Родољубље је Српска реч.

[karadjordje]

Може и домољубље и народњаштво....

[draganmk]

 е па тогаш повеќе сме евреи од православни.....................или када кажете родољубие мислите љубав спрема Нашу Небесну и вечну домовину. онда уреду

[Баба]

ХВ!

Молим вас кад овако кажете: "Томе што је србомрзац?",

- немојте тако да говорите.

Ви овим финлаизујете разговор својим личним опредељењима,

а то убија разговор међу србима и онда почиње свађа.Онда

ви тиме доприносите да смо "србомрзац".

Тако се не расправља. Својим личним судовима а

у несрцпљеним фактима, чак ни приближно.

Ако Србин не воли себе кроз тренутну геополитику;

кроз економију; кроз самосвест, кроз образовање;

кроз опредељење; и чак кроз знање - кроз поимање

Цркве; како онда можемо да издвојимо индивидуу

да је само она србомрзац?

Ми као цела нација смо себе-мрсци, јер цео један

век не умемо да направимо барем једну паметну

одлуку. Мислим да нас гордост уби, како на индивидуалном

плану тако и општесрпском.

Ево сада и у нашој Цркви.Овакво у њој понашање,

на највишим инстанцама, говори да се гледа на један

народ као на колективног идиота, а опет "родитељствујемо"

над њим! Нек је дете наше и најболесније ми га волимо

и снисходимо, и чујемо његове вапаје, и чак се "адаптирамо"

према његовим потребама. Не рушимо дај родитељски

однос а још мање радимо много опаснију ствар -

не делимо нашу децу. Позивање на каноничност у

односу на нешто неопредељено и неподељено: а шта

је то Народ, јесте позив са неких већих црквених

инстанци на раскол. Већ се официјално маше речником

"раскол" што је недопустиво у односу на историју

или искуство Цркве, т.ј. када и како је она објављивала

неко своју рану да је раскол. Ово се ради доктринално,

идеолошки, "партијски", и превише брзо за уобичајене

смирене одлуке Цркве којим је она раније прибегавала.

Гордост не зна за границе јер сама суштина исте

њих бесконачно помера, до трагедије. Зато и јесте

"гордост" - први убица човека.

Постојала је Римска империја као држава, и политчки

Црква није морала да се дели на неке националне

митрополије. Али потреба језика и културе тражила

је помесне Цркве, или народне Цркве, и зато бележимо

Ефеску цркву, Лаодикијску..., Сирмијску цркву ...

Исти систем етничких цркава. То је сасвим нормално,колико

су нормални и језици. Супротно томе, постоји један

народ - грчки, који тренутно има четири патријаршије

и по рангу најстарије у Православљу, и кроз њих

црпи своје црквенополитчке адуте, на тој формалности

а не на црквеној реалности, и још увек диктира

канонски пут овом нашем неизвесном "модерном"

Православљау. И немају нема намеру да се тог националног

наслеђа одрекну - што је заоставшитина и политички

поклон усахлог Ромејског царства.Хипокризија

налази своја врата и академским размишљањима,

па се познатији грчки теолози у неким нашим круговима,

који су необјашњиво популарни(са сужавањем других

академских могуђности, највише служе термином

"анационалног" да су пак други поробљени етнофилетизмом

а не они сами, под којим утицајем је очито и Срђан.

Својих националних интереса се не одричу а другим

народима проповедају анационализам Цркве. Грци

су у свим политичким и научним сферама изразити

националисти.

Ствар је у томе да никада, никада у историји Цркве

нису стварани канонски односи без утицаја ове

или оне политике. Ми можемо да нађемо на десетине

активних канона (тренутно општепризнатих)који

су чисто политички уређени (утицао људски естаблишмент,

као договор, као израз саборности). Нажалост, постоји

и та природа Цркве које се на своју штету Срђан

одриче, понесен еванђелским идеалом чак до неког

новог типа хришћанске романсе. "Идите и научите

све народе" јесте и стварање националних цркава,

које морају да буду уређене љубављау и послушањем,

што ми то кажемо канонским процесом. Али кад се

један народ "кнезом овог века" политчки дели, како

то учинише са Јужном Србијом - Македонијом, Црном

Гором,и тај модел се нуди за "националне цркве"

у потпуном отсуству потребе за њима онда треба

да се каже да је то страно за Цркву. Народ који

говори један језик и има исту култутру нема природну

потребу за четири или пет цркава, помесних. И наравно

овде са Срђаном не можемо никако да се сложимо.Ако

је политика нешто нецрквено онда на нашим просторима

треба да постоји једна истроијска канонска Црква,

што је СПЦ. Ако се не уплиће национална политика

како то Срђан саветује.

Питање црквености нашег народа је сасвим друго,

и обимно, па се бојим да је Срђан са неким ентузијазмом

погрешио што је решио у једној поруци да покрене

сва ова питања која заиста лоше утичу на реално

остварење Тела Христовог у нашем народу. Она су

тешка и траже више времена за неку добру анализу

и решење.

оЉуба

[Pancakes]

Iz kojeg razloga tri-kolori/trobojke i dalje nalaze mjesta u Hramu?Ovo je iz Hrama u Podgorici.

 

[Панарет]

Па ваљда зато што је српска црква. 

[RYLAH]

Iz kojeg razloga tri-kolori/trobojke i dalje nalaze mjesta u Hramu?Ovo je iz Hrama u Podgorici.

 

 

Што "и даље"? Шта се то променило па сад украси на свећама морају да буду другачији?

[Pancakes]

Што "и даље"? Шта се то променило па сад украси на свећама морају да буду другачији?

 

Promijenilo se prije 2000+ godina kada je rečeno da nema više grka ni jevrejina ni ovog ni onog.To je čini mi se veliki problem svih bugraskih, grčkih, ruskih, rumunskih crkava koji uvlače nacionalna obilježja u svoje naručje.To treba izbaciti napolje.

[Панарет]

Promijenilo se prije 2000+ godina kada je rečeno da nema više grka ni jevrejina ni ovog ni onog.To je čini mi se veliki problem svih bugraskih, grčkih, ruskih, rumunskih crkava koji uvlače nacionalna obilježja u svoje naručje.To treba izbaciti napolje.

Свакако би требало избацити, али мало је чудно да си изненађен. Црква има своју социолошку пројекцију, а национална димензија је у њој једна од кључних  

[RYLAH]

Promijenilo se prije 2000+ godina kada je rečeno da nema više grka ni jevrejina ni ovog ni onog.To je čini mi se veliki problem svih bugraskih, grčkih, ruskih, rumunskih crkava koji uvlače nacionalna obilježja u svoje naručje.To treba izbaciti napolje.

Онда би ваљда прво требало да промене имена?

[Pancakes]

цити, а

 

Nisam ja iznenađen, poznate su mi ove pošasti srozavanja crkve i poistovjećivanja sa nacionalnim odrednicama i identitetima.Najzabavnije je gledati kako u CG na nekim manastirima i crkvama vise srpske trobojke...ne znam koji je to nivo patologije zaista.

[feeble]

Promijenilo se prije 2000+ godina kada je rečeno da nema više grka ni jevrejina ni ovog ni onog

Receno je da nema ni muska ni zenska, pa da ukinemo sad i polove?