Jump to content

Обожење: живети Царство Небеско у свету...Живети егзистенцијални модел литургијског "Иже Херувими..."


да ли вам се допада тема  

9 члановâ је гласало

  1. 1. да ли вам се допада тема

    • да
      7
    • не
      2


Препоручена порука

Ја не разумем ово питање. ne_shvata

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Овим питањем сам био давно инспирисан када сам читао негде у Старом Завету да је Саул једном приликом набасао на групу пророка на које је силазио Дух Свети, те пошто је био у близини - а чини ми се на путу да гони Давида - каже се да је и на њега сишао Дух Свети, па је и он почео да пророкује. То ми се учинило као прво наметање благодати од стране Бога. Друго причињавање ми је деловало када се Христос јавља Савлу (касније Павлу) на путу за Дамаск јер апостол Га је видео и примио слепило од благодати мимо своје воље. Треће причињавање сам нашао код св. Јефрема Сирина који тумачећи Христове речи да је најмањи у Царству већи од Јована Крститеља, говори да се то односи на домен слободе св. Јована јер он није по својој вољи изабрао службу Богу него да га је Бог изабаро.

За сад оволико...Волео бих мало друге да чујем....и надам се да је сад питање мало јасније....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Друго је то. Дух може да надахњује кога хоће, али човек са својом слободом одлучује шта ће са тим надахнућем. Пророци нису зомбији. Апостолу Павлу се јавио Господ, али апостол је могао и друагачији закључак да донесе, другачије да поступи.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Зар Савле није могао да то "наметање" благодати касније одбије? С обзиром каква је искушења имао, могао је милион пута да учини. Али није! У томе је његова слобода остварена.

Свакако да Господ има план за нас, али је питање да ли ми то прихватамо. Иначе, углавном људи у Цркву улазе после великих благодатних "шокова", али останак у Цркви је искључиво ствар слободе.

не знам зашто, сада ми на памет падају мученици. Они нису имали баш неке потврде благодати када су били мучени, јер онда те муке не би биле реалне (да не испадне да се само причинило како то браћа муслимани воле да кажу), у смислу да нису осећали бол. напротив, осећали су све оно што очекује свако ко преживљава свирепа убиства. Али они су својом слободом  све издржали. И у томе је права вера.

не знам да ли сам био јасан?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Mogli su svi drugacije da postupe... ali da li bi postupili a da im prethodno sloboda nije bila pitana....U ovim primerima, vidimo potvrdu slobode koja kasnije nastavlja po svojoj slobodnoj volji...ali moje pitanje govori o odsustvu samoinicijativne slobode jer ovde je Bog Onaj koji uzima incijativu a ne covek...i ne govorim o nadahnucu....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Mogli su svi drugacije da postupe... ali da li bi postupili a da im prethodno sloboda nije bila pitana....U ovim primerima, vidimo potvrdu slobode koja kasnije nastavlja po svojoj slobodnoj volji...ali moje pitanje govori o odsustvu samoinicijativne slobode jer ovde je Bog Onaj koji uzima incijativu a ne covek...i ne govorim o nadahnucu....

Па у остваривању сваког односа мора да постоји иницијатива једне личности (и потоњи одговор друге личности). Када је у питању однос Бога и човека, нормално, Бог увек има иницијативу: најпре он нас познаје, па ми њега.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Mogli su svi drugacije da postupe... ali da li bi postupili a da im prethodno sloboda nije bila pitana....U ovim primerima, vidimo potvrdu slobode koja kasnije nastavlja po svojoj slobodnoj volji...ali moje pitanje govori o odsustvu samoinicijativne slobode jer ovde je Bog Onaj koji uzima incijativu a ne covek...i ne govorim o nadahnucu....

Па у остваривању сваког односа мора да постоји иницијатива једне личности (и потоњи одговор друге личности). Када је у питању однос Бога и човека, нормално, Бог увек има иницијативу: најпре он нас познаје, па ми њега.

greengrin  To stoji ali to i dalje ne objasnjava zasto se sam covek kao danas u 21 veku sam ne seti da preuzme inicijativu nego uvek mora na Boga da ceka da ga Bog podseti na Boga....
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Mogli su svi drugacije da postupe... ali da li bi postupili a da im prethodno sloboda nije bila pitana....U ovim primerima, vidimo potvrdu slobode koja kasnije nastavlja po svojoj slobodnoj volji...ali moje pitanje govori o odsustvu samoinicijativne slobode jer ovde je Bog Onaj koji uzima incijativu a ne covek...i ne govorim o nadahnucu....

Па у остваривању сваког односа мора да постоји иницијатива једне личности (и потоњи одговор друге личности). Када је у питању однос Бога и човека, нормално, Бог увек има иницијативу: најпре он нас познаје, па ми њега.

facenew22222222   To stoji ali to i dalje ne objasnjava zasto se sam covek kao danas u 21 veku sam ne seti da preuzme inicijativu nego uvek mora na Boga da ceka da ga Bog podseti na Boga....

Не треба генерализовати, Неки људи су такви, а неки нису. Ако се љубав деси, онда и није битно ко се коме први удварао. dada

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Mogli su svi drugacije da postupe... ali da li bi postupili a da im prethodno sloboda nije bila pitana....U ovim primerima, vidimo potvrdu slobode koja kasnije nastavlja po svojoj slobodnoj volji...ali moje pitanje govori o odsustvu samoinicijativne slobode jer ovde je Bog Onaj koji uzima incijativu a ne covek...i ne govorim o nadahnucu....

Па у остваривању сваког односа мора да постоји иницијатива једне личности (и потоњи одговор друге личности). Када је у питању однос Бога и човека, нормално, Бог увек има иницијативу: најпре он нас познаје, па ми њега.

facenew22222222   To stoji ali to i dalje ne objasnjava zasto se sam covek kao danas u 21 veku sam ne seti da preuzme inicijativu nego uvek mora na Boga da ceka da ga Bog podseti na Boga....

Не треба генерализовати, Неки људи су такви, а неки нису. Ако се љубав деси, онда и није битно ко се коме први удварао. dada

Mozda je Bogu bitno.

A sto se tice generalizacije - pogresna adresa.

Vidi https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,5085.0.html

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...

Хришћани, иако обдарени нествореном благодаћу ванземаљског порекла, нису ни по чему супериорнији од било ког другог створеног човека. Она не припада стриктно човеку и не да се сама по себи поседовати зато што је сама по себи пуна слободе. Зато се благодат идентификује као она која разрешава од греха. Благодат је моћ која не тражи спољашњу демонстрацију уништавања већ Љубави као новог и сталног онтолошког опредељења. Бог не тражи моћнике по сили већ моћнике као благодатне љубавнике. Сила без љубави сама у себи не поседује ни мир ни живот. Власт без смирења уноси пометњу и охолост. Благодат је синоним за Царство Небеско а то Царство је синоним за самога Христа Који Сам Себе проповеда али ниједнога тренутка ништа не радећи без односа Оца и Духа.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Brate Nkola od ovog tvog poslednjeg posta zastade mi dah, zaista sjajno rečeno, ne znam šta bih rekla, osim da

POTPISUJEM :mad:

posaljisvojuporuku.png

 


Погледа Отац с Небеса и виде ме сва у ранама од неправде људске, и рече, не свети се.
Коме да се светим Господе? Поворци стада, што иде на заклање? Свети ли се лекар болесницима, што га са самртничке постеље руже? Коме да се светим? Снегу, што копни и трави што се суши?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...