Обожење: живети Царство Небеско у свету...Живети егзистенцијални модел литургијског "Иже Херувими..."

[obi-wan]

Koliko se secam, to isto vazi i za andjele, jer su i oni dinamicka bica... inace, onaj jedan ne bi mogao da padne i povuce mnoge druge...

[Aquilius Cratus]

Koliko se secam, to isto vazi i za andjele, jer su i oni dinamicka bica... inace, onaj jedan ne bi mogao da padne i povuce mnoge druge...

Jesu dinamicna bica i mogu da napreduju ali su po prirodi svog bica ograniceni u odnosu na coveka. Nisu

mikrokosmi i mikroteosi.

[obi-wan]

@Orle,

microcosmos i microteos je egzistencijalna postavka, ne i mera dostignutog cilja... poceo si da brkash grandmoders & frogs...

Kao kad bi rekao "mlazni avion je brzi od sekvoje"... 0409_feel

Prost primer: pokojna strina moje supruge se krstila samo par dana pred smrt... moze li ona da bude veca od andjela samo zato sto je covek?

Posmatraj meru njenog rasta u punocu Zivota - ona je vrlo kratka/mala, njoj opet sasvim dovoljna, ali ipak daleko od punoce andjela i npr. velikih svetitelja...

Opet kazem, nije to nikakav hendikep, niti ima potrebe da se sveti i andjeli takmice, punoca Zivota je iskljucivo licna/licnonosna kategorija...

[Aquilius Cratus]

@Orle,

microcosmos i microteos je egzistencijalna postavka, ne i mera dostignutog cilja... poceo si da brkash grandmoders & frogs...

Kao kad bi rekao "mlazni avion je brzi od sekvoje"... clapc

Prost primer: pokojna strina moje supruge se krstila samo par dana pred smrt... moze li ona da bude veca od andjela samo zato sto je covek?

Posmatraj meru njenog rasta u punocu Zivota - ona je vrlo kratka/mala, njoj opet sasvim dovoljna, ali ipak daleko od punoce andjela i npr. velikih svetitelja...

Opet kazem, nije to nikakav hendikep, niti ima potrebe da se sveti i andjeli takmice, punoca Zivota je iskljucivo licna/licnonosna kategorija...

Ali to ne znaci da ona u eshatonu nece moci da nastavi uzrastanje i da "nadmasi" andjele.

Nisam mislio na to da se andjeli i sveti takmice. Lol  0409_feel clapc

[Никола Ђоловић]

Анђелима није дато више знања неголи људима, они могу само више учествовати у слави Божијој јер у својој природи немају греха и смрти.

Опет, само учествовање је већ знање јер има домен онтолошког а не рационалног.

Нисмо паметни у ономе што знамо већ у ономе у чему (Коме) учествујемо...

Ако нам је богослужење заједнички аспект личне егзистенције, онда нисмо ништа даљи и нижи од Анђела по тој служби...

[Guest O.Ugrin]

Анђелима није дато више знања неголи људима, они могу само више учествовати у слави Божијој јер у својој природи немају греха и смрти.

Опет, само учествовање је већ знање јер има домен онтолошког а не рационалног.

Нисмо паметни у ономе што знамо већ у ономе у чему (Коме) учествујемо...

Ако нам је богослужење заједнички аспект личне егзистенције, онда нисмо ништа даљи и нижи од Анђела по тој служби...

Izuzetno lepo ste to srocili. Slazem se u celosti sa vama.

Bog vas blagoslovio - U.

[Никола Ђоловић]

Анђелима није дато више знања неголи људима, они могу само више учествовати у слави Божијој јер у својој природи немају греха и смрти.

Опет, само учествовање је већ знање јер има домен онтолошког а не рационалног.

Нисмо паметни у ономе што знамо већ у ономе у чему (Коме) учествујемо...

Ако нам је богослужење заједнички аспект личне егзистенције, онда нисмо ништа даљи и нижи од Анђела по тој служби...

Izuzetno lepo ste to srocili. Slazem se u celosti sa vama.

Bog vas blagoslovio - U.

Hvala oce Ugrine! 

[Никола Ђоловић]

Колико смо се ушушкали у шаблонско битисање сопствене вере?

Колико смо "безгрешни" у том егзистенцијалном акту?

Колико смо "преподобни" и "богословни" у том патолошком самопоздању да не доводимо своје ставове уопште у питање?

Навикавањем у даровима Духа Светога умањујемо доживљај изненађења!

Као да је то нешто тривијално?! Као да је чак Бог тобоже дужан да нам дарује благодат?!

Бог нас Светим Духом не престаје више од 2000. година изненађивати!!!

А ми то и даље не осећамо него смо бескрајно тупи, или због толиких дарова размажени и пасивни, чиме затамњујемо динамику и познање.

Тако су нехришћани слепи на један - у ономе што немају, а хришћани на други начин - у Ономе што им је дато...

[Никола Ђоловић]

Ни Анђели ни Есхатон не могу бити посматрани као једна врста грубог или галантног "обезбеђења" од саркастичких страдања у личној историји. Благодатна озареност јесте прецизна у свом директном обраћању људској ипостаси али њена зумираност не трпи ограђивања.

Баш зато што смо слободни и отворени, бивамо подложнији потенцијалним рањивостима.

Од наше резолуције зависи интерпретација. А ко симулира импулсе који му долазе споља, почиње се изграђивати у бизарности унутрашњег пулсирања.

Ко је изнутра нашао постојану добродетељ која не долази од њега самога, не оптерећује се проблематиком "вањских ствари" које покушавају да изврше неблагословену промену ипостаси.

Зато и постоји вера. Не да би се поколебала попут прародитеља при првом сусрету са змијом, него да би се показала доследност - чак и по цену крајњег страдања - Ономе (Богу) ко се претвара да је одсутан.

[dragisa]

postojanje ¨tuposti¨ na Duha Svetog je nemoguce iz najmanje dve cinjenice:

1) Duh Sveti nikad ne silazi tek tako, bez nase licne predanosti Njemu, a ta predanost je ona potpuna predanost, tipa ¨svim srcem svom dusom i svim telom svojim¨, sto su obicno veoma retki trenutci u nasim zivotima i na zalost obicno su izazvani nuzdom ili opasnoscu

2) samo prisustvo Duha je ne spojivo sa ¨tuposcu¨, jednostavno ne spojiva je istovremena ¨otpelost¨ sa prisutsvom Duha

dakle verovatno treba govoriti o necemu drugom (drugacije definisati problem) a ne o otupelosti na Duha Svetog

[Никола Ђоловић]

postojanje ¨tuposti¨ na Duha Svetog je nemoguce iz najmanje dve cinjenice:

1) Duh Sveti nikad ne silazi tek tako, bez nase licne predanosti Njemu, a ta predanost je ona potpuna predanost, tipa ¨svim srcem svom dusom i svim telom svojim¨, sto su obicno veoma retki trenutci u nasim zivotima i na zalost obicno su izazvani nuzdom ili opasnoscu

2) samo prisustvo Duha je ne spojivo sa ¨tuposcu¨, jednostavno ne spojivo je sa Duhom

dakle verovatno treba govoriti o necemu drugom (drugacije definisati problem) a ne o otupelosti na Duha Svetog

Дакле, по твом мишљењу сви људи који дођу у Цркву 100% су свесни присуства Светога Духа и освешћени у ономе у чему учествују, те самим тим, нису (неки а не сви, да не генерализујемо) "тупи" за пријемчивост Духа? По тој логици, онда и онај ко не верује у Бога, може осетити Духа Светога чак и ако неће?

[Booba]

Не мислим да 100% људи у цркви осети присуство Духа Светога. Из личног искуства причам. Знам кад некад одем, раније је било чешће тако, па буквално зврндам около ко је дошао ко прошао, не бих осетила ни да ми је плафон пао на главу. Један упокојени свештеник је увек примећивао да немам ни 3 промила концентрације па би ми неретко лупио чвргу, онако без да ми каже (то ми је тако било драго, и сад се са смешком сећам тих његових педагошких мера, помагало је).

Али зато, кад се стварно сконцентришем, иииих....само се тресем кад је Херувика. Никог не примићујем. Знало је некад тако и у несвест да се падне, од снаге Литургије.

Мислим да нисмо сад постали тупи за неосећање Духа Светога. Просто, мора да се вежба. И не може сваки пут. Стварно сам мишљења да то нема везе са савременим временима. Чињеница да смо оптерећени проблемима, свакодневним. Али просто, упорношћу долазимо до оног што је супротно од тупости. И оно што је битно, није свима подједнако дата та благодат. Ни у 5. или 12. веку, па ни сад у 21.

[dragisa]

postojanje ¨tuposti¨ na Duha Svetog je nemoguce iz najmanje dve cinjenice:

1) Duh Sveti nikad ne silazi tek tako, bez nase licne predanosti Njemu, a ta predanost je ona potpuna predanost, tipa ¨svim srcem svom dusom i svim telom svojim¨, sto su obicno veoma retki trenutci u nasim zivotima i na zalost obicno su izazvani nuzdom ili opasnoscu

2) samo prisustvo Duha je ne spojivo sa ¨tuposcu¨, jednostavno ne spojivo je sa Duhom

dakle verovatno treba govoriti o necemu drugom (drugacije definisati problem) a ne o otupelosti na Duha Svetog

Дакле, по твом мишљењу сви људи који дођу у Цркву 100% су свесни присуства Светога Духа и освешћени у ономе у чему учествују, те самим тим, нису (неки а не сви, да не генерализујемо) "тупи" за пријемчивост Духа? По тој логици, онда и онај ко не верује у Бога, може осетити Духа Светога чак и ако неће?

mislim da otprilike vidim u cemu se razlikuje nas pogled na ovu temu.

mislim da je osnovna razlika u tome sto, po tebi, svako ko dodje u Crkvu ustvari dolazi u susret sa Svetim Duhom i sad je samo razlika kolko ko to shvata odnosno kolko je ko osvescen po pitanju te ¨realnosti¨ prisutstva Duha Svetoga, pa se onda moze i govoriti o nekoj otupelosti koja bi se logicno pojavila sa protokom vremena.

nemoj pogresno da me shvatis ali mislim da retko ko ustvari dolazi u dodir Svetog Duha. naravno ja to mogu samo da pretpostavim a ne da tvrdim. DODIR Svetoga Duha, i ako IMA veze sa dolaskom u Crkvu, nemora uopste da znaci da OBAVEZNO i postoji SAMIM DOLASKOM u Crkvu.

sklon sam razmisljanju da jakoooo mali broj ljudi u Crkvi danas dolazi u dodir (ili je osenjno) Svetim Duhom (naravno da tu i sebe iskljucujem), jer jednostavno za to je potrebna izuztna vera odnosno izuzetan nacin postojanja

[Никола Ђоловић]

postojanje ¨tuposti¨ na Duha Svetog je nemoguce iz najmanje dve cinjenice:

1) Duh Sveti nikad ne silazi tek tako, bez nase licne predanosti Njemu, a ta predanost je ona potpuna predanost, tipa ¨svim srcem svom dusom i svim telom svojim¨, sto su obicno veoma retki trenutci u nasim zivotima i na zalost obicno su izazvani nuzdom ili opasnoscu

2) samo prisustvo Duha je ne spojivo sa ¨tuposcu¨, jednostavno ne spojivo je sa Duhom

dakle verovatno treba govoriti o necemu drugom (drugacije definisati problem) a ne o otupelosti na Duha Svetog

Дакле, по твом мишљењу сви људи који дођу у Цркву 100% су свесни присуства Светога Духа и освешћени у ономе у чему учествују, те самим тим, нису (неки а не сви, да не генерализујемо) "тупи" за пријемчивост Духа? По тој логици, онда и онај ко не верује у Бога, може осетити Духа Светога чак и ако неће?

mislim da otprilike vidim u cemu se razlikuje nas pogled na ovu temu.

mislim da je osnovna razlika u tome sto, po tebi, svako ko dodje u Crkvu ustvari dolazi u susret sa Svetim Duhom i sad je samo razlika kolko ko to shvata odnosno kolko je ko osvescen po pitanju te ¨realnosti¨ prisutstva Duha Svetoga, pa se onda moze i govoriti o nekoj otupelosti koja bi se logicno pojavila sa protokom vremena.

nemoj pogresno da me shvatis ali mislim da retko ko ustvari dolazi u dodir Svetog Duha. naravno ja to mogu samo da pretpostavim a ne da tvrdim. DODIR Svetoga Duha, i ako IMA veze sa dolaskom u Crkvu, nemora uopste da znaci da OBAVEZNO i postoji SAMIM DOLASKOM u Crkvu.

sklon sam razmisljanju da jakoooo mali broj ljudi u Crkvi danas dolazi u dodir (ili je osenjno) Svetim Duhom (naravno da tu i sebe iskljucujem), jer jednostavno za to je potrebna izuztna vera odnosno izuzetan nacin postojanja

Слажем се са првим делом. Други део, да неко ретко долази у додир Светог Духа ми је сумњив - јер сам си рекао у првом делу да зависи од пријемчивости човека. И трећи део, ако кажеш да мали број долази у додир са Духом, онда негираш благодатну пријемчивост који они добијају кроз Причешће а тиме и самога Христа. Мислим да вера није толико битна јер кад примиш Христа она ти више није потребна.

[dragisa]

ne postoji tu uvezbavanje,

Duh Sveti se ¨ne postize¨,

Duh Sveti je nacin postojanja dakle nema uvezbavanja, mozda bi mogli reci da postoji samo iskorak u drugaciju stvarnost (koja je ista ko i ova sad ali potpuno razlicita) a ne vezbanje postizanja ulaska u tu drugu (potpunu) realnosti. dakle nesto tipa off/on koje u celosti zavisi od naseg potpunog predavanja => potpune izmene. zato je nemoguce sa starih pozicija ¨uvezbavati¨ sebe za ¨ulazak u Duh Sveti¨