Обожење: живети Царство Небеско у свету...Живети егзистенцијални модел литургијског "Иже Херувими..."

[Никола Ђоловић]

Не мислим да 100% људи у цркви осети присуство Духа Светога. Из личног искуства причам. Знам кад некад одем, раније је било чешће тако, па буквално зврндам около ко је дошао ко прошао, не бих осетила ни да ми је плафон пао на главу. Један упокојени свештеник је увек примећивао да немам ни 3 промила концентрације па би ми неретко лупио чвргу, онако без да ми каже (то ми је тако било драго, и сад се са смешком сећам тих његових педагошких мера, помагало је).

Али зато, кад се стварно сконцентришем, иииих....само се тресем кад је Херувика. Никог не примићујем. Знало је некад тако и у несвест да се падне, од снаге Литургије.

Мислим да нисмо сад постали тупи за неосећање Духа Светога. Просто, мора да се вежба. И не може сваки пут. Стварно сам мишљења да то нема везе са савременим временима. Чињеница да смо оптерећени проблемима, свакодневним. Али просто, упорношћу долазимо до оног што је супротно од тупости. И оно што је битно, није свима подједнако дата та благодат. Ни у 5. или 12. веку, па ни сад у 21.

Слажем се. Само сам мишљења да ту концентрација није толико претежна колико та пријемчивост која зависи од наклоности наше личности.

Моје искуство је такво да некада нисам могао ништа да доживим колико год учествовао у богослужењу, а некада нисам могао да издржим ни сам улазак у Цркву колико би ме омамио на самом уласку "ударац" благодати.

[Никола Ђоловић]

ne postoji tu uvezbavanje,

Duh Sveti se ¨ne postize¨,

Duh Sveti je nacin postojanja dakle nema uvezbavanja, mozda bi mogli reci da postoji samo iskorak u drugaciju stvarnost (koja je ista ko i ova sad ali potpuno razlicita) a ne vezbanje postizanja ulaska u tu drugu (potpunu) realnosti. dakle nesto tipa off/on koje u celosti zavisi od naseg potpunog predavanja => potpune izmene. zato je nemoguce sa starih pozicija ¨uvezbavati¨ sebe za ¨ulazak u Duh Sveti¨

Слажем се. Само не разумем како сам ти ја послужио као мотив за овакво становиште које би било у супротности са реченим?

[dragisa]

postojanje ¨tuposti¨ na Duha Svetog je nemoguce iz najmanje dve cinjenice:

1) Duh Sveti nikad ne silazi tek tako, bez nase licne predanosti Njemu, a ta predanost je ona potpuna predanost, tipa ¨svim srcem svom dusom i svim telom svojim¨, sto su obicno veoma retki trenutci u nasim zivotima i na zalost obicno su izazvani nuzdom ili opasnoscu

2) samo prisustvo Duha je ne spojivo sa ¨tuposcu¨, jednostavno ne spojivo je sa Duhom

dakle verovatno treba govoriti o necemu drugom (drugacije definisati problem) a ne o otupelosti na Duha Svetog

Дакле, по твом мишљењу сви људи који дођу у Цркву 100% су свесни присуства Светога Духа и освешћени у ономе у чему учествују, те самим тим, нису (неки а не сви, да не генерализујемо) "тупи" за пријемчивост Духа? По тој логици, онда и онај ко не верује у Бога, може осетити Духа Светога чак и ако неће?

mislim da otprilike vidim u cemu se razlikuje nas pogled na ovu temu.

mislim da je osnovna razlika u tome sto, po tebi, svako ko dodje u Crkvu ustvari dolazi u susret sa Svetim Duhom i sad je samo razlika kolko ko to shvata odnosno kolko je ko osvescen po pitanju te ¨realnosti¨ prisutstva Duha Svetoga, pa se onda moze i govoriti o nekoj otupelosti koja bi se logicno pojavila sa protokom vremena.

nemoj pogresno da me shvatis ali mislim da retko ko ustvari dolazi u dodir Svetog Duha. naravno ja to mogu samo da pretpostavim a ne da tvrdim. DODIR Svetoga Duha, i ako IMA veze sa dolaskom u Crkvu, nemora uopste da znaci da OBAVEZNO i postoji SAMIM DOLASKOM u Crkvu.

sklon sam razmisljanju da jakoooo mali broj ljudi u Crkvi danas dolazi u dodir (ili je osenjno) Svetim Duhom (naravno da tu i sebe iskljucujem), jer jednostavno za to je potrebna izuztna vera odnosno izuzetan nacin postojanja

Слажем се са првим делом. Други део, да неко ретко долази у додир Светог Духа ми је сумњив - јер сам си рекао у првом делу да зависи од пријемчивости човека. И трећи део, ако кажеш да мали број долази у додир са Духом, онда негираш благодатну пријемчивост који они добијају кроз Причешће а тиме и самога Христа. Мислим да вера није толико битна јер кад примиш Христа она ти више није потребна.

mnogo je komplikovana tema ali sad mi pade na pamet precica, lakmus test, da vidimo ko je u pravu. ako je tako kao sto ti kazes, odakle onda problem koji je sa pocetka ove teme? kako to ¨primili Hrista¨ a otupeli?

odgovor treba traziti sto te kategorije ¨pricestiti se¨ ¨primiti Hrrista¨ ¨blagodatna sila Pricesca¨ su toliko duboke i teske za objasniti da mislim da ja to nisam u stanju (i generalno zbog malog znanja, i konkretno zbog tastature koja je ogranicavajuci faktor uvek)

[dragisa]

ne postoji tu uvezbavanje,

Duh Sveti se ¨ne postize¨,

Duh Sveti je nacin postojanja dakle nema uvezbavanja, mozda bi mogli reci da postoji samo iskorak u drugaciju stvarnost (koja je ista ko i ova sad ali potpuno razlicita) a ne vezbanje postizanja ulaska u tu drugu (potpunu) realnosti. dakle nesto tipa off/on koje u celosti zavisi od naseg potpunog predavanja => potpune izmene. zato je nemoguce sa starih pozicija ¨uvezbavati¨ sebe za ¨ulazak u Duh Sveti¨

Слажем се. Само не разумем како сам ти ја послужио као мотив за овакво становиште које би било у супротности са реченим?

ups nisam tebi pisao,

trebao sam da citiram boobu da bi bilo ociglednije

sori

[Booba]

Па концентраација типа отворености. Баш што си рекао пријемчивости. Можемо ми да се концентришемо на речи и појање и молитве до сутра па опет ништа. А под тим "вежба", не мислим оно-еее...знам целу Литургију напамет, добро сам се увежбала. Него баш тај термин који си поменуо-увежбамо и сконцентришемо срцо и душу да примимо-" ум мој просвети и срце, и усне моје отвори да Те славим Света Тројице"

[Никола Ђоловић]

Добро Драгиша... dada

можда овај линк помогне https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,4408.0.html

неки лудак га поставио 0442_feel-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt=':group111:' />

[dragisa]

Па концентраација типа отворености. Баш што си рекао пријемчивости. Можемо ми да се концентришемо на речи и појање и молитве до сутра па опет ништа. А под тим "вежба", не мислим оно-еее...знам целу Литургију напамет, добро сам се увежбала. Него баш тај термин који си поменуо-увежбамо и сконцентришемо срцо и душу да примимо-" ум мој просвети и срце, и усне моје отвори да Те славим Света Тројице"

Bog trazi celog coveka sto je nama najveca zrtva sve ostalo nas nece dovesti do cilja.

i to ne zato sto je Bog posesivac nego zato sto jedino tako mozemo ostvariti njegov savrseni naum, a nas jedini Spas, BogoCoveka.

[Booba]

Bog trazi celog coveka sto je nama najveca zrtva sve ostalo nas nece dovesti do cilja.

i to ne zato sto je Bog posesivac nego zato sto jedino tako mozemo ostvariti njegov savrseni naum, a nas jedini Spas, BogoCoveka.

Ту се потпуно слажем. Не може половично. Као што и јесте у "Иже Херувими". Надам се да се пратимо? Тема јесте тешка, а моје знање тек ограничено.

[Mamica Forumska]

Tema je odlična!

Poznajem te trenutke,ali ne znam da ih opišem.Nadam se da će mi pomoći iskustva drugih!

[Никола Ђоловић]

...а можда и грешим?...

[Милан Меденица :)]

е бре брате мој, што умеш да кренеш из апстракције до остварења ...

дај у једносложним кратким речима, овако нико жив неће стићи даље од прве реченице.

или још боље, кад кренеш да пишеш - а ти се прени и напиши ово све исто ал као за дете од 7 година.

много брате очекујеш, без љутње и онима што ће ово прочитати а и теби љубим руку.

[Никола Ђоловић]

е бре брате мој, што умеш да кренеш из апстракције до остварења ...

дај у једносложним кратким речима, овако нико жив неће стићи даље од прве реченице.

или још боље, кад кренеш да пишеш - а ти се прени и напиши ово све исто ал као за дете од 7 година.

много брате очекујеш, без љутње и онима што ће ово прочитати а и теби љубим руку.

Нећу prstgore

Даровани смо расуђивањем. Коме је тешко нека се потруди. За онога ко је срцем безазлен као дете од 7 година, неће бити тешко по наклоности свог мудрог разума да "дешифрује" написано јер је заиста смисао пријемчив и за дете...

[sleki]

е бре брате мој, што умеш да кренеш из апстракције до остварења ...

дај у једносложним кратким речима, овако нико жив неће стићи даље од прве реченице.

или још боље, кад кренеш да пишеш - а ти се прени и напиши ово све исто ал као за дете од 7 година.

много брате очекујеш, без љутње и онима што ће ово прочитати а и теби љубим руку.

Нећу bleh

Даровани смо расуђивањем. Коме је тешко нека се потруди. За онога ко је срцем безазлен као дете од 7 година, неће бити тешко по наклоности свог мудрог разума да "дешифрује" написано јер је заиста смисао пријемчив и за дете...

Никола, брате мој рођени, три пута сам прочитао. Не разумем смисао, па то ти је! 

Ја сам и иначе глуп  , ал сад сам укапирао да сам ЈОШ глупљи него што сам мислио.

Сматрам да ти је, између осталог, циљ био информисање неинформисаних. У мом случају-не пали. Много академским језиком писано, иако се трудим да расуђујем. Појасни мало, моли те твој брат!

Свако добро од  0442_feel ти желим!

slava3

[Никола Ђоловић]

Ни Анђели ни Есхатон не могу бити посматрани као једна врста грубог или галантног "обезбеђења" од саркастичких страдања у личној историји. Благодатна озареност јесте прецизна у свом директном обраћању људској ипостаси али њена зумираност не трпи ограђивања.

Баш зато што смо слободни и отворени, бивамо подложнији потенцијалним рањивостима.

Од наше резолуције зависи интерпретација. А ко симулира импулсе који му долазе споља, почиње се изграђивати у бизарности унутрашњег пулсирања.

Ко је изнутра нашао постојану добродетељ која не долази од њега самога, не оптерећује се проблематиком "вањских ствари" које покушавају да изврше неблагословену промену ипостаси.

Зато и постоји вера. Не да би се поколебала попут прародитеља при првом сусрету са змијом, него да би се показала доследност - чак и по цену крајњег страдања - Ономе (Богу) ко се претвара да је одсутан.

Тумачење, егзегеза и превод :

- о анђелима и есхатону: да не треба сујеверно гледати на своју веру као одбрамбени механизам од сваког проблема са којим се човек сретне у свом животу.

- благодатна озареност говори о Литургији која не трпи људске психологизације саме благодати

- увек смо рањиви али наша рањивост не долази само од смртне природе него од пале жеље да будемо још рањивији

- од наше резолуције зависи интерпретација: нажалост, наш доживљај мери нешто као истину а да тај доживљај не мора бити мерило истине

- симулирање импулса споља: двосмисленост - човек уображава да има благодат онда и када је нема; и ко верује само обличију овога света заборавља на стварност Царства Небеског

- постојана добродетељ изнутра: литургијска благодат која испражњава човека од грешних утисака или брига које покушавају да према себи изграде човека и заснују његов идентитет.

- последња реченица је јасна чак и деци са веронауке.

Ваљда сам помогао! 0442_feel

[Милан Меденица :)]

видиш како може  0442_feel