Kad dete ima problem sa nastavnikom

[JESSY]

trpljenje nije samo sebi cilj, ali je nemoguće da u životu neće biti bar jedan predpostavljeni

[Juanito]

Donekle si u pravu, ali nije dobro da se deca navikavaju na ne-trpljenje. Škola, odrastanje, studije...to sve zahteva napor. Uvek se nešto trpi. Sportisti trpe odricanja, bilo koja umetnost zahteva velike napore i disciplinu. 

Danas je tendencija da se dve olakša deci a to ih ne sprema za život.

 

Ја мислим да се овде много бркају лончићи, али много.

 

Трпљење свега што је неопходно у циљу остварења неког циља и те како има смисла. На пример, трпљење умора због учења, рада или тренинга или трпљење мана брачног партнера. Или трпљење себе самог (ово је некад најтеже). Слажем се да учење таквом трпљењу треба да буде део васпитања деце.

 

С друге стране, трпљење разноразних будала или пак правила наментутих из пуког принципа нема ама баш никаквог смисла, чак је екстремно штетно јер креира зомбије, слепе послушнике, ботове, страначке мишеве, безличне јединке подложне за разне политичке манипулације и програме ”из виших интереса”. Готово 99% ствари које деца морају да трпе у школи су потпуно произвољне и бескорисне и нема их никаквог смисла трпети. Американци су чак и дијагностиковали децу која то неће да трпе и кљукају их таблетама.

 

С друге стране, овај распад кога видимо, бахата деца и бахати родитељи, то је већ друга тема. За то се слажем да је ужас, али нисам паметан како решити. Само знам да устајали школски систем није решење. Мада није ни узрок. Разне друге земље имају у сличан систем, али немају бахату децу и родитеље. Имају само недовољно знања и вештина, што је ипак мање зло.

[JESSY]

ali ne sve zato što ,eto, iz nekog razloga to tako treba generacijama unazad.

naravno da ne....

[Драшко]

Готово 99% ствари које деца морају да трпе у школи су потпуно произвољне и бескорисне

ovo je baš proizvoljna procena

С друге стране, трпљење разноразних будала или пак правила наментутих из пуког принципа нема ама баш никаквог смисла, чак је екстремно штетно јер креира зомбије, слепе послушнике, ботове, страначке мишеве, безличне јединке подложне за разне политичке манипулације и програме ”из виших интереса”

ne znamo kako si do ovoga došao, je uopšte ne poznajem ljude koji su postali botovi, ili su toliko izmanipulisani politikom, a da su prošli ovo školstvo koje imamo

Istina je da mnogo stvari nije svrsishodno. A ne znam da li baš ima toliko raznoraznih budala, ima ih manje više svuda, negde manje negde više. A promene ne mogu da budu tek tako napravljene. Naravno da bih ja voleo da se mnogo šta promeni, ali opet obrazovanje ne može da bude hiper slobodno ili hiper kreativno, na kraju svako će nešto naučiti i savladati sam za sebe, Škola ne može da te nauči, to moraš sam.

To je samo moj lični zaključak,  

[Снежана]

da, iz prostog razloga sto deca moraju od malena da nauce da se svet ne vrti oko njih....i da tata i mama mogu da im ugadjaju i da ih trpe, ali ostali nece.....a deca ce misliti da je to neko njihovo"pravo"..treba im objasniti da i njih same neko uvek trpi.....dakle, trpljenje nam ne gine, kako god okrenes....i to celog zivota....

да, управо је то, по мени једна од грешка у васпитавању деце, децу ипак треба научити да су "прнчеви и принцезе" само својим родитељима, када изађу из куће, за остатак света су   углавном "нико и ништа". Можда звучи грубо, али тако је, деца нам постају презаштићена и неспособна да доносе самосталне одлуке, самостално да се изборе за нешто.

[zuti car]

Elem , jednom dolazi narogusen otac da me vidi , pa kad me video splasnula mu ratobornost . Kad se dozvao pameti onda smo lepo popricali i ispostvai se da je negov sin rekao da sam ga kaznio prestrogo , a dete je inace izuzetno nemirno . Ja Bogu hvala imam odlican odnos sa ucenicima pa lepo pozevem oca i kazem mu da pita decu sta je i kako bilo. I deca mu sve lepo objasne i on izadje kao popisan. Imao sam nekoliko puta takvu situaciju jer ima dece koja hoce da bukvalno divljaju i da se ponasaju kako im dune tog momenta pa kad im to ne prodje onda lazu svasta roditeljima koji odmah popene i dodju da se raspravljaju, samo sto ja to ne zarezujem uopste , ima tu i ljutnje kad im se pokaze da im je dete idiot ali to nije moj problem.  Jednom je dosla majka jedne devojcice i "nalozila" nastavnicima da budu apsolutno pozitivni prema svemu sto njena cerka uradi , cak i kad pravi gluposti da je podrze . Naravno , devojcica je promenila skolu vrlo brzo . Ima zaista svakavih idiota , i nastavnika i ucenika ,ali daleko vise ucenika . 

[Драшко]

Jednom je dosla majka jedne devojcice i "nalozila" nastavnicima da budu apsolutno pozitivni prema svemu sto njena cerka uradi , cak i kad pravi gluposti da je podrze

THE BEST OF 

[ВИЛМА]

Škola ne može da te nauči, to moraš sam.

 

 

 A čemu treba škola da nauči decu ? Pošto, ispade da ne treba ništa. Deca u školi dobiju isntrukcije šta ttreba da uče KOD KUĆE SA RODITELJIMA. Mislim,što onda uopšte da idu u školu ? Sve nekako nije "na školi", sve je nekako samo na roditeljima. Škole su se obesmislile strahotno.

 

 

Ima zaista svakavih idiota , i nastavnika i ucenika ,ali daleko vise ucenika . 

 

Evo,ovo kaže jedan prosvetni radnik. A to većina i misli, samo ne kaže javno.

[Драшко]

 A čemu treba škola da nauči decu ? Pošto, ispade da ne treba ništa. Deca u školi dobiju isntrukcije šta ttreba da uče KOD KUĆE SA RODITELJIMA. Mislim,što onda uopšte da idu u školu ? Sve nekako nije "na školi", sve je nekako samo na roditeljima. Škole su se obesmislile strahotno.

Znao sam da ćeš da skočiš i bukvalno shvatiš doduše nisam ni razradio to što sam napisao. Škola ima zadatak da deci pruži znanje, da ih vaspitava, da im pomogne da znanje usvoje, razumeju itd... ali naučiti, ovladati... to je na pojedincu. Nažalost danas se u školama slabo neguje način razmišljanja koji bi deci pomogao da gradivo povezuju, da zaključuju (to je jaaako slabo kod dece)

Pre svega sam mislio na to da ako dete ima neko interesovanje, neće ge niko sprečiti da nešto nauči i savlada mimio svih udžbenika, predavanja itd

Idealna situacija je da je nastavnik dobar u svojoj oblasti i zanimljiv predavač, a to je pak retkost

Ne razvijamo dovoljno (ne samo mi u školama, već verovatno i kod kuće) razmišljanje kod dece, snalažljivost, istraživački duh, umeće povezivanja raznovrsnog gradiva.

Osnovne škole danas su još više u fazonu reprodukcije gradiva, nego nekada.

[ВИЛМА]

Drale, evo da ti dam primer iz prve ruke :

 

deca prvaci, sede u školi sedam i po sati, donose povrh toga domaći kući. Na roditeljskom pitaju majke zašto deca imaju domaći, kaže učiteljica "nisu stigli da završe u školi". Kako nisu stigli za skoro 8 sati, šta su radili u školi ? Kaže učiteljica "igrali se". A mi da radimo njen posao kući sa decom...

[Снежана]

@@Драшко,

Деца у школи треба да науче да уче.

[Драшко]

@@Драшко,

Деца у школи треба да науче да уче.

Slažem se. To sam pokušavao da objasnim al ne tako sažeto

Istina je da se na tome baš i ne radi, i tu čuči problem

[zuti car]

 A čemu treba škola da nauči decu ? Pošto, ispade da ne treba ništa. Deca u školi dobiju isntrukcije šta ttreba da uče KOD KUĆE SA RODITELJIMA. Mislim,što onda uopšte da idu u školu ? Sve nekako nije "na školi", sve je nekako samo na roditeljima. Škole su se obesmislile strahotno.

 

 

Evo,ovo kaže jedan prosvetni radnik. A to većina i misli, samo ne kaže javno.

Ja kazem sta mislim , i mislim da su deca svuda danas razmazena i prezasticena  sto dalje vodi u nedostatk empatije , nedostatak kritickog misljenja ,potpuno pogresne slike o sebi i svom mestu u svetu... Samo , nisu deca kriva , nego roditelji, deca su samo slika kuce iz koje dolaze . Cesto su deca razumnija od roditelja ( makar ovde ) .

[Јелена011]

Evo iz jednog licnog ugla skroz.

Nama je sistem manje vise "dobar", u smislu da nije nista preterano gori od drugih ali i da moze i bolje. Na primeru konkretnog predmeta, eto vam veronauke, dobili smo priliku i nismo se bas nesto pokazali iz raznih razloga.

 

Problem je u onome sto i cini da je ova tema skrenula pricu sa teme "problem izmedju dece i nastavnika" na neki siri plan, a da ljudi zaborave da pricaju o konkretnom.

Kao ljudi, ili smo protivnici nekog sistema, neke vec utvrdjene akcije, necijeg rada. Ili se borimo za ideju, na nekom planu gde je to samo filozofija totalno apstraktna od realnog zivota. I nema puno veze sa istim.

 

Dakle oko teme kakav je nas obrazovni sistem, rekla bih prosecan. Oko tema da li je uopste potreban tako uredjen sistem, ne u smislu nas, nego u smislu organizovanog skolstva kako je dat u vecini zemalja i takve koncepcije usvajanja znanja, rekla bih da mislim da postaje prevazidjen, ali da nam je neki sistem potreban, da pogotovo u mladjem uzrastu deci je potrebna stabilnost i cvrsta forma koju pruza sistem kao takav i da oni tek u kasnijem uzrastu mogu da prihvate i koriste dobre strane nekog drugacijeg vida ucenja. Sistem obrazovanja mora biti tu i za sve, mora pruziti neki kostur koji se posle moze nadograditi, mora biti i kontrolabilan, mora svasta nesto. U kasnijem dobu obrazovanje i poprima neke drugacije i primerenije oblike, ali mislim da to ne bi bilo dobro primeniti na decu od 7-19god. Vec univerzitetsko obrazovanje je druga prica.

 

Sto se tice konkretnih predloga, ja bih sve one kojima se sistem obrazovanja ne svidja puno zamolila da daju predloge iz domena svoje struke i interesovanja. Dakle neko ko se bavi fizikom, hemijom, programiranjem, moze da da predloge kako konkretno poboljsati organizaciju tih predmeta, sa kojim ciljem, na koji nacin, sta sve treba uraditi pre toga, kako obuciti nastavnike, kako i koje znanje forsirati, kako sistemski uticati na te predmete. I tako za svaki predmet posebno, davati konkretne predloge kako poboljsati nastavu tog predmeta, konkretno zasto to uciniti i kako to sprovesti. 

 

Ljudi mi vec godinama tavorimo u nekom kukanju na stanje stvari u drustvu, vidimo da sistem ne valja, dajemo jako dobre analize svega toga, ali iz toga se ne radja nista. Vreme je da se predje na drugi deo pescanog sata.

 

Ko ne zna na sta mislim: u svakom poslu, u svakoj fazi o cemu god pricamo, u prvom delu mozemo mi analizirati, opisivati postojecu problematiku iz milion i jednog ugla, davati slobodne asocijacije na zadatu temu, nabacivati ideje. Ali postoji i drugi deo pescanog sata, a to je preci sa opsteg na konkretno. Izdvojiti najprihvatljivije ideje, konkretizovati planove i akcije, izdvojiti akcije koje su izvodljive da se urade i sve tome slicno, na sto konkretnije moguce faze i sto sitnije. I onda raditi.

Mi smo kolektivno zaglavljeni u prvoj fazi i samo onako nabacujemo i filujemo sta ne valja, sta bismo voleli, sta vidimo kao problem iz svog ugla, ali to nikako da se pretvori u neku koordinisanu sistemsku akciju.

Svi smo fudbalski selektori, ali daj ako vec neko toliko vremena potrosi na pricu o tome kako bi, pa nek lepo sedne da napravi svoj tim i uradi sve sta moze i hoce, ili da cuti. Nema svrhe, rekla bih da je to neko zivotno trolovanje i lako izraste u zivotni pesimizam.

 

I svako iz svog domena, iz svoje sitne "lepte", pa da se lepo udruzimo. 

Ni nastavnici ni skole, ni ministarstva nisu bas potpuni idioti. Oni bi mozda i svasta nesto uradili, ali inercija je prevelika, njima treba sve to lepo sazvakati, obrazloziti, nacrtati u formi koju razumeju - dakle napraviti plan i program ili izmenu postojeceg resenja skroz konkretno, sa sve idejama, predlozima, pa razradom kljucnih, pa finansijskom i kadrovskom procenom izvodljivosti pa sto cuda. E tako oni to razumeju i tako bi se pokrenuli, ali i kod nas je inercija prevelika.

 

Oko odnosa konkretnog nastavnika i deteta isto tako. Od toga da vecito samo utvrdjujemo ko je kriv, ko je veci drk... da li deca il nastavnici opet nema nista.

Hajdemo konkretne predloge shodno vasem iskustvu, sta konkretno moze roditelj da uradi, u kojoj situaciji, pa sta moze nastavnik da uradi, kako nastavnik moze da promeni sebe, kako da utice na roditelje, kako da poboljsaju komunikaciju, odnos, kako da dete sto vise dobije iz postojeceg sistema. Konkretne predloge akcija i dela.

 

Najlakse je reci nastavnicima su vezane ruke jer je postojeci zakon grozan, jer nemaju pravo da sankcionisu neposlusne ucenike, jer maltene svaki roditelj moze da mu dodje i izdere se na njega i da zahteva za svoju princezu sve, pa isto to iz uloge roditelja i nekog kretena od nastavnika..

Ali nije bas da nista ne moze da se uradi nego treba smisliti konkretnu ideju, za to uloziti vreme i trud. 

U nama se samo talozi nezadovoljstvo, osecaj da ne mozemo nista da promenimo, kultivise nemoc do mere kada nas on potpuno obuzme i obesmisli svaku akciju.

A mogucnost makar male akcije postoji, pa sitnim koracima.

Sistem sigurno necemo promeniti u nasem zivotu, pa ni za zivota nase dece, ali sitnim koracima mozemo promeniti neke stvari. One koje budemo zeleli da promenimo.

 

[Драшко]

Drale, evo da ti dam primer iz prve ruke :

 

deca prvaci, sede u školi sedam i po sati, donose povrh toga domaći kući. Na roditeljskom pitaju majke zašto deca imaju domaći, kaže učiteljica "nisu stigli da završe u školi". Kako nisu stigli za skoro 8 sati, šta su radili u školi ? Kaže učiteljica "igrali se". A mi da radimo njen posao kući sa decom...

Ja te razumem, i znam da je tako u mnogim školama. Pisao sam  o nečemu što ja mislim da treba da bude idealna situacija. Sigurno ne podržavam primer koji si navela. U našoj školi deca itekako završe domaći u školi (kako je i dogovoreno) 

To je sad pitanje kakva je učiteljica, ove kod nas su uglavnom vrlo efikasne, iako postoje situacije u kojima se ne slažem sa učiteljicom, i zadatci mi deluju ne mnogo suvisli (doduše u radnoj svesci su štampani)