Blago tome ko dovijek živi, imao se rašta i roditi!

[Ayla]

Nisu potrebne riječi da se objasni šta sam htjela reći.  Različiti običaji, ali iste emocije. Ispraćaj onih čije ime ostaje za vijeke vjekova.
Posebno me dodirnuo ispraćaj preminulog ragbiste,  Jonah Tali Lomua...a evo i zašto.

[JESSY]

ne postoje reci......

[DankaM]

Haka... Za hrabrost pred put...

[Дијана.]

Child playing violin at his teacher's funeral

The child pictured, Diego is crying at the funeral of his mentor and teacher, Evandro João da Silva, who was killed in an assault in October of 2009 in Rio De Janerio. Diego’s teacher had helped him escape poverty and violence through his kindness and their shared love of music.

Diego was Brazilian, and a member of the group Afro Reggae. Diego’s teacher taught him and several other kids how to play musical instruments, and they would all play to raise donations for sick children.

Unfortunately, Diego died in March of 2010 from complications of leukemia.

http://kindnessblog.com/2013/10/30/child-playing-the-violin-at-his-teachers-funeral/

[Ayla]

Da, draga @Дијана, ta fotografija reflektuje tugu i zahvalnost u isto vrijeme. Kad sam je prvi put vidjela, mislim da je @w.a.mozart postavio...nisam mogla pogled odvojit od tog tužnog lica. 

 

[Дијана.]

@@Ayla ,Draga Ajla, tako si maštovita da postaviš glavolomne i srcelomne teme za razmišljanje.. hvala ti... Bila sam slobodna da ovde prebacim i onu drugu takvu temu, o fotografijama od hiljadu riječi i još toliko suza... ko ima srce za ove stvari, nek pogleda... Ne zatvaraj oči, ; slična, samo je sredstvo čista i sublimisana riječ Neprebol

Čim sam vidjela zamisao, asociralo me na tu fotografiju koja me se duboko dojmila i prije... Sad me još pogodilo i to da je i dječak umro.. to nisam znala...  

 

"to je onaj bol, kojemu nijedan ravan nije, 
to je neprestano osećanje celovitog uništenja, 
kad život naš izgubi tako svoje značenje, 
kad srce kaže tako sebi:
ti moraš propasti i ništa od tebe ostati neće;
niti cvijeta zasadio nisi, niti kolibu izgradio,
ni toliko da možeš reći: ostavljam za sobom trag na zemlji..."

 

zaista, sve bi bez Boga i vječnosti bilo besmisleno... "Zapamtite, čeda Božija: zlo je nemoćno, mi smo besmrtni, s nama Bog!" o. J.Krestjankin

[Ayla]

Hvala, @Дијана :***

[JESSY]

ako sad i ja nastavim u istom stilu, mnogima ce to zvucati pateticno.....ovo je dovoljno 

[Дијана.]

А, zdravo je izliti muku i bol iz srca.. А duhovno je okrepljujuće osjetiti samilost. Кad bi ljudi to znali, ne bi bježali od bola i zatvarali oči. Drage moje, 

[JESSY]

zdravo je izliti muku i bol iz srca.. А duhovno je okrepljujuće osjetiti samilost

ali, verujem da si primetila da ljudi ne vole da slusaju takve stvari....beze .....cuvaju se valjda.....

[Дијана.]

Не, мислила сам управо на њих - да они, саосјетивши са оним који пати, излију своју муку из срца... у алтруизму помогну и себи. Наравно, природан је страх од бола, себичност  и инфантилни хедонизам. 

[Рапсоди]

Да ли сте знали шта су отац и мајка Његоша рекли на његовој сахрани?

---

Помага Бог, браћо Црногорци! Бог дао и Света Тројица да ова смрт мог сина и вашег господара буде срећна за све нас и за нашу малу и витешку земљу. Велики сине, дико моја, радост младих дана, снаго и крепости старости моје. Зар ја, стогодишњак, доживјех и таквог да те видим? Но, смрт је лијепа, а за ваистину божју, све ти пристоји, па и смрт. Пољубио бих те у образ, али ти си у владичанској окрути, па не могу. Све ти просто било, мој вазда најмилији сине! 

Томо Марков Петровић, на сахрани свог сина, владике и владара црногорског, П. П. Његоша 

Браћо Његуши, соколови црногорски! Није вам то лијепо што чините, што плачете и кукате за мојим сином, а вашим владиком. Нијесам ја њега родила нити за плакање нити за кукање, већ сам га родила о добру имена нашег и српског. Престаните са плачем, јер ја, његова мајка, плач не могу слушати. Ја сам била, и данас сам, најсретнија мајка кад ми је Бог даривао тебе, мој вазда најљепши сине. Био си ми ти, сине, најљепши међу најљепшима, не само тијелом него и душом. За ваистину божју, ја, твоја мајка, за тобом никада нећу заплакати. Јер када бих то чинила, ја не бих била твоја права мајка. Треба да плачу мајке које рађају издајнике и погани људске, а не ја. Проста ти, сине, материнска рана. Просто ти црногорско млијеко! Слава Богу који те тако младог и лијепог узео! Барем ће он, најдражи сине мој, имати од тебе што да види. 

Ивана Томова Петровић, рођена Пророковић, на сахрани свог сина, владике и владара црногорског, П. П. Његоша 

Ове ријечи Његошевих родитеља су вјечно уписане у историји српског и црногорског народа. Нестваран је њихов став и поглед на смрт у то доба. Опроштај Његошевих родитеља најдирљивији је, најдубљи и најупечатљивији примјер човјечности, оданости, поштовања и достојанства народа са тих простора према Божјим и људским законима и правилима живота, према отаџбини и роду.

 

http://draskostanivukovic.com/obr3.html