Недовољно добар/ра

[Никола Поповић]

Као и увек, не могу да јурим неке чланке на ову тему, јер ионако ми не значе пуно. Желим да верујем да ми заиста имамо унутрашње компасе који нас просто усмеравају, или бар дају сигнале. 

Постоји један синдром који је доста јак у друштву - бити НЕдовољно добар. Некако, чини ми се да ово НЕ буде много јаче од овог довољно па тако повуче и сличне емоције. Шта уопште значи бити недовољно добар/ра? Слажио бих се пак, да то много зависи од унутрашњег бића и сопственог развоја, али сигурно постоје нека општа места на којима схватамо нисмо довољно добри. Мада, само дефинисање овог стања ми и није циљ, већ - шта чинимо онда када нас ухвати осећај да нисмо довољно добри? Чему прибегавамо? Осуди, разумевању, пљувању оног другог, самопљувању, снуждености...? или просто се носимо здраво са мишљу да је у реду да некада не будемо довољно добри. Ако је то уопште могуће. 

 

Вечерас сам себе ухватио како ми је непријатно јер нисам био сјајан, вероватно нисам ни био недовољно добар, али сама чињеница да нисам био сјајан ме је боцнула тамо где горди људи не воле да их неко боцне. Ух. Претим ја Николи.. - сломићу те ја. Само се ти прави сјајан! 

 

Дакле, нисам сјајан, бар не у многим ситуацијама, заправо у већини. Да ли ми се то допада? Никако. Дође ми да се треснем о зид или имам физичку реакцију па тако изговорим гласно нешто о чему размишљам, отргне ми се, јер у том тренутку имам јак осећај непријатности. За мене је не бити довољно добар врло непријатно. Чини ме несигурним и прибегавам неким унутрашњим системима борбе и потискивања.

Да ли је то добро? Наравно да није, али рад на себи отвара нека нова врата, па тако временом човек научи да бди над собом и својим осећајима. Тако се и сними потреба да се буде сјајан и контролише све. Заправо, дешава ми се да се фокусирам на један проблем, у овом случају, непријатност када нисам сјајан, или за мене недовољно добар, а онда се прави разлог испостави као нешто што је супротно од онога на шта се концентришем - па тако схватим да сам за себе ја иначе увек сјајан, а само понекад ме неко увери у супротно. Човече, која је то прелест... Нисам сјајан = ааа ја сам лош. А нисам. Нисам ни сјајан. Већ само човек. 

аааа ћераћемо се ми Никола још, немаш где! 

 

А ви, како те?  

 

[Paradoksologija]

Ovakvi problemi često nastaju kod ljudi čiji su roditelji bili dosta kritički nastrojeni ili pokazivali ljubav ili pažnju samo u situacijama kada dete zablista.

 

Jedino rešenje je naučiti da voliš sebe, što više onako kako te i Bog voli, kako dobar roditelj voli svoje dete - bezuslovno, sa željom da budeš istinski srećan, a ne trenutno ushićen zbog nekog uspeha, ali i sa željom da postaješ bolji.

[Дејан]

Misliš da si perfekcionista?

[Никола Поповић]

Misliš da si perfekcionista?

Не мислим, ја то знам.

[Никола Поповић]

 

У сваком случају, уводни пост је био да потегнем причу. Свакако да можемо да се бавимо мноме и мојим егом, али то је одвећ досадно, одавно то радим и верујте ми - тешко да сам нешто успео 

 

Више сам волео да поразговарамо, оно, као како ви то радите? Који су ваши окидачи? Како снимите себе и то. 

[LogosAgape]

Ovakvi problemi često nastaju kod ljudi čiji su roditelji bili dosta kritički nastrojeni ili pokazivali ljubav ili pažnju samo u situacijama kada dete zablista.

 

Jedino rešenje je naučiti da voliš sebe, što više onako kako te i Bog voli, kako dobar roditelj voli svoje dete - bezuslovno, sa željom da budeš istinski srećan, a ne trenutno ushićen zbog nekog uspeha, ali i sa željom da postaješ bolji.

Pitanjce samo,

praktično Kako?

[Juanito]

Ах, ми савршени немамо тих проблема...

[Снежана]

Pitanjce samo, praktično Kako?

за почетак...престанеш да у другима видиш конкуренцију, престанеш да се такмичиш са другима, постанеш одговоран само себи и никада себи не постављаш питање "да ли је довољно добро"...него "да ли сам дао све од себе".

[LogosAgape]

da ali ko ikada daje sve od sebe? 

[Paradoksologija]

Pitanjce samo,

praktično Kako?

 

Fali stih za haiku

 

Odlično pitanjce. Prvi korak je postati svestan čije su to kritičke reči u glavi i zašto je teško voleti sebe. Tu već shvataš da ne mora tako. Onda malo gledaš kako se ponašaju dobri roditelji sa decom, pa kažeš i ti sebi ono što bi oni rekli svojoj deci. Malo se moliš, malo čitaš o tome kakav je Bog roditelj, i...

 

... i posle 15 godina ti bude booolje.

[Arsenija]

Uvek budi svoj , ne trudi se nikad da se nekome dopadnes , da ostavis taj sjajan utisak o kome pricas ... Moras da imas svoj put i da zivis svoj zivot . Ako te drugi zbog toga na bilo koji nacin obezvredjuju i omalovazavaju shvati to kao test za njih same , kao ogledalo u kome vidis ko su oni zapravo ... Sta jos da ti kazem ? Ne pristaj na to da budes zrtva necijeg negativnog misljenja o tebi...Imaj sazaljenja za svakog snoba,bubalicu,tatinog sina koji te gleda sa visine ili te uopste ne primecuje ... Kazes da nisi sjajan , pa nije niko , svako je nesavrsen na svoj nacin , ali isto tako ima taj autenticni potencijal koji mu je Bog dao da zavoli sebe onakvog kakav jeste jer tek tada moze da postane i onakav kakvog i Bog zeli da ga vidi .

[Deja Vu]

da ali ko ikada daje sve od sebe? 

 

Ja kad krenem da cepam drva i naidjem na neko kvrgavo-zilavo, dam sve od sebe da ga presecem na pola, kazem: E ima da te presecem makar ceo dan muku mucio sa tobom, bice po mom ne po tvom. I onda ga presecem. 

[VaSa110]

Oženiš se (udaš), po mogućstvu kasno kao ja (38), izrodiš decu i ako si porodičan čovek nećeš imati vremena ni da spavaš a kamoli da razmišljaš jesi li dovoljno dobar ili ne.

[Arsenija]

Ja kad krenem da cepam drva i naidjem na neko kvrgavo-zilavo, dam sve od sebe da ga presecem na pola, kazem: E ima da te presecem makar ceo dan muku mucio sa tobom, bice po mom ne po tvom. I onda ga presecem.

I ja isto . Prvo ga promasim 3 puta , pa kad ga konacno pogodim ne odustajem ... I tako letnji dan do podne . Posle sam presrecna , zato sto znam da sam se za nesto borila .

[Deja Vu]

Jedino rešenje je naučiti da voliš sebe

 

Ovo u poslednje vreme preispitujem kod sebe, da li dovoljno volim sebe i sta to uopste znaci. Posto se obicno uzima ono Hristovo: Ljubi bliznjega kao samog sebe, uvek sam to shvatao kao pomalo doze ironije: koliko god si sebican i volis sopstvenu guzicu e toliko trebas da volis drugog. Da to Isus hoce da kaze. 

 

Kasnije sam video da neki to interpretiraju kao: Prvo moras da volis sebe da bi voleo druge, sto me je zbunilo jer kako to?  Deluje besmisleno, cak mi je i danas. Nisu li ljudi samoljubivi i da nije poenta voleti sebe kada sebe vec volis nego da taj fokus prebacis na drugog. 

 

Naravno ima ljudi koji ne vole sebe, ali sam siguran da mnogo vise ima samoljubivih osoba. Zar ce neko reci ovde da ne voli sebe? Ajd jel ima neki forumas koji ce reci da ne voli sebe i sta to uopste podrazumeva? Zasto neko ko ne voli sebe ovde, ne bi presekao vene? Ne sme? Ipak mu je draze sebe videti zivog i zdravog? 

 

Tako da sumnjam u ove pricice: Voli sebe i resio si sve probleme.