„Религија сама по себи није непријатељ за страхоте које чинимо једни другима“

[JESSY]

 

Људи постају атеисти из различитих разлога. Неки се за атеизам опредељују у младости, после детињства проведеног у црквеним школама. Неке атеисте су одгајали атеистички родитељи. Људи постају атеисти и после дуготрајних теолошких студија. Ја сам постала атеисткиња онако како многи хришћани постају хришћани – чином вере.

Имала сам 6 година и у новој хаљини с карнерима тражила ускршње слаткише по дворишту. Онда ми је мама испричала причу о Ускрсу. Веома подробно ми је објаснила Исусово распеће и његово васкрсење у божјег сина. Kада је завршила причу на којој је заснивала своју веру, погледала сам је и рекла: „Не верујем да се то стварно догодило“.

До тог закључка нисам дошла зато што ми је прича о човеку који устаје из мртвих била бесмислена – нисам била изразито аналитично дете. И даље сам здушно веровала у Деда Мраза и ускршњег зеку. Али када сам у себи потражила веру у вишу силу, просто је нисам нашла. Желела сам да верујем – врло је утешно имати бога. Али у мени те вере није било и тако је и данас.

Са истим поуздањем с којим неки моји пријатељи верују да је Исус увек са њима, ја знам да сам сама. Са мном је увек само хладна истина да ћу када умрем престати да постојим било где осим у сећању најближих, и да су они које волим заувек изгубљени када умру.

То је моја истина. Она није пријатна и као мајка бих дала све да моја деца, ако им се нешто догоди, заувек живе у краљевству доброга бога. Али ја у то не верујем.

И моје неверовање у бога је чин вере. Kао што не можемо да докажемо да бог постоји, нема доказа да не постоји. За мене бога нема на исти начин на који га за неког верника има.

Непрекидно себе подсећам на ту чињеницу: да је мој атеизам чин вере. Лако је осуђивати ужасне ствари које се чине у име разних богова, расправљати о улози жене у монотеистичким религијама, исмевати опскурне верске прописе и обреде и мислити: то су неки блесави људи. Kривицу за свако зло је најлакше свалити на религију.

[JESSY]

Милитантни атеизам није бољи од верског фанатизма. Погледајте сајтове посвећене вређању ислама и хришћанства, славне атеистичке гуруе који проповедају мизогинију и позивају на профилисање муслимана. Kао црна атеисткиња често сам изложена расизму других атеиста. Стотине хиљада људи слепо следе атеистичке вође као што је Ричард Докинс и урлају и вређају и прете свима који им се супротставе.

На атеистичким сајтовима ћете наћи исту мржњу и затуцаност које су разни верници вековима бљували на друге вернике. Kада нам неко замери на нашој атеистичкој задртости, ми одбрусимо: „Али ја тако мислим о свим религијама“, као да то аутоматски поправља ствари. Наше уверење да смо апсолутно у праву док други греше, да смо моралнији од других – све то је већ виђено.

Можда није у питању вера, већ људска природа. Можда смо принуђени на измишљање „другог“ и збијајање редова против њега. Можда морамо да припадамо хијерархији заснованој на класи, роду, раси и етничкој припадности. Можда је људска потрага за идеалним друштвом, свеједно да ли помоћу хришћанства, ислама, социјализма или атеизма – начин уношења смисла у равнодушни свет око нас и потврда наше важности у њему.

Једно је сигурно: ако заиста желимо да превазиђемо расистичке, сексистичке, хомофобне тенденције у нашем друштву, треба да се удаљимо од религије. Тако је, не морамо да је непрекидно преиспитујемо и жестоко расправљамо о њој. Хајде да уместо тога преиспитамо наше образовне, здравствене и економске системе и наше еколошке политике.

Религија сама по себи није непријатељ и верски текстови нису одговорни за страхоте које чинимо једни другима. Потребан нам је излазак из исконског чопора који непрекидно дефинише другог да би сам себи био уверљивији. Тек тада ћемо бити слободни од сваке догме, онако како ми атеисти мислимо да већ јесмо.

 

http://vojvodjanskenovine.rs/religija-sama-po-sebi-nije-neprijatelj-za-strahote-koje-cinimo-jedni-drugima/

[Драшко]

Поштено и искрено.

Можда нам више него икад недостаје добронамерности са ближњима, ко год да су, слагања, дружења...топлог живота са свима. Неки верују, неки су атеисти. Ок.

Богу је мило да се људи воле. А има и она прича како је неки свет човек чуо од Бога да у том граду има нека породица која је светија од њега, и он оде до њих да види ко су, они му рекоше како су грешни, никакви, и да само у једном не гневе Бога..........лепо се слажу.

[aliluja]

  On 3. 11. 2015. at 9:35, JESSY рече

 

Људи постају атеисти из различитих разлога. Неки се за атеизам опредељују у младости, после детињства проведеног у црквеним школама. Неке атеисте су одгајали атеистички родитељи. Људи постају атеисти и после дуготрајних теолошких студија. Ја сам постала атеисткиња онако како многи хришћани постају хришћани – чином вере.

Имала сам 6 година и у новој хаљини с карнерима тражила ускршње слаткише по дворишту. Онда ми је мама испричала причу о Ускрсу. Веома подробно ми је објаснила Исусово распеће и његово васкрсење у божјег сина. Kада је завршила причу на којој је заснивала своју веру, погледала сам је и рекла: „Не верујем да се то стварно догодило“.

До тог закључка нисам дошла зато што ми је прича о човеку који устаје из мртвих била бесмислена – нисам била изразито аналитично дете. И даље сам здушно веровала у Деда Мраза и ускршњег зеку. Али када сам у себи потражила веру у вишу силу, просто је нисам нашла. Желела сам да верујем – врло је утешно имати бога. Али у мени те вере није било и тако је и данас.

Са истим поуздањем с којим неки моји пријатељи верују да је Исус увек са њима, ја знам да сам сама. Са мном је увек само хладна истина да ћу када умрем престати да постојим било где осим у сећању најближих, и да су они које волим заувек изгубљени када умру.

То је моја истина. Она није пријатна и као мајка бих дала све да моја деца, ако им се нешто догоди, заувек живе у краљевству доброга бога. Али ја у то не верујем.

И моје неверовање у бога је чин вере. Kао што не можемо да докажемо да бог постоји, нема доказа да не постоји. За мене бога нема на исти начин на који га за неког верника има.

Непрекидно себе подсећам на ту чињеницу: да је мој атеизам чин вере. Лако је осуђивати ужасне ствари које се чине у име разних богова, расправљати о улози жене у монотеистичким религијама, исмевати опскурне верске прописе и обреде и мислити: то су неки блесави људи. Kривицу за свако зло је најлакше свалити на религију.

Draga Jessy..

Čitajući tvoje iskrene reči i tvoje želje... Mogu reći.. da sam zahvalna Bogu sto je ostao skriven u tebi i na taj način ti omogućio da.. kroz razne tekstove koje pišeš pomogneš mnogima od nas da se učvrstimo u veri. I što mi drugi imamo puno od tvog pokušaja da ga nadjes.

[JESSY]

 @@aliluja,

hvala draga sestro sto si pomislila da sam ja taj clanak napisala, ali on ije moj....stavila sam link ciji je....

u svakom slucaju, hvala na lepim recima....

 

 

 

  On 3. 11. 2015. at 9:35, JESSY рече

http://vojvodjansken...-jedni-drugima/

[БанеЛ]

Мислим да сам негде писао, али нема везе. По мени добар хришћанин са свим врлинама које треба да има, свакако је и добар човек, али исто мислим да има и добрих људи који нису верујући. Лепо нам је поручио владика Николај да почнемо да мењамо себе, да свако у жељену грађевину уложи једну добру циглу, не би ли се као народ препородили. Сакупимо снагу моралну, физичку и духовну зарад препорода ове земље, а не да губимо време на глупе размирице. Више љубави и толеранције! 

[Кратос]

Bar pošteno priznaje da je ateizam vera od čega se većini ateista diže kosa na glavi.Oni žive u tripu da se njihov ateistički stav zasniva na nekim dokazima.

[Aquilius Cratus]

  On 3. 11. 2015. at 16:04, Kratos рече

Bar pošteno priznaje da je ateizam vera od čega se većini ateista diže kosa na glavi.Oni žive u tripu da se njihov ateistički stav zasniva na nekim dokazima.

 

 Koliko sam ja pratio ne kazu da nije vera jer imaju neke dokaze protiv nego da nije vera jer se radi o odsustvu vere u nesto, postojanje Boga, zbog udsustva dokaza u korist te tvrdnje. 

[Agnostik]

Meni nije jasno kakve veze ima vera ili nevera za tim da je srpska ekonomija, zdravsto i skolstvo u zalosnom stanju. 

[Кратос]

  On 3. 11. 2015. at 16:15, Aquilius Cratus рече

 Koliko sam ja pratio ne kazu da nije vera jer imaju neke dokaze protiv nego da nije vera jer se radi o odsustvu vere u nesto, postojanje Boga, zbog udsustva dokaza u korist te tvrdnje. 

Kaže da je do ateističkog stava došla činom vere.

 

  Цитат

И моје неверовање у бога је чин вере. Kао што не можемо да докажемо да бог постоји, нема доказа да не постоји. За мене бога нема на исти начин на који га за неког верника има.

 

[Sanja Т.]

  On 3. 11. 2015. at 14:39, aliluja рече

Draga Jessy..

Čitajući tvoje iskrene reči i tvoje želje... Mogu reći.. da sam zahvalna Bogu sto je ostao skriven u tebi i na taj način ti omogućio da.. kroz razne tekstove koje pišeš pomogneš mnogima od nas da se učvrstimo u veri. I što mi drugi imamo puno od tvog pokušaja da ga nadjes.

 

 

  On 3. 11. 2015. at 14:44, JESSY рече

 @@aliluja,

hvala draga sestro sto si pomislila da sam ja taj clanak napisala, ali on ije moj....stavila sam link ciji je....

u svakom slucaju, hvala na lepim recima....

Можда је помешала писца ,драга сестра Алилуја, али није промашила суштину.

[Aquilius Cratus]

  On 3. 11. 2015. at 16:27, Kratos рече

Kaže da je do ateističkog stava došla činom vere.

 

Govorio sam o "onima" za koje si rekao da za razliku od autorke tvrde da imju dokaze. Verovatno si mislio generalno na avangardu novih ateista kao sto su kod nas Predrag Stojadinovic?! Ono sto oni govore ne ide u prilog takvom stavu. Njihova nevera se temelji odbijanju stavova vere a ne na protivrecenju na osnovu nekih dokaza.

[Баба]

  On 3. 11. 2015. at 16:22, Agnostik рече

Meni nije jasno kakve veze ima vera ili nevera za tim da je srpska ekonomija, zdravsto i skolstvo u zalosnom stanju. 

 

Жена дефинитивно везе нема са српском економијом, здравством и школством јер: Ijeoma Oluo, The Guardian

[Ненад Р.]

Прави верник је онај који никог не мрзи, добар атеиста такође, а све остало је заправо уплив зла које мења само , "своју кожу" који нема директне везе ни са једним ни са другим.Ту се веома често ради о "Шовинизму" који само мења своју длаку и покушава да се крије иза Вере или Атеизма.

[Двадесети]

Bio sam ateista do 23 godine. Ateizan mi nije pružio nijedan odgovor na pitanja koja sam tražio. Religija mi je bila melem i svako Zašto kroz veru dobilo je Zato. A i ateiste je Bog uveo u carstvo Božije kao neznabošce.