Који је савремени теолошки поглед на локацију "Небеса"?

[Milan Nikolic]

Мислим да је време све скупље на овом форуму.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ni nebo ni nebesa, no Hristos je jedini prostor.

 

Sasvim je svejedno, gde prebivas drug moj, da li u pecini ili na nebesima ako su u Hristu Isusu.

 

Ne vidim jedan jedini valjani pogled na nebesa, čak ni onaj paralelni eshatološki svet, koji može da nam se otkrije u obliku divnog grada ili divne tvrdjave, ili onaj tajanstveni zrcalni grad iza svacijeg ogledala, koji mami svojom lepotom ako taj prostor ili lokalitet nema potpuno ispunjenog Tela i Krvi Isusa Hrista, dakle prostije rečeno ako to nije Isus Hristos u obliku drevnog grada ili kakav god vi lokalitet zammislite ili volite.

 

S poštovanem vaš Beograd na vodi.

[Milan Nikolic]

Нема теме која није пропала.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Нема теме која није пропала.

Što pa ovde ti odlično plivaš sa svojim večnim, prevečnim i pre prevečnim.

 

Ovo je baš tvoja tema.

 

Nebo ili Nebesa ili nad nebesa, niti su cilj Hrišćanske teologije niti bi mogle biti neka tema, osim...

 

Kad propadne.

[Milan Nikolic]

Ти си ако смем да кажем најнеразумнији форумаш кога сам срео током деценије.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ти си ако смем да кажем најнеразумнији форумаш кога сам срео током деценије.

To i nije tako teško potvrditi.

 

Medjutim kad god me je neko pitao za dopunsko razjašnjenje, dobio je razumljiv odgovor.

 

Niko ne bi bio ni lud da aminuje nešto što nije razumeo i nešto što mu se nije dopalo a ni sam ne znam koliko hiljada aminovanih postova imam.

 

Ovde sam realno hteo da vam kažem, da obratite pažnju, da lokalitet nije cilj Hrišćanske teologije, nego je to sam samcat Bog u kojem se nalazimo, dakle nema van Boga ništa, što bi ukazivalo na život, pa ni drevni mistični gradovi u paralelnom svetu, niti gradovi, koji se sa vreme na vreme pokažu na nebu ili nebesima.

 

Sam Apostol, koji bi trebalo nama da bude ne samo autoritet, nego neko ko direktno svedoči Božju reč, jer mu je sam Bog dade, dakle nema direktnijeg do Boga od apostola, govori ne više o nebu ili nebesima, govori o prostoru koji je sam Bog a tu moramo priznati, da nisam daleko kad govorim o Oboženoj prirodi.

 

Dakle sa aspekta neba ili nebesa, ne postoji veza niti dve prirode niti lokaliteta, postoji samo nešto više, jer to više ispunjuje nebo i nebesa,. Obuhvaćeno je preko pojma nebesa apsolutno sve što ljudski um može zamisliti kao dobro i kao neku vrstu savršene lepote, upravo u molitvi Gospodnjoj, gde se molimo, da nas Bog uzme u sebe, dakle u svoje Telo i svoju Krv, kroz Hrista i gde mi postajemo Bogovi po blagodati a ne gde dobijamo nebesa kao lepši prostor za stanovanje.

 

Nisam video da je neko napravio dovoljno veliku razliku izmedju ta dva, pa da mislim kako moji postovi nemaju smisla.

[Milan Nikolic]

Вероватно ћемо за двадесетак година говорити јасније.

[Кратос]

Свети ЈОВАН Дамаскин

ТАЧНО ИЗЛОЖЕЊЕ ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ

 

 

 

20. О небу

 

Небо је област видивих и невидивих творевина, јер у њему су садржане и обухваћене духовне анђелске силе, као и све што је чувствено. Неограничено је, наиме, само Божанство, које све испуњава, све обухвата и све омеђује, будући да је изнад свега и да је све Њиме створено.

Пошто Писмо, пак, говори о небу и небу неба[1] и о небесима небеса,[2] а блажени Павле вели да је био узет до трећег неба,[3] кажемо да из опште космогоније преузимамо стварање неба, кога незнабожачки мудраци, присвајајући Мојсијева учења, називају беззвезданом сфером. Затим, Бог је небом[4] назвао и свод, којему је заповедио да постане посред воде, наложивши му да раставља воду под сводом од воде над сводом. Божанствени Василије, који је у те тајне посвећен божанским Писмом, каже да је његова (небеска) природа танана, као дим.[5] Неки, пак, сматрају да је небо водено (течно) јер је постало посред вода, неки да је настало из четири елемента, а неки да небо представља пето тело,[6] и то другачије у односу на ово четворо.

Неки су, истина, били мишљења да небо у виду круга све обухвата, да је сферично и да од свуда посматрано оно је најузвишенији део, док средишњи део тога простора који је њиме обухваћен представља најнижи део, а да су прозрачна и лака тела од Господа задобила узвишено место, док су тешка и теретна тела добила нижи простор, који је у средишту. А пошто је ватра најлакши елеменат, који највише стреми висини, и за који, као што је познато, кажу да заузима место одмах после неба, називају је етером,[7] а оно што је ниже од ње називају ваздухом. А за земљу и воду, као теже и претежније елементе сматрају да се налазе у самом средишту, тако да су у супротности. Доле је, дакле, земља и вода - вода је, наиме, лакша од земље, отуда је и покретљивија од ње, - a гope одсвуда je ваздух као кружни омотач, а око ваздуха је одсвуд етер, а изван свега тога је небо као круг.

Још говоре да се небо креће кружно и стеже еве што је унутар њега, те тако све остаје чврсто и нераскидиво.

Кажу, такође, да постоје седам небеских зона, и то једна виша од друге. Кажу, још, и да је небо врло танане природе, као дим, и да је у свакој зони по једна од планета, јер веле да постоји седам планета: Сунце, Месец, Јупитер (Зевс), Меркур (Хермес), Марс (Арис), Венера (Афродита) и Сатурн (Кронос). За Венеру, пак, кажу да понекад бива Даница (Зорњача) а понекад Вечерњача. А назвали су их планетама[8] јер остварују своје кретање супротно небу, пошто се небо и остале звезде крећу од истока ка западу, а само оне се крећу од запада ка истоку. А то ћемо разумети из посматрања Месеца који свако вече помало иде унатраг.

Они који су тврдили да је небо сферично, говоре да је далеко од Земље и да је подједнако удаљено и одгоре и са стране и одоздо. Наиме, кад кажем одоздо и са стране, мислим у односу на наша чула, јер следујући логици, одсвуд посматрано небо је удаљено и заузима горњи простор, а Земља заузима доњи простор. И кажу да небо кружно обилази Земљу и да се великом брзином обрће заједно са Сунцем, Месецом и звездама; те да, када је Сунце изнад Земље, овде бива дан, a када је испод Земље, онда бива ноћ. Наиме, када Сунце залази испод Земље, овде је ноћ, а тамо бива дан.

Неки други су замислили да је небо полукружно, јер је богоглагољиви Давид рекао: Разапео си небо као кожу,[9] што значи као шатор; а блажени Исаија је рекао: Разастро је небеса као платно и разапео их као шатор за стан.[10] И замишљају да Сунце и Месец и звезде, залазећи, окружују Земљу од запада ка северу те тако изнова доспевају на исток. Међутим, било на овај или на онај начин, све је постало и установљено божанском заповешћу, и као непоколебиви темељ има божанску вољу и заповест, јер Он заповеди и створише се, Он рече и саздаше се. Постави их за свагда и за вавек, даде наредбу која неће проћи.[11]

Постоји, дакле, "небо неба", односно "прво небо", које је изнад свода. И ето два неба, јер и cвод назва Бог небом.[12] Обичај je у божанском Писму да се и ваздух назива небом, јер се он види у висини. Благословите, вели Бог, све птице небеске,[13] односно оне које су у ваздуху. Јер ваздух је путања птицама, а не небо. Ето три неба,[14] о којима је говорио божански апостол Павле. А ако пожелиш да и седам зона схватиш као седам небеса, слово истине неће бити повређено. Уобичајено је, пак, и у јеврејском језику да се небо назива множином: небеса. Желећи, дакле, да каже "небо неба", рекао је "небеса над небесима",[15] што значи небо неба, које је изнад свода, али значи и воде које су изнад небеса, или изнад ваздуха и свода, или изнад седам зона свода, или изнад свода, који се, према обичају јеврејског језика, назива множином "небеса".

Но, све што је постало подлеже својим постанком пропадивости, те тако, следствено природним законима, и небеса опстају и одржавају се благодаћу Божијом. Јер само је божанство по својој природи беспочетно и бесконачно. Због тога је и речено: Они ће проћи, а ти остајеш,[16] међутим, небеса неће сасвим нестати: Него ће остарети и биће савијена као хаљина, и измениће се и биће небо ново и земља нова.[17]

По својим размерама, небо је много веће од Земље. Суштину неба, свакако, не треба истраживати, јер нам је непозната.

Нико нека не мисли да небеса или небеска светила имају душу,[18] јер она су без душе и без чувстава. Тако да, када божанско Писмо каже: Нек се веселе небеса, и земља нек се радује,[19] оно у радост призива анђеле који су на небесима и људе који су на земљи. Мада Писмо зна да ономе што је безлично придаје особине личности, и да о ономе што је без душе говори као да има душу, као: Mope виде и побеже; Јордан се обрати натраг,[20] и Што ти би, море, те побеже, и теби Јордане, те се обрати натраг?[21]. Тако и горе и планине бивају покренуте на играње, као што ми обично кажемо сабрао се сав град, не хотећи тиме да укажемо на зграде, него на житеље града. А небеса казују славу Божију,[22] не одајући гласа који се може телесним ушима чути, него показујући нам својом величином силу Створитеља, да бисмо, схватајући њихову красоту, славили Творца као врхунског уметника.

[Volim_Sina_Bozjeg]

По својим размерама, небо је много веће од Земље. Суштину неба, свакако, не треба истраживати, јер нам је непозната. Нико нека не мисли да небеса или небеска светила имају душу,[18] јер она су без душе и без чувстава. Тако да, када божанско Писмо каже: Нек се веселе небеса, и земља нек се радује,[19] оно у радост призива анђеле који су на небесима и људе који су на земљи. Мада Писмо зна да ономе што је безлично придаје особине личности, и да о ономе што је без душе говори као да има душу, као: Mope виде и побеже; Јордан се обрати натраг,[20] и Што ти би, море, те побеже, и теби Јордане, те се обрати натраг?[21]. Тако и горе и планине бивају покренуте на играње, као што ми обично кажемо сабрао се сав град, не хотећи тиме да укажемо на зграде, него на житеље града. А небеса казују славу Божију,[22] не одајући гласа који се може телесним ушима чути, него показујући нам својом величином силу Створитеља, да бисмо, схватајући њихову красоту, славили Творца као врхунског уметника.

 

Evo Damaskin je razumljiviji od mene, pogotovo što završava NEBO sa Ličnošću a ne lokalitetom. Doduše meni isto piše kao i ja, pa se nadam da će 20 godina brzo proći za Milana. 

[Milan Nikolic]

Целивам и твоју и Ђуровићеву логику. Почели сте са непостојањем душа и завршавате са непостојањем небеса.

 

Тврдите да душе и небеса немају посебна својства - посебне природе. Искористили сте Тело Христово да избришете сваки поредак како богословске тако и икономијске Свете Тројице.

 

Дамаскин:

 

било на овај или на онај начин, све је постало и установљено божанском заповешћу, и као непоколебиви темељ има божанску вољу и заповест

 

Но, све што је постало подлеже својим постанком пропадивости, те тако, следствено природним законима, и небеса опстају и одржавају се благодаћу Божијом.

 

Суштину неба, свакако, не треба истраживати, јер нам је непозната.

 

 

Дамаскин јасно казује да на овај или онај начин, тј. и земља и небо, бива као воља и заповест Божија о творевини. Као струјни удар за некога ће бити помен о логосима.

 

Логосима који су једини темељ на коме енергије Божије делују у творевини, како у земаљској тако и у небеској, сама творевина ,,опстаје и одржава се благодаћу Божијом''. Читајте Дамаскина шта пише.

 

Када небеса не би имала своју посебну суштину, Дамаскин би то јасно рекао. Али рекао је да та суштина постоји и као свака суштина по себи нама је непозната. (Знамо да постоји, као што постоји суштина Божија или суштина земаљске творевине - тако постоји и суштина небеске творевине.)

 

Знамо да постоји. Разумете ли ви то? Или ћете рећи да небески свет не постоји као посебна творевина са посебном суштином? Шта је логика ваша, да постоји само Тело Христово без реда? Људи, схватите то да и анђели небески учествују у причешћивању на Литургијама јер се само тако небеска природа узноси у коначан есхатон.

 

Ма немојте касти само да је есхатон нешто што нико не разуме до вас који се крећете по свим димензијама. Вама свака част. Вама је заиста добро.

[Кратос]

Sti čitao šta sam ja napisao?Jasno sam rekao da postoji duhovni svet,nevidljivi.To stoji u prvom članu Simvola Vere.

[Milan Nikolic]

Обратио сам се овом што се зове Volim_Sina_Bozjeg. Извини што нисам пажљиво цитирао.

[Zoran Đurović]

Sti čitao šta sam ja napisao?Jasno sam rekao da postoji duhovni svet,nevidljivi.To stoji u prvom članu Simvola Vere.

Невин си пострадао

Што би рекао Милан, овај Николић је неразуман . Не каже се неразуман, јер то значи бити без разума, него неразумљив. А Николић је најразумљивији кад уведе логосе твари и одсуштаствено надсуштасвено временско вечне димензије... И на крају, уместо једне жлице вегете, Максима Исповедника  .   

[Zoran Đurović]

Целивам и твоју и Ђуровићеву логику. 

 

Ево Авину руку на екрану да целиваш кад не можеш логику...

 

 

[Milan Nikolic]

Без длака? Сумњиво ми је.