Jump to content

Како смирење може бити лажно?


Препоручена порука

Овде смо често понављали: треба се смиравати, тежити смирењу пре свега... Међутим, треба рећи да и смирење може бити лажно.

 

218080.p.jpg?mtime=1445498759

 

Као прво, треба правити правилну разлику између смирења и смиреномудрености, са једне, и између смиреномудрености и смиренословља, са друге стране. Смирење је једна од највећих јеванђељских врлина, која је недоступна човековом схватању. Смирење је божанствено, оно је Христово учење, Христово својство, Христова делатност. Преп. Јован Лествичник каже да само они које води Дух Божији могу на задовољавајући начин да расуђују о смирењу. Онај ко жели да стекне смирење мора врло брижљиво да изучава Јеванђеље и са великом пажњом да испуњава све заповести Господа нашег Исуса Христа. Делатељ јеванђељских заповести може да позна своју сопствену греховност и греховност читавог људског рода, и да на крају стекне свест и убеђење да је он најгрешнији и најгори од свих људи. Смирење је осећање срца.

 

Смиреномудреност, пак, јесте начин мишљења који је у потпуности узет из Христовог Јеванђеља. Човек прво треба да се учи смиреномудрености, и што се више вежба у смиреномудрености то више душа стиче смирење (9, т. 1, стр. 306). Смирење души дарује Бог, то је већ дејство Божије благодати, а смиреномудреношћу се ми припремамо за смирење, показујемо Господу своју жељу да задобијемо свето смирење.

 

Будући смиреномудар, Хришћанин се труди да све учини тако као да већ има смирење - у односима са ближњима, у свим својим активностима и у помислима, иако се душа још увек није смирила, он треба да се придржава смиреног расположења кроз принуду воље, да се све време уздржава од својих дрских порива. Међутим, ово није претварање и лаж, јер има за циљ да се оваквим понашањем заиста стекне смирење, и наравно, због тога човек треба да се понаша скромно, да говори тихо, да иде спокојно, да се не спори, да не истиче себе, итд.

 

Међутим, смиренословље веома личи на смиреномудреност. Њдејства су наизглед иста, споља тако изгледају, али је унутра нешто сасвим друго. Смиренословље изнутра има други циљ, оно људима жели да се покаже као смирење, са овим циљем прима на себе маску смирености, спушта поглед, говори тихе и скромне речи, у читавом човековом изгледу огледају се тихост и уздржаност, или он говори разобличавајуће фразе о себи, а све то да би се показао као смирен пред другима и да би људи о њему имали добро мишљење.

 

"Колико је корисно прекоревати себе и кривити себе због грешности пред Богом у тајности срца толико је штетно чинити то пред људима. У супротном, побуђиваћемо ласкаво мишљење о себи као о смиреним људима," говори Св. Игнатије. Он примећује занимљиву ствар: свету се нимало не свиђа истинско смирење у људима, а лажно и претворно га увек привлачи. Светитељ пише: "Они људи који су у монашком животу стекли нарочиту слободу и простоту срца, који не могу да се претварају у опхођењу са ближњима свету се не свиђају! Он их сматра гордима... Свет тражи ласкање, а у њима види искреност која му није потребна, наилази на разобличавање које мрзи" (9, т. 1, стр. 317).

 

Примећено је да се истински смирени људи, који воле ближње нимало не брину о спољашњем утиску који остављају на друге, они воде рачуна о својој души и заузети су истинским испуњавањем Христових заповести у погледу ближњих. Спољашње опхођење ових људи је веома уздржано, понекад чак изгледа претерано сурово или строго. Међутим, касније се увек открије да су ови људи искрено бринули о ближњима, да су заиста били самилосни и пружили им помоћ. А лицемери, претворници и лажносмирени људи су често веома предусретљиви, мили и услужни, али ако човека задеси туга, несрећа или тешкоћа видеће се да су они далеки, хладни и туђи, да су равнодушни према свим патњама ближњих. Управо то је фарисејски квасац од којег је Господ наш Исус Христос заповедио Својим ученицима да се чувају.

Светосавље.орг

22 / 10 / 2015

 

http://www.pravoslavie.ru/srpska/86995.htm

 

Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Smirenost i trpljivost su 2 najznačajnije vrline i nemaju vezu sa čitanjem i izučavanjem Svetog pisma. Jedna od čestih molitvi glasi "čuvaj nas Bože djavolje brzopletosti". Tako nas život (Isus - put, istina, život) uči da budemo smireni. Hladna glava uvek pomaže u kritičnim situacijama. Ljudi koji u teškim trenucima ostanu pribrani lakše nalaze rešenje od onih kojima je voda ušla u uši.

Znači ne možete biti svetac odmah. Prvo primetite potrebu za smirenjem - kada vas djavo požuruje da sednete u kola i ko furija vozite jer negde "kasnite". Kada vas plaši da ne stižete u roku da obavite posao, učinite što ste obećali. Osetite strahove koji vas žare: Osramotiću se, moja reč ne vredi ništa, izgubiću posao, klijenta; biću manji u njihovim očima.

Znajte da vas djavo ubrzava. Jer vam on neće podmetnuti nogu, jer onda je on kriv. Ne, on je mnogo lukavi od toga, ubediće vas da žurite, puniće vam glavu raznim idejama kako bi vas ubrzavao i ometao vam usmerenost na put. Kada padnete kreće druga faza "samodestrukcije" gde kažnjavate sebe ili častite sebe porcijom loših misli o sebi, pa i o bližnjima jer neki bližnji vas je zadržao (morali ste da odvedete decu u vrtić). "zar tvoja žena ne može da ukapira koliko ti je ovaj sastanak bitan. Zar nije mogla da pozove svoju mamu..." - doliva satana ulje i gnevi vas sve više da postajete opako isfrustrirani. Ljuti na sebe, ženu, semafor, ulicu, grad, zemlju... I na kraju ljuti na Boga.

Zato je smirenost jedna od najbitnih vrlina. Znajte smirenost ne dobijate već se učite da budete smireni. Zato uvek razmislite o situaciji u kojoj se nalazite. Ako ste danas pali, eto sutra nove prilike.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@@Двадесети, помешао си смирење као душевно и смирење као духовно стање. Душевно смирење происходи из духовног. Човек може бити по природи жустар али смиреног (понизног) духа, док обрнуто не важи. Ако није смирен (нишчи, сиромашан) духом пре или касније ће се његово несмирење пројавити и на делу. Обично то буде у виду сујете и гордости, преузношења себе а ниподаштавања ближњих, па тек онда гневљивости итд.

"Пролази обличје овога света..." (Кор. 7, 31)

podviznickaslova.wordpress.com

Link to comment
Подели на овим сајтовима

И још мало о смирењу:

Смирење - најкраћи пут ка спасењу

"Пролази обличје овога света..." (Кор. 7, 31)

podviznickaslova.wordpress.com

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Лепо се вели:

- стави фластер на уста и урадио си пола задатка. :D

Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"Пролази обличје овога света..." (Кор. 7, 31)

podviznickaslova.wordpress.com

Link to comment
Подели на овим сајтовима

И те како може бити лажно, а као основ свих других врлина, онда и оне остану лажне. Гордост руши све. А смирење се ваљда испитује трпљењем увреда и праштањем, те (не)способношћу да на њих узвратимо и другог повриједимо. Често имамо само 'форму побожности, док смо се силе њене одрекли'. И одвратни су ти вањски изрази преподобности - одр. одјећа, држање, рјечник, - братесестро, опрости, помозбог, збогом, славабогу и сл. - ако их не прати суштина - љубав, стрпљење, трпљење и сл. ... Често ће такве форме замијенити праву људску комуникацију, самилост, пажњу и љубазност другом људском бићу, па ће умјесто пажње и утјехе добити поуку, често фразу као израз ума и форме без срца и суштине...

А по простим обрасцима дјеловања психичке енергије, ако врлина није ушла у цијело биће, у несвјесно, подсвијест, 'срце', већ је само продукт свијести и вољног напора, а доста се енергије троши на очување вањске форме, то првом (не)приликом из несвјесног експлодира оно потиснуто и силом склоњено а непреображено и неисцијељено, па запањимо и себе и своју околину провалама гњева, гордости, нетрпељивости... Како год је отворена и неспутана гордост одвратна као еманација духа бившег началствујућег херувима- тако је и притајена гордост у форми лажног смирења одбојна...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да ли је лицемерство, наводим баналан пример.

У превозу градском, ми се уопште не устаје једној старијој жени, уморна сам превише психички а и не стоји ми се.

Ипак устајем, не из срца не из саосећања, али устајем, да ли је то лицемерство.

Да нисам устала не бих била лицемерна пошто то нисам искрено урадила, а устала сам и испадам лицемерна.

Да ли је смирење завршен чин, или смо само на путу ка смирености, неко више неко мање.Да ли је врлина завршен процес, или смо на путу ка врлини.И да ли на том путу ка смирењу ка врлини ка искреном односу са људима ипак морамо да мало калкулишемо са лицимерјем у самом себи.

Или никада не устати некоме у превозу ако то не можемо урадити из срца, наводим најбаналнији пример.Или ипак мало преко лицемерја и неискреног односа  уз борбу са самим собом до искреног односа, до врлине до љубави. 

И да ли је  тај искорак из своје себичности из свог ега , лицемеран несмирен пошто смо пала природа и по дифолту ретко шта  радимо

из љубави, већ ако смо верујући због страха или евентуално  награде.Из љубави то је већ стање врлине и преображености, тај крајњи ступањ нашег односа са Богом и људима. Је ли познајете ви такве , ја искрено не, само кроз светоотачку литературе свете оце.

Ако неко нешто уради добро под знацима навода, помогне некоме,  одрекне се трећине своје плате за  нечије потребе,удели сиромаху на улици, устане у превозу, да ли је то лажно смирење, лицемерно стање ако није урађено из срца, или ипак пут ка врлини, без обзира колико деловало лицемерно,  ипак је искорак из своје себичне природе свог ега,.

Ако истрпим увреду и прећутим а није ми у души свеједно да ли сам лицемерна, или сам  на путу ка врлини на путу да можда стоту увреду  истрпим из срца, и задобијем истинску врлину и смирење.

 

Из једне књиге   отприлике парафразирам  / Колико човек мора да гази по блату а мора и своме и туђем да би коначно стигао дома./     

                               :1321_womens:  Carpe Aeternitatem  :1321_womens:    

Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско.

                                                      Јеванђеље по Матеју   глава 18:1-10

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 2. 11. 2015. at 17:32, rapsodija u plavom рече
Да нисам устала не бих била лицемерна пошто то нисам искрено урадила, а устала сам и испадам лицемерна.
 

Ne bi bila licemerna ,ali bi bila nevaspitana...

Smirenje ...ko zna sta je to ustvari . 

:351780:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Za mene je smirenje meditativno stanje uma,uma koji kontemplira nad mislima,posmatra ih a ne reaguje na njih već svoj centar drži u molitvi.

Најдубља молитва јесте  молитва без икаквих речи када у тишини ума једноставно живимо у присуству Божијем. Архимандрит Сава Јањић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 3. 11. 2015. at 20:58, Kratos рече
Za mene je smirenje meditativno stanje uma,uma koji kontemplira nad mislima,posmatra ih a ne reaguje na njih već svoj centar drži u molitvi.

То је психолошко смирење.

 

А знате како Енглези кажу за смирење (у духовном смислу)? Humility! Као што рекох, смирен је "нишчи духом", онај који се одрекао себе, испражњен од ега, једино тако има смисла.

"Пролази обличје овога света..." (Кор. 7, 31)

podviznickaslova.wordpress.com

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 3. 11. 2015. at 21:03, Иван Ивковић рече

То је психолошко смирење.

 

А знате како Енглези кажу за смирење (у духовном смислу)? Humility! Као што рекох, смирен је "нишчи духом", онај који се одрекао себе, испражњен од ега, једино тако има смисла.

Šta znači to ispražnjen od ega?Humility koliko znam znači poniznost,skrušenost.

Најдубља молитва јесте  молитва без икаквих речи када у тишини ума једноставно живимо у присуству Божијем. Архимандрит Сава Јањић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...