SZO: Kobasice i slanina izazivaju rak

[Juanito]

Kad sam bio klinac mnogo sam voleo mleko, pio sam ga kao vodu. Baba me je stalno opominjala sa pesmicom "da i mleko škodi, ko bi reći mog'o, al' otrov je, veruj, sve što god je mnogo". Što kaže narod, ostalo za vijek i vijekov u pamćenju.

 

Бабу за председника СЗО!

[Juanito]

Naravno, samo što to kod mene lično nije imalo granicu, sve tamo to adolescencije pa i posle. Litar mleka, to za mene nije bilo ništa.

 

Одрасли Холанђани пију барем литар млека на дан (уз ”ручак”, тј. тост хлеб са сиром) + нешто што много личи на наш течни јогурт, само је ређе + много сира. Кухиња им је практично непостојећа, имају два традиционална јела од којих је једно кромпир пире са поврћем и нека прилично лоша кобаја. Друго је (солидна) густа крем чорба од грашка. Меса једу јако мало. Око 50% дневних калорија им долази од млека, те већина протеина. За око 100 година су се трансформисали од скоро најнижих у Европи до највиших на свету. Неки стручњаци (можда баш ови из СЗО ) теоретишу да би то могло бити због млека.

[Александар Милојков]

Baš monaški. 

 

А што мора да буде монашки? Ја нисам монах.

[Кратос]

А да живим 300 година једући траву... Нека хвала. Ја ћу уживати неких 70-80 једући месо, кобаје и сланину.

El će da bude mesa slanine,kobaja,sarme u večnom životu?

[Arsenija]

смрт нам је загарантована. Тако да ме ова вест апсолутно не занима.

Pa to nije lepa smrt...Samo zatvoris oci i raj...To je proces i traje... Kad bi bio bolestan zanimalo bi te ...ne da produzis zivot,vec da prekratis muke.

Razocarali ste me svi. 

[Снежана]

[Toma]

Ма как'а СЗО, ово су све смислили "Златиборац" и "Матијевић".
Знају они да ће Србин више јести меса из ината него из потребе.

[МилошБГ]

Isidora Bjelica ‏@isidorabjelica  13h13 hours ago

Nisam jela ni kobasice ni slaninu niti pusila cigarete, ni pila alkohol,Tuga je ta koja je najkancerogenija, nje sam pak imala u galonima..

[GeniusAtWork]

Hvala. Da na tome radi Aubrey de Grey, misim da je i dobio neki rok od 10 godina da pokusa na taj nacin misevima da produzi zivot. On kaze u jednom nedavnom injtervju da ce moci za 8. 

 

Колико сам ја успео да сконтам из онога што сам читао мало на ту тему, научници који се баве проблемом старења не узимају баш Де Греја за озбиљно. Не сматрају га шарлатаном или преварантом, али му стално пребацују да је лаик (он је инжињер информатике по струци ваљда) и да решења која предлаже нису утемељена на никаквим постојећим или технологијама које су на видику. Углавном, најоштрије размимоилажење између њих и њега је по питању времена када ће било каква медицинска терапија успоравања или заустављања старења бити могућа. Он тврди за 15-20 година, они тврде да чак и да дође до неке револуције у медицини, нема ништа од тога макар до краја овог века.

[Иван ♪♫]

slaninu i luk jedem,

da ne nazebem,

malo rakije i meda,

tako reko moj deda

[Ignjatije]

ђаке неке средње школе у Параћину на пракси терају да бришу датуме са непродатих млечних производа млекаре „Михајловић“ и потом се отискују нови.

 

Верујем ти потпуно. До недавно је њихов јогурт "резнио" једно време а датум ОК на њему. Када су радње смањиле, а неке потпно престале да га наручују због враћања производа од стране потрошача, они су га вратили да буде како треба.

 

Купујем тај јогурт опет јер је доста јефтињији од "Кравице" а квалитет није лош. Купујем и онај њихов сир од 150-155 динара. Криза ударила.... А где се чува не смем ни да замишљам. Бавио сам се и ја трговином дуго времена, дружио се са људима из тих области. Нагледао сам се и наслушао свачега, али баш свачега. Схватио сам да свугде муте код нас, и да сам сигуран једино у домаће производе своје или најближих.

[Ignjatije]

Šta sve ima u viršlama: Od nedeklarisanog mesa, do ljudske DNK

Hoćete da saznate šta se nalazi u viršlama koje jedete za doručak? Pazite šta želite.

CNN Izvor:

 

 

 

 

 

 

Istraživanje koje je sprovela američka kompanija Clear Foods pokazalo je da se u dva odsto uzoraka viršli i u dve trećine vegetarijanskih alternativa ovim proizvodima nalazi ljudska DNK. Ipak, to je samo delić krajnje neprijatnih otkrića do kojih je došla ispitujući kvalitet 345 viršli i kobasica 75 različitih brendova.

Zagađivače su pronašli u čak 21 uzorku, a ukupno 14,4 odsto su ocenili kao “problematične” na ovaj, ili onaj način.

“Sredinom 19. veka u Americi kružile su glasine da neki mesari prave jeftine kobasice slične frankfurtskim od mlevenog psećeg mesa. Iako to niko nije mogao sa sigurnošću da potvrdi, pitanja o viršlama, stara su koliko i same viršle, a sumnje nisu potpuno neosnovane”, navodi se u izveštaju kompanije.

Viršle se obično prave u fabrikama u kojima se otpaci mesa, začini i drugi sastojci seckaju i melju u jednoličnu masu koja se zatim pakuje u veštačka, ili prirodna creva.

Zatim se kuvaju u pušnici, hlade pod vodenim tuševima i zatim pakuju.

Prema Pravilniku o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa Republike Srbije, hrenovkа (odnosno viršla) je “proizvod od mesа dobijen od mesа, mаsnog tkivа, vode, kuhinjske soli, proizvodа od krvi, zаčinа, ekstrаkаtа zаčinа, šećerа, аromа dimа i аditivа. Nаdev hrenovke može dа se puni u ovčije tаnko crevo ili u veštаčke omotаče odgovаrаjućeg prečnikа. U slučаju dа je bez omotаčа, tаj proizvod stаvljа se u promet upаkovаn. U hrenovki, sаdržаj proteinа mesа morа dа je nаjmаnje 11%, sаdržаj kolаgenа u proteinimа mesа nаjviše 20%, а u hrenovki od živinskog mesа sаdržаj kolаgenа u proteinimа mesа morа dа je nаjviše 10%”. Ti podaci moraju biti označeni i na deklaraciji.

Clear Foods je kompanija koja se služi sekvenciranjem gena, kako bi otkrila šta se nalazi na trpezama širom sveta.

Rezultati su retko kad umirujući. U ovom slučaju, u 14 odsto slučajeva pronađeno je meso ili proizvod koji nije naveden na deklaraciji.

Ipak, prema mišljenju profesora Kornel univerziteta i stručnjaka za bezbednost hrane Martina Vidmana, rezultatima Clear Foods nedostaje relevantnost.

“Ovo nije ništa novo o viršlama. To je senzacionalistički marketinški potez kompanije koji bi trebalo da pomogne u prodaji njihovih usluga”, rekao je on.

Ipak, Melinda Vilkins, profesorka Univerziteta u Mičigenu, smatra rezultate “intrigantnim”.

“Upotreba genetske analize u ovakvim slučajevima je fascinantna. Mislim da će u budućnosti biti sve više ovakvih analiza hrane, kako bismo proverili koliko se sadržaj namirnica zaista poklapa sa deklaracijama”, rekla je ona.

Ipak, ona bi želela više da zna o nekim stavkama i izveštaja, naročito onom koji se tiče ljudske DNK u viršlama.

“Kada radite sa genetskim materijalima, u zavisnosti od tehnike, možete detektovati vrlo male količine DNK koje ne bi trebalo da budu tu. Ova optužba je ozbiljna, ali kompanija ne navodi koju količinu ljudske DNK je pronašla. Možda je reč o samo nekoliko ćelija”, rekla je ona.

Takođe, Clear Foods ne može da potvrdi tačan izvor DNK.

Ovo je samo jedna od vesti o mesnim prerađevinama koje smo mogli čuti ovih dana. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) zvanično je na listu kancerogenih namirnica uvrstila suhomesnate proizvode, a sveže crveno meso proglasila “mogućim kancerogenom”.

Polemike su stigle i do Srbije, pa se oglasilo i Ministarstvo zdravlja, koje je saopštilo da je potrebno “više istraživanja na tu temu”.

 

 

http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2015&mm=10&dd=27&nav_id=1056040

[Ronald]

 

Колико сам ја успео да сконтам из онога што сам читао мало на ту тему, научници који се баве проблемом старења не узимају баш Де Греја за озбиљно. Не сматрају га шарлатаном или преварантом, али му стално пребацују да је лаик (он је инжињер информатике по струци ваљда) и да решења која предлаже нису утемељена на никаквим постојећим или технологијама које су на видику. Углавном, најоштрије размимоилажење између њих и њега је по питању времена када ће било каква медицинска терапија успоравања или заустављања старења бити могућа. Он тврди за 15-20 година, они тврде да чак и да дође до неке револуције у медицини, нема ништа од тога макар до краја овог века.

On se bavio prvo vjestackom intaligencijom, onda je prestao i poceo da se bavi biogerontologijom, mislim da mu je zena molekularni biolog. Da, on je govorio da postoji mogucnost na misevima da se produzi zivot do 2030. godine, a na ljudima je tesko da ce biti nesto u ovom vijeku. Naravno da su nategnuta njegova predvidjanja,  SENS ima i mali budzet, mislim da LIfe Extension ima najveci, ali i nema mnogo ljudi koji se bave biogerontologijom. Sajt Josh Mitteldorfa Aging matters nije los, on prati sve zivo vezano za produzenje zivota, tablete, prehrana itd. On je fizicar, sad pise tekstove o evolucionoj biologiji starenja, mada ne radi na fakultetu. Citao sam i Michael Fossela, pratim cesto i ovu Lisu Parish. Mislim da Ray Kurzweil najvise pretjeruje, njega niko ne uzima ozbiljno. Najbolje mi je ovdje objasnjeno, posto sam totalni laik u ovooj oblast: https://www.google.ba/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&cad=rja&uact=8&ved=0CBwQFjAAahUKEwj5iJbN1uLIAhVjj3IKHbjOB5E&url=http%3A%2F%2Fwww.senescence.info%2Fbiogerontology_career.html&usg=AFQjCNHCViC3bYYLoISn18o5-BGR4vz6jw&sig2=fmJqj8bF9DbH21eTU3-nLw.

 

 

[Ronald]

 

 

Колико сам ја успео да сконтам из онога што сам читао мало на ту тему, научници који се баве проблемом старења не узимају баш Де Греја за озбиљно. Не сматрају га шарлатаном или преварантом, али му стално пребацују да је лаик (он је инжињер информатике по струци ваљда) и да решења која предлаже нису утемељена на никаквим постојећим или технологијама које су на видику. Углавном, најоштрије размимоилажење између њих и њега је по питању времена када ће било каква медицинска терапија успоравања или заустављања старења бити могућа. Он тврди за 15-20 година, они тврде да чак и да дође до неке револуције у медицини, нема ништа од тога макар до краја овог века.

On se bavio prvo vjestackom intaligencijom, onda je prestao i poceo da se bavi biogerontologijom, mislim da mu je zena molekularni biolog. Da, on je govorio da postoji mogucnost na misevima da se produzi zivot do 2030. godine, a na ljudima je tesko da ce biti nesto u ovom vijeku. Naravno da su nategnuta njegova predvidjanja,  SENS ima i mali budzet, mislim da LIfe Extension ima najveci, ali i nema mnogo ljudi koji se bave biogerontologijom. Sajt Josh Mitteldorfa Aging matters nije los, on prati sve zivo vezano za produzenje zivota, tablete, prehrana itd. On je fizicar, sad pise tekstove o evolucionoj biologiji starenja, mada ne radi na fakultetu. Citao sam i Michael Fossela, pratim cesto i ovu Lisu Parish. Mislim da Ray Kurzweil najvise pretjeruje, njega niko ne uzima ozbiljno. Najbolje mi je ovdje objasnjeno, posto sam totalni laik u ovooj oblast: https://www.google.ba/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&cad=rja&uact=8&ved=0CBwQFjAAahUKEwj5iJbN1uLIAhVjj3IKHbjOB5E&url=http%3A%2F%2Fwww.senescence.info%2Fbiogerontology_career.html&usg=AFQjCNHCViC3bYYLoISn18o5-BGR4vz6jw&sig2=fmJqj8bF9DbH21eTU3-nLw.

 

 

 

Da pratim i Mariu Konovaleko, ali ona je doktorant i lijepa je Cesto objavljuje sve i svasta. 

[Ronald]

Одрасли Холанђани пију барем литар млека на дан (уз ”ручак”, тј. тост хлеб са сиром) + нешто што много личи на наш течни јогурт, само је ређе + много сира. Кухиња им је практично непостојећа, имају два традиционална јела од којих је једно кромпир пире са поврћем и нека прилично лоша кобаја. Друго је (солидна) густа крем чорба од грашка. Меса једу јако мало. Око 50% дневних калорија им долази од млека, те већина протеина. За око 100 година су се трансформисали од скоро најнижих у Европи до највиших на свету. Неки стручњаци (можда баш ови из СЗО ) теоретишу да би то могло бити због млека.

Ovim se iznova pobija ona zabluda low-carbera da nas je evolucija prilagodila odredjenoj vrsti hrane. Cak sam vidio i jedan tekst na facebook stranici Hemija oko nas o trpezi na ovim prostorima prije par vijekova gdje oni na isti nacin koriste ovaj " evolutivni argument" protiv raw vegana. Boris Lenhard je nekim djevojkama objasnjavao kako se prehrana ljudi uvijek mijenjala i zavisila od raznih okolnosti i preporucio im neku knjigu, ne mogu da se sjetim koju.