Песма за лаку ноћ

[Paradoksologija]

Stopping by Woods on a Snowy Evening 
BY ROBERT FROST

Whose woods these are I think I know.   
His house is in the village though;   
He will not see me stopping here   
To watch his woods fill up with snow.   

My little horse must think it queer   
To stop without a farmhouse near   
Between the woods and frozen lake   
The darkest evening of the year.   

He gives his harness bells a shake   
To ask if there is some mistake.   
The only other sound’s the sweep   
Of easy wind and downy flake.   

The woods are lovely, dark and deep,   
But I have promises to keep,   
And miles to go before I sleep,   
And miles to go before I sleep.

Muzička podloga: Koenova pesma 'A Thousand Kisses Deep' koja koristi citate iz Frosta.

 

[Снежана]

Mnoštva čuče »negdje«: u Evropi, svijetu. Mom je tijelu dosta da se klupko skupi. Trošno, lomilo se predugo u kretu. Sad je zadovoljno u šutnji, u rupi. Rado gledam s plahte svoj grob ili odar. Rado mislim da već odavno sve minu. Možda žut u licu, bojom kože modar obvijam se tamom, gutam trpko slinu. Molio bi čovjek da sve nije prošlo. Sada je sve pusto. Ni cilja ni mete. Tim je možda i sve za najbolje došlo: čemu da se živi pokojnika sjete? Na struni, na slami, ja toliko težak derem plahtu, buncam, obaram pokrivač. Što sam danas zbačen nego tromi ležak, svoje duše i svog živa bila skrivač? No još traju sile što nisu ni svjesne. U snu tamnom s maštom ja plovim na brodu. A još u polusnu tajne sile nesne trzaju se gipko, drže me u hodu. U snu i polusnu jošte traje nada. Čudno, tu sam pjesme svekolike spreo. Tu mi sviće želja: krenimo do grada. Sve sam glasne ptice tu čuo i sreo. U snovima vječne ptice pjesme glase. I u snima kliču žive ptice jave. Skorup zvuka kroz san skidam tiho za se. Takav mi je zajam zalog jasne slave. Rado u snu slušam ptice, kišu, more, vjetre. A u polju slušao sam šapat trave i stabala. Kroz bubnjić i pore primam zbirku zemlje, slušam glazbu kapat. Ne tražim. Ne čekam. Suviše sam skroman. Privijam se bogu, bivam mrtva klada. Iz mraka će teći glasovi, a loman san će nove mete gibanja da sklada. Sve je to san nagi, crno noćno ruho. Putanja je k sebi. Povratak iz vira. U tišini niče jezgro bića, uho. Žudim k vrelu šutnje. Meni treba mira. Ovaj odar, to je istin put života. Neznan noćni pokop još blista od slika. Ujedinjuju se pustoš i divota: krevet, kobna bolest, strast je bolesnika. Niče pređa pjesme: ne htjeti, a biti. Pada sirov kamen navaljen vrh grudi. U praznini mraka spliću se sve niti. Događaj je kad se čovjek bistar budi i svježinom iz dna toplo čelo kiti.

Tin Ujević, „Odar u arki snova”

[Снежана]

 

[Снежана]

Sanjao sam nocas da te nemam da lezim budan na postelji od snijega i tiho, tiho neka druga zena moje ime doziva kroz noc ruzan san

Vidio sam u snu ljiljan bijeli crne konje i svatove bez pjesme i tiho bez glasa odlaze nekud neki dragi ljudi gdje, a gdje ruzan san

Hej noci stani zora nek' svane

[Снежана]

 

[Снежана]

Ivo Andrić

Još uvijek su mi drage noći i noćna lutanja. Nikad ne izlazim noću, ali često uveče, kad pođem da spustim zavjesu, otme mi se pogled i povuče me ludo srce kad ugledam iste stare zvijezde koje su sjale nad mojim nekadašnjim lutanjima. I svaka cesta, koja se u noći zabijeli na mjesečini, meni se čini da je za mene stvorena i neodoljivo me zove, a daljine koje se gube u svijetloj magli uzbune mi uvijek dušu

[Снежана]

LEB I SO

Noći meka šapo zveri pritajene, probudi se, strašna, usred krhkih zdanja, očnjaci kržljaju, gusta snaga vene, potpaljena čame krila nekadanja.

Čas je, dakle, u kom pohode nas zveri (čujem drevni topot na dobošu noći) pa kad najzad padnu i poslednje dveri, u to sveto jutro o da li ću moći, go u osvojenom zavičaju, stati usred zverinjaka kao u sred sebe, sličan Onom Prvom (da me čuju vlati) reći vinu: vino, tiho hlebu: hlebe.

Rajko Petrov Nogo_____________________________________

[Снежана]

Čitati ujutru i uveče...

Onaj koga volim

Rekao mi je

Da sam mu potrebna.

Zato Se pazim

Gledam kuda idem

I bojim se da bi me svaka kišna kap Mogla ubiti.

Bertold Breht

[Снежана]

Slusati odjek svojih koraka

niz duge ulice proci

hej, mlekadzijo stani

prospi mleko po ovoj noci

polivaci ulica ti

u tome mogu pomoci

O, da li cu moci

ove noci

o, iz ovog grada

za tobom sada

zaboravljena draga

Sa putnicima sto cekaju tramvaj

koji nece doci

Pijanac, ti si moj brat

kao vetar sto raznosi novine

niz ulicu

O, ponocne vesti

o, da li ces me sresti

zaboravljena draga

[Снежана]

Широм затворених очију

отворене очи гледају понекад,

оно што не желе, а морају

затворене виде само оно што воле

Небојша Чандић

 

 

[Снежана]

Не дај да те превари погрешни врач погађач,

лажљиви читач звезда,

који од силног гледања у овоземаљске ствари,

ређе него ти види небо.

Колико ја разумем,

највећа је слобода кад ниси свестан да си слободан.

Оно што осећаш и као најмекшу свилу на себи,

знај: знак је да си обухваћен.

Колико ја разумем,

највећа поезија је тренутак кад ниси свестан песме.

И највећи је живот кад ниси свестан да живиш, него мислиш да сањаш.

 

[Снежана]

 

Da li si spavala, da li si sanjala
kako se ruši Avala
da li te nervira, kad ti iz svemira
pošaljem leptira

Da li si sanjala kako je nestala
voda iz plavog Dunava
da li si patila kada si shvatila
da si me izgubila

Naći ćes cvet sto po meni miriše
naći ćes cvet koji nestaje
naći ćeš cvet što po meni miriše
biće to cvet koji umire

Da li si sanjala kako sa istoka
putuje tajna poruka
kada me ne bude
neka te probude talasi požude

[Аурор]

пре 6 минута, Снежана рече

Da li si spavala,

Jao...

Laku noc!

[Снежана]

On 12/7/2016 at 11:47, Paradoksologija рече

Stopping by Woods on a Snowy Evening 
BY ROBERT FROST

Whose woods these are I think I know.   
His house is in the village though;   
He will not see me stopping here   
To watch his woods fill up with snow.   

My little horse must think it queer   
To stop without a farmhouse near   
Between the woods and frozen lake   
The darkest evening of the year.   

He gives his harness bells a shake   
To ask if there is some mistake.   
The only other sound’s the sweep   
Of easy wind and downy flake.   

The woods are lovely, dark and deep,   
But I have promises to keep,   
And miles to go before I sleep,   
And miles to go before I sleep.

Muzička podloga: Koenova pesma 'A Thousand Kisses Deep' koja koristi citate iz Frosta.

 

 

 ПРЕДАХ У ШУМИ ВЕЧЕРИ СНЕЖНЕ

 

Чија је шума, мислим да знам.

Далеко у селу он живи, сам;

да овде дремам неће ни знати,

док шумом снежни промичу сати.

 

Мој коњић своје чуђење скрива

што ту смо стали, без створа живâ,

између шуме и воде смрзле,

најцрње ноћи године мрзле.

 

Да прапорцима зазвони, хита,

да није грешка, као да пита.

И док у ноћи прапорци брује,

на поветарцу пахуље хује.

 

Шума је дивна, дубока, хладна,

ал' обећаног душа је гладна:

да пређе цео пут пре уснућа,

да пређе цео пут пре уснућа.

[Аурор]

Voleo bih da sam negde sa drugarima

Laku noc!