Казати Србији истину - В. Драшковић

[Перезвон]

„Косово је највеће поглавље политичке пљачке новије историје Европе. Није такве било од ампутације Судета од Чешке. Косово је било почетак новог империјализма, где су оне старе вазале, који су се некад зјапили по шаторима, преселили у хајате и риџенсије и дали им микрофоне преко којих се преноси информација да је боље бити роб него фараон. У тој идеји су увек предњачили Енглези и није случајно да вам је, Александре, баш енглески министар иностраних послова донео вест у којем постаје јасно да улазак у Европу значи и признавање Косова. Још су давно енгелски лордови, а то пише у књигама, били писци извештаја из Истанбула и краљици мајци називали Србе малим Русима у Европи, дакле још од времена Отоманске империје“, рекао је Кустурица 

[Рилски]

Ма, Вук је вероватно мислио на - Христос Васкрсе!

 

Ma није .. 

 

Ево цитата рутавковог копролалисања те конфабулирања у НИН-у 1972. 

 

NIN 26.11.1972. godine, "Politika na verski način" 

"Sveti Sava je simbol narodnog jedinstva svih Srba" - citirao je Drašković i odmah izvukao zaključak da "Srpska pravoslavna crkva na taj način najdirektnije napada osnovne postulate samoupravnog socijalizma!". 

U svom tekstu, Drašković ne samo da pokušava da Titovu Jugoslaviju odbrani od uplitanja SPC već u svom stilu primećuje i sa žaljenjem konstatuje da je "poražavajuće veliki procenat religioznih"!  ...

Na kraju teksta je poručio da je neophodna akcija. 

- Eto, tako izgleda politika na "verski način", koja očigledno postaje sve aktivnija,

pa joj se većom aktivnošću mora i suprotstaviti! "

 

Е то је рутавко хтео да понови Србима као своју истину, само сада нема Тита али нека не брине ..срешће се сигурно (оно најсигурније) са својим правим и јединим идолом ..

[Volim_Sina_Bozjeg]

Е то је рутавко хтео да понови Србима као своју истину, само сада нема Тита али нека не брине .

Pa dobro tito je imao mnogo licnih prijatelja, medjutim ni mali aca nije kasikica za bacakanje, evo vec nekoliko njegovih licnih prijatelja podize srpsku ekonomiju, koja polako i nezaustavno postaje lider u regionu.

 

Vukova kisikica, da ne kazem kasikara, moze biti korisna za nas narod, jer znas kakvi smo razmahnemo se slobodom i ne pratimo vise dobro statistike i rezultate i tako podrivamo ubrzan povratak medj lidere treceg sveta. 

[zuti car]

Srpskom narodu treba reci istinu , isitinu da sve dok se ne obracuna sa komunistima i izdajnicima koji su na valasti od vremena tita nama nece biti bolje, dok sav taj olos ne bude na robiji a imovina oduzeta a njiihovim potomcima ne bude zabranjeno da se bave politikom , nece Srbiji biti bolje . Dok Srbijom ne vladaju Srbi iz Srbije a ne nekavi poluhrvati, crnogorci i ostali dodjosi , dok Srbin ne bude gazda na svome nece biti bolje . I ako treba i krvavo se obarcunati sa svima koji vuku nazad i ne rade u interesu drzave . Jednostavno uraditi samo ono sto sve normalne , uspesne drzave cine , nista vose i nista manje 

[Дидим]

Dok Srbijom ne vladaju Srbi iz Srbije a ne nekavi poluhrvati, crnogorci i ostali dodjosi , dok Srbin ne bude gazda na svome nece biti bolje . I ako treba i krvavo se obarcunati sa svima koji vuku nazad i ne rade u interesu drzave . Jednostavno uraditi samo ono sto sve normalne , uspesne drzave cine , nista vose i nista manje 

 

Проблем у томе је ситница што су 90% Срба из Србије пореклом "crnogorci i ostali dodjosi".

[Solomon Kane]

Проблем у томе је ситница што су 90% Срба из Србије пореклом "crnogorci i ostali dodjosi".

Нити је тачно то што си рекао, без љутње, нити је много битно - миграције никада нису једносмерне те смо зато, примера ради, имали у Црној Гори владарску династију Петровића која је дошла из Босне из околине данашње Зенице. Миграције су током средњег века, а и раније, биле нормалан процес и то важи како за било који део света тако и за подручје целог Балкана. Србин је Србин, повезан заједничким језиком, истом вером и културом, заједничком крвљу, митовима, сећањем, прецима, био он са Косова и Метохије, из Војводине, Херцеговине, Истре, Рашке, Славоније, Босне, Црне Горе, Далмације или Шумадије моје миле. Проблем је у томе, под један, што стално заборављамо ово што сам рекао, често злоупотребљавајући све што је везано за исто, и под два (а то је и произвело оно под један), што је нашим срцима, умовима и душама одавно наметнута југословенско-титотистичка идеја (произашла из иностраних кухиња) о српској кривици за све и свја, и потреби за вечним узмицањем и сузбијањем сопствених основних интереса и права зарад оних других вечно гладних туђег јер своје аутентично скоро да немају, постала сасвим природна и потпуно се претворила у главни  конструкт нашег личног и колективног живота...у томе је цео проблем.

[Дидим]

Пре бих рекао да смо повезани илузијом о заједничкој култури, крви, прецима итд. Као и остале нације, не издвајам нас као неко чудо природе. Повезује нас свест о узајамном припадништву, а генетски и антрополошки смо различити, културно смо различити. Па и језично, мада су то више дијалектатске разлике. Ако бисмо се груписали по тим параметрима, изделили бисмо се у племена. Али то на страну, хтео сам само да изрелазивизујем ту причу о пореклу и о "својацима", не као контрирање Жутом Цару, него чисто јер се појавила прилика да и о томе прозборимо по коју. Да не улазимо у то откуд Срби уопште у Србији јер ћемо стићи до потискивања неандерталских староседелаца од стране наших предака из Африке ( ) али у Србији можда једино крајњи исток и југоисток могу да причају о колико-толико нетакнутом становништву, све ово остало је под толиким утицајем вековних миграција из западних српских крајева да скоро да нема Србина који не може да лоцира своје претке на територији Старе Херцеговине, Босне или Црне Горе. Ако и има таквог, његово ће дете имати претке одатле јер је мала вероватноћа да себи нађе чистог староседелачког супружника. Наравно, ту не говорим само о мушкој линији порекла са очеве стране, јер ако ми је отац Војвођанин "староседелац", а мајка Црногорка, опет су ми преци (и) Црногорци. Некако не волим те поделе на "нас" и "њих", на "староседеоце" и "досељенике" и ту не видим проблем на једној страни него на обе јер и на једној и на другој страни има оних који мрзе и претерују у тој мржњи. Међусобно смо много различити и зато и треба да се помиримо са тим разликама и да схватимо да нација не поништава те разлике, само треба да буде изнад њих.

[Solomon Kane]

Пре бих рекао да смо повезани илузијом о заједничкој култури, крви, прецима итд.

Ето, о томе ја говорим...та реченица одсликава сву нашу несрећу коју смо прихватили, заволели и заувек је учинили својом.

[Solomon Kane]

Као и остале нације, не издвајам нас као неко чудо природе.

Нико то и не ради...одакле ти та идеја?

 

 

 

Повезује нас свест о узајамном припадништву, а генетски и антрополошки смо различити, културно смо различити. Па и језично, мада су то више дијалектатске разлике.

Сви потичемо од једног човека и једне жене.Ако си верник то ти је онда јасно...али какве везе има чињеница о свеукупној и суштинској људској повезаности са Божијим промислом о стварању историјско-духовних посебности које називамо народима (или можда не верујеш да Божија промисао води овај свет и устројава га?) и њиховој креативној улози у историји света? Да ли прво анулира друго? Апсолутно, не! Да ли друго даје истински смисао првом? Апсолутно, да! Какве везе има генететика искључиво као научна дисциплина са живим осећањем свебићевног припадања једном етничком корпусу са којим си повезан не само на основу свега онога што сам набројао (колико год ти то сматрао "илузијом", нећеш учинити исто нереалним - много паметнији, образованији и продуховљенији људи од тебе и мене су одавно схватили да је све то чак и подлога самој реалности) већ и по можда добровољном избору (примера колико желиш - Арчибал Рајс, на пример) јер себе проналазиш баш у тој специфичној духовно-културној сферами ( а сваки народ то има - и у томе јесте лепота, дубина и ширина Божијег света) која је карактеристична баш за тај народ?

 

Некако не волим те поделе на "нас" и "њих", на "староседеоце" и "досељенике" и ту не видим проблем на једној страни него на обе јер и на једној и на другој страни има оних који мрзе и претерују у тој мржњи. Међусобно смо много различити и зато и треба да се помиримо са тим разликама и да схватимо да нација не поништава те разлике, само треба да буде изнад њих.

Нема потребе за поделама, о томе и говорим

[Дидим]

Јако интересантна тема и интересантно размишљање. Да, заиста смо сви на кугли земаљској пореклом од заједничких прародитеља и фантастично је што за такво убеђење више није неопходно бити верник, јер је и савремена наука дошла до тих сазнања, напуштајући расистичке теорије популарне у 19. веку о мање напредним и више напредним расама. Тако и два човека са удаљених крајева планете могу бити "своји" ако се као такви препознају, а са друге стране два рођена брата или сестре могу да се заувек заваде као најгори непријатељи. Када говоримо о савременим народима, пипаво је то докле да идемо у прошлост да бисмо одредили шта је исти, а шта је различит народ. Ако одемо предалеко, са Немцима ћемо наћи исте претке који говоре истим језиком, а ако гледамо превише плитко и удубимо се у национални егоизам нпр. Хрвата, Бошњака или националних Црногораца (Црногораца који негирају било какав однос припадности са српским народом у целини), приметићемо да само унутар наше српске нације имамо по неким критеријумима (језик, култура, порекло) већих разлика него што објективно постоје између нпр. Срба и Бошњака, а опет се не делимо на нове микро-нације. Али постоји опасност да се и то деси, када један регион уздигне своје локално-регионалне карактеристике на национални ниво, па избацује из нације све оне који се то не уклапају. То су ружне појаве, на пример кад Србин у Србији тражи "двије погач'це" па га неко поклопи да је "ово Србија и да се овде тако не говори". Или кад Војвођани и Србијанци једни друге зову Мађарима и Циганима јер се нпр. другачије слави Божић у Бачкој, а другачије у Шумадији, па једни на друге колутају очима због различитих обичаја. Сад су скоро биле и оне "анкете" да се забрани Србима из ЦГ да студирају у Београду, а има доста и оних који отворено гунђају и на студенте из Републике Српске. Наравно, о овоме говорим као о негативним појавама и да се ради о огромној мањини људи... али ако би не дај Боже та мањина постала довољно бројна, има нације да нам нема.

 

Ја сам нпр. по питању нације веома отворен, јер ми тај вид заједништва није толико битан - битна ми је хришћанска заједница и битна ми је нека општа заједница свих добрих људи света. Ту су људи слични мени, ту се осећам као међу својима. У самој нацији има свега и свачега и ја сам "националиста" само по томе што из националног усвајам само оно што је морално исправно и што је по суштини добро. И ту је обично замка, пошто је наше национално благо такво да има право обиље тога доброг, када људи узму најузвишеније националне идеале добра, па то уместо са добрим делом нације поистовете са целом нацијом. Онда се они муче да схвате како је то могуће да неко буде Србин, а да буде лопов. Да буде убица. Или да га баш брига за српство. Пате због тога што не могу тај идеал националног добра да деле са свима, што се чак и дешава да их рођена нација испљује и сахрани, а да тек после његове смрти увиди о каквом се човеку радило. Због тога људи често не прихватају у нацију неке друге идеале или идеологије, па им је неспојиво да неко буде Србин, а да не буде православни хришћанин. Зато мени сама нација и није претерано битна и иако сам Србин, не сматрам све Србе "браћом". На пример, ти и да ниси Србин (не ти, него било ко други) него православни Грк, Румун, Грузијац или црнац, увек би ми био већи брат него (нажалост) неки чланови моје фамилије са којима не делим само исту нацију, него буквално истог прадеду који је био отац нашим дедовима.

[Solomon Kane]

Црква је једна цветна башта у којој заједно обитавају и ружа и каранфил и лала и зумбул и безбројно много других цветова од којих сваки има своју форму, посебан изглед, посебну комбинацију боја, посебан мирис, посебан изглед у свему...али све поменуто не негира јединственост и непоновљивост једне, на пример, руже...напротив. Божији наум и воља за креирањем тих посебности јесте гарант свесмисаоности постојања шароликости и доказ да истинска лепота и истина лежи управо у томе. Тако је и са народима...и ја сам поносан и бескрајно захвалан што ме је Господ створио да  у тој Његовој башти, припадам управо српском народу и да захваљујући спознаји ове истине, на којој почива све, могу на прави начин, у правом светлу, сагледати свет и човека. Једнообразност, којој некада свесно некада несвесно тежимо, јесте плод обездуховљења човека, напуштања своје укорењености у Духу као извору истинског живота, њена слика је супротна од баште пуне живота - њена слика је пустиња - и завршава се духовном смрћу...зато, између осталог, нисмо способни да у свој својој божанској дубини, лепоти и истини, уочимо и схватимо виши смисао присутан у свему, па и у појму "народ"...често то и људи у Цркви забораве.

 

 

 

. Због тога људи често не прихватају у нацију неке друге идеале или идеологије, па им је неспојиво да неко буде Србин, а да не буде православни хришћанин

Ово је стара подметачина, такође дубоко укорењена титоистичком идеолошком пропагандом о вечитој кривици Срба за све и свја...пре ће бити обратно. Људи који су преверили, а разлози због којих је један део српског народа то учинио су више него познати, буде дубоки лични стид који осећају због болне свести одрицања из страха од својих духовних корена (страха за живот, за положај, за богатство, за назив "царског сина" због кога умислиш да више ниси фукара, итд, итд),и пре ће скрајнути поглед своје душе са те чињенице (и у томе се огледа зло, сва трагедија и несрећа) и покушати да "мир и спокој" врате непрестаним потискивањем, брисањем, затирањем претходног, тј. ништењем свега оног што ће га подсећати на учињени чин (лични или предака) и што у њему буди осећање стида и кривице, него се суочити са кривицом и изборити се на прави начин, на пример, како су то урадили наши књижевни горостаси, Меша Селимовић или Иво Андрић...психологија је одавно дала одговор на ово питање.

[GeniusAtWork]

SANU: Reći narodu da Kosovo nije u našim rukama

Predsednik SANU dr Vladimir Kostić izjavio je da je u ovom trenutku jedina politička mudrost na koji način, sa elementima dostojanstva, napustiti Kosovo.

 

Izvor: Tanjug

nedelja, 18.10.2015. | 13:39

 

 

"Neko ovom narodu mora da kaže da Kosovo više nije defakto niti de jure u našim rukama. Bojim se da je, u ovom trenutku, jedina politička mudrost na koji način, sa elementima dostojanstva, napustiti Kosovo koje defakto i de jure više više u našim rukama. I to neko ovom narodu mora da kaže", rekao je Kostić za Radio Beograd.

 

Prema njegovim rečima, Kosovo podrazuma ogroman broj onoga što predstavlja srpsku kulturnu osnovu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

B92

[GeniusAtWork]

Prvo Vuk, sad i SANU. Izgleda da definitivno počinju da spremaju narod za priznavanje...

[Џуманџи]

Prvo Vuk, sad i SANU. Izgleda da definitivno počinju da spremaju narod za priznavanje...

Bas sam krenula da pisem "kasno.ste.se.setili.mwah"

[Рилски]

@@Дидим,

 

Одговарајући ,,Жутом Цару'' ухватио си се најнебутноије , по мом суду, нетачне ствари које је написао. Највредније у његовом писанију је била прича о нераскршћивању са комуњарским наслеђрм.. а то нам је највећа кочница и ГРЕХ као народу. 

 

Продукт тога је и овакав ,,Академик'' уједно и председник те очајне удруге која је буквално комуњарског наслеђа легло..част дивним изузецима. А иначе из његових уста сам чуо како је то о Косову изјавио ..и не могу просто д аверрујем колико не види сам небулозу коју исповеда ..

 

Ми смо народ који тренутно на врху има најдубље дно!

 

SANU: Reći narodu da Kosovo nije u našim rukama

Predsednik SANU dr Vladimir Kostić izjavio je da je u ovom trenutku jedina politička mudrost na koji način, sa elementima dostojanstva, napustiti Kosovo.

 

Izvor: Tanjug

nedelja, 18.10.2015. | 13:39