Tužna istinita priča - Како преживети изненадни губитак трудноће?

[Јелена011]

Dijana, ja sam htela da budem fina i sto bi neko reko da se "odrazim"  inace bih rado oplela i to nevezano za ovu temu nego za mnoge

Nekako postoje dva tipa takvih osudjujucih, onih koji to rade samo drugima, a prema sebi su bolecivi kao muskarci sa 37,2 temperaturom  I onih koji mi je bas zao, koji su takvi i prema sebi, a zao mi je jer mora da je strasno tako uskracivati samog sebe i sebi nanositi dodatnu bol.

Svasta se da procitati, od onog "da si imala vere", do "to ti je da se ocistis od greha", pa onda popovanje kad treba da se seksas sa muzem, da ne bi izgubila bebu, do raznih dobronamernih i manje dobronamernih saveta koje nisi i ponavljam nisi trazila.

Ali tako je u vezi sa svim teskim temama, nista novo pod kapom nebeskom. Ljudi beze od patnje, od smrti, od bola, od mraka na sve moguce i nemoguce nacine i to je cak "ljudski", samo sto nije bas riscanski.

Secam se kada sam pricala o molitvi posle pobacaja, da su mi ljudi govorili "a to ti je ona molitva u kojoj cujes molitvu za zenu koja je namerno pobacila i koja je ubila dete u utrobi", na sta sam ja pozelenela. Srecom covek koji je meni ocitao molitvu tako nesto nije izgovorio, jel ne znam sta bih uradila, bila sam spremna na sve da je tako nesto krenuo da izgovori.  Smirenje nemam pogotovo za tako nesto.

 

Kao neko ko je imao podosta slicnih "mracnih" iskustava naucila sam da cutim, pogotovo u Crkvi i naucila sam da verujucim ne pricam o tome, za svaki slucaj  A kad krenu sa takvom retorikom, ujedam, pa nek oni ceskaju celo da se smisle sta su pogresno rekli.

 

Pri tome, ja nisam od nekih kojima je prica o tome laka, ja nisam neko ko se zali za bilo sta, i kad nekom nesto kazem, ako cujem to svetlo na kraju tunela, ja dobijem ospice. Majku mu, ima sto ljudi i sto cudi, nismo svi isti. Nekog zaista treba ponekad nezno pogurati da ne ocajava, a nekog treba u suprotnom pogurati, dati mu "dozvolu" da bude tuzan.

 

Posle, kad prodje vreme, kada se fizicki i psihicki zena malo oporavi, sasvim je drugaciji pristup i nastup, al to je tesko objasnjivo pojedincima.

[Дијана.]

Nije to bolest samo vjerujućih, ali vjerujući imaju spremne formule koje su pojačane emocionalno-etičkim stavovima i iracionalnim možda strahovima da misle van kalupa; nego upravo neosjetljivih. Tu će ti ateista isto tako ladno reći  to je sudbina, i slične tupave pričice o predodređenosti koje nemaju veze sa vjerom; to ima za cilj isto, da minimizira tvoj bol i njegovu neugodnost što tome svjedoči. 

I ima i faktor inteligencije... što inteligentniji, lakše skonta šta treba reći/prećutati...  Upravo to zadnje što si rekla, nekom ovako nekom onako, a prijateljska ruka, rame i zagrljaj nikad nisu pogrešni. 

 

A kad krenu sa takvom retorikom, ujedam

 Dvostruka korist: nešto od energije bola se preobrazi u agresivnost; a ovi nauče da manje pametuju, i dobiju i priliku da se koriguju ...Onaj ko nema taj mehanizam je u bedaku, bude mu teže a ne može da se odbrani i samo se više zatvori...

[Јелена011]

Da, naucila Na tezi nacin na svojoj kozi

Deset godina cutala i smerno verovala da su oni u pravu, jelte pravoslavni vernici i tome slicno. Sa ateistima nisam imala slucaj, jer su bili drugaciji 

I posle deset godina cutanja i gutanja, Bogu hvala naucila sam da to sto se neko naziva pravoslavnim ne znaci ni da je normalan psihicki zdrav covek, a kamoli emaptican ili negujuci.

I pocela sam da vracam taj normalan tok, od negiranja, preko tuge, agresije do konacno prihvatanja, svih mogucih i nemogucih stanja dozivljaja i dogadjaja.

I naucila sam da oprostaj dolazi na kraju, i to na samom kraju, a ne ono jaoj ja cu biti fina i oprostiti im jer ne znaju sta rade. Jok vala, ja cu da ih opaucim, a nek oprasta Bog jer to nije u mojoj ingerenciji Moje je da se lepo zdravo naljutim i sve im po spisku, a nek s Bogom vide sta ce i kako ce.

I tako je lakse i meni i svima oko mene 

[Дијана.]

 I Gospod je rekao: 'ako se pokaje i zatraži oproštaj, da mu oprostiš'.. ima i viši stadijum, hristoliki, većini nedostupan, tj. to 'jer ne znaju šta rade'.

Ima zanimljiva anegdota sa ocem Vojom Bilbijom, kad mu se prijatelj nešto zamjerio, Voja mu podviknuo, zapovjednički: zamoli me za oproštaj da ti oprostim!  

[Јелена011]

Da, samo sto sam ja apriori kao oprastala...a to tako ne biva. Kad prodjes sve stepenike, posle stvarno i bude ono "jer ne znaju sta cine", ali preskakati stepenike radi neke kvazi blagocestivosti, jer se valja i slicno je samo pogubno po dusu.