Stroga učiteljica

[ВИЛМА]

 слање "корпулентног" супруга је екстремно лоша идеја. Не само због могућих последица, него и због слања негативног примера самом детету јер нема горих људи од оне размажене деце са надобудним родитељима који иду да истерују своју правду са алтернативним методама, од подмићивања до физичког застрашивања. Све мора да иде кроз институције система и мора да буде укључено више родитеља, а и да сви остали родитељи могу да потврде ту причу.

  8086.gif

[RYLAH]

Ако петиција не успе, обратите се новинама. Неко од родитеља сигурно познаје неког новинара који би од овога могао да направи причу. Како се у Србији реално ништа битно не дешава и новинари морају да измишљају приче, ово ће једва дочекати.

 

То је једино чега се директори, као и сви постављени по политичкој линији, плаше, и једино што вам може гарантовати да та више неће предавати вашој деци.

 

Све остало траје предуго.

[javor]

Зависи од вашег личног система вредности.

Оно што не смете да заборавите, ни једног момента, јесте да ваше дете, пре свега, гледа у вас И тако учи шта је живот.

Не сумњајте да оно прати све што се дешава и чека да види како то његов одрасли родитељ решава.То ће њему бити образац за решавање проблема и неприлика у будућности.

Сетите се како сте ви посматрали и од кога сте учили кад сте били дете.

Зависи и од карактера.Што један човек може себи да дозволи и уме да уради, други не може.

[ВИЛМА]

Зависи од вашег личног система вредности.

Оно што не смете да заборавите, ни једног момента, јесте да ваше дете, пре свега, гледа у вас И тако учи шта је живот.

Не сумњајте да оно прати све што се дешава и чека да види како то његов одрасли родитељ решава.То ће њему бити образац за решавање проблема и неприлика у будућности.

Сетите се како сте ви посматрали и од кога сте учили кад сте били дете.

Зависи и од карактера.Што један човек може себи да дозволи и уме да уради, други не може.

 

Moje dete vidi da preduzimam nešto da ga zaštitim.

 

Moji roditelji nisu preduzimali ništa da mene zaštite od nasilne učiteljice. Verovatno je moja sadašnja reakcija proizvod odsustva njihove reakcije tada.

[florenntina]

Ово никако. Промена школе је изузетно стресна за дете (није то као кад одрастао човек промени фирму или факултет) и то треба избећи по сваку цену, једино ако је ситуација баш толико екстремна да не може другачије.

 

Друга ствар, слање "корпулентног" супруга је екстремно лоша идеја. Не само због могућих последица, него и због слања негативног примера самом детету јер нема горих људи од оне размажене деце са надобудним родитељима који иду да истерују своју правду са алтернативним методама, од подмићивања до физичког застрашивања. Све мора да иде кроз институције система и мора да буде укључено више родитеља, а и да сви остали родитељи могу да потврде ту причу. У мојој школи је била таква ситуација да су родитељи и ђаци колективно стали у одбрану једног наставника на кога се накачио пар агресивних (и утицајних) родитеља који су били ван себе од беса што њихово "златно" дете не може да се у школи понаша као код куће и што тако паметан добија јединице, па му тај наставник обара просек и уништава будућност. Да би 100% било јасно да није таква ситуација у питању, жалба мора да буде групна и мора да иде путем система. То је бар моје мишљење.

 

Ovaj stav deluje dosta razumnije od moga i verovatno je bolje poslusati ga.

 

Ja pisem iz ugla nekoga ko je izgubio svako poverenje i u sistem i u institucije i u bilo kakve zajednicke akcije iako sam se do poslednjeg dana boravka u Srbiji "borila" i ucestvovala u istim mada vise zbog savesti i iz nekog osecaja "gradjanske duznosti" nego zato sto sam verovala da ce to doneti konkretne rezultate. S druge strane, posebno sam osetljiva kada su u pitanju deca i njihova prava da se razvijaju normalno i slobodno i zato me jos dodatno strah da nemam pod kontrolom sta i kako neko postupa sa mojim detetom za koga se smatram najodgovornijom na svetu.

 

Da se razumemo, ja nemam nista protiv strogih nastavnika, naprotiv. I sama sam imala super strogu uciteljicu, koja je vazila za jednu od najstrozijih u skoli, ali uciteljicu koja nas nikada nije tukla, vredjala ili omalovazavala. Sama na zalost nije imala decu pa je mozda i zato jako puno volela nas i gledala nas kao "svoje". Nije bila popustljiva kada su bile u pitanju ocene i disciplina ali nacin na koji je to radila bio bi cak i danas primeren. Postovali su je i roditelji i mi deca. Smatram da je velikim delom i ona zasluzna za sve one uspehe koje sam posle postigla sto se tice obrazovanja. Dakle, to su skroz lepe i ok stvari.

 

Ono sto nije ok i sto po meni apsolutno nije dopustivo jeste da se urusava licnost deteta, da se "psihicki slomi" i da se od jednog zdravog i slobodnog malog coveka napravi neki "poslusnik", hodajuci strah koji nema svoje misljenje i stav. Mozda sam se nespretno izrazila, ali trenutno ne umem bolje da objasnim te uzasne komunjarske metode kojima obiluje nase skolstvo od vrtica do fakulteta i koje ima za rezultat generacije i generacije uplasenih ljudi koji i sa 60. sapucu preko telefona kada treba da kazu neko svoje misljenje a na seminarima, predavanjima i sl. od pune sale obicno posle "ima li neko pitanje" nastane potpuni muk, naravno ako izuzmemo ona "pitanja" tipa "potpuno se slazem sa vama pa samo da se javim da me imate u vidu". 

[Avocado]

Svakako ću reagovati, tu nemam dilemu (zapravo, već sam joj se obratila pisanim putem), nego želim da vidim da li većini ljudi ovo liči na normalno ili na nenormalno ponašanje nekoga ko radi u školi sa decom.

 

Naravno da je nenormalno ponašanje... s tim da ono za tepih i kompjuter u ovoj nesrećnoj zemlji razumem... ako je na dobrovoljnoj bazi i ako nema posledica ako odbijete... naravno da je posao škole i ministarstva da operu tepih i nabave kompjuter... ali ako oni to ne odrade i roditelji to ne preuzmu na sebe, jedini koji ispaštaju su deca.

 

[Deja Vu]

Kaži mi šta misliš, koji je autoritet stabilniji i postojaniji - zasnovan na ljubavi i poštovanju ili na strahu ?

 

Makijaveli bi rekao da je to onaj zasnovan na strahu jer su ljudi u velikom broju slucajeva stoka. E sad posto deca nisu ljudi samim tim ni stoka, vecina njih su vise moralnija od odraslih jer jos nisu proziveli mnogo toga, onda poredak na strahu ne valja

 

Jedno od dobrih resenja za ovako nesto jeste evaluacija rada nastavnika. Znaci ucenici imaju mogucnost da ocenjuju nastavnike i profesore, pa ce samim tim doci do selekcije u kojoj ce bolji nastavnici ostati jer deca misle da su bolja a oni losiji ce morati ili da se sliktaju ucenicima ili ce traziti posao negde drugde. Na taj nacin ce se poboljsati kvalitet nastave i nece doci do ovakvih slucajeva. 

 

Mozda ce sad neko reci da to bas nije sjajno bajno, jer moze doci do toga 1) da deca biraju nastavnike koji im poklanjaju ocene sakom i kapom i kod kojih se po ceo cas igraju 2) da ce se kod dece javiti group thinking gde ce veliki deo razreda uticati na misljenje par pojedinaca koji ce da ne budu izrodi glasati kako glasa odeljenje itd. To je tacno, ali ako se uvaze ovi problemi i jos neki i pazljivo sastavi  evaluacija + generalno sredi nastava u skolama gde ce se rad kontrolisati i pazljivo pratiti mozemo dobiti dobre rezultate ili barem neutralisati ovakve slucajeve sa strogim ludim uciteljicama. 

 

Samo jedno od razmisljanja koje u tvom slucaju bas ne moze da se primeni, ali mislim da je tako nesto potrebno skoli. Sto se tice tvog slucaja, RYLAH-ova ideja nije losa. 

[Arsenija]

Ne radi se ovde o tome da li je to moj posao. Moja je roditeljska dužnost,uloga a ponajviše potreba da zaštitim svoje dete od ponižavanja, zastrašivanja,urušavanja njegovog samopouzdanja i svih ostalih posledica ovog nerazumnog ponašanja učiteljice.

Mozda se nisam lepo izrazila...ali ponekad covek zaista treba da se zapita-Da li je ovo moj posao ?

Ako nije,zasto ja da ga radim ?

Vi kao majka sigurno najvise volite svoju decu i logicno je da brinete...Ali da biste bili objektivni morate nekome da se obratite.Niko nece da ostane ravnodusan na vase primedbe na rad uciteljice...Ukoliko se obratite pedagogu,on ce obavezno da obavesti psihologa i direktora...taj problem ne resava jedna osoba...Nego tim.

[GeniusAtWork]

Vreme kada su učitelji mlatili i fizički kažnjavali decu je VALJDA odavno prošlo.

 

 

Nadam se.

 

 

Te floskule "ona je učiteljica stare škole" me ne interesuju.

 

 

Nisam to napisao da bih opravdao učiteljicu iz tvoje priče, već kao moj utisak o čitavoj toj grupi ljudi. Ovo što sam ja pisao se dešavalo pre 20+ godina, tako da ako je možda i moglo da se nekako razume takvo ponašanje u to vreme, sigurno nema opravdanja da se neko tako ponaša i odnosi prema deci danas.

[Снежана]

Имала сам ја ОШ наставника физичког, звали га "Милош четник", у то време "четник" је добијао надимак само неки тешки злотвор,  био је страх и трепет, е замислите, наставник физичког страх и трепет...Исто је имао неке глупе идеје о белим мајицама, црним шорцевима  и посебним патикама за салу, као обавезној опреми. Родитељи се бунили, генерацијама, и на крају се то некако укинуло...само што Милош није био глуп да нас кажњава избацивањем са часа, он нас је кажњавао трчањем 853 круга око школе, 243 склека и 578 згиба..па ти немој да доносиш опрему. Али опет, хвала му, утрнирао нас, трчали смо као Етиопљани.

[florenntina]

Naravno da je nenormalno ponašanje... s tim da ono za tepih i kompjuter u ovoj nesrećnoj zemlji razumem... ako je na dobrovoljnoj bazi i ako nema posledica ako odbijete... naravno da je posao škole i ministarstva da operu tepih i nabave kompjuter... ali ako oni to ne odrade i roditelji to ne preuzmu na sebe, jedini koji ispaštaju su deca.

 

 

Nije to uopste karakteristika samo "nesrecnih" zemalja. Verovatno biste se iznenadili do koje je mere to ovde u Kanadi, koja vazi za poprilicno razvijenu i bogatu zemlju, popularno. Ideja o pranju tepiha i kupovini kompjutera je sasvim ok, medjutim, nacin na koji su te ideje promovisanu, sa sve naredbodavnim tonom, apsolutno nije oki sto je jos gore ili ne daje rezultate ili daje jako lose rezultate (u smislu da se posle godinama prepricava kako je neko nesto dao/uradio a neko drugi nije itd itd) 

 

Evo dacu jedan primer kako to ovde funkcionise, pa mozda dobijete ideju da nesto slicno primenite i u Srbiji. U jednoj skoli u predgradju gde idu deca moje prijateljice, koja  mi je sve to i ispricala, skupljali su novac za nabavku novih kompjutera. Uprava skole je nekako podelila predvidjene troskove na broj porodica/dece i dosla do neke predlozene sume koju bi bilo pozeljno da roditelji doniraju. Onda je u skoli organizovana vecera gde su se okupili roditelji. (Skola je obezbedila hranu posto deca imaju kuhinje u skoli pa im je to bilo lako ali inace jako se cesto desava da se vecere/uzine itd organizuju tako da svako donese po nesto sto ima kuci i onda se sve to podeli na tacne i svi se posluze. Ja npr. svaki dan u vrtic nosim po neku vockicu za kcerku i onda tamo sve operemo, isecemo i podelimo deci za uzinu. Nekada odnesem vise, a nekada izletimo iz kuce k'o furije pa ne stignem da odnesem nista.) Nastavnica je predstavila situaciju, objasnila zasto je nabavka novih racunara vazna i kako ce ih koristiti-dakle ne uopsteno u smislu "super je da imamo najnoviju tehnologiju" vec konkretno kako ce bas njihova deca to koristiti i zasto. Posle su roditelji davali priloge, svako u skladu sa mogucnostima. Predlozena suma je sluzila samo kao orjentir roditeljima koji nisu imali uospte ideju koliko novca treba ali ne nikako kao neko pravilo ili moranje. Neki su jednostavno dali vise jer su mogli i hteli a neki koji nisu, prosto nisu nista ili su dali manje. 

 

Na osnovu cifre koju su planirali da sakupe, uprava skole je prethodno trazila od ministarstva ili vec koje nadlezne institucije ostatak novca po principu (mi cemo skupiti X $, vi dodajte Y i onda cemo zajednicki resiti nesto sto bi inace cekali mozda 3g da se resi). 

 

Na ovakav nacin stvari se mnogo brze i lepse resavaju. Takodje, na veceri se upoznaju roditelji, druze se, nastavnica izlaze kako planira edukovati decu, radjaju se ideje sta bi se jos moglo uraditi da deca imaju lepse i kvalitetnije vreme u skoli. Npr. neka mama je zubni tehnicar pa se javi da odrzi deci cas vezano za pravilno pranje zuba. Drugi tata je medicinski brat ili lekar pa se javi dobrovoljno da deci odrzi cas o vaznosti pranja ruka pre jela itd itd.Treci tata je poljoprivrednik pa moze pokazati deci kako se sade biljke i doneti neke primere semena, saksiju i zemlju pa posaditi nesto sto ce posle ostati u ucionici i deca ce brinuti o tome i sl. Ovo su sve realni primeri, koji se ovde desavaju-ne izmisljeni. Naravno, sve ove akcije su uvek pod nadzorom i uz prisustvo uciteljice koja rukovodi celim "projektom" . Inace ovde je jako razvijena kultura volontiranja. Ta moja prijateljica vrlo cesto ide sa decom na ekskurzije ili neke izlete u prirodu i pomaze uciteljici oko brige o deci. I nije jedina, naprotiv. Svi roditelji se trude da daju neki svoj doprinos kako bi njihovoj deci bilo bolje. Ne cekaju ni sistem ni institucije iako oni ovde rade mnogo bolje i brze svoj posao nego u Srbiji. Kao sto rekoh, neko ima novac, neko znanje, neko vreme i kada se razvije jedan duh dobre volje gde seljudima lepo predoci da to rade za sebe i svoju decu, jako su voljni da saradjuju. Ono sto nastavnici treba da urade jeste da razviju taj duh, tu kooperativnu atmosferu a to nikada nece postici nekim naredbodavnim tonom ili bilo kakvom agresijom. To jednostavno ima samo kontra efekat gde onda odjednom niko nista nece i ne moze da uradi. S druge strane, ljudi uopste nisu svesni koliko mogu pomoci i dati bez obzira koliko su npr. siromasni. To su neke jako lepe stvari i nije ih tesko primeniti, samo se treba setiti

[Плутон]

Имала сам ја ОШ наставника физичког, звали га "Милош четник"

 

Ово и не мора да се чита даље.

 

Na ovakav nacin stvari se mnogo brze i lepse resavaju. Takodje, na veceri se upoznaju roditelji, druze se, nastavnica izlaze kako planira edukovati decu, radjaju se ideje sta bi se jos moglo uraditi da deca imaju lepse i kvalitetnije vreme u skoli. Npr. neka mama je zubni tehnicar pa se javi da odrzi deci cas vezano za pravilno pranje zuba. Drugi tata je medicinski brat ili lekar pa se javi dobrovoljno da deci odrzi cas o vaznosti pranja ruka pre jela itd itd.Treci tata je poljoprivrednik pa moze pokazati deci kako se sade biljke i doneti neke primere semena, saksiju i zemlju pa posaditi nesto sto ce posle ostati u ucionici i deca ce brinuti o tome i sl.

 

Изузетно лепи примери ангажовања родитеља при раду на образовању деце.

[Плутон]

Ostali roditelji su opasno ljuti. Još jedna mama je najavila da će se žaliti, predložila sam da se više nas udruži, čekam reakcije ostalih.

 

Обавезно покушај да стекнеш подршку што већег броја родитеља (сигурно ће се многи одазвати) и на крају крајева, ако ништа не упали, пробај ово што каже RYLAH, да неко контактира медије како би се прича раширила јер неретко тек тад неко од надлежних и реагује.

 

А за ту учитељицу не знам шта да кажем, жао ми је деце коју је она учила и коју и данас учи. Иако, што би се рекло, „знам где живим“ и у каквом је стању образовање, опет ми је некако тешко да прихватим да таква особа може 20 година несметано да ради у просвети.

[Srdjan]

Otiđite vas nekoliko roditelja zajedno pravo kod direktora.

[Avocado]

Nije to uopste karakteristika samo "nesrecnih" zemalja.

 

Nismo se razumeli... nisam mislio na okolnost da roditelji treba da doniraju nešto školi (to je sasvim u redu)... nego šta je potrebno da doniraju... siguran sam da u Kanadi ne moraju da doniraju da se opere tepih... i da je ovo što ti pominješ bila donacija da se nabavi mnogo novijih, boljih kompjutera, a ne da se nabavi jedan pošto nemaju ni jedan (ako sam dobro razumeo Pufnu).