А.Шмеман, Дневник - моји омиљени одломци

[JESSY]

петак, 18.мај 1979.

''Добар човек. Моралан човек. Имеђу њих двојице је огромна разлика. Добар човек јесте добар зато што''прихвата''људе какви они јесу, ''покрива''их својом добротом. Доброта је прекрасна, нешто најпрекрасније на земљи, Морални људи су активисти који су обузети тежњом да другим људима намећу принципе и ''добро'', и који лако падају у осуђивање, гнев и мржњу....Усвету је много морала, а тако мало добра.''

[JESSY]

понедељак 10.децембар 1979.

''Најнасушнија од свих молитава: ''Заступи, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу Својом.'' То је молитва за одбрану од старога Адама у нама, који попут гноја продире у наш ''организам'' и трује га....''

[JESSY]

четвртак 24.јануар 1980.

''Академија ( од 9 ујутро до 5 поподне). За читав дан ни један једини''позитивни тон'', буквално као да се давиш у некаквом сивом, тамном блату. И сви са опијеношћу говоре о духовности, о мисији, споре се око вечерњих и јутарњих служби, око тога шта је православно а шта не...Мени се , понекад, чини да све мање схватам''религију'' или, можда боље рећи, ''религиозне људе''. Таква религија је пројекција нечега у човеку, али чега? У свему томе има нечег болничког, болесног,извитопереног и , што је главно, непотребног, и Богу и човеку. Јер, дге је ту ''радост и мир у Духу Светоме''?(Римљ.14,17)

[JESSY]

четвртак 14.фебруар 1980.

''Дуги разговор јуче са Н.Н.''Дошла сам да ми помогнеш...'''У вези са чим? Увек, у вези са једним те истим . Дође лична несрећа, драма, и гле:''Где је Бог?'', ''Где је Његово човекољубље?'', ''Пола године нисам могла и нисам хтела да се причестим...'' И хуљење на ону срећу која се ''срушила''. ''Значи - све је било обмана...'' Зачуђујуће је како мало у таквим тренуцима ''помаже'' све оно што смо прочитали, што нам се чини усвојеним, за шта мислимо да је део нашег''погледа на свет''. Како се од свега овога, на коренит начин, разликује вера, али она вера која не долази од искања''помоћи'', ''смисла'' итд''

[JESSY]

уторак 11 март 1980.

''Моје главно и постојано осећање јесте осећање живота. Речима је то тешко изразити. Можда је у том осећању најближа реч ''дивљење'', прихватање сваког тренутка и свакога стања као дара (за разлику од прихватања тренутка и стања као ''онога што се само по себи подразумева'', као нечега што је самоочигледно''). Све је свагда - ново, све је свагда не напросто живот, већ и - сусрет са животом и , стога, неко откривање...И да је , другим речима, живот непрестано ''прихватање'' дара живота...Многи људи, а можда чак и преовлађујућа већина живи не примећујући живот. ''

[JESSY]

четвртак 21.фебруар 1974.

''Обитавање у цркви требало би да значи ослобађање.Али у данашњој црквеној атмосфери, Црква не ослобађа, већ сужава, поробљава, слаби човека. Човек се почиње интересовати за стари и нови календар, за оно што раде Епископи, и осећа неку врсту љигаве сладости. Много такозване духовне литературе врло је сумњивог квалитета. Уместо да учи људе да гледају на свет кроз визију Цркве, уместо да преображава човеково доживљавање себе и свога живота, човек се осећа обавезним - да би био ''духован'' -да се обуче у безличну, упрљану ''одећу побожности''. Уместо да барем зна да постоји радост, светлост, смисао, вечност, човек се нервира, сужава своје погледе, постаје нетолерантан а често и једноставно опак. И чак се ни не каје за то, јер то потиче од ''црквености'', док се смисао религије састоји само у испуњавању живота светлошћу, обраћања Богу, и преображавању тог живота у везу с Богом.''

[JESSY]

понедељак 16. септембар 1974

''Смрт је у центру религије и културе, и човеков став према смрти одређује и његов став према животу. Било какво порицање смрти (бесмртност) само повећава неурозу, баш као и прихватање смрти (аскеза, порицање тела). Само је победа над смрћу одговор и то представља трансцеденцију, одрицања и прихватања - ''смрт уништена победом''... ''Шта је ова победа?'' Одговор се често заборавља.Зато је човек беспомоћан у суочавању са смрћу. Смрт открива - мора да открива - смисао живота, а не смрти. Живот не сме бити припрема за смрт већ за победу над смрћу, тако да смрт у Христу постане ликовање живота.''

[JESSY]

уторак 8.октобар 1974.

''Тешко ли је богатом...'' Очигледно је да је у центру Хришћанства одбацивање богатства, било каквог богатства. Лепота сиромаштва! Постоји такође и ружноћа сиромаштва, али постоји и лепота. Хрушћанство је просветљено једини смиреношћу, сиромашним срцем. Сиромаштво се не састоји увек од немања нечега - то је његова ружноћа - већ у осећају задовољства оним што имамо.''

[JESSY]

уторак 22.октобар 1974.

''...Господе, како је тешко за људе , не само да се сложе, већ чак само да саслушају једни друге....Поделе и отуђења су суштина првородног греха. Јединство поново може да се постигне само ''у Христу''. :group111:

[JESSY]

четвртак 14 новембар 1974.

''...непрестано мислим о сталној опасности од ''идеологија''. Чини ми се да је свака идеологија лоша јер је неизбежно искључива и сваку другу идеологију види као зло, а себе као истиниту, док су и истина и добро увек трансцедентни, Идеологија је увек идолопоклонство; тиме је и зло и ствара зле људе.''

[JESSY]

среда 11.фебруар 1976.

''Демонском принципу једнакости Хришћанство супротставља љубав. Суштина љубави је поптпуно одсуство ''поређења''. Једнакост не може постојати у овом свету, јер је он створен из љубави, а не из принципа. А свет је жедан љубави, а не једнакости.Ништа не убија љубав и замењује је мржњом тако добро као једнакост која је насилно наметнута свету као циљ и као вредност.

...У јединству разлике не изчезавају, већ постају јединство , живот, креативност.

...породица је последњи бастион изобличавања зла једнакости.''

субота 14.фебруар

''Породица надмашује све везе и односе. Она није циљ већ извор и снага која одржава живот.''

[JESSY]

среда 18.фебруар

''Али увек постоји осећај неке скривене активности која се дешава без мог знања. Оно што кажем не долази од мене - од мене долази само начин на који то кажем. Сва креативност је заправо у томе да начин на који нешто кажемо буде у складу са оним што кажемо. То је сарадња човека са Богом, тајна човекове слободе.

...

Језик је дат људима ради пророштва, хвале, сведочења, молитве. Шта год не улази у ове категорије не само да није неопходно, већ може бити и штетно.''

[JESSY]

среда 3.март 1976.

''...Као и обично, ред и ритам ове седмице се ремети и показује крај и неку тугу која прати сваки крај. Сусрети, растанци. Почетак, крај.

У овом свету никада ништа не може бити коначно, дефинитивно; постоји неко обећање у свему, које се никада не испуни.

...осећам тугу због растанка, искуство непоправљиве исцепканости живота.''

[JESSY]

понедељак 22 март 1976.

''Питање у сваком животу:како истински разлучити шта је од Бога, шта је послушност Њему (Господе, шта Ти желиш од мене?) , а шта је од ''овога света'' (и оног који је иза тога) ? Питања о животном позиву. Сваке године осећам се све више оптерећеним - због слабости. Или је то можда зато што је мој истински позив нешто друго? Заиста патим од сталног мучења самог себе овим питањем. Живим двоструки живот - један узима други. Да ли Бог ово жели? Да ли је ово услов за моје спасење? Када себи поставим ово питање , оно остаје без одговора.''

[JESSY]

уторак 12. октобар 1976

''Извор лажне религије је неспособност да се радујемо или, можда, пре одбијање да се радујемо, док је радост апсолутна суштина...Страх Божији и смирење су једино здрави када су повезани са том радошћу, и само тада су истинити и плодоносни. Ван те радости добијају демонски карактер и постају најдубље изопачење било каквог религијског искуства. Религија страха; религија лажног смирења; религија кривице: све су то искушења и замке - врло снажне и то не само у свету, већ и у Цркви.''Религиозни'' људи гаје неку сумњичавост према радости.

Први и основни извор свега је ''радује се душа моја у Господу...''Страх од греха не спасава од греха. Радост у Господу спасава. ...Радост је темељ слободе на који смо позвани да станемо. ...Како, када и зашто је Црква, уместо да ослобађа људе који пате, ппочела да их садистички застрашује'?''