А.Шмеман, Дневник - моји омиљени одломци

[JESSY]

среда 13.октобар 1976.

''Ђаво је интелигентан, тако увек кажу. Не, истина је да је ђаво изузетно глуп и његова глупост је је извор његове снаге. Да је интелигентан, не би био ђаво, одавно би се покајао и ''посуо се пепелом''. Подићи се против Бога је , пре свега, веома глупаво. Суштина зла - таштина, завист, мржња, жудња за слободом (''бити као богови!) - долази управо од глупости.

...Ђаво је лажов од почетка. Он вечно лаже себи и другима. И његове отровне лажи изгледају интелигентно, углавном јер омогућују брзо задовољење.

...Суштина вере није порицање интелигенције (''јер је од ђавола''). Порицање интелигенције је највећа и крајња победа ђавола, тријумф глупости. Суштина вере је излечење интелигенције и ослобађање интелигенције од ликујуће глупости.''

[JESSY]

понедељак, 24.јануар 1977.

''Шта нудимо када кажемо: ево дивне замисли Божије за свет, за човека, за живот. Идите и живите по томе! Али како? Мало по мало, Православље постаје неуротично, људи иду наоколо тражећи одговоре, а одговора нема, или, тачније речено, одговори су толико уопштени, да људи не знају како да их примене на своје животе. Ово је болна позадина проблема која је дубоко присутна у мојој савести.''

[JESSY]

уторак, 22.фебруар 1977.

''Дарови које не ценимо јер изгледају малено су они најдрагоценији поклони - као напр. када ходамо кући након дивне вечерње службе кроз дубок снег. Све то скупа: снег понегде обасјан уличним светлом , лепо осветљени прозори, мала Александра, која се као мала лоптица котрља по снегу. Све су то дарови од Бога! Све је то од Бога Све је то сведочење о њему.'' srcee srcee srcee

[JESSY]

уторак 1.март 1977.

''Побуна против Цркве, увек јефтина, једнако је погрешна као и устанак, или духовно секташтво са својим лажним патосом, сладуњавошћу, самозадовољством, ускогрудошћу. Говорим са пуном оодговорношћу да је Црква за мене увек била виша од било чега другог, да је једна несумњива и неоткривена - не ауторитет, већ Светлост! Црква у својој суштини, у својој светлости не сме да се сужава, већ да се шири и отвара, не сме да се потчињава, већ да ослобађа! Суштина Цркве, та Светлост, је наш живот.''

[JESSY]

понедељак 10.април 1978.

''Уморан сам од буке и ситних интрига које окружују Цркву, уморан сам јер нема простора да човек може да дише, простора за тишину, за ритам, за све оно што је присутно у Јеванђељу.Можда зато волим празну цркву, када Црква говори кроз тишину, пре и после службе. Волим све оно што, иначе, изгледа као да је ''нешто између'' ( да ходам ка послу у сунчано јутро, да уживам у у заласку сунца, да мало седим у тишини), што можда није битно, али што мени изгледа ко неки мали прорез кроз који допире тајанствени зрак светлости. Само се у таквим тренуцима осећам живим, окренутим ка Богу;само у њима куца један сасвим''други''живот.''

[JESSY]

велики понедељак 24.април 1978

Лазарева субота, Цветна недеља, усхићење, радост, повезаност, заједница са оним јединим потребним. Посебна благодат, посебна светлост, сунце, светлост ова два дана, дрвећа у цвату. ...У суботу, након литургије , отишли смо на гробље. Лазарева субота је више од било ког другог дана као створена за одлазак на гробље јер је она ''потврда свеопштег васкрсења''. ...Навече, прве Женикове службе. Једино што ме спречава да се ппотпуно предам служби, то је осећај одговорности за све детаље. Током ових дана, човеку је потребно да се потпуно растерети од свих брига или барем да тај терет свакодневног шивота некако олакша - а то је немогуће!''

[JESSY]

велики уторак 25.април 1978.

''Мало је уживања у животу ради самог живота, мало је осећаја вечности и заустављања времена. Просечна''обична''особа плаши се да верује животу: сунцу,небу, миру. Увек мора да има контролу над стварима. Зато је стално у ваздуху та затегнутост и зато постоји сталан поглед који је усмерен ка другима, као нека врста сене над другима.''

[JESSY]

четвртак 30.новембар 1978.

Христос није одбацио смрт и патњу, већ их је згазио, тј.радикално их изменио изнутра, од пораза направио победу,''преобратио их'' и на тај начин ''преобратио''религију, али је није уништио. ...преобратио је откривши смисао религије и претворивши је у тајну Царства Божијега. Грех религије је у свођењу светости на овосветско, у њеном поистовећивању са створеним светом. Свет је створен као заједница с Богом, као узлажење ка Богу; створен је за одуховљење, али није ''бог''и зато је одуховљење увек и надилажење тог света, ослобађање од њега. Зато је свет''света тајна''

[JESSY]

петак 22.децембар 1978.

''...Све је иза нас, и како се брзо човек навикне на оно што је заправо чудо Божије милости! Али нормалан и здрав свет још увек изгледа нестварно.Оно што је из свега овога заиста јасно, то је да права борба и прави порази и победе долазе само кроз необјашњиву, али тако стварну патњу.''

[JESSY]

петак 2.март 1979.

''Напредак је човеку донео жељу да живи пуније, али му није рекао, нити му може рећи шта је живот и чему служи. Отуда долази и то сумануто прихватање разноврсних идеја - као замена за смисао живота, или прихватање борбе, у којој није баш јасно за шта се боримо, али што је корисно јер тако човек може да престане да мисли.''

[JESSY]

понедељак 1.октобар 1979.

ПРАЗНИК ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ .Bogorodica.

''...наш свет и савремени човек одбацују патњу. Симбол нашег времена је таблета против болова.

Све је усмерено у правцу борбе против патње, тако да се и религија види као средство за умирење болова. Велика је разлика између овог демонског приступа животу и онога који се открива у Празнику Покрова, у целом лику Мајке Божије. Да, и овде имамо''помози нам'', ''смилуј се на нас'', али у коме постоји свест о дубини живота и патњи као нечему од чега човек не моше побећи у овоме свету. Носити Крст...''

[JESSY]

утора 30.октобар 1979.

''Јуче сам за време предавања прочитао целу причу ''Живе мошти''. ...Ово, као и хиљаде других светлих ,сведочанстава, написано, али на жалост наша их савремена култура одбацује, једноставно их не види, не чује и не примећује ... Страшне речи Јеванђеља:''А људи више заволеше таму неголи светлост...''(Јован 3,19). Тачно: заволеше више! То није незнање, то је избор, то је чин бирања оног што више волиш!''

[JESSY]

четвртак 20.децембар 1979.

''Тихо и мирно живљење'' је врхунац интелигенције, мудрости и радости - на знам како да се боље изразим - заинтересованости за све... Смирење је краљевска и царска врлина јер смирење произилази из мудрости, из знања, из додира са пуним животом. Савремени човек непрестано скаче из једне активности у другу. Цела наша цивилизација је енергично ''ступање у акцију'', а сам човек се налази тачно тамо где је био и пре ''ступања у акцију''.Све чешће мислим да је оно што је сада потребно заправо само добар, смирен, божански смисао за хумор, а не неке научне и допадљиве књиге о аскетској теологији. Када би свет био у стању да прасне у смех при погледу у будаласту гомилу студената који стежу песнице узвикујући пароле целу годину дана; када би свет разумео како су будаласте и смешне речи ''народ'', ''револуција'', ''историја'', онда...Не знам шта би се десило. Али овај смех, не знам, мислим да би био много интелигентнији и делотворнији од ових лудачких, озбиљних анализа сваке речи које је неко рекао...''

[JESSY]

ппонедељак 10.март 1980.

''..Једни се боре за опстанак....други се боре за право на слободу... Све се подводи под борбу за нешто што се на крају никада не реализује.Након што је изгубило Бога, након што Га је одбацило, човечанство као целина и људи појединачно живе усредсређени само на себе: себичност у буквалном смислу те речи. Али, пошто је немогуће живети потпуно усредсређен на себе, пошто је то свођење живота на апсурд, јер је живот то што јесте баш зато шзо живимо са и од других - човек непрестано мора да измишља неке опасности за себе; други је непријатељ и живот је борба.''

[JESSY]

среда 12.март 1980.

''...Човек жели само ону срећу коју познаје, а она се налази само овде, у искуству живота. Наша вечност се налази само овде. А хришћанство потврђује да је налазимо у Христу. Он је дошао нама, у овај живот, да би то био живот с Њим, коначан сусрет с Њим - у смрти. Смрт постаје добитак...Човек не може волети учење, заповести или обећања. Човек може волети само ако постоји сусрет, ако Христос постаје дар свега у животу.''