А.Шмеман, Дневник - моји омиљени одломци

[JESSY]

петак 27,јануар 1978.

''...Одједампут ми је постало јасно: све се даје на ''духовност'', али умире оно што је за Хришћане главно - Црква. Зачуђујуће је то да су управо ти ''духовњаци'' почели да растурају Цркву. Они су одбацили Евхаристију као Свету Тајну Цркве (јер су наводно''недостојни''!). Они су свели Цркву на религију, а религију - на себе...И - свет је остао без Цркве или, тачније, са разним њеним остацима: ''националним'',''етничким'', ''обредним'', итд.''

[JESSY]

петак, 16.децембар 1977.

''Хришћанство тражи, апсолутно тражи једноставност, захтева од човека ''светло око'' које ''сија љубављу''. Хришћанство се извитоперује свугде где је грч, где се ''природа на плач нагони''. А све је то, нажалост, у неподносивој мери својствено нашој епохи, све то прожима собом нашу цивилизацију. Човек је изгубио способност да воли , и све је за њега постало ''проблем''. Треба отићи од ''проблема'', изаћи из њега, а то значи - очистити свој вид, очистити своју душу од свег тог нездравог грча.''

[JESSY]

четвртак 10.новембар 1977.

''...И када у човеку замре чежња Божија, човек се предаје чежњи ђаволској. Али, управо зато је и могуће борити се против чежње ђаволске, обмане ђаволске једино чежњом Божијом, повратком чежњи Божијој. Међутим, управо је та чежња обљутавила и изчезла из историјског Хришћанства, претворила се у ''побожност'', у рутински ''начин живота'', у престрашену љубопитљивост у вези са ''загробним животом'' итд.''

[JESSY]

понедељак, 26.септембар 1977.

''Дан Св Јована Богослова. Рана литургија. Апостол:''Савршена љубав изгони страх напоље''(1.Јн.4,18) Љубави се овде супротставља не мржња, већ страх. Како је то дубоко га, и истинито...Страх је, пре свега, одсуство љубави или, тачније, оно што се као коров разраста тамо где нема љубави...

Пад ''овога света'' јесте у љеговом отпадању од Бога Који ''јесте Љубав''(1.Јн.4,8), и отуда - ''тама и сен смртна''...

[JESSY]

уторак, 31.мај 1977.

''Ма како Црква била болесна, ма како огрубео и посветовњачен био њен живот, ма колико у Цркви тријумфовало оно ''људско, исувише људско'', једино кроз њу просијава та светлост Царства Божијега. Међутим, видети ту светлост, ''наслађивати'' се њоме могуће је само у оној мери у којој се одрешујеш, ослобађаш од''себе'' у Цркви, а то значи од''гордости'', од ускогрудости и тескобе гордости.''

[JESSY]

четвртак, 9.март 1978.

''Свих ових дана - дубинско! - незадовољство собом. Шта ја заправо''радим'' у животу? У суштини - саркастично гунђам на рачун свих оних ''који не схватају'', свих оних''који не чине'' оно право. Међутим, то не чиним ни ја. Живим као у некаквом сталном 'занесењаштву'', али пасивном, не активном. Без молитве, без подвижништва. у искању ''спокоја''...У лењости....И онда када све то осећам и када ми се не пише, толико ми постаје очигледна лажност мог живота. ''Устани, зашто спаваш...? Јер, заиста, ''крај се приближава.''

[JESSY]

понедељак 17,април 1978.

''Страст наше епохе је борба против зла, при потпуном одсуству идеје или поимања онога добра, у име кога се та борба води. Борба ,на тај начин, постаје циљ по себи. А борба као циљ по себи и сама постаје зло. Свет је препун злих бораца против зла! И каква је то само ђаволска карикатура!....А данас, чак и верујући, а ,можда, пре свега, управо верујући знају само за зло.''

[JESSY]

уторак, 6.март 1973.

''Како се људи лако обесхрабре, падну у депресију и све виде у безнадежном светлу.Стрпљење је Божанска снага.У борби против зла човеку је, више од свега, потребно стрпљење. Али мало је стрпљења у човеку, нарочито у младом човеку.Основна опасност код младих лежи у нестрпљењу. Зашто је Бог био стрпљив? Јер Он зна и воли.''

[JESSY]

петак 9.март 1973.

''Основна грешка савременог човека је поистовећивање живота са активношћу, са мишљењем и сл, ради чега долази до готово потпуне неспособности да човек једноставно ''живи'', тј. да осети, да цени, да живи живот као непрестани дар.

Човек не комуницира кроз расправе и разговоре.Што је комуникација дубља и радоснија , све мање почива на делима. Заправо, човека је напросто страх речи јер би могле уништити заједницу, пресећи радост. ...Да ли је Христос разговарао са својих 12 ученика, док су ходали путевима Галилеје?...''

[JESSY]

понедељак 14.мај 1973.

''Човек дође до те тачке кад му постане јасно да нема шта да се разуме, да су све компликације заправо измишљене, и да је то све нека вртса магле коју ми измишљамо, не бисмо ли прикрили своје грехеи избегли суочавање са њима.Проблеми савремене свести младих људи, често су потпуна глупост.

''Проблеми'',''потешкоће'',''компликације'' су тривијални изговори човека који је усредсређен само на себе и заљубљен у слику о самом себи као компликованом и намученом човеку.''

[JESSY]

понедељак 17.децембар 1973.

''Евхаристија пројављује Цркву као заједницу - љубав према Христу, љубав у Христу - као мисију да се свако и све окрене Христу. Црква нема друге сврхе, нема ''религиозног живота'' одвојеног од света. У супротном, Црква би постала идол. Црква је дом из кога свако од нас одлази да ради и у који се свако од нас враћа са радошћу да би нашао живот, срећу и радост, у који свако од нас приноси плодове свога рада и где се све преображава у празник, у слободу и испуњење, присуство, искуство овог ''дома'' - све већ ван времена, непроменљиво, испуњено вечношћу, откривајући вечност. Само ово присуство може дати смисао свему у животу, све може обратити ка том искуству и испунити га.''

grouphug1

[JESSY]

субота 19 јануар 1974.

''Било која промена околности у овом свету изазива негативну реакцију, негирање промене, свођење те промене на зло, на искушење и демонски притисак. ...Ради се заправо о негирању промене као категорије живота. Нове околности су лоше јер су нове. Ово a priori одрицање не дозвољава разумевање промене, њену процену у контексту вере да би се та промена реално сагледала.

...Уместо да разуме промене и да се суочи с њима, Православље је било притиснуто њима. ....Суштински, човек је побегао. Побећи или негирати јаче је него прихватити.

...Ова борба са историјом долази од неспособности да схватимо основни хришћански парадокс:''У овом свету, али не од овога света'', и да разумемо да је православни свет од овога света.''

[JESSY]

субота, 16. фебруар 1974.

''Чврста вера ублажава тежину проблема. У тим ратким моментима када човек кроз веру успева да дође до Бога, нема проблема,јер Бог није део света. У тим моментима свет сам постаје живот у Њему, сусрет с Њим, додир с Њим. Свет не постаје Бог, већ живот с Богом, испуњен и радостан.То је Божије спасење света.Испуњава се сваки пут када верујемо.'' bighugbighug

[JESSY]

Велики Понедељак 24.април 1978. Hristos vaskrse

''Зашто људи тако незадрживо, малтене систематски, премда готово свагда подсвесно, разарају животе једни другима? Међутим, ствари управо тако стоје, то је сама суштина''зла'', а то је тако вероватно зато што то ''разарање'' представља наличје оне љубави за коју је и саздан човек. Управо зато што је човек створен за љубав, он, испадајући из ње, наставља да буде ''свезан'' том нераскидивом везом, само што сада то више није са ближњима, већ са непријатељима. Суштина палога света:непријатељство свих према свима, која се храни управо чежњом за љубављу, неизбежношћу љубави, назначеношћу човека за љубав.''

[JESSY]

понедељак 18.децембар 1978.

''...Још нешто о болници:она је ''микрокосмос'', хиљаду пута стварнији од''нормалног'' и здравог света који га окружује.Ту се сви баве оним што је ''главно'', а то главно јесте - - сада , и то главно јесте - у свет​лости краја, Вечности. И зато што је све тако важно - свака ситница! - нема ни јефтиних емоција, ни реторике, нити наклапања. Свака реч је ''важна''.Нема места за ''фасаду'', рекламе, демагогију.И, идући улицом, знаш да болница''прети'' свакоме од оних који се, пуцајући од здравља, осмехују професионалним, оптимистичким и бирократским осмесима...''