Грешници у рукама гневног Бога

[RYLAH]

@@Muramasa,

 

Не знам дал знаш брате, ал ништа се ово не дешава случајно. Све је ово предвидела Верица Обреновић, српски Нострадамус и чланица Групе 69.

[Кратос]

 

Не можемо да разговарамо како треба ако нам се поимање пакла разликује. У спису на понуђеном линку природа пакла је лепо објашњена.

 

Pa ja ga shvatam kao mesto patnje,bola, gde će grešnike izjedati sopstveni gresi i gnev pravednoga Boga kroz večnost.

[Иван Ивковић]

kao mesto

У томе је проблем. 

[Кратос]

У томе је проблем. 

Pa Crkva uči da je pakao mesto u utrobi zemlje.

[Deja Vu]

Pa Crkva uči da je pakao mesto u utrobi zemlje.

 

Pa i ne bas, pakao je opis stanja koji priostice iz odnosa prema drugima a druge spada i Bog. Pakao je ono sto covek oseca kad mrzi drugog, kad je besan, kad je ljubomoran, kad depresivan, ocajan itd.

 

Pisalo se na forumu o tome, pretrazi postavljani su linkovi i objasnjenja sta je pakao pozivajuci se na Svete Oce. Crkva ne uci da je pakao mesto u utrobi zemlje, to si mozda cuo i procitao od nekih popa

[Иван Ивковић]

Pa Crkva uči da je pakao mesto u utrobi zemlje.

Ако си то чуо од неког (питање је кога) из Цркве не значи да је тачно. Друга замка је што се тако и може рећи али је промашај ако се тумачи дословно. Пази овако... "Адам" значи "од земље"... покушај да посматраш у том контексту. И прочитај "Огњену реку", најтоплије препоручујем.

[Кратос]

Pa i ne bas, pakao je opis stanja koji priostice iz odnosa prema drugima a druge spada i Bog. Pakao je ono sto covek oseca kad mrzi drugog, kad je besan, kad je ljubomoran, kad depresivan, ocajan itd.

 

Pisalo se na forumu o tome, pretrazi postavljani su linkovi i objasnjenja sta je pakao pozivajuci se na Svete Oce. Crkva ne uci da je pakao mesto u utrobi zemlje, to si mozda cuo od nekih popa ili procitao kod nekih

Aha...

Ад[1] је смештен у унутрашњости земље. Бог је, изричући пресуду над Адамом, при изгнанству његовом из раја, најпре побројао земаљске казне за преступнике рајске заповести, а затим је објавио да ће тим казнама Адам бити подвргнут док се не врати у земљу из које је узет. Прах си, рекао му је Господ, и у прах ћеш се вратити.[2] Овде није речено како ће он да оде у земљу само телом: изречена пресуда ономе који се дрзнуо да устане против Бога кудикамо је страшнија него што изгледа на први поглед[3]. Праведници Старога Завета, као што је очигледно из Светог Писма, одувек су земљину утробу сматрали местом ада. С тугом ћу у гроб лећи за сином својим,[4] говорио је свети патријарх Јаков, када су му донели лажну вест о смрти његовог сина Јосифа. Остави ме, да се мало одморим, моли Бога праведни, многострадални Јов, налазећи се окружен искушењима са свих страна, прије него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну као мрак и у сјен смртни, гдје нема промјене и гдје је видјело као тама.[5]

Богонадахнути законодавац Израиља, Мојсије, објављујући народу гнев Божији на Кореја и његове саучеснике, рекао је: Ако ови умру као што мру сви људи, и ако буду покарани као што бивају покарани сви људи, није ме послао Господ. Ако ли што ново учини Господ, и земља отвори уста своја и прождере их са свијем што је њихово, и сићу живи у гроб... а кад изговори ријечи овде, стоји даље у Писму, расједе се земља под њима... и сиђоше живи у гроб.[6]

Пророк Давид певао је Господу: Милост је твоја велика нада мном, и извадио си душу моју из пакла најдубљега.[7]

Када је душу светог Пророка Самуила дозвала жена чаробница, на молбу цара израиљског Саула, како би се саветовао о предстојећој борби са непријатељима, тада је чаробница, видевши душу, рекла:Видјех човјека стара гдје излази из земље огрнут плаштом. Тада разумије Саул да је то Самуило.[8]

Пророк Исаија говори сатани: А ти се у пакао сврже, у дубину гробну.[9]

 

Мишљење да се ад налази унутар земље присутно је на свим просторима богослужења Православне цркве. Она свуда говори о томе као и ошптеприхваћеној и општепознатој ствари: зато се понекад и наводи то одредиште. Но оно се може срести и стога што као општеприхваћено и општепознато служи као јаснији доказ и сведочанство. "Завеса се поцепа", пева Црква, "када су Те распели, Спасе наш, и одвезаше се мртви, јер покоси смрт, и ад се отвори, угледавши Те у преисподњи земље."[38] "Теби Који си душом дошао у утробу земље, душе које спасе, ад пушташе журно, кличући Твојој сили песму благодарну."[39] "Тебе Који си сишао до најдубљих крајева земље, и спасао човека, похођењем Твојим њега узвисио, ми величамо."[40] "Не бојим се више, Владико, повратка у земљу, када ме Ти из земље изведе, заборављена."[41] "Адам низведен би, обманом гурнувши себе у адски понор: но Ти, Бог по природи и милостив, сишао си на искање и на плећима изневши га, саваскрсао си га."[42] "Из најдубљег адаизведе ме палог, благословите сва дела Господа и прослављајте Га у векове."[43] "Кад Ти дође до врата адских, Господе, и широм их отвори, заробљеник овако вапијаше: Ко је овај што није осуђен на преисподњуземљу, него као сенку разори тамницу смрти."[44] "Задрхта понор паклени данас, ад и смрт, због Једног од Тројице, земља се потресе, а вратнице адске, видевши Те, ужаснуше се."[45] - "У дубине морске доспев и три дана у утроби кита, немани морске, боравивши, слично древном Јони, зовем Те: Спасе мој, изведи ме из ада преисподњег."[46] "Не дај ми да уђем у земљу плача, не дај да видим место таме, Христе мој, Слове."[47] "Нема у аду покајања, нема тамо никакве утехе: тамо је црв неуспављиви, тамо је земља тамна, и сва помрачена."[48]

Исто тако, узгред, као о општепознатој ствари, напомиње о сместишту ада у унутрашњности земље, свети Јован Лествичник. Он саветује подвижнику благочешћа да се непрестано сећа бесконачних мука у пакленом огњу, страшних и погубних подземних места, стрмоглавих низина, да би таквим размишљањем и подсећањем одвојио душу од сладострашћа на које се навикла.[49] Учење да се ад налази у унутрашњости земље је учење Православне цркве; у многим делима светих Отаца сусреће се ово учење;[50] ниједан од њих га не одбацује;[51] Божанствена Откровења објављена угодницима Божијим га потврђују.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Smrt/Brjancaninov/brjancaninov07.htm

[Иван Ивковић]

Evo npr. jedno lepo i slikovito, pitko objašnjenje.

:good2:  

 

Aha...

А јеси ли знао да је свети Василије Велики, сматрао да жабе ничу из земље и да се Сунце окреће око исте?

[Кратос]

:good2:  

 

А јеси ли знао да је свети Василије Велики, сматрао да жабе ничу из земље и да се Сунце окреће око исте?

Kako je mogao da pravi tako kardinalne greške a bio je vođen Duhom Svetim a On je Duh Istine?

[Deja Vu]

Aha...

 

 

Има овде нешто писано о томе, али боље још прелистати по темама јер постоје неке са линковима и цитатима из дела Светих Отаца где јасно стоји шта је пакао - одвојеност од Бога, непостојање личносног односа са Њим, објашњење шта значе све оне метафоричке ватре, црви, језера итд. https://www.pouke.org/forum/topic/3449-%D0%BF%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD-%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%BD-%D1%81%D0%B0-%D0%BE%D0%B3%D1%9A%D0%B5%D0%BC-%D0%BE%D0%B4-%D1%81%D1%83%D0%BC%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%BD%D0%B8%D1%86/

 

А друга ствар, ајд мало размисли о томе да је Бог истовремено Љубав и онај који воли са једне стране и Бога који шаље људе у подземне локације и тамо их пушта да горе у ватри све под неким изговором праведности, и упореди та два види јел могу једно поред другог.

 

+ постоји много ствари у православљу у које се трпају неке правне категорије типа: заповест, закон, казна, санкција и шта ти знам.

++ ваља некад читати шта Мурамаса пише јер баш својим троловањем гађа у суштину оваквих ствари и доводи их у логичке контрадикције.

[Deja Vu]

Kako je mogao da pravi tako kardinalne greške a bio je vođen Duhom Svetim a On je Duh Istine?

 

То што је неко вођен Духом Светим не значи да му је Он саопштавао научне чињенице, јел Земља равна или округла, јел се Сунце врти око Земље или Земља око Сунца.

 

Да јесте како ти тврдиш, онда би Свети Василије Велики написао гомилу научних књига, већ у то доба објаснио како настају неке болести, па би онда направио лек против туберкулозе, куге, објаснио би функционисање атома, почео би да конструише генераторе за производњу струје и помогао човечанству да живи мало боље и здравије јер би му све то Свети Дух рекао.

[Давор73]

Kako je mogao da pravi tako kardinalne greške a bio je vođen Duhom Svetim a On je Duh Istine?

 

Није Га слушао. Не иде то по аутоматизму. И Адам је имао у Рају Духа Светог више него иједан човек икад па је љољнуо.Према томе - дабоме. Мада то је одговор од Деја Вуа далеко бољи од мог. 8086.gif

[Кратос]

 

 

А друга ствар, ајд мало размисли о томе да је Бог истовремено Љубав и онај који воли са једне стране и Бога који шаље људе у подземне локације и тамо их пушта да горе у ватри све под неким изговором праведности, и упореди та два види јел могу једно поред другог.

 

Aj razmisli ti malo sad Bog je ljubav a u svetu postoji gomila bolesnih koji pate i ništa ne čini po tom pitanju a svemoćan je?El to u kontradikciji?

[Иван Ивковић]

 Наравно, питање жаба и физичког устројства универзума нису у истом рангу са есхатолошким питањима, једно од њих је и природа пакла...

[Иван Ивковић]

Aj razmisli ti malo sad Bog je ljubav a u svetu postoji gomila bolesnih koji pate i ništa ne čini po tom pitanju a svemoćan je? El to u kontradikciji?

 

СТРАДАЊЕ НЕВИНИХ

 

    

 

У прву недељу после Божића дошао је ред на помен убијене Витлејемске деце. Читамо јеванђеље о покољу деце које су војници извршили због Иродовог страха да ће му новорођени "цар јудејски" угрозити власт и о бекству у Египат Свете Породице пред прогоном (Матеј 2, 13-23).

Само што смо разнежени прославили топлину породичног дома и безазлене радости у сусрету са новорођеним Спаситељем, Црква нас враћа у реалност овог света.

Као што је апостол Петар одушевљен божанским призором преображеног Исуса на гори Тавору пожелео тамо заувек да остане, тако смо и ми пожелели да мир и радост празника Рођења влада заувек. Али као што је на Тавору Христос ученицима објаснио да морају да се врате у свет и доврше послове, тако и ми данас учимо да се не можемо изоловати у утопијски мир док год било где на свету страда и једно невино дете.

На нама је сад тежак задатак: да не заборавимо божански мир али и да истовремено не окрећемо главу од зла које влада светом. Цео живот је борба, а празник је само одмор од те борбе. Уношење божанског светла у срце и ум како бисмо могли да наставимо даље по мраку који постаје све гушћи.

Умети да опростиш, умети да се не позвериш у страсти освете, велико је постигнуће и дар који ти може донети у празнику наслућени мир Божији, али не приметити патњу малог сиријског дечака, заборавити на српску децу мучену у Јасеновцу, на сву децу која управо страдају у Украјини, Нигерији, по целом свету, због данашњих Ирода, заборавити на све невине мученике и избеглице који се крећу светом а којих је и наша историја пуна - значило би да дубину вере замењујемо празним сентиментализмом, да се отрову света супротстављамо шећерном водицом.

Кажу да је пре него што је издахнуо, мали сиријски страдалник рекао само: "Све ћу вас рећи Богу...". Шта су нам поручили мали јасеновачки мученици - то већ не памтимо. Гледамо иконички приказ Бекства у Египат, али заборављамо колоне српских и не само српских избеглица које су заувек оставиле траг на балканским просторима.

"Где је Христос док страдају невини?", питање је које многе од нас прогања. На крсту - одговор је Господ дао подносећи за нас муке на крсту. Свет је тешко излечити од зла које су људи пустили у историју. Оно расте у таласима и не смањује се. Али то не значи да не треба против њега да се боримо. А без Христа и пролажења с њим кроз муке и смрт до Васкрсења - и нема праве наде за свет.

Пресвета Богородица је то слутила или знала и кад је први пут пригрлила свог новорођеног сина. Отуд та њена сета присутна на многим иконама Рождества као и на и иконама Богородице са малим Исусом у наручју. Ако у Цркви упорно и пажљиво пратимо празничне циклусе, временом ћемо научити да свака радост садржи и сенку туге, али да и најгора пропаст ипак носи наду.

 

Ђакон Ненад Илић   FB   15 / 01 / 2015

 

http://www.pravoslavie.ru/srpska/76520.htm