Pad crkve

[Саласије]

Борба са искушењима, може да користи као изговор или оправдање.

Хришћанин би требао да се разликује од других по позитивном, не по негативном. Сваки од нас је позван да сведочи веру у свету; не брадом, одећом, крстићем или тетоважом, него кроз своју личност.

 

Златоуст каже да је редовно посећивање литургије без промене човека на добро, на суд човеку!

 

Кад се хришћанство ширило у свету, то је било управо због хришћана који су зрачили миром, љубављу и радошћу, која данас можда највише недостаје. Због негативног приступа вери (забране, правила, страх) Хришћанство је често неатрактивно и неинтересантно.

Кад се још дода нецрквено и антицрквено понашање понеких архијереја, јереја и верника, питање је, шта таква заједница може да пружи?!

[Gresni rab Boziji]

Борба са искушењима, може да користи као изговор или оправдање. Хришћанин би требао да се разликује од других по позитивном, не по негативном. Сваки од нас је позван да сведочи веру у свету; не брадом, одећом, крстићем или тетоважом, него кроз своју личност. Златоуст каже да је редовно посећивање литургије без промене човека на добро, на суд човеку! Кад се хришћанство ширило у свету, то је било управо због хришћана који су зрачили миром, љубављу и радошћу, која данас можда највише недостаје. Због негативног приступа вери (забране, правила, страх) Хришћанство је често неатрактивно и неинтересантно. Кад се још дода нецрквено и антицрквено понашање понеких архијереја, јереја и верника, питање је, шта таква заједница може да пружи?!

  Iskusenja su sastavni deo duhovnog razvoja,Niko nemoze da napreduje u vrlini ako nije spreman da se suoci sa iskusenjima. Isto tako Bog ne daje duhovne darove coveku koji prethodno ne pretrpi iskusenja. Zato ljudi koji zele da se duhovno razvijaju i napreduju u duhovnom podvigu cesto budu napadnuti od necastivih sila koji iskusenjima pokusavaju da ih slome i savladaju. Zato je je potrebno puno snage, trpljenja i smirenja da bi savladali iskusenje...  Mislim da iskusenje nije opravdanje ili izgovor kao sto si pomenuo vec neka vrsta provere covekovog napretka u duhovnom zivotu.. Zato netreba kritikovati nikoga, ni vernika ni svestenika ni one koji vode nasu crkvu jer sigurno imaju veca iskusenja nego mi ...

[Иван Ивковић]

Стичем, дакле, утисак да смо некако пред различитим типицима и програмима, васпитању и неусмереној инфантилности, дошли до стадијума уздржања вере, да смо њу само претворили само у повремени церемонијал који ће се, дај Боже а некад ни то, изразити само у димензијама богослужења, или, слепој послушности савременим синедрионима који љубоморно чувају своју репутацију. А оно што би хтела вера заиста да нам каже, држимо под катанцем далеко и од себе. Када бисмо знали да наша вера може да низведе силу са небеског престола, и да Христос, као некада међу мноштвом тражећи крвоточиву, међу мноштвом на земљи тражи онога ко је успео да учини да сила изађе из Њега, почели бисмо да излазимо из граница, почели бисмо да чинимо чуда…

 

Цео текст:  Иза граница…

[Иван Ивковић]

Пролазаше једном авва Ђокси пустињом и стаде да се одмори пред келију авве Лепог. У тај час изађе авва Лепи и виде авву Ђоксија. Стаде се јадати авва Ђокси и отвори уста своја: Је ли авво, где све ово иде, добри мој? Одговори авва Лепи: Нешто је труло у цркви српској, часни авво, жи' ми ти.

https://www.pouke.org/forum/statuses/user/4402-lepi/?status_id=30771

 

Дође једном ава Лепи код аве Васкета и упита га: Шта треба да чиним да бих се спасио? А ава Васке одговори: Мене ли питаш, аво? Рече опет ава Лепи: Аво, дошао сам код тебе да бих стекао духовну корист. Зашто ми никада не кажеш да нешто учиним? Али ава Васке је стално ћутао и сркао домаћицу. Напокон последа ава Васке у чашицу и рече: Према мом мишљењу, изнад свега чувај се ћевапа на Копаонику и насмејаних духовника.

https://www.pouke.org/forum/statuses/user/4402-lepi/?status_id=30704

 

 

[Иван Ивковић]

У овом предавању су дати одговори на многа питања.

 

Архиепископ охридски Јован - "Да сви будемо једно", ПБФ 22. мај 2015.

 

[Дијана.]

Kazu od drvceta ne vidi sumu. O kakvoj sumi (kvalitet) govoris kad je cini jedno drvce (kvantitet)? Tvoje pitanje sam nasao na forumu, ne u nekom metafizickom relmu, tako da brojno stanje nije zanemarljiva kategorija. Dajder neki primer uticajne svecke religije od jednog clana. Jednoclane religije obicno tog jednog clana dozivljavaju kao mitskog, osnivaca, cudesnog... i obicno se ne zadrzavaju na tom broju. Poslednjie clanove ili nema ko da velica i da ih se seca (ne u nekom metafizickom relmu), ili su hvaljeni u nekoj perspektivnijoj religiji kojoj su se priklonili.

 

U hrišćanstvu je dominantan subjektivni/introvertni pristup, dakle iznutra, misao, osjećanje, predstava, unutarnje biće, sposobnost djelanja, u odnosu na samo djelanje, dakle kvalitet više nego kvantitet. (korisna je i spoznaja o prelasku jednog u drugo).

 

Nego htjela sam odgovoriti na nešto drugo što si rekao/pitao na nekoj drugoj temi, mrsko mi sad da kopam - o tome kako je Bog stvorio svijet lošim, nesavršenim, pa i čovjeka, a sva krivica za pad (nesavršenost) vaseljene ostala na čovjeku, kojom opet samo on ispašta, itd.

Ako te zaista zanima odgovor na to pitanje - čak se i u tom pogubnom uticaju čovjeka ogleda moć čovjeka, koju mu je dao Bog. Moć da misaono biće utiče na tok prirode. 

Nego, suština hrišćanske vjere i jeste u tome da je Bog preuzeo odgovornost za to i da se ovaplotio da ponese sa ljudskom prirodom i sve ljudske muke, pritom ostajući Bog i čudesno preobražavajući prirodu i čovjeka vraćajući ga u svoju prvobitnu zamisao o njemu. Ali tu još traži čovjekov slobodan pristanak jer ne poništava svoj dar njemu svijesti i misli. Elem, Bog čini sve, a zasluga i dobrobit ostaje nama. Lijepo..

Onome naravno ko može da vjeruje u to. Jer usvojivši prvi aksiom - da je Bogu sve moguće, pa i ono što je po našem poznavanju prirode nemoguće, onda sve ostalo postaje smisleno. Jer mora se priznati da je svaka vjera čudna i paradoksalna, a hrišćanska najčudnija i najparadoksalnija. Jer moramo dati nekakav odgovor na pitanje smisla i uloge svjesnog crva i trske koja misli (čovjeka) u sveopštem poretku. A mi hrišćani smo i veoma umišljeni da mislimo da je nama data neka velika uloga u tome... Mi bi da preuzmemo odgovornost, ne samo da traćimo dane i da tjelesnim i osjećajnim senzacijama ubijamo vrijeme i paklene misli i pitanja kao odraz nesavršenog svijeta punog zla i stradanja koja se neminovno javljaju svakome koji gleda, misli i osjeća. 

Tako da sam odgovorila na ono što sam mislila da si (se) pitao.. pitanje je koliko sam razumjela pitanje i koliko sam u stanju odgovoriti. Ali što kažu filozofi, dobro pitanje vrijedi više od odgovora. 

(osvježenje od uobičajenih smornih gnjavljenja predrasudama i polumislima od strane ateista ovde.. Mocartov brat po duhu, Drvce  )

[drvce]

U hrišćanstvu je dominantan subjektivni/introvertni pristup, dakle iznutra, misao, osjećanje, predstava, unutarnje biće, sposobnost djelanja, u odnosu na samo djelanje, dakle kvalitet više nego kvantitet. (korisna je i spoznaja o prelasku jednog u drugo).

 

Nego htjela sam odgovoriti na nešto drugo što si rekao/pitao na nekoj drugoj temi, mrsko mi sad da kopam - o tome kako je Bog stvorio svijet lošim, nesavršenim, pa i čovjeka, a sva krivica za pad (nesavršenost) vaseljene ostala na čovjeku, kojom opet samo on ispašta, itd.

Ako te zaista zanima odgovor na to pitanje - čak se i u tom pogubnom uticaju čovjeka ogleda moć čovjeka, koju mu je dao Bog. Moć da misaono biće utiče na tok prirode. 

Nego, suština hrišćanske vjere i jeste u tome da je Bog preuzeo odgovornost za to i da se ovaplotio da ponese sa ljudskom prirodom i sve ljudske muke, pritom ostajući Bog i čudesno preobražavajući prirodu i čovjeka vraćajući ga u svoju prvobitnu zamisao o njemu. Ali tu još traži čovjekov slobodan pristanak jer ne poništava svoj dar njemu svijesti i misli. Elem, Bog čini sve, a zasluga i dobrobit ostaje nama. Lijepo..

Onome naravno ko može da vjeruje u to. Jer usvojivši prvi aksiom - da je Bogu sve moguće, pa i ono što je po našem poznavanju prirode nemoguće, onda sve ostalo postaje smisleno. Jer mora se priznati da je svaka vjera čudna i paradoksalna, a hrišćanska najčudnija i najparadoksalnija. Jer moramo dati nekakav odgovor na pitanje smisla i uloge svjesnog crva i trske koja misli (čovjeka) u sveopštem poretku. A mi hrišćani smo i veoma umišljeni da mislimo da je nama data neka velika uloga u tome... Mi bi da preuzmemo odgovornost, ne samo da traćimo dane i da tjelesnim i osjećajnim senzacijama ubijamo vrijeme i paklene misli i pitanja kao odraz nesavršenog svijeta punog zla i stradanja koja se neminovno javljaju svakome koji gleda, misli i osjeća. 

Tako da sam odgovorila na ono što sam mislila da si (se) pitao.. pitanje je koliko sam razumjela pitanje i koliko sam u stanju odgovoriti. Ali što kažu filozofi, dobro pitanje vrijedi više od odgovora. 

(osvježenje od uobičajenih smornih gnjavljenja predrasudama i polumislima od strane ateista ovde.. Mocartov brat po duhu, Drvce  )

Mozda je ovo kopanje u pitanju?

Zadnje recenice su neko tajno hriscansko oruzje: gojiti egoizam protivnika (uz smesak) i gledati ga kako pravedno potanja?

Ne vidim da je uticaj coveka na prirodu onakav kavim se predstavlja tamo. Nekako mi ne ide da je homo sapiens odgovoran za povecanje entropije u svemiru. Kao da tamosnja prica ima malo ili nimalo veze sa svetom koji me okruzuje.

A, to sta sve trska koja misli moze da uradi (cesto zbog zeljene uloge i drugacijeg poretka) trsci koja misli, precesto deluje nezamislivo.

[Дијана.]

Slažem se da fizički nikako mi nismo mogli uticati na entropiju kosmosa, kao i za besmislenost zla koje trske čine jedni drugima pod raznim izgovorima. Samo, mi tražimo metafizički uzroke svega pa i entropije i zla koje se u našim umovima odslikava i motiviše naša djela, vi ih odričete.

Ali upravo se tu razilazimo, i dolazi do razvrstavanja na mi-vi, i pripisivanja kojekakvih tajnih i opasnih po vjernički/ateistički integritet, namjera  

[Дијана.]

 

 

ovo kopanje https://www.pouke.org/forum/topic/34809-molitvenici-i-van-crkve/page-5#entry1303903

 

Zanimljivo je vidjeti kako sve je moguće čitati i tumačiti i nas i vjeru, zaista. 

Samo, razvrstavanje na mi-vi i učitavanja motiva nisu toliko zanimljivi. 

[drvce]

Slažem se da fizički nikako mi nismo mogli uticati na entropiju kosmosa, kao i za besmislenost zla koje trske čine jedni drugima pod raznim izgovorima. Samo, mi tražimo metafizički uzroke svega pa i entropije i zla koje se u našim umovima odslikava i motiviše naša djela, vi ih odričete.

Ali upravo se tu razilazimo, i dolazi do razvrstavanja na mi-vi, i pripisivanja kojekakvih tajnih i opasnih po vjernički/ateistički integritet, namjera

Mogu (ili ne mogu) da zamislim manje ili vise komplikovane ideje, modele, odnose medju njima i oni mogu da mi budu zanimljivi ili da mi razjasne neke druge ideje ili pojave ili da samo lice na njih. Koncepti duse, chi energije, itd su u vezi sa covekom, sa trajanjem, zdravljem, itd. ali ih ne usvajam kao nekakva razjasnjenja, vise kao ispunjavanje praznine, privremeni odgovor sta bi bilo kad bi bilo. Dokle god su "nevidljivim zicama" povezani sa bolje uzglobljenim konceptima i opipljivim pojavama, oni su plutajuca ostrva koja su manje ili vise interesanta. Kad recimo zamislim da bih kliker mogao da bacim na drugi kraj svemira, pod uslovom da  mu se nista ne ispreci na putu, cak bez mnogo napora (i uz mnogo strpljenja), tj. da ne moram neprestano da ga kurkam i odrzavam u kretanju, pomislim, zbog cega takav koncept nije usvojen i u egzistenciji, zasto bi bog morao stalno da odrzava sve u postojanju. Pa onda, sve stvoreno je propadljivo jer je stvoreno iz nistavila (ili kako vec). Kao da je bogu nametnuto da nema mnogo opcija, imas to nista i sta god od njega napravis, to ti se stalno osipa, to stalno moras da odrzavas, ali drugo nemas, sta ces. Pa onda, imas svu slobodu da budes moj robot il dumres (jer nisam mogao da te napravim bolje). Pa onda, ne mozes da budes srecan, ispunjen, zadovoljan... bez mene jer da mozes onda si slobodan i da me ne obozavas i da ne patis kroz vecnos', i sta cu onda Ja da radim? Zar stvarno ne moze bolje ili makar  drugacije od toga? Zar je stvarno neophodan egocentricni kontrol frik koji odlepi na budalastine koje je mogao da predupredi na bar sto drugih nacina?

[Дијана.]

Ni ja ne bih priznavala takvog Boga. Dakle, 'Bog ili nije svemoćan ili nije dobar', stara ideja. (Ili nema ga uopšte,i sve su to bajke).

Ovo 'egocentrični control freak' je upravo antropomorfizam. Ne znam kako uporno gajite takvu predstavu. Jednostavno ni našta nismo prisiljeni, niti ucijenjeni. Bog poziva ljude da mu pridju, tj.čeka jer čovjek ima svoju svijest kao mogućnost da mu pridje ili ne.  Radi se o tome da čovjek, otkrivši to zrno vjere u sebi, teži toj zajednici i u njoj doživljava ispunjenje. Čovjek 'vidi' Boga, osjeti ga, povjeruje u Jevandjelje i osjeća ljubav prema Njemu i teži zajednici s njim i raduje se vječnosti u toj blaženoj ljubavi i radosti sa drugim ljudima povezanim ljubavlju medjusobnom i zajedničkom ljubavlju ka Bogu. Čovjek tad nije nikakav robot, nego naprotiv, slobodan od mnogih stvari koje unižavaju dostojanstvo čovjeka, težeći dobru, boreći se protiv zla u sebi i oko sebe, videći dobro i dostojanstvo u drugim ljudskim bićima, tzv, 'lik Božiji', videći smisao i dobijajući snagu za napore i nadvladavanje svega lošeg, uništavajućeg, protivživotnog. 

Uglavnom je to osjećanje. Može da se potkrijepi teologijom (tj.filozofijom, ali ja sam slaba u tom dijelu), ali ono što znam to je ono što sam iskusila - radi se o osjećanju, iskrenom dubokom odnosu koje je u srži bića; i preobražava se sve. Mogu jedino da kažem da se preobražava čovjek i sve, i sebe, i druge, i svijet, vidi drugačije...

Zato mi blesavi hrišćani hoćemo i s drugima da podijelimo to blago.. Naravno ima svakakvih ličnih psihologija pa i slučajeva da se ljudska patologija upakuje u vjersku formu; i mnogo lošeg pa i zla činjenog u ime ideologije (neminovnost, ljudski produkt)  i organizacije (crkve). Zato nas razočarava pa i ljuti ponekad kad ne možemo da prenesemo, kad nas drugi ne čuje, nego uporno ponavlja svoje predrasude tipa 'vi ste glupi, a vaš bog, ako postoji, je zao'. Naravno glupo je nametanje i ubjeđivanje nego tu smo evo zajedno našli smo se i razgovaramo na te teme a mi zaista želimo da podijelimo nešto što nama znači i nama je osvijetlilo život s drugima, samo to. Filozofiranje je samo način da se to nešto približi jer kao to nam je neki jedini zajednički jezik.

[-Владимир-]

Kad recimo zamislim da bih kliker mogao da bacim na drugi kraj svemira, pod uslovom da  mu se nista ne ispreci na putu, cak bez mnogo napora (i uz mnogo strpljenja), tj. da ne moram neprestano da ga kurkam i odrzavam u kretanju,

 

Како би то извео ? С обзиром да се свемир константно шири великом брзином, 74,2 километара у секунди по мегапарсеку . У ствари , рекао бих , да не само ти него људска врста уопште, тренутно не поседује технолошку могућност да пошаље кликер на крај свемира .

[Ненад Р.]

Ni ja ne bih priznavala takvog Boga. Dakle, 'Bog ili nije svemoćan ili nije dobar', stara ideja. (Ili nema ga uopšte,i sve su to bajke).

Ovo 'egocentrični control freak' je upravo antropomorfizam. Ne znam kako uporno gajite takvu predstavu. Jednostavno ni našta nismo prisiljeni, niti ucijenjeni. Bog poziva ljude da mu pridju, tj.čeka jer čovjek ima svoju svijest kao mogućnost da mu pridje ili ne.  Radi se o tome da čovjek, otkrivši to zrno vjere u sebi, teži toj zajednici i u njoj doživljava ispunjenje. Čovjek 'vidi' Boga, osjeti ga, povjeruje u Jevandjelje i osjeća ljubav prema Njemu i teži zajednici s njim i raduje se vječnosti u toj blaženoj ljubavi i radosti sa drugim ljudima povezanim ljubavlju medjusobnom i zajedničkom ljubavlju ka Bogu. Čovjek tad nije nikakav robot, nego naprotiv, slobodan od mnogih stvari koje unižavaju dostojanstvo čovjeka, težeći dobru, boreći se protiv zla u sebi i oko sebe, videći dobro i dostojanstvo u drugim ljudskim bićima, tzv, 'lik Božiji', videći smisao i dobijajući snagu za napore i nadvladavanje svega lošeg, uništavajućeg, protivživotnog. 

Uglavnom je to osjećanje. Može da se potkrijepi teologijom (tj.filozofijom, ali ja sam slaba u tom dijelu), ali ono što znam to je ono što sam iskusila - radi se o osjećanju, iskrenom dubokom odnosu koje je u srži bića; i preobražava se sve. Mogu jedino da kažem da se preobražava čovjek i sve, i sebe, i druge, i svijet, vidi drugačije...

Zato mi blesavi hrišćani hoćemo i s drugima da podijelimo to blago.. Naravno ima svakakvih ličnih psihologija pa i slučajeva da se ljudska patologija upakuje u vjersku formu; i mnogo lošeg pa i zla činjenog u ime ideologije (neminovnost, ljudski produkt)  i organizacije (crkve). Zato nas razočarava pa i ljuti ponekad kad ne možemo da prenesemo, kad nas drugi ne čuje, nego uporno ponavlja svoje predrasude tipa 'vi ste glupi, a vaš bog, ako postoji, je zao'. Naravno glupo je nametanje i ubjeđivanje nego tu smo evo zajedno našli smo se i razgovaramo na te teme a mi zaista želimo da podijelimo nešto što nama znači i nama je osvijetlilo život s drugima, samo to. Filozofiranje je samo način da se to nešto približi jer kao to nam je neki jedini zajednički jezik.

facenew22222222  facenew22222222

Свака реч ти је царска Дијана .

 

Naravno ima svakakvih ličnih psihologija pa i slučajeva da se ljudska patologija upakuje u vjersku formu; i mnogo lošeg pa i zla činjenog u ime ideologije (neminovnost, ljudski produkt)  i organizacije (crkve)

Људске патологије има свуда па и међу атеистима , и на основу појединачних случајева не сме се давати суд о било чему. 

Када кажу да смо глупи или нешто још горе , ја сматрам да је то њихова слабост јер то не раде из добре намере . Понижавање је заправо слабост оних који то раде .

[drvce]

Ni ja ne bih priznavala takvog Boga. Dakle, 'Bog ili nije svemoćan ili nije dobar', stara ideja. (Ili nema ga uopšte,i sve su to bajke).

Ovo 'egocentrični control freak' je upravo antropomorfizam. Ne znam kako uporno gajite takvu predstavu. Jednostavno ni našta nismo prisiljeni, niti ucijenjeni. Bog poziva ljude da mu pridju, tj.čeka jer čovjek ima svoju svijest kao mogućnost da mu pridje ili ne.  Radi se o tome da čovjek, otkrivši to zrno vjere u sebi, teži toj zajednici i u njoj doživljava ispunjenje. Čovjek 'vidi' Boga, osjeti ga, povjeruje u Jevandjelje i osjeća ljubav prema Njemu i teži zajednici s njim i raduje se vječnosti u toj blaženoj ljubavi i radosti sa drugim ljudima povezanim ljubavlju medjusobnom i zajedničkom ljubavlju ka Bogu. Čovjek tad nije nikakav robot, nego naprotiv, slobodan od mnogih stvari koje unižavaju dostojanstvo čovjeka, težeći dobru, boreći se protiv zla u sebi i oko sebe, videći dobro i dostojanstvo u drugim ljudskim bićima, tzv, 'lik Božiji', videći smisao i dobijajući snagu za napore i nadvladavanje svega lošeg, uništavajućeg, protivživotnog. 

Uglavnom je to osjećanje. Može da se potkrijepi teologijom (tj.filozofijom, ali ja sam slaba u tom dijelu), ali ono što znam to je ono što sam iskusila - radi se o osjećanju, iskrenom dubokom odnosu koje je u srži bića; i preobražava se sve. Mogu jedino da kažem da se preobražava čovjek i sve, i sebe, i druge, i svijet, vidi drugačije...

Zato mi blesavi hrišćani hoćemo i s drugima da podijelimo to blago.. Naravno ima svakakvih ličnih psihologija pa i slučajeva da se ljudska patologija upakuje u vjersku formu; i mnogo lošeg pa i zla činjenog u ime ideologije (neminovnost, ljudski produkt)  i organizacije (crkve). Zato nas razočarava pa i ljuti ponekad kad ne možemo da prenesemo, kad nas drugi ne čuje, nego uporno ponavlja svoje predrasude tipa 'vi ste glupi, a vaš bog, ako postoji, je zao'. Naravno glupo je nametanje i ubjeđivanje nego tu smo evo zajedno našli smo se i razgovaramo na te teme a mi zaista želimo da podijelimo nešto što nama znači i nama je osvijetlilo život s drugima, samo to. Filozofiranje je samo način da se to nešto približi jer kao to nam je neki jedini zajednički jezik.

Ako nije kontrol frik, onda sam ja pogresno shvatio da je licnosni bog svedrzitelj, da nista sto je postalo nije proslo bez njega, da sve vidi i tome sl. Ili je antropomofrizam ili je covek bogolik, a nije da su antropomorfizmi retki. To za slobodu izbora, nisam ja izmislio pakao u vidu kazana ili sopstvene izolacije od jedinog moguceg izvora svega dobrog. Sta fali ideji da napravi (svemogucnost je na raspolaganju), druge bogove, bar jednako savrsene&mocne&slobodne&nestvorene(ako je to uzasno vazno) da mogu da se medjusobno obozavaju ili ignorisu u zavisnosti od raspolozenja, svi nesposobni da pogrese? Niko od njih nece vecito da pati, nema neposlusnih, svi slobodno nepogresivo prave ispravne izbore i harmonija kroz celu vecnost zagarantovana. U tom smislu, kad kazem da napravi neposlusnog retosa, deluje mi kao prica koja za polaziste uzima cinjenicno i proverljivo stanje stvari i koja daje nekakav pogled na to "kako to da nije bolje, kada mogu da zamislim i bolje&lepse od ovoga". Moja prica o savrsenstvu bez pocetka i kraja ne dovodi do ovog mulja u kojem smo. A prica o dobrom bogu-caru-voskovodji-premijeru koji se stalno trudi, ali eto, vezane mu ruke nasom slobodom da sve popravi sto smo mi upropastili (ali ce jednog dana da mu prekardasi (kad se okonca sva pripremljena istorija) pa ce sve da dovede u red),a ne on, deluje mi krajnje ovozemaljska. Sto i dalje ne znaci da je ovozemaljska. Mozda se bas tako i odigralo, najbukvalnije kako su pisali pre kusur hiljada godina, sto da ne? Mi ni dan-danas ne mozemo da tvrdimo da nece koliko sutra sve da se raspadne na subatomske&sitnije cestice, nikakvu garanciju nismo nasli. Osim u iskrenim zeljama generacija trske.

Filozofiranje ili grubo nametanje obicno nije nacin na koji neko poveruje ili prestane da veruje. Vise je nekakav iracionalni osecaj, kuvanje u stomaku, neizdrz da tako mora biti, ljudi zastanu na proplanku, rasplacu se pred predelom i potvrde da je tako ili nikako. Preovaldava osecaj je da je prica nedovoljna, da nedostaju reci, da uvek nesto bitno izmice iz formulacije. Obicno je osceaj da je usvojeni sistem vrednosti ispravan, a sistemi imaju tendenciju da se prosiruju, pa je imaocu jednog sistema zao sto ga drugi ne deli (ili je siguran da je onaj koji ga ne deli zasluzio dumre, ili ga nije ni dostojan, ili nesto deseto) Bog hriscana svakako ne zastupa da bi svako mogao da ima svoj raj dok ne narusava drugima rajeve. Raj je jedan i Njegov, ili udji-ili ostaj napolju i pati.

[drvce]

Како би то извео ? С обзиром да се свемир константно шири великом брзином, 74,2 километара у секунди по мегапарсеку . У ствари , рекао бих , да не само ти него људска врста уопште, тренутно не поседује технолошку могућност да пошаље кликер на крај свемира .

Pod jednim krajem podrazumevam i polazisno, ovo nase, mesto (ili neko njemu nalik), tako da i na slican neodredjen nacin zamisljam i drugi kraj, koji ima svoje obzorje dogadjaja u koje i mi kao polaziste spadamo. Kliker ce brzinom koju je imao kad je napustio moju ruku da leti sve vreme, Ako mu oslobodimo prolaz treba samo strpljivo da cekamo. Poenta nije u brzini lansiranja, nego da sam po lansiranju zavrsio posao, kliker ce da leti i dalje, sve i da me strefi srcka - ne treba mu moja pomoc niti motor.