Bitno.net: Smije li se katolik pričestiti u Pravoslavnoj Crkvi?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ajmo malo o jeresima rimokatolicke crkve, tema je odsla do tacke, da se o tome moye malo detaljnije?

[Срђан Шијакињић]

Могли би и они који прате редовно ток разговора да кажу колико су рикокатолици спремни да разговарају о променама које су увели после 1054. и да ли уопште разматрају да нешто ревидирају евентуално. Са друге стране да ли имају неку теолошку замерку на рачун ПЦ за коју сматрају да није постојала пре раскола.

[Zayron]

Ajmo malo o jeresima rimokatolicke crkve, tema je odsla do tacke, da se o tome moye malo detaljnije?

 

 

Могли би и они који прате редовно ток разговора да кажу колико су рикокатолици спремни да разговарају о променама које су увели после 1054. и да ли уопште разматрају да нешто ревидирају евентуално. Са друге стране да ли имају неку теолошку замерку на рачун ПЦ за коју сматрају да није постојала пре раскола.

 

Komisije za medjucrkveni dijalog rade na malo drugačijem principu nego što si vi predstavljate. Niko tamo ne nabraja ni ne analizira ničije jeresi ni teološka zastranjenja, devijacije bila to ona kod katolika s pozicije pravoslavaca ili ona kod pravoslavaca s pozicije katolika već se ZAJEDNIČKI radi na pozitvnim formulacijama koje izražavaju zajednički stav tj. vjeru obojih strana, što se ne nalazi u njima to ne postoji i prestaje biti relevantno i kao tema i kao činjenica, ostaje samo kao istorijski fakt i smatra se odbačenim od obojih strana. Očigledno ne razumijete na koji način rade i funkcionišu te komisije, rade na najpravoslavniji način koji postoji tj. saborno - saglasnost i shoda obojih strana po istaknutim temama o kojima se razgovara. Tamo gdje ta saglasnost još nije postignuta zbog komplikovanosti ili objemnosti materije ili obojeg (i teološke komplikovanosti i objemnosti istovremeno) zajednička proglašernja tičući se toga se odlažu do vremena dok se postigne uzajamna shoda. Tako je to zbvog toga što se ne vode dijalozi sa pozicija supremacije, to sam vam objašnjavao već po ne znam koliko puta. Sa pozicija supremacije je moguća prozivka suprotne strane ali tako se ne bi uradilo nikad ništa, mogli bismo se tako nastavit uzajamno dalje prozivat u nedogled sve do Sudnjeg dana. Zato je takav dijalog sa pozicija supremacije bio odbačen kao drvo koje 1000 godina nije rodilo ili nije dalo nikakvog ploda. A radi se zato SABORNO sa ekvipotentnih pozicija!

[Gresni rab Boziji]

Нисам најпаметнији, нити је неко глуп, али је проблем у томе да се неко ухвати за нешто као пијан плота. То што су у беседама како ти кажеш Свети Оци прогласили католике за јеретике може да се окачи мачку о реп. Мени је већа референца шта се донело на Васељенском нивоу, шта каже Црква, а нпр раскол се и није десио на Васељенском нивоу, већ само између Цариграда и Рима, па је друга ствар што је Цариград био јак на истоку, а Рим је држао запад, па је морало да се послуша. Као што су Цариград и Рим скинули једни другима анатему и ту нису питали друге, зар не? Не знам како ти посматраш Свете Оце, али они нису оно против чега се многи "боре", а то је непогрешивост. Сабори су доносили одлуке, а не Свети Оци (јесу неки били на тим Саборима, али причамо о појединачним случајевима). А односи истока и запада су се увек више тицали власти, него што је теологија имала неког утицаја, али као што сам већ рекао, у теологији су налазили изговор. Колико пута су се свађали, па мирили пре раскола, а у тој свађи су једни друге оптуживали за теолошке разлике, али су оне биле само изговор. До поновног јединства у блиској, а и даљој будућности неће доћи, тако да многи не треба да се брину. Исто не треба да се брину ако наши јерарси причају са римокатолицима, јер то није продаја вере и прихватање папе, а и свака помесна Црква појединачно не може сама ништа да одлучи (осим некада Цариграда). А сада ми реци по овом питању нешто ако може, тј како ти гледаш на те ствари или како гледаш на мешовити брак у ПЦ. То је све по ПЦ, да не мислиш да ја нешто измишљам. Да ли је "јеретицима" све признато осим онога у чему се разликујемо? Како онда то може? Како је св. Исак из Сирије свет и код нас?

Pa ti si se prvi uhvatio za jednu moju rec "Jeretici" kao pijan plota... Trazio si da ti dokazemo po kom osnovu se katolici smatraju za jeretike.. Dobio si odgovor po kojem osnovu, ali si ti nastavio dalje da cackas... Pa si dobio jos odgovora po kom osnovu su jeretici i zasto ih najuceniji i najsvetiji ljudi svete pravoslavne crkve nazivaju jereticima... Onda si rekao da se pouke svetih otaca "mogu okaciti macku o rep"  Sto je svetogrdje i jako neprimerno za jednog Pravoslavnog hriscanina da tako naziva svete Oce Pravoslavne koji su utvrdjeni u veri, svetionike i ucitelje nase crkve.. Pa  kazes da je razlog raskola politika i medjusobna neslaganja pojedinih crkvenih velikodostojnika, a svi sveti Oci Pravoslavni kazu da je sustina raskola duhovne prirode odnosno prihvatanje i uvodjenje laznih ucenja koja su odstupila od Pravoslavlja... Kad covek cita pojedine postove na pravoslavnom forumu zapita se dali neki ljudi uopste veruju u Boga ti kritikujes svete Oce Pravoslavlja, neki tamo na ovoj temi postavio pitanje, kako znamo da ima Boga kad ga nismo videli itd... Klasicne sektaske i ateisticke fore nadam se da nisi jedan  od takvih koji zavode naivne ovcice po forumu sire jeres, ateizam i sektasku propagandu...

[Фидер]

И ја бих препоручио ову.

 

бриши ову моју поруку, грешка

[Zayron]

Razlika izmedju supremacije i ekvipotencije je istovremeno i velika

i nije velika što zvuči malo kao nekakav paradox ali zaista je to tako:

 

U supremaciji se smatramo svrhovanim svaka strana sebe samu i ovlašćenim da možemo nekom nešto propisivat, diktirat i naredjivat i eventualno prijetiti sankcijama u slučaju neposluha i nepokornosti. Svaka se smatra ultimativnom instancom i sa takve nebesa se dotičući pozicije vjeruje da ima pravo svima ostalim propisivati kao obavezno ono što ona smatra istinitim i pravovjernim.

 

Kod ekvipotencijalnih odnosa se takodjer svaka strana smatra glavnom i svrhovanom sebe samu ali nijedna od njih nije u poziciji da drugoj šta propisuje, naredjuje, diktira ili prijeti čak sankcijama ako ne postupi onako kako ona želi. Dakle umjesto da dijalog vodimo s pozicija moći ovako ga vodimo s pozicija medjusobnog i obostranog uvažavanja, tolerancije, spremnosti i sa dobrom voljom ne samo saslušati suprotnu stranu nego se zajednički i s njom složiti i usaglasiti na nečemu.

[Gresni rab Boziji]

Јесте, све си у праву, али ако гледаш на све то као што ти гледаш на теологију, а то је површно и неозбиљно. Тумачења су тешка ствар, кроз историју, мало њих је могло добро да тумачи, али ти ниси један од њих. Мој пост се може посматрати као што си га написао, али само ако немаш знање о теологији, историји цркве... А већ када си цитирао мој пост, могао си и да одговориш следња питања.

Pa dobro, ako smatras da ja povrsno i neozbiljno tumacim neka pitanja vere dobices odgovor od mnogo ozbiljnijih teologa nego sto smo ti i ja na ova poslednja pitanja, posto njihova ucenja prihvatam i sledim i sve ce ti biti jasno

 

општење са јеретицима у светим тајнама, нарочито у светој Евхаристији, то је најбезочније издајство Господа Христа, издајство јудинско и притом издајство васцеле Цркве Христове...

(Православна Црква и Екуменизам, Ава Јустин)

 

 

 

О причешћу јеретика:

Неустрашиви Исповедник богочовечанских истина православних објављује свима људима у свима световима: „Причешће од јеретика - отуђује од Бога и предаје ђаволу". У Евхаристији: „хлеб јеретички и није тело христово". „Каква је разлика између светлости и таме, таква је и између православног Причешћа и јеретичког. Православно просвећује, јеретичко помрачује; једно сједињује са Христом, друго - са ђаволом; једно оживљује душу, а друго - убија". „Причешће из јеретичких руку јесте отров, а не прост хлеб".

 (ава Јустин Поповић „Православље и екуменизам")

[brana]

Правило је за католике који прелазе у православље само да приме печат Духа Светога. Дакле харизму. Крштење се признаје. Нема потребе за поновним крштењем и ово ти стоји у великом требнику православне цркве(књига из које попови читају молитве за крштавање).

 

Нема то везе са екуменизмом.

 

Пост није услов причешћа ни у православљу ни у католичансту. То је чист зилотизам ко суза.

Заправо нема услова за причешће другог сем покајања и припадности цркви.

Е сад, драги моји мене ово јако занима што сте рекли:"Пост није услов причешћа ни у православљу ни у католичансту. То је чист зилотизам ко суза.

Заправо нема услова за причешће другог сем покајања и припадности цркви!"

 

Зар је то заиста тако? Често имам прилике видјети православне мирјане како се причешћују сваке неделје и то сматрају да је у реду, да се треба чим више Причешћивати. Ја нисам зилот далеко од тога, а волела би да сам мало жешћа у вери. Али се не причешћујем без поста без улја , наравно.

И трудим се колико толико да живим како треба, како ми Причешће неби било на суд и осуду.

Мене не занимају други људи, како раде, али кад ме питају, ја им препоручим да питају свештеника а ако инсистирају кажем пост без уља, које

подразумева и сва остала уздржавања и од лоших дјела и брачне или изван брачне активности.

Може ли бити покајања искреног без уздржања, напримјер солидно се наједеш и још штошта успут, е сад се идем покајати и Причестити.

све је то заједно , једна те иста ствар, Ако си Православац, и желиш се Причестити, покушат ћеш то на најдостојнији начин, мада ми никад нисмо достојни,

али морамо с епотрудити из петних жила.

Толико драги моји, ако грешим праштајте и посавјетујте, ако не желим вам свако добро од Господа у овом посту, да се Причестите,

тамо где треба, да не шврљате по туђим огњиштима нема тамо леба за нас. Нека хостије једу који год хоће, ја се молим Господу,

да нико мој их не проба.

Још једном свако добро и праштајте,

[Gresni rab Boziji]

Не би било лоше дати и тачнији податак, нпр. линк, ако је копи пејстовано, или број стране у књизи.

Pise ti ispod zanimaj se trazi..

[Јанко]

Е сад, драги моји мене ово јако занима што сте рекли:"Пост није услов причешћа ни у православљу ни у католичансту. То је чист зилотизам ко суза.

Заправо нема услова за причешће другог сем покајања и припадности цркви!"

Зар је то заиста тако? Често имам прилике видјети православне мирјане како се причешћују сваке неделје и то сматрају да је у реду, да се треба чим више Причешћивати. Ја нисам зилот далеко од тога, а волела би да сам мало жешћа у вери. Али се не причешћујем без поста без улја , наравно.

И трудим се колико толико да живим како треба, како ми Причешће неби било на суд и осуду.

Мене не занимају други људи, како раде, али кад ме питају, ја им препоручим да питају свештеника а ако инсистирају кажем пост без уља, које

подразумева и сва остала уздржавања и од лоших дјела и брачне или изван брачне активности.

Може ли бити покајања искреног без уздржања, напримјер солидно се наједеш и још штошта успут, е сад се идем покајати и Причестити.

све је то заједно , једна те иста ствар, Ако си Православац, и желиш се Причестити, покушат ћеш то на најдостојнији начин, мада ми никад нисмо достојни,

али морамо с епотрудити из петних жила.

Толико драги моји, ако грешим праштајте и посавјетујте, ако не желим вам свако добро од Господа у овом посту, да се Причестите,

тамо где треба, да не шврљате по туђим огњиштима нема тамо леба за нас. Нека хостије једу који год хоће, ја се молим Господу,

да нико мој их не проба.

Још једном свако добро и праштајте,

Добро си приметила. Овде се неке ствари олако изговарају а неке пренебрегавају.

Прво, није тачно да пост није услов причешћа. Само, не мисли се искључиво на телесни пост у оном смислу како га већина верника схвата - 6 дана на води па пред Чашу. Патријарх Павле је говорио да су рани хришћани постили кад је пост, мрсили кад није, а причешћивали се кад је Литургија. Наравно, исповедали су се чим осете грижу савести. И зато су били свети и давале су се "светиње светима". Савремени правац у богословљу је управо повратак извору. Време никад боље - око нас паганизам у пуном сјају, народ жедан Христа.

Ако дакле неко мисли да не пости све постове У МЕРИ СВОЈИХ МОГУЋНОСТИ (тј уз благослов и савет свог духовника-свештеника како постити) и да је довољно што осећа покајно расположење у срцу (што такође може бити прелесан осећај који нас одваја од Тајне покајања и исповести) и да може да се причести - дебело греши као и онај који инсистира на 6 дана на води пре причешћа...Православље је жив однос са Богом у коме треба што више избегавати формализам, и преиспитивати се сваког дана изнова и изнова у ком правцу смо се упутили...

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Velizare el Putin pravoslavac po tebi?

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Декларише се, колико знам, као православан. Немам ближа сазнања. Зашто је то битно?

Pa pitam zbog medalje koju je dobio od pape.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Медаља мање-више.

Има их који су добили и прстен. :-)))

 

Папа је и председник државе Ватикан. Не видим проблем да председнику друге државе уручи медаљу и да је овај прими.

A da ga je pričestio?Šta bi onda reko? I kakav je to pravoslavac koji prima medalje od otelotvorenog antihrista?El se ti stvarno zanosisš sa pričom o nekoj ispravnoj Crkvi i ne shvataš da je sve to politika?I sveštenici su političke ličnosti.

[Zayron]

А ако ћемо о теологији ревнитеља православља, да их све истресемо 0 би били од теологије, тј познавања вере, али је важно да се научило да је Рим јерес, да су отворене и затворене двери зло и да треба радити што су наши стари радили (само не знам од када се то рачуна).

 

Pošto živim tu u Češkoj gdje je mnogo raznih vrsta protestanata stigao sam se upoznati s pojavom da je nekima protestantima glavni sadržaj protestantizmna antikatoličanstvo, izmedju toga biti protestant i antikatolik oni imaju znak jednakosti i to im je glavna preokupacija i sadržaj njihovog načina živjenja u vjeri i postajanja, bitisanja kao hrišćana koje su stigli ostvariti u realu. Kad sam došao ovdje na forum stekao sam takodjer prvi dojam da se slično ponavlja s tim što u toj formuli umjesto protestant = antikatolik - imamo pravoslavac = antikatolik a konstanta je ostala ista - antikatoličanstvo, samo se promjenile "promjenljive". Dužno je naglasit da sam tokom ovog vremena koje sam proveo tu na Forumu stigao promjeniti taj svoj početni dojam i ustanoviti da to uopšte nije tako ali prvi utisak je bio takav a bilo je to tek ni godinu dana kako je taj Forum otvoren tako da se stiglo mnogo toga promjeniti nabolje. Na žalost, sličnu situaciju imamo i dan danas kod odredjenog broja katolika čije katoličanstvo se ogdleda u anti-anti poziciji tj. smatraju se onoliko velikima katolicima koliko su antiprotestantima i onoliko dobrima katolicima koliko su antipravoslavcima. To su ti sljedbenici exkomunikovanog nadbiskupa pariškog Lefebvrea kojima se danas kaže tridentinci i tridentinski sedevakantisti a medju njima je mnogo raznih frakcija i stupnjeva otpada od katoličke Crkve. Od onih koji se nisu pomirili sa novom liturgijom i zamjenom latinskog sa narodnim jezicima pa do tih sedevakantista koji ne priznaju ni  sve postkoncilske pape 20. vijeka ni ove aktualne u 21. vijeku jer ih smatraju jereticima u njihovom tridentinokatoličkom smislu te riječi. A to je nasljedje tih 1000 godina ništanečinjenja i pasivnosti poslije raskola 1054. kad se nije najčešće činilo ništa na zacjeljivanju te podjele medju hrišćanima ili se činilo ali neprikladnim načinima i sredstvima koji nisu u startu imali nadu za uspjeh jer su se recimo odvijali metodama ucjena ili nametanja, sa supremacijskih pozicija premoći obostrano ili jednostrano, kako kada je ko stigao biti "gore ili dole". Ili se čak radilo svjesno na produbljivanju i umnožavanju tih prepreka. 1054. godine se ustvari nije desio jednostrani "raskol" i zato ta definicija raskola nije tačna i ne odgovara istorijskoj istini već tektonski rascjep, puklina - nasilna i umjetna političko-moćenska deoba naknadno i dodatno dalje pojačana dosta diskutabilnom teološkom zastupnom argumentacijom, podjela, pregradjivanje Crkve na dvije strane ili cjeline, slično kako je berlinskim zidom bio pregradjen Berlin. Isto kao što jedna polovina Berlina nije otrčala i pojegla negdje od te druge već su obe ostale stajati tamo gdje jesu samo sa zidom uposred tj. izmedju sebe koji se potom dodatno dogradjivao i rastao u visinu ili jarkom koji se potom rovio i kopao u dubinu dok nije dosegao ovakvih zastrašujućih dimenzija, svejedno da li si to predstavite kao jarak i ambis ili kao zid visok do nebesa. Dakle od toga se napravio ring, podijelile metaforičke i simbolične boxerske rukavice, pape sa zapadnim biskupima i kardinalima i patrijarsi sa istočnim episkopatom su sa promjenljivim uspjehom izlazili kao pobjednici ili poraženi pojedinih važnijih istorijskih "mečeva" i tako je u tom prošlo cijelih 1000 godina. Danas imamo ekumenizam koji je napoustio ideju tog "ringa" i umjesto toga nastolioí sliku zajedničke "trpeze" a dana nam je posljednja šansa da se vratimo tamo gdje smo bili - u jedinstvo prvomilenijske jedne Crkve a samo na nama je hoćemo li je iskoristiti i primiti sa zahvalnoću od Boga kao dar Duha Svetoga ili ćemo je ugaziti i uništiti kao mnoge dobre šanse za pomirenje prije.

[Sherlock H.]

Neznam na kom saboru ali za njih sveti oci Pravoslavne crkve kazu da su jeretici i raskolnici ...

 

Oci su pričali svakakve stvari. Samo treba čitati i videti čega sve tu ima - od pametnih i korisnih stvari, do gluposti u koje niko živi danas ne veruje.

 

 

Ekumenizam je zajednicko ime za psevdohriscanstva i za psevdocrkve zapadne evrope. U njemu su srcem svojim svi evropski humanizmi sa papizmom na celu. A sva ta psevdohriscanstva, sve te psevdocrkve nisu nista drugo nego jeres do jeresi njima je zajednicko ime: svejeres.

Sv justin Celiski.

 

"Ekumenizam. Sabornost zemlje i neba, Boga i čoveka, duša vaseljenskosti, ekumenizma evanđelskog i pravoslavnog".

 

"Po samoj prirodi svojoj Crkva je ekumenična jer je katolična".

 

- Ava Justin, "Zapisi o ekumenizmu"

 

VЕЛИКИ РАСКОЛ 1054. ГОДИНЕ.. Kad je doslo do odvajanja zapadnog hriscanstva od Vaseljenske crkve zbog laznih ucenja ili jeretickih ucenja.

 

Sem što do raskola 1054. nije došlo zbog bilo kakve jeresi, već zbog svađe između Mihaila Kerularija, Humbolta i još par ljudi koji su svoje lične interese i privatna neslaganja stavili iznad svega, pa tako i interesa Crkve. Istorijska činjenica.

 

Чињеница је да постоји много сабора ПЦ, као што сам навео, који римокатоличко учење сматрају јересју.

 

Nisu u pitanju sabori Pravoslavne crkve, već sabori pojedinih pomesnih Crkava. Razlika je svakako velika.