Bitno.net: Smije li se katolik pričestiti u Pravoslavnoj Crkvi?

[lab_man]

Koliko sam stigao pročitati od 365 dana u godini vi imate preko 200 posnih što je slika i rezultat monaškog shvatanja hrišćanstva koje nema obzira prema tome da laici, mirjani u Crkvi vode sasvim drugačiji način života, ne žive na stijenama i u isposnicama već u 21. vijeku i na internetu a FB i YT su im mnogima  pravoslavcima glavni sadržaj dana. Četrdesetnica sew drži i kod nas ali mnogi postovi će biti zredukovani a neki i sasvim ukinuti. I ta razlika se čim dalje tim više smanjuje jer se sve ubrzava i već nas danas polako sustižete:

https://goo.gl/IqJH8X

Drži se četrdesetinica kod vas..jel onako simbolično, sastavljena od čiste srijede-pepelnice, Velikog Petka i to je to....to smatraš postom..? Ja ne...

Da, mi imamo više od pola godine posnih (49 dana Vaskršnjeg posta + 40 dana Božićnog posta + 14 dana Velikogospojinskog posta + maksimalno 6 nedelja (1-6 nedelja) Petrovačkog posta, plus srijeda i petak....Upravo onako kako je propisano i vama i nama...

[lab_man]

Pa isto tako ni pravoslavca samim činom primanja sv. Pričešća od katoličkog sveštenika nije činilo exkomunikovanim iz Crkve vojujuće, zašto bi Hristos takve pravoslavce preko uvaženih patrijarha pravoslavnih smatrao exkomunikovanim?

Ja sam primao pričešće u katoličkoj crkvi, kada pravoslavne nije bilo 600 milja okolo i nisam ekskomuniciran, niti sam postao katolik. Ne osuđujem to uzajamno priznavanje tajni između dve Hristove Crkve, ali stvaranje tzv jedinstva na račun pravoslavne Crkve ne podržavam!

[lab_man]

ПРАВИЛА СВЕТОГ ПОМЕСНОГ САРДИКШСКОГ (САРДИСКОГ) САБОРА

 

3. правило: Епископ Осија рече: „Придодајмо и ово: ни један епископ нека не прелази из своје епископије у другу, у којој већ имају епископи, осим у случају ако је позван од браће која су тамо, да се не би помислило да се затварају двери (врата) љубави. Такође се треба побринути и за то да ако неки епископ у једној епископији има некакву расправу са својим братом и са епископом, не могу се из друге епископије сазивати посредници да суде у том спору. Ако је неко од епископа био осуђен због нечега, а он сматра да тај његов поступак није нешто рђаво, те да је потребно поновити суђење, тада, ако је вашој љубави по вољи (угодно), имајмо спомен на апостола Петра и напишимо о томе Јулију, епископу Рима, да се, уколико је потребно, понови суд код суседних епископа и нека он (Јулије) назначи оне који ће то учинити. Уколико оптужени не може доказати да је његов посао такав да га је потребно поново разматрати, тада оно што је једном пресуђено нека се више не руши; и шта је већ учињено, нека остане постојано".

4. правило: Епископ Гауденције рече: „Ако је неки епископ био свргнут судом од стране дотичних суседних епископа, па се касније истакне да му још припада право да се оправдава, у таквом случају не треба постављати другог епископа на његово место, све док епископ Рима, не просудивши о свему, не донесе своју одлуку по том питању".

5. правило: Епископ Осија рече: „Потребно је установити да ако неки епископ буде оптужен, и епископи који су из те исте епископије одлуче да он буде свргнут, а окривљени епископ се обрати најблаженијем епископу римске цркве, и он (епископ Рима) одлучи да се одазове и нађе за умесно да се све то поново проанализира, у том случају епископ Рима треба да се удостоји тога да напише епископима да и они марљиво и подробно све прегледају, те да онда, када се посведоче у истини, изрекну свој суд о поменутом проблему. Уколико дотични који тражи да се његов проблем подвргне новом процесу, својом молбом приволи епископа Рима да ради суда пошаље и своје свештенике, то нека у власти тог епископа буде, уколико се за добро и потребно пронађе и одреди, да заиста пошаље свештенике који ће заједно судити са епископима. Ако епископ Рима нађе за сходно да је довољан пређашњи суд и већ изречена пресуда епископа, то нека се поступи како је по његовом мишљењу најбоље". Окупљени епископи рекоше: „Прихватамо то шта је речено".

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/zakoni/zbornik-kanona-pc.htm

napiši kada je to važilo: do velike šizme...od tada je mišljenje pape validno koliko i mišljenje kairskog muftije.

[Благовесник]

Pa isto tako ni pravoslavca samim činom primanja sv. Pričešća od katoličkog sveštenika nije činilo exkomunikovanim iz Crkve vojujuće, zašto bi Hristos takve pravoslavce preko uvaženih patrijarha pravoslavnih smatrao exkomunikovanim?

Razumem, ali oni za sebe ne govore da su nezabludivi (barem tako kazu), no kako to shvatiti u kontekstu dogme o papinoj nezabludivosti* (ili kako se jos prevodi - nepogresivosti) donete na Prvom vatikanskom saboru papskim dekretom Vecni Pastir (Pastor Aeternus)?

 

 

 

*

 "Kada rimski biskup govori ´ex cathedra´, tj. kada, obnašajući svoju službu, kao pastir i učitelj svih kršćana,

konačno odlučuje na temelju svoje najviše apostolske vlasti da se cijela Crkva treba pridržavati nauka o vjeri i moralu,

onda on na temelju božanske potpore, koja mu je obećana, posjeduje onu nepogrješivost

kojom je božanski Spasitelj htio da bude opremljena njegova Crkva u konačnoj odluci u nauku o vjeri i moralu.

Zato su takve konačne odluke rimskoga biskupa nepromjenjive po sebi samima, a ne na osnovi odobrenja Crkve."

[lab_man]

дакле, као што рекох:

dakle, kao što si rekao, o primatu časti može se diskutovati, ostalo su želje tipa: "što je babi milo, to joj se i snilo".

[lab_man]

уместо да се позивате на каноне, било би боље да их некад прочитате.. макар једном у животу. не боли.. а може да користи.

mnogo zavisi šta čoveka vodi kada čita crkvene kanone...

[Zayron]

Razumem, ali oni za sebe ne govore da su nezabludivi (barem tako kazu), no kako to shvatiti u kontekstu dogme o papinoj nezabludivosti* (ili kako se jos prevodi - nepogresivosti) donete na Prvom vatikanskom saboru papskim dekretom Vecni Pastir (Pastor Aeternus)?

 

 

 

*

 "Kada rimski biskup govori ´ex cathedra´, tj. kada, obnašajući svoju službu, kao pastir i učitelj svih kršćana,

konačno odlučuje na temelju svoje najviše apostolske vlasti da se cijela Crkva treba pridržavati nauka o vjeri i moralu,

onda on na temelju božanske potpore, koja mu je obećana, posjeduje onu nepogrješivost

kojom je božanski Spasitelj htio da bude opremljena njegova Crkva u konačnoj odluci u nauku o vjeri i moralu.

Zato su takve konačne odluke rimskoga biskupa nepromjenjive po sebi samima, a ne na osnovi odobrenja Crkve."

 

Bože Veljo, pa tako što raskol smatramo disciplinskom causom a ne dogmatskom, sto puta sam ja to ovdje rekao i ponovio a exkomunikacija je stvar discipline, exkomunikovan može biti pa i biva i taj koji se nije uoipšte progriješio dogmatski, dovoljno je disciplinski, nepokoran, neposlušan i nedisciplinovan vjernik, parohijan, sveštenik, episkop naravno da može biti exkomunikovan, sami imate kod sebe u SPC taj primjer - Marka Radosavljevića exArtemija koga je exkomunikovao sinod SPC zbog neposlušnosti.

[Zayron]

Zayrone, ти си овде тврдио како је РКЦ скинула анатему са православних, али то није тачно. јер анатеме од Првог ватиканског концила и даље стоје.

 

To nisu anatheme već prijetnje anathemom a znači to da onaj ko to ne poštuje može biti anathemisan. Tu istu formulaciju ćeš naći i na mnogim proiglašenjima prvih 7 ekumenskih ili vaseljenskih sabora. Obligatna uobičajena crkvenopravna kanonska formulacija.

[lab_man]

Драги брате, осим самих канона, није лоше прочитати и тумачења канона...Може да користи...Рецимо како еп. Никодим Милаш тумачи цитиране каноне Сардикијског сабора (Правила Православне Цркве са тумачењима, књига 2, страна 106-113)

А написао је еп. Милаш и књигу "Славенски апостоли Кирил и Методије и истина православља", где говори и о папи на 150 страна (од 155 - 310).  На страни 223. можеш прочитати и о овоме што си написао.

odličan post. treba poštovati nečije ubeđenje da je papa nepogrešiv, da je njegov primat pokazan i dokazan, ali ne treba vršiti agresivnu propagandu o prihvatanju takvih, od strane pravoslavnih dogmi, osuđenih shvatanja.

[lab_man]

Laku noć, ljudi...Velizare, srećno u dokazivanju da je topla voda zaista topla...

[Zayron]

није истина и немој да релативизујеш јасне ствари. навео сам цео спорни текст Конституције. тамо се недвосмислено каже да смо сви ми који не исповедамо њене догматске формуле анатемисани. што значи да је оно са Атинагором била обична представа, јер прави израз помирења било би укидање анатема из Pastor aeternus. а то се није десило.

 

Ti kako je vidjet mnogo si bolji u istoriji nego u pravu i ne poznaješ uopšte način na koji funkcionišu pravne norme i principi, da se nikada ne hoda unazad pa se brišu antheme gumicom ili kako si to već predstavljaš iz svakog dokumenta gdje su napisane bile one realizovane kao presude ili mišljene potencijalno kao prijetnje već se to rješava dokumentom koji nema retroaktivnu snagu (u kanonskom pravu kao i u civilnom pravni akt ne može vrijediti retroaktivno) ali može obesnažiti njihovu dalju validnost i učinost i ukinuti njihovu dalju primjenu, aplikaciju a ta dva dokumenta sam vam već pokazao. A to sve isto važi i za vaše anatheme koje ste vi slali nama na našu adresu, vaši episkopi i vaši patrijarsi od 1054 pa do 1965:

http://w2.vatican.va/content/paul-vi/en/speeches/1965/documents/hf_p-vi_spe_19651207_common-declaration.html

http://www.vatican.va/roman_curia/pontifical_councils/chrstuni/ch_orthodox_docs/rc_pc_chrstuni_doc_19671028_athenagoras-i-paul-vi_en.html

[Zayron]

Ili ovako - anatheme su povučene što znači da neće biti brisane iz svih dokumenata gdje se spominju tj. odnikud neće biti brisane jer je to nemoguće iz više razloga: istorijsko-arhivnih, kanonskih tj. crkveno-pravnih (pravni kontinuitet), kulturnih itd. ali je njihovo dejstvo proglašeno ništavnim. A to je na tim anathemama ono najvažnije - njihov kanonski učinak, dejstvo.

[Marjanovic]

Лепо је говорио Васељенски патријарх Атинагора још пре неколико деценија: 

 

„Ми као средство сједињења предлажемо Свету Чашу. Имали смо заједничку Чашу и када смо били одвојени од Запада до 1050. Дошло је до Раскола и престали смо. Дошло је до анатеме између две Цркве, Западне и Константинопољске. Шта је препрека?... Имамо многе разлике, кажу. Које? Филиокве? Па, он постоји још од 7. века, а Цркве се нису раздвојиле. Примат и непогрешивост? Шта се то нас тиче! Нека свака свака црква држи своје обичаје. Ако то жели Католичка црква нека то држи. Али вас питам, где је та непогрешивост данас, када папа има стални петнаесточлани савет који одлучује... Теолошки дијалог неће донети резултате. Нисмо спремни и требаће нам векови. Само је један дијалог могућ - дијалог љубави.“

[Zayron]

да ли су повучене (или проглашене ништавим) анатеме из Pater aeternus?

 

Povučene su SVE ANATHEME LINEARNO I OBOSTRANO! Od 1054. i sve ostale koje

su slijedile ili bile plodom tih iz 1054. a obostrano i sa pravoslavne i sa katoličke strane.

 

Danas ne postoji izmedju katolika i pravoslavaca nijedna

kanonska anathema na snazi ni katolička ni pravoslavna:

 

A. They regret the offensive words, the reproaches without foundation, and the reprehensible gestures which, on both sides, have marked or accompanied the sad events of this period.

B. They likewise regret and remove both from memory and from the midst of the Church the sentences of excommunication which followed these events, the memory of which has influenced actions up to our day and has hindered closer relations in charity; and they commit these excommunications to oblivion.

C. Finally, they deplore the preceding and later vexing events which, under the influence of various factors—among which, lack of understanding and mutual trust—eventually led to the effective rupture of ecclesiastical communion.

http://w2.vatican.va/content/paul-vi/en/speeches/1965/documents/hf_p-vi_spe_19651207_common-declaration.html

http://www.vatican.va/roman_curia/pontifical_councils/chrstuni/ch_orthodox_docs/rc_pc_chrstuni_doc_19671028_athenagoras-i-paul-vi_en.html

[SHADOWS OF THE LIGHT]

 

Лепо је говорио Патријарх  Атинагора још пре неколико деценија: 

 

„Ми као средство сједињења предлажемо Свету Чашу. Имали смо заједничку Чашу и када смо били одвојени од Запада до 1050. Дошло је до Раскола и престали смо. Дошло је до анатеме између две Цркве, Западне и Константинопољске. Шта је препрека?... Имамо многе разлике, кажу. Које? Филиокве? Па, он постоји још од 7. века, а Цркве се нису раздвојиле. Примат и непогрешивост? Шта се то нас тиче! Нека свака свака црква држи своје обичаје. Ако то жели Католичка црква нека то држи. Али вас питам, где је та непогрешивост данас, када папа има стални петнаесточлани савет који одлучује... Теолошки дијалог неће донети резултате. Нисмо спремни и требаће нам векови. Само је један дијалог могућ - дијалог љубави.“

 

Znači u suštini filokve nije jeres čim 3.veka nije razdvajao Crkvu a glavni problem je vlast u istoj.