Хришћански трипови и остала прелесна умовања (најчешће заблуде и параноје)

[Иван Ивковић]

Бројаница се носи искључиво на десној руци и кад се једном стави не скида се док се не покида.

 

Па оно бацање живог петла у гроб кад се неко сахрањује... :shocking:

 

Мртваку се вежу ноге, црвеним концем свакако, тада се покривају огледала у кући, а гроб се прелива вином зато што подсећа на крв да буде сит ако се повампири... И најновији хит - сахрањивање са мобилним телефоном. Додуше ово може бити практично али сумњам да има неке везе са побожношћу...

 

Можда има неке сврхе али ми баш није јасно зашто се на одређене празнике на капије ставља одређено цвеће или гранчице... :.mislise.

[Orthophill]

Пре  Преображења  (19.08.) се не једу грожђе.

 

Минеј и Типик служе за украс или за да се певница не љуља...

[Џуманџи]

1. Tako da je diskutabilno polemisati o njemu

2. Nadam se da cemo se sloziti da bolest ipak dolazi od Boga,kao upozorenje na promenu zivota.

 

1. Зашто онда то чиниш? 

2. Па, сложите се... 

[Наташа81]

После причешћивања не смеш ( важи за ЦЕО тај дан)

 1) никог да пољубиш

 2) да пљујеш

 3) да повраћаш

 4) да се посечеш ( прокрвариш )

Пљување и повраћање могу да доведу до тога да се и део Свето Причешћа избаци тако да то није заблуда. У књизи о светом Јовану Шангајском постоји сведочанство да је једном приликом он појео Причешће које је болесник повратио управо да Светиња не би завршила где не треба. Треба водити рачуна да се не посечеш/крвариш да се не би узалуд проливала крв Христова коју си тога дана примио у себе. Што се љубљења тиче, у цркви сам више пута чула свештеника како каже да се после Причешћа не целивају иконе нити узима благослов од свештеника да се не расипа благодат јер је човек Светим Причешћем већ примио оно најсветије што је могао овде на Земљи, самог Бога.

[Милан Ракић]

Треба водити рачуна да се не посечеш/крвариш да се не би узалуд проливала крв Христова коју си тога дана примио у себе.

 

Ок. А шта ако се то деси ипак? Нпр. ти домаћица и сечеш хлеб е да би послужила недељни ручак својој породици, након доласка из храма и са Литургије, на којој сте се сви заједно, слава Господу причестили... И тако, фина атмосфера, укућани сели за сто, сви расположени и теби се "омакне" и посечеш се... У том контексту, шта онда чинити... Мсм., да л` није неко предсказаније  

[Наташа81]

Ок. А шта ако се то деси ипак? Нпр. ти домаћица и сечеш хлеб е да би послужила недељни ручак својој породици, након доласка из храма и са Литургије, на којој сте се сви заједно, слава Господу причестили... И тако, фина атмосфера, укућани сели за сто, сви расположени и теби се "омакне" и посечеш се... У том контексту, шта онда чинити... Мсм., да л` није неко предсказаније  

Није никакво предсказање ни сујеверје. Ако се то деси, крв се покупи марамицом и онда се спали, не треба прати руку.  У књизи Недостојан је онај ко себе сматра достојним игуман Нектарије Морозов баш одговара једној жени чије је дете повратило Свето Причешће а свештеници га покупили и спалили, да треба и одећу коју је дечак носио спалити из истих разлога.

[Милан Ракић]

Није никакво предсказање ни сујеверје. Ако се то деси, крв се покупи марамицом и онда се спали, не треба прати руку.  У књизи Недостојан је онај ко себе сматра достојним игуман Нектарије Морозов баш одговара једној жени чије је дете повратило Свето Причешће а свештеници га покупили и спалили, да треба и одећу коју је дечак носио спалити из истих разлога.

О Боже...

[Милан Ракић]

Није никакво предсказање ни сујеверје. Ако се то деси, крв се покупи марамицом и онда се спали, не треба прати руку.  У књизи Недостојан је онај ко себе сматра достојним игуман Нектарије Морозов баш одговара једној жени чије је дете повратило Свето Причешће а свештеници га покупили и спалили, да треба и одећу коју је дечак носио спалити из истих разлога.

 

Мсм., кад већ часни игуман дели такве савете, јел` налази он упориште у неком канону. И уопште, јел` има неки канон црквени, опште или локално важећи, макар неког помесног Сабора који регулише ову материју, или се верни народ у овом контексту, "ослања" на савете људи који су у неком тренутку историје, писали о овоме... 

 

Нпр., мени нешто овде не штима, ако већ прчамо у овим релацијама... Зашто спалити одећу на коју је дете повратило? Тј., на фону тога, зашто онда не спалити и руку? И кад смо код руке, колико је не треба прати, уколико се посечемо? Јел` док бактерије не почну да чине свој посао, или је игуман дао и за то неки савет, тј. временски оквир?

[Наташа81]

О Боже...

Зашто?   Такве ствари се дешавају и увек ће се дешавати али не треба то схватати као неко суво слово закона које Бог само чека да ми прекршимо па да нас казни. Да је тако, давно бисмо нестали. Мислим да је Богу главно наше унутрашње настројење, да светињи приступамо с поштовањем, да ништа не схватамо олако и да чинимо онолико колико можемо, колико је до нас. Оно што не успемо, Бог ће нам сам додати, видевши наш труд.

[Наташа81]

Мсм., кад већ часни игуман дели такве савете, јел` налази он упориште у неком канону. И уопште, јел` има неки канон црквени, опште или локално важећи, макар неког помесног Сабора који регулише ову материју, или се верни народ у овом контексту, "ослања" на савете људи који су у неком тренутку историје, писали о овоме... 

 

Нпр., мени нешто овде не штима, ако већ прчамо у овим релацијама... Зашто спалити одећу на коју је дете повратило? Тј., на фону тога, зашто онда не спалити и руку? И кад смо код руке, колико је не треба прати, уколико се посечемо? Јел` док бактерије не почну да чине свој посао, или је игуман дао и за то неки савет, тј. временски оквир?

Каноне не познајем, нисам теолог. Све ово сам прочитала у православној литератури или чула од свештеника у цркви. Игуман Нектарије је наш савременик, поменуту књигу је објавио манастир светог Архангела Михаила на Превлаци 2011.год. Одећа се спаљује јер се можда нека честица Причешћа задржала на њој па да се прањем не би У суштини бацила тј. завршила у отпадној води. Што се руке тиче, верујем да су у питању неки разумни временски оквири, да се не ризикује зараза :.mislise.  а спаљивање, па у цркви поред , условно речено правила, постоји и слободна воља човекова

[Милан Ракић]

Мислим да је Богу главно наше унутрашње настројење, да светињи приступамо с поштовањем, да ништа не схватамо олако и да чинимо онолико колико можемо, колико је до нас.

 

 

Каноне не познајем, нисам теолог. Све ово сам прочитала у православној литератури или чула од свештеника у цркви. Игуман Нектарије је наш савременик, поменуту књигу је објавио манастир светог Архангела Михаила на Превлаци 2011.год. Одећа се спаљује јер се можда нека честица Причешћа задржала на њој па да се прањем не би У суштини бацила тј. завршила у отпадној води. Што се руке тиче, верујем да су у питању неки разумни временски оквири, да се не ризикује зараза :.mislise.  а спаљивање, па у цркви поред , условно речено правила, постоји и слободна воља човекова

 

У томе и јесте ствар... Не знам за у књигу игумана Нектарија, али судећи по саветима које је дао, а које си ти овде пренела, они су супротности са твојом првоцитираном реченицом, са којом се слажем... Претпоставља, барем си ти тако пренела овде, а ја тако схватио, форму над суштином... Додуше, нисам прочитао све, али ако ти није тешко, можел ли погледати, шта игуман препоручује када свештенослужитељ случајно проспе честице из путира? А и то се дешава!? Празник, доста народа у храму, неки се и гурају и деси се описано... Јел` се спаљује црква или свештеник? 

[Наташа81]

У томе и јесте ствар... Не знам за у књигу игумана Нектарија, али судећи по саветима које је дао, а које си ти овде пренела, они су супротности са твојом првоцитираном реченицом, са којом се слажем... Претпоставља, барем си ти тако пренела овде, а ја тако схватио, форму над суштином... Додуше, нисам прочитао све, али ако ти није тешко, можел ли погледати, шта игуман препоручује када свештенослужитељ случајно проспе честице из путира? А и то се дешава!? Празник, доста народа у храму, неки се и гурају и деси се описано... Јел` се спаљује црква или свештеник? 

Мислим да ништа није у супротности, не видим што би био проблем да ако нам се тако нешто деси питамо свештеника како да поступимо, они зато и служе, а повратити Свето Причешће није баш свакодневна појава да бисмо сами одлучивали о томе...једноставно обратимо се ,да тако кажем, ономе ко је надлежан за то. Што се тиче самих свештеника, ова књига је написана за народ и његове недоумице тако да не могу да ти пренесем ништа везано за твоје питање, можда да питаш неког од свештеника са форума, сигурно има преживелих   верујем да ће знати како ваља поступити.

[Melhisedek88]

Sveto pricesce je velika svetinja,a narod je neodgovoran,neinformisan i pre svega nedostojan ,al' po Bozijoj milosti ima priliku,kakvi ostali narodi nemaju,da se sjedini sa samim Bogom kroz svetu tajnu pricesca.Ovde podrzavam strozija pravila, jer nije kod svih koji se pricescuju razvijena svest o tome sta je sveto pricesce,koga zapravo primaju,i koliki bi bio greh  oskrnaviti sveto pricesce na bilo koji nacin.Pogotovo u ovim vremenima kad je religija popularizovana,i mnogi pristupaju putiru na nacin na koji pristupaju.Ne osudjuem nikog,samo ipak nase znanje,nase iskustvo u duhovnom zivotu je malo,da bez straha prilazimo.

 

Hocu da kazem,da kad se nebi koristile takve mere predostroznosti,ko zna gde bi cestice mogle da zavrse.Ne kaze se uzalud"Svetinje svetima"

[Aquilius Cratus]

Пљување и повраћање могу да доведу до тога да се и део Свето Причешћа избаци тако да то није заблуда. У књизи о светом Јовану Шангајском постоји сведочанство да је једном приликом он појео Причешће које је болесник повратио управо да Светиња не би завршила где не треба. Треба водити рачуна да се не посечеш/крвариш да се не би узалуд проливала крв Христова коју си тога дана примио у себе. Што се љубљења тиче, у цркви сам више пута чула свештеника како каже да се после Причешћа не целивају иконе нити узима благослов од свештеника да се не расипа благодат јер је човек Светим Причешћем већ примио оно најсветије што је могао овде на Земљи, самог Бога.

 

Naravno da je zabluda kao i sve ostalo sto si ovde navela i to sve ima koren u korenu skoro svih zablua a ono glasi, Bog u svet ulazi ispred i mimo nas-u puki fizicki svet. Pa tako sledi ta zabluda da su molekuli hleba i vina sveti a ne samo nosioci nestvorenih Bozanskih energija. Nestvorene Bozanske energije su ono sto nas obozuje cini jedno sa Bogom a ne hleb i vino koje smo progutali. Nakon pricesca covek je vec prozet Bozanskim energijama i sami hleb i vino nisu vise uopste bitni. Ali to mnogi ne razumeju pa cak i svestenici pricaju svakojake gluposti tipa da pricesce ne ide tamo gde i ostala hrana. Ne nego se dezintegrise u Star Trek maniru.

[Ненад Р.]

То јесте грех, младићу!

Ово не треба буквално сватити јер рецимо нећемо ваљда оставити животиње које хранимо , гладне и жедне недељом  . Брига о животињама је исто рад.