Jump to content

Отац Александар Ђаковац: "Да нам срце не остане камено"!

Оцени ову тему


Препоручена порука

Sve bi to bilo lepo i krasno kad bi se i samo takvi sveštenici kojima smetaju obrazovani(ji), mladi teolozi, okretali molitvi.

Ne smetaju mu/im. Ponavljam, otac o kome pisem uopste ne spominje te mladje teologe. Jos jedared: ne spominje ih.

I ne cita kurir.

A tvoj duhovni savet o "potrebi okretanja molitvi" svakako bi mu dobrodosao, samo da ima ko da mu to prenese ili da pocne da cita ovaj forum. 

Mislio sam generalno na sveštenike kojima smetaju već pomenuti i kojima savetuju već pomenuto, a sami ne slušaju svoje savete... facenew22222222

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 286
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Tvoja blaga ali jasna pastirska rec ostala je, Bogu hvala, zablezena ovde i zracice jos eonima i obasjavace svakog koga Crkva bude primila u narucje. Ona glasi (oprosti mi na profanisanju, novi Zlatouste): svestenik treba da se moli Bogu. Kad su ovakvi bogoslovi, nije ni cudo sto su onakvi magistri teologije.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ali sto se tice jednog stava nekih njegovih igumana i monaha, jos iz ranijih godina- zasto se na Bogoslovskom fakultetu u Bg ni na jednom predmetu, ne obradjuju dela Svetog vladike Nikolaja i Svetog oca Justina Popovica- e to se i ja pitam? Zasto? Po mom skromnom misljenju , to je njihov najaci argument u ovim raspravama. Zasto samo Zizijulasova dogmatika? Zasto se ne radi i dogmatika oca Justina, pa da povlacimo paralele, da uporedimo? Da sagledamo sve bogoslovske momente o odredjenoj temi koji postoje i sva dela koja su nam na raspolaganju? Na to pitanje mi jos niko nikad nije odgovorio, a ni njima. A ima tu jos dosta toga nerazjasnjenog.

Прво треба рећи да је Јустинова догматика веома обимна. Људима је тешко да прочитају једну књигу од 360 страница Митрополита Ј. Зизјуласа, Догматске теме, а како ли је тек тешко прочитати више хиљада страница аве Јустина.

Свакако, и Николај Жички је писао о овим темама, али потребно је да хришћанин пронађе такве теме из Николајевих књига које су више књижевне садржине. Опет, моја маленкост је пронашла и прочитала и те књиге. Као неко ко разуме питање из твоје поруке, могу да посведочим да је теологија Митрополита Ј. Зизјуласа на изврстан начин сажела сва учења Отаца Цркве, укључујући и аву Јустина и Николаја, и допринела лакшем и директнијем разумевању.

Iza mene u pevnici svake nedelje stoji starija zena. Kada dodjemo do onog dela liturgije kada se peva "Dostojno i pravedno" (mi tu zastanemo i slusamo molitve iz oltara), a ona tiho otpeva "poklanjatisja Ocu i Sinu i Svjatomu Duhu." I tako uporno, svake nedelje, vec 20 godina. I naravno da su svi zbunjeni i sludjeni i sablaznjeni u narodu. Kad niko ne radi sa njima i niko im nista ne govori i ne objasnjava.

Јасно је да се мора почети објашњавати народу који долази на Литургију, шта је то Литургија, а пре свега шта је Евхаристија. Од момента ,,достојно је и праведно'' морамо бити веома пажљиви какву ћемо заједницу остварити у односу са Богом. Наиме, од тога момента, више нико није у потпуности сам, односно није више у питању некаква молитва индивидуалаца. Тада се молитва Анафоре остварује као релација односа између Три Лица, где верници учествују сабрани у Духу Светоме, у молитви са и кроз Сина Божијег, Богу Оцу коме се приносе Дарови.

Moj komentar za prvo obrazlozenje gore je da nasi profesori na fakultetu zaista nisu dusebriznici do te mere,da gledaju kako studentima da olaksaju studije sa manjim obimom literature! Patrologija 1 kod prof. Dr. V.Perisica se 2006.godine ploagala iz 25 knjiga literature satavljene od dela raznih otaca i ucitelja Crkve. Tu je bilo skoro 3000 strana literature i studenti su doslovno iscitavali literaturu po 4 meseca, a zatim ucili jos 3-4 meseca. Bilo je slicne situacije i kod Kanonskog Prava, Liturgike itd. Prema tome ovo obrazlozenje da se na fakultetu izucava iskljucivo Zizijulasova dogmatika samo zato sto je sazeta, nije prihvatljivo! Citala sam i ja pojedine delove Justinove dogmatike i mora da priznam da se to mnogo lakse i brze cita nego Zizijulasova dogmatika.Tako da samo citanje ne bi predstavljalo problem. A studenti su i upisali fakultet da bi citali i studirali i stekli sto sire obrazovanje, a ne obrnuto. Stice se utisak da neko negde zeli da budemo ukalupljeni u izvesnu, ogranicenu jednostranost i da neko namerno izbegava da studentima preporuci dogmatiku Svetog oca Justina. Mnogi ce je svakako procitati do kraja, da ne ostanu "slepi kod ociju", samo sto se tako gubi poverenje stuenata i teologa uopste.

Sto se tice starije zene koja nastavlja da peva sama na liturgiji iza "dostojno i pravedno jest" i ne slusa molitvu anafore, ona kaze da joj je tako blagoslovio njen duhovnik iz manastira Sv. Jovan Bogoslov kod Dimitrovgrada, izvesni otac Mardarije, koji je zamonasen u Crnoj reci. A sve ovo ostalo narod jako tesko razume i tesko im je razjasniti. Pa kad vide da ne razumeju, ne zele dalje ni da slusaju. Nisu oni studenti teologije pa da mi njima sad objasnjavamo neki filosofski egzistencijalizam koji je njima stran, a mnogima i neshvatljiv. Tu imaju veliku prednost pitka dogmatika Svetog oca Justina bliska nasem narodu kao i knjizevna i ostala dela Svetog vladike Nikolaja.

"Бог је, из видљиве и невидљиве природе, властитим рукама саздао човека по своме образу и подобију, обликујући тело од земље, и својим Духом подарио му је словесну и умну душу. А тога човека називамо Божанском иконом, јер израз "по образу"-икони, открива оно што је умно и самовласно, док израз "по подобију" открива могућност уподобљавања врлини." Свети Јован Дамаскин

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Tvoja blaga ali jasna pastirska rec ostala je, Bogu hvala, zablezena ovde i zracice jos eonima i obasjavace svakog koga Crkva bude primila u narucje. Ona glasi (oprosti mi na profanisanju, novi Zlatouste): svestenik treba da se moli Bogu. Kad su ovakvi bogoslovi, nije ni cudo sto su onakvi magistri teologije. 

eheeeej

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Tvoja blaga ali jasna pastirska rec ostala je, Bogu hvala, zablezena ovde i zracice jos eonima i obasjavace svakog koga Crkva bude primila u narucje. Ona glasi (oprosti mi na profanisanju, novi Zlatouste): svestenik treba da se moli Bogu. Kad su ovakvi bogoslovi, nije ni cudo sto su onakvi magistri teologije.

 

Ne razumem u kom si fazonu - nisam sebe nigde postavio kao Zlatoustog, samo kažem da bilo ko - pa i sveštenik - ne treba da bude licemer i treba da pogleda i sebe prvo pre no što daje neke savete i pljuje nekoga.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

eheeeej

То је добра ствар и поука овако тешких искушења:

човек кад види да нема своје снаге да нешто учини, схвати да је ништа, добије смирење и окрене се најмоћнијем оружју - молитви!

Да, и зато благодарим Господу на сва искушења. Да нема искушења, непријатеља, кад би се помолили Богу?

Да нема непријатља мојих ко зна дал би икада упознао Господа. Зато незнам ко су ми већи пријатељи, дал пријатељи или непријатељи eheeeej

"Ја браним свој народ и своју земљу а не Ратка Младића"- ђенерал Ратко Младић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ne razumem u kom si fazonu - nisam sebe nigde postavio kao Zlatoustog, samo kažem da bilo ko - pa i sveštenik - ne treba da bude licemer i treba da pogleda i sebe prvo pre no što daje neke savete i pljuje nekoga.

Безвезе се ложиш, syd je баш духовит. И мене је доста добро оладио, па се не љутим. Он уопште није рекао да свештеник даје савете у вези с младим магистрима теологије, нити да их пљује, него да сам лично више цени тог свештеника него магистре теологије. Има човек право да цени кога хоће.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Tvoja blaga ali jasna pastirska rec ostala je, Bogu hvala, zablezena ovde i zracice jos eonima i obasjavace svakog koga Crkva bude primila u narucje. Ona glasi (oprosti mi na profanisanju, novi Zlatouste): svestenik treba da se moli Bogu. Kad su ovakvi bogoslovi, nije ni cudo sto su onakvi magistri teologije.

 

Ne razumem u kom si fazonu - nisam sebe nigde postavio kao Zlatoustog, samo kažem da bilo ko - pa i sveštenik - ne treba da bude licemer i treba da pogleda i sebe prvo pre no što daje neke savete i pljuje nekoga.

Ajmo od pocetka, tebra (dal' je ovo tebra dobar fazon ?). Napisao sam ovo.

Svestenik ciju jednu rec cenim vise nego sve nase mlade teologe zajedno sve sa njihovim magisterijima preporucuje samo molitvu.

Na to si makar dva puta napisao, a u poslednjem javljanju ponovio, da svestenik ne treba da deli lekcije mladim i obrazovanim teolozima. Dva puta sam te pozvao, tebra, da makar procitas nesto pre nego sto delis pastirske savete osobi kakav je taj otac, koji je ispred oltara proveo tri puta vise godina nego sto ih ti ukupno imas. Ali, ne. Nista ne vredi. Ti si tebra covek kojeg valja slusati kada je u pitanju "okretanje molitvi", ti si covek koji odmah raskrinka "licemera", i "pljuvaca", ti si covek, novi Zlatoust, koji odmah nanjusi kompleks nize vrednosti neobrazovanih svestenika prema magistrima teologije.

I nista ne vredi, tebra, sto sam ti sest puta rekao da covek i ne zna mr teologa, i ne spominje ga, niti bi ga ikad i spomenuo kada bi ga i znao, a kamoli "pljunuo", da taj starac nikada nikome nije delio lekcije, cak i kada to zatrazis od njega. Pritom neobrazovani starac ne cita ni kurir niti alo! u kojima se dolazi do izrazaja sjajno teolosko obrazovanje, dakle nikada u zivotu nije uzeo u ruke novine koje pored vesti o zivotu Ekrema i Vendi na farmi sluze da bi se pastvi delile lekcije iz eklisiologije. I to sa najviseg, mr, mesta.

Opet si se javio, sa "fazonima", "licemerima", sa poukom da bi starac trebalo da se sam moli a ne da deli lekcije, i na kraju si objasni da nije njegovo da pljuje.

Evo ti sad citirana recenica pa ces videti, Zlatousti, da tu stoji da JA, tebra, jednu rec tog neobrazovanog svestenika cenim vise nego sve nase mlade teologe, magistre teologije i slicne, koji prokazuju razbojnike u Crkvi na duplericama u kuriru. A pritom sam se nasedeo u komisijama i za magisterije i za doktorate.

A starac, neobrazovan kakav je, samo je rekao povodom svega sto je bilo u Crkvi u poslednje vreme da se treba moliti.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мислим да ме ниси баш добро схватио - ја управо благодарим Господу свакодневно јер нама, овако дивљим увијек постоји дивна могућност да бирамо царски пут и балансирамо, угледајући се на сестринске помјесне Православне Цркве и надрастајући приземне етнофилетистичке тежње (као што и сваки локал-патриотизам је у суштини само оправдање за примитивне тежње).

И управо зато сматрам да имамо итекако шта да учимо и да се као народ образујемо да би достигли ту црквену православну саборност у свом пуном и правом смислу (не знам зашто се инсистира на грчком термину "католикон").

Међутим, како да свједочимо православље неком инославном, ако нисмо зрели и спремни за мисионарење и свједочење, оптерећени - не искушењима (јер њих увијек има), него властитим нејасним представама о властитој вјери?

Са чим излазимо у свједочење ако чак и међу неким дијеловима свештенства људи немају јасно постављене темеље исповиједања или ако смо ПБФ свели на бубачење и полагање, умјесто да теологија представља само ологошење, тачније - артикулацију конкретног познања, опита и искуства?

Изаћи, са друге стране пред инославне са ставом, "добро, не угледајте се на нас, него оно у књигама" односно свједочанства православних претходних вијекова са причом да су светитељи "и живјели и изразили" сво наше богословље, а ми смо само неки поштари који вијест преносе, такође је илузија, јер нам је основни параметар Јеванђеље - ни Апостоли нису настављали мисионарење и свједочење све док задњи члан новоформиране помјесне заједнице није се "учврстио у Духу".

Кажем - то је мој лични дојам, и сва прича о некој фамозној есхатолошкој љубави просто не дјелује увјерљива, јер ако у свједочење пред свијетом иду они који не знају имена својим причасницима у храму у којем служе Литургију, не знају ко је болестан, ко сиромашан, ко од каквих искушења страда - све се на крају своди на високопарну причу која је у својој суштини шупља, неувјерљива, и на крају крајева - чиста дипломатија, и без велике разлике у односу на прозелитизам одређених заједница.

Проблем је настао јер су неки литургијску обнову (која нам је насушно била потребна) започели а нису довршили па остао хаос.

Један од највећих узрока опште летаргије у црквеним круговима јесте чињеница да нико не контролише духовни живот кандидата за свештенство. Испаде да је довољно да завршиш школицу и одмах си велики ава. Нико више не јури по св.Гори и Русији преклињајући Господа да пронађе правог духовника, све се своди на благочестиви туризам. О истинском послушању, смиривању, борби да се нађе мир са собом и Богом да не причамо...

Још прије пар деценија је велики свети ава Јосиф Исихаста предлагао да му СПЦ пошаље десеторицу искушеника које ће научити умно-срдачној молитви, па да они касије оснују манастире широм Србије - али наши га нису удостојили ни одговора. Ко ће се тиме бавити кад се не бавимо ни профилима људи који уписују богословију и теолошки факултет, па тако смо дошли у ситуацију да имамо и сатанисте који се за своју мисију усавршавају на нашем факултету не били боље саблажњавали неутврђене људе.

Богословију задњих 20 година уписују полазници од којих 90% још прије уписа размишља само о богатству парохије, заради и колима која ће купити након рукополагања, тако да се сво његово дјелање своди на некакву болесну "јавну коректност" и то искључиво у односима према колегама (који могу да те олају код владике) и на шлихтање Преосвећеном.

Поштене свештенике који исрено воле свој посао и мисионаре дословно прогоне, и то не некакви неокомунусти либерали, ни секташи, него рођене колеге.

Због тога смо дошли до свог овог хаоса.

А доћи пред неког Епископа са овом причом изазива исту реакцију као да покушаш да му продаш најновији број "куле стражаре".

А што се тиче одговорности Епископа и уопште клира за општу учмалост, која за последицу има добар терен за дјеловање секти, па чак и одређена јеретичка и секташка учења у самој Цркви, то је посебна тема. Стално причамо о некаквим "есхатолошким перспективама" потпуно игноришући властите обавезе према народу гладном јасног православног свједочења.

Већ сам рекао - џаба сва прича све докле не видим Епископа да сједи са својим народом, прича, поучава, састрадава, помаже, тјеши и све остало. Изгледа да их већина живи као средњовјековне принцезе у стакленим кулама без додира са сопственим народом. И само због те чињенице ова фртутма око Артемија и има толики замах јер његови (макар и наопако уче) излазе у народ и прикупљају истомишљенике, док звачна Црква, односно њени представници већином гурају главу у пијесак, будући да су навикли да живе по инерцији.

Inače, danas je ljudima problem i "zbunjuje ih" kad se javno ne slažemo sa svačim što monasi kažu ili manastirske štamparije izdaju od pamfleta... kao da to što neki manastir izda automatski predstavlja Reč Božiju...

мајкл   мајкл

„Ко прими на себе грехе света, постаће истински цар света.” Лао Це, пет векова пре Христа

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Artemije jos nije razbojnik  on je sada monah.

E sad ako sam neinformisan prastajte.

Ne bi trebalo nikako unapred pre SPC udariti na brata.

Bolje nam je moliti se za njega ili nemati apsolutno nikakav stav.

P.S. Jel Artemije jos monah?

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Joj brat moj naslov pre naslova ime pre imena i trcanje pred rudu sto bi i stari komunisti razumeli nije bas najbolje.

mir ti od Boga.

po nekima je već 135, ali treba napomeniti da kazne za teolodil nisu zanemarljive.

Петровић Станислава

„А ово је вјечни живот да познају Тебе јединога истинитог Бога кога си послао Исуса Христа“ Јн. (17, 3)

Бог створи прво Адама и Еву, а послије Стеву. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...