Причешће верника други и трећи дан Васкрса, трапавих недеља...?

[Васкрсије]

Послушање је потребно души, а уз молитву, ако Бог да поправљање...

[Јанко]

Прво, приметите да су то старији свештеници, са средњом богословском, који су живели у тешка времена по веру и свештенство. Имали су мало верника, још мање причесника, њима давали опште правило о посту (чувених 6 дана) чији смисао може бити оправдан у време ропства и прогона Цркве (мада је и то упитно). Просто, нашли су се у њима другачијем времену, које са собом носи много добрих ствари ( доступност квалитетних извора сазнања које они сами нису могли имати) али и опасности (недостатак самоиспитивања, губљење покајног расположења срца, причешћивање по навици а не по осећају потребе...).

Ја те старе проте дубоко поштујем, као и њихов страдалнички живот. То што чине из незнања треба опростити, али ако нас то узнемирава - треба покајно промислити: одакле немир у мени? Јер немир не долази споља, споља нам Господ даје (допушта) ситуацију која ће пројавити постојање немира у нама. Просто, ако у миру примимо и послушамо ту је следећа Литургија а Господ нас неће лишити и оставити без благодати Духа Светога ни на овој Литургији.

Искрено, ја се бојим те "узнемирујуће" глади за причешћем. Друго је умилно-покајни вапај срца без узнемиравања ако се не испуни. Али, то се да разлучити само духовним руковођењем, никако "умненијем", тј умовањем...

[Јанко]

А, ево и дилеме више људи са којима сам разговарала:

"Ако присуствујемо Литургији сва три дана Васкра, Божића, Свете Тројице... (а, наравно, трудимо се да живимо хришћанским животом, постимо сваки пост, исповедамо се...), да ли можемо и да се причестимо сва та три дана узастопно или само једном?"

Нема дилеме. Зашто се служи Литургија у те дане, да би се само чредни свештеник причестио??? Свако ко живи на раније описан начин (покајање, исповест, поштовање поста у складу са здравственим стањем, потребама и сопственим могућностима а уз благослов свог исповедника), дакле СВАКО је позван на причешће ("са страхом Божијим, вером и љубављу..."). Ако их савест оптужује да су се у први дан празника огрешили (преједање, опијање, свађе, телесни односи...), онда треба да размисле да ли је такав однос побожност. Може бити да смо одмах на првом кораку почели да робујемо страстима, дакле време је опет за исповест, а свештеник нека вам каже да ли да се причестите. У горе наведеним случајевима ја не бих. Супротно, лепо јести али се не прејести, коју чашу попити али се не опијати, држати човекољубље и Богољубље и причешћивати се у те дане...

[PetarP]

Трулски сабор (5/6 Васељенски)

Правило 66

 

Од светога дана Васкрсења Христа Бога нашега па до нове недјеље, уза сву седмицу морају вјерни да у светим црквама непрестано проводе у псалмима и појању и пјесмама духовним, радујући се у Христу и светкујући, и да слушају читања из божаственог писма и да се наслађују светим тајнама; јер ћемо тим начином заједно са Христом и ми ускрснути и узнијети се. Нека зато никако не буду у споменуте дане ни коњске трке, ни друге каке народне игре.

 

(наслађују светим тајнама- подразумева свакодневно причешћивање. моја примедба)

[kirios1]

Али како мислите да то изведу верни-запослени људи, породични људи, породиље, они који треба да се нађу породиљама, труднице лошијег здравственог стања, болесни везани за постељу и др, тешко покретни инвалиди и можда још неки, а није ни таквих мали број, а и да јесте, треба мислити и о њима и дати поуку и савет јер су и они, неки, чланови Цркве; ја прва бих волела да могу тако, али нисам у манастиру, имам дете, мужа, кућу, породицу, и неке обавезе које проистичу из тога, а монасима је кућа манастир, који им је ту у дворишту а породица други монаси који су такође у том истом дворишту, ја треба паметно да делим време на цркву, породицу, а треба и одморити и одспавати. Лепо је рекао митрополит Амфилохије како је велика врлина расуђивање, И ако сам ја у браку, а телесни односи јесу препрека за причешће неки дан, како онда, нисам монах, и телесни односи су нормална ствар међу супружницима, наравно уз одређено уздржање, а и ту није мали број оних где је један партнер Црквен а други не, како ту мудро и хришћански поступити, учествовати у животу Цркве а чувати и брак као светињу? Има још много практичних питања, са којима се свештеници сигурно сусрећу у свом пастирствовању, и која захтевају одговор. А ти свештеници који ускраћују причешће су сигурно сами тако одрасли и научени и не треба их осуђивати, а постоје и владике, па нека они обављају свој посао управљања између осталог и тим питањима у својој епархији преко монаха и свештеника. Не може све бити исто за безбрачне монахе, безбрачне људе и брачнике. Јесте један циљ, али више путева ка спасењу.

[sanja84]

Pa kod nas može. Ja sam se par puta pričestila na trapavu sedmicu, mada sam postila koji dan pred pričešće. Za Vaskrs i Božić- uglavnom niko ne prilazi čaši- ne znam da li bi dozvolio. Meni je nekako čudno da se pričestim posle krkanluka prethodnog dana. Mada naš sveštenik nije uopšte strog što se tiče tog posta.

[Guest]

Pa kod nas može. Ja sam se par puta pričestila na trapavu sedmicu, mada sam postila koji dan pred pričešće. Za Vaskrs i Božić- uglavnom niko ne prilazi čaši- ne znam da li bi dozvolio. Meni je nekako čudno da se pričestim posle krkanluka prethodnog dana. Mada naš sveštenik nije uopšte strog što se tiče tog posta.

 

Хвала Богу да је тако, мада сматрам да не треба постити ако Црква није благословила. Зашто је онда трапава недеља?

[krusevac]

Приметио сам да баш такве ствари намерно се убацају да се расправљамо без разлога и уносимо неме смутње и немире у ово мало верујућег народа. Једна од основа Православља је послушање, ако ти свештеник није дозволио да се причестиш не ропћи и не трчи одмах да се причестиш на друго место. Ђаво је отпао због гордости јер је хтео је да буде раван Господу, тако и ми сви тумачимо правила Светих отаца како коме одговара. Ако нам владика или свештеник каже нешто што нам не одговара брже боље трчимо код другог док не чујемо оно што нама одговара. Причешћуј се како ти духовник каже и не уздижи себе како више постиш причешћујеш и молиш у односу на друге људе, свако истицање себе у односу на друге је гордост и сујета. Узалудно је све ако немаш љубави према ближњим и када осуђујеш друге. Прво правило приступу Причешћу је опроштај и помирење са свим људима. 

[sanja84]

Pa sad ako postim par dana kad je trapava nedelja valjda nije neki greh. Dosta dugo nisam postila kad je trebalo, neću umreti ako odpostim koji dan. Generalno naš sveštenik je ok. Za vaskršnji post razreši i ulje i ribu. Kaže nam da nismo monasi i razume sve. Bolesne pričešćuje bez pripreme. Minimum minimuma odredi par dana posta pred pričešće van posta (konkretno meni), pa tolko valjda čovek može. To on zna svakog ko je kakav i shodno tome i odredi svakome kako da posti i koliko da posti.

[Агница]

"Светитељи су причешћем хранили свој мученички живот. Ми заваравамо своју посветовњачену духовност и самооправдање угледајући се на њих у учестаности причешћивања, али не и у аутентичности покајања и вере."

 

Ово је итекако истина..(од којих сам прва ја)..главно је покајање..са покајаним је Господ,такав се причешћује Господом стално..

[Марио Токовић]

Као што, хтели не хтели, свакодневно носимо крст, ми драговољно редовно идемо на Литургију, редовно се сабирамо у Цркву, а то значи редовно се и причешћујемо. Јер наш живот је крст, крст који води до Тела што се за нас ломи и Крви која се за нас пролива. Запазите да је глаголски облик „ломи и пролива“ садашње, континуирано време, није ни прошло ни будуће. Јер данас је дан спасења и сваком је дану доста зла свога. Што значи: причести се данас јер сутра није у твојој власти; и ако сада ниси спреман, а већ си натоварен злом, како ћеш бити спреман када прођу још многи дани, недеље или месеци и натоваре ти своје зло. Зар није Христос онај који узе грехе света; зар није Христос онај који растерећује уморне и натоварене; и  није ли Христос онај који једини победи смрт и свеза сатану. И зар заиста мислиш да ћеш без причасног Христа бити ближи Христу на Крсту. Да је то могуће, Христос би прво отишао на Крст, затим умро, васкрсао па тек онда служио Евхаристију. Онда би и наш пут био подвиг који је надређен причешћу и животу. Али наш пут је Евхаристија која је надређена подвигу и животу. Јер ко одваја крст од Евхаристије тај не зна шта чини; и ко одваја Евхаристију од крста не зна шта чини. А и који не види несливеност и нераздељивост Евхаристије и крста не зна шта чини. Јер Логос и сиђе у Тело за овај час: да би уништио смрт те да би ми сабирани Духом у Цркву дочекали час:

„ Са страхом Божијим, вером и љубављу приступите “.

[Фидер]

Приметио сам да баш такве ствари намерно се убацају да се расправљамо без разлога и уносимо неме смутње и немире у ово мало верујућег народа. Једна од основа Православља је послушање, ако ти свештеник није дозволио да се причестиш не ропћи и не трчи одмах да се причестиш на друго место. Ђаво је отпао због гордости јер је хтео је да буде раван Господу, тако и ми сви тумачимо правила Светих отаца како коме одговара. Ако нам владика или свештеник каже нешто што нам не одговара брже боље трчимо код другог док не чујемо оно што нама одговара. Причешћуј се како ти духовник каже и не уздижи себе како више постиш причешћујеш и молиш у односу на друге људе, свако истицање себе у односу на друге је гордост и сујета. Узалудно је све ако немаш љубави према ближњим и када осуђујеш друге. Прво правило приступу Причешћу је опроштај и помирење са свим људима.

 

Овде се брате не пише о непослушању већ нечем сасвим другом. Пише се о неким ''правилима'' да нема причешћивања ако ниси постио на води целу недељу, или пар дана (колико већ налажу та ''правоверна правила'').

Ево пример, ако за први дан Васкрса радим, дежурам цео дан (такав је посао), и не постоји начин да присуствујем литургији већ могу тек сутрадан да се причестим, да ли то значи да први дан Васкрса морам да постим на води?

 

Za Vaskrs i Božić- uglavnom niko ne prilazi čaši- ne znam da li bi dozvolio.

Свештеник вам не би дозволио да се причестите за Васкрс и Божић!?

[Rašo]

Један наш војни свештеник имао је обичај да након изношења пречистих тајни и ријечи "Са страхом Божијим,  вјером и љубављу приступите!", каже и сљедеће: "Ко год вјерује да су ово тијело и крв Христова, нека приступи и причести се!"

 

"Ко год вјерује"

 

Боље недостојан са Христом, него недостојан без ичега, гладан, жедан и сам.

[Anatolij768]

Ја не постим па...не исповедам се...значи нема спасења за мене,јел да...

Послато са 6037K

[Натан]

Ја не постим па...не исповедам се...

Не знаш шта пропушташ. Време је да почнеш. 

 

значи нема спасења за мене,јел да...

Не значи, има спасења за свакога ко тражи, само су нам путеви различити.