Причешће верника други и трећи дан Васкрса, трапавих недеља...?

[Anatolij768]

Ја не постим па...не исповедам се...значи нема спасења за мене,јел да...

Послато са 6037K

[Натан]

Ја не постим па...не исповедам се...

Не знаш шта пропушташ. Време је да почнеш. 

 

значи нема спасења за мене,јел да...

Не значи, има спасења за свакога ко тражи, само су нам путеви различити.   

[kirios1]

Ali, ovde je rec o redovnom pricescivanju, tako da to onda podrazumeva redovno uzdrzanje, ne znam da li ste u braku, nije naravno problem ponekad, ali stalno...Trebalo bi da se pricescujemo svake Liturgije, a kako onda

[kirios1]

Zatim, trudnice ne moraju biti oslobodjene posta, znam nekoliko trudnica koje su redovno postile sve postove, mala deca-negde naisla od 3.-4.god, negde od 7.-e da mogu postiti, ne mora ni putnik da bude oslobodjen posta; za bolesti je post bas blagotvoran...ne znam ko je rekao da svestenici namecu bolesnima post??

[verum est in beer]

Zatim, trudnice ne moraju biti oslobodjene posta, znam nekoliko trudnica koje su redovno postile sve postove, mala deca-negde naisla od 3.-4.god, negde od 7.-e da mogu postiti, ne mora ni putnik da bude oslobodjen posta; za bolesti je post bas blagotvoran...ne znam ko je rekao da svestenici namecu bolesnima post??

Па зашто онда питаш када знаш све одговоре?

 

Ја ти кажем како стоји, а ти почела да вадиш неке изузетке, изузеци увек постоје и не требамо њих гледати, пошто може да буде и на штету, без неког предзнања. Зато сам и рекао да свештеник треба да зна своје парохијане, па ће према њиховом животу да им каже шта и како.

[Драгана Милошевић]

Нећу ништа да коментаришем.

Ваљда је реално да онај ко пости све постове, може да се причести током трапаве седмице. Стопут видела.

Исто тако чула и видела да онај ко се причести у суботу може и сутрадан.

Све зависи од свештеника и оног који пристпа.

 

И опет велим, не смем много да се уплићем и разглабам: ко, кад, колико, како...

[feeble]

Зато сам и рекао да свештеник треба да зна своје парохијане, па ће према њиховом животу да им каже шта и како.

Bas o ovome mislim ovih dana. Cesto se ovo pominje, svestenik zna parohijane, jedna duhovna porodica, zajednica. Koliko je to u praksi tacno, da svestenik poznaje parohijane i da postoji zajednica u parohiji. Pogotovo u vecim gradovima.

[verum est in beer]

Bas o ovome mislim ovih dana. Cesto se ovo pominje, svestenik zna parohijane, jedna duhovna porodica, zajednica. Koliko je to u praksi tacno, da svestenik poznaje parohijane i da postoji zajednica u parohiji. Pogotovo u vecim gradovima.

Па има до свештеника кривице, али и до парохијана, пошто многи из "срамоте", мишљења да знају или нечег трећег, неће да "укључе" свештеника у свој духовни живот. Зато би требао да зна, али није у пракси увек тако. Не треба увек чекати на свештенике, он искрено не зна да чита мисли, зато људи слободно требају да иду код својих свештеника.

[Пг]

Ми у Црној Гори немамо таквих или сличних проблема везаних за причешће. Кад год се служи Литургија, ко год пости све постове може да се причести. Пред свако Причешће свештеник нагласи шта би требало било који вјерник да "испуњава" да би могао да се причести, али се на крају крајева све своди да се причешћује(ш) по соспственој савјести. Што се тиче остали који не посте стално, "потребно" је да посте недељу дана пред Причешће. То је то укратко.

[sanja84]

 

 

Свештеник вам не би дозволио да се причестите за Васкрс и Божић!?

 

Bilo je govora o drugom i trećem danu Vaskrsa i Božića, kad se prethodno ne posti. KOd nas se pričešćivao samo jedan jako bolestan čovek tih dana. NIko drugi nije prišao. Sad kada bi prišao da li bi ga sveštenik  pričestio- ne znam. Kao što rekoh, on za svakog odredi koliko i kako da posti jer nas sve zna. Mislim da nije u redu da se čovek sad "bori za neka prava" čestog pričešćivanja, već mora biti u poslušanju prema svom duhovniku. Poslušanje je iznad svega. Prva zapovest koju je dobio čovek od Boga je da posti. Mora čovek biti poslušan duhovniku. I gledati malo i na druge, ako se u crkvi niko ne pričešćuje svake nedelje...glupo i gordo bi bilo da se sad guraš da se pričestiš. MOje mišljenje.

[Јанко]

Bilo je govora o drugom i trećem danu Vaskrsa i Božića, kad se prethodno ne posti. KOd nas se pričešćivao samo jedan jako bolestan čovek tih dana. NIko drugi nije prišao. Sad kada bi prišao da li bi ga sveštenik  pričestio- ne znam. Kao što rekoh, on za svakog odredi koliko i kako da posti jer nas sve zna. Mislim da nije u redu da se čovek sad "bori za neka prava" čestog pričešćivanja, već mora biti u poslušanju prema svom duhovniku. Poslušanje je iznad svega. Prva zapovest koju je dobio čovek od Boga je da posti. Mora čovek biti poslušan duhovniku. I gledati malo i na druge, ako se u crkvi niko ne pričešćuje svake nedelje...glupo i gordo bi bilo da se sad guraš da se pričestiš. MOje mišljenje.

 

Као што видиш то је до свештеника, канонски разлог за непричешћивање у те дане не постоји (код нас се скоро сви причесте и 2. и 3. дан), једино погрешан начин живљења који свештеник треба да познаје, као што треба да познаје и каноне о потреби причешћивања (види у књизи О потреби непрестаног причешћивања), као и св.Предање.

Слажем се за послушање, Свети говоре да и ако се нисмо причестили по епитимији (а строго гледано ово је нека врста епитимије коју вам даје свештеник због начина живљења, иначе би требало да дозволи да се причестите) ипак не бивамо лишени извесног дејства Благодати, јер смо "окупљени двоје или троје у име Његово" и примамо шта заиштемо, а то је и сједињење у Духу Светом, само тада не кроз Тело и Крв.

Не слажем се да треба гледати на друге да ли се ко причешћује, мада је то психолошки немогуће да не приметиш и да те се не тиче. Пре би требало да будемо тужни што је тако него да се устручавамо због других ако већ имамо благослов да се причестимо.

Мени се десило на Острогу да нису дозволили да се причестим (такво им је тада било правило да непроверене не причешћују, а ја и ћеркица дошли тог јутра са мора на Литургију па да продужимо кући), и ја сам то примио као сасвим нормално, њихов Типик који треба да се поштује. Питао сам за ћерку (тада је имала непуне 4 године) и њу су без проблема причестили... И кући отишли весели, били у светињи, целивали мошти Светог, она се причестила - а то ми је као да сам и ја...

[Dijasporka]

Па зато свештеник треба бити упознат са својим парохијанима, а када их зна и зна које проблеме имају, сходно томе ће им и рећи како да посте и када да се причесте.

Ја нисам заиста чуо, поред свих прича, да је неки свештеник неком болеснику наметао пост иако то може да штети његовом здрављу. Зато и има ко је ослобођен поста, као што су труднице и дојиље, болесни, мала деца...

Сигурно не могу исто да посте они који раде у руднику или на неким тешким пословима и они који џабалебаре.

Ако неко не може без телесних односа макар пред припрему за причест, онда стварно. Треба мало и жртве

Nije stvar samo u potrebi, nego i u zelji, shvatanju tog odricanja... Moj muz je katolik, on nema nikakvu svest o postu (zapravo nedavno je cak i poceo petkom da ne jede meso, ali to je tek pocetak, dosad nije ni za to znao), pritom ima 30 godina, mlad covek, pun snage, koji nema svest o tome da se treba odricati telesnih uzivanja... I sad, zamisli da ja zbog svoje zelje da postim i da se duhovno uzdizem uskratim nesto sto je njemu tako bitno tako dugo (mesec i po dana je strasno dug period za coveka u njegovim godinama, i tesko izdrzi cak i onaj koji sam zeli da se uzdrzava, a kamo li onaj kome je to nametnuto...), zar ne bih bila kriva sto ga prepustam samog sebi, zar ne bi bilo strasno da pustim da on zbog mog posta pocne da prezire i mene i moju veru i post... Nije da nema zrtve s njegove strane, naravno da je ima, ali ipak mislim da moramo jedno drugom izlaziti u susret, pa tako ako se nekad on neceg odrekne zbog mene moram se i ja neceg odreci zbog njega... Brak je cudo.

[Ленка*]

Bilo je govora o drugom i trećem danu Vaskrsa i Božića, kad se prethodno ne posti. KOd nas se pričešćivao samo jedan jako bolestan čovek tih dana. NIko drugi nije prišao. Sad kada bi prišao da li bi ga sveštenik  pričestio- ne znam. Kao što rekoh, on za svakog odredi koliko i kako da posti jer nas sve zna. Mislim da nije u redu da se čovek sad "bori za neka prava" čestog pričešćivanja, već mora biti u poslušanju prema svom duhovniku. Poslušanje je iznad svega. Prva zapovest koju je dobio čovek od Boga je da posti. Mora čovek biti poslušan duhovniku. I gledati malo i na druge, ako se u crkvi niko ne pričešćuje svake nedelje...glupo i gordo bi bilo da se sad guraš da se pričestiš. MOje mišljenje.

 

Разумем шта си хтела да кажеш, али не знам да ли ти разумеш да је Литургија ту да би се људи причестили? Зашто се онда у дане кад се не пости служи Литургија, зашто и тада постоји Причешће? Кога и зашто онда ваш свештеник позове: "Са страхом Божијим, Вером и Љубављу приступите."? То је до свештеника који, из само њему познатих разлога (можда су некада ти разлози и оправдани, не знам, прочитај Јанкову поруку на 3. страни, одговор на моје питање), вама не дозвољава да се причестите. Разлог за непричешћивање у те дане могу само да буду наши греси (опет као пример наводим исту Јанкову поруку ) а никако само то што није пост.

[sanja84]

Jeste sve stoji, razumem ja vas. Kad sam došla u parohiju ja sam se češće pričešćivala. Čovek je ćutao i puštao me je da se pričestim, ali je jako čudan osećaj kad se od cele crkve ti sam pričestiš...Znam druge, žive i čestitijim životom od mene, a ja sam kao nešto dostojnija od njih. Tako da se ja sad držim onoga da ne prođe 40 dana. I skoro sam čula predavanje da je jedan duhovnik rekao, zaboravih koji, da gledamo ipak i druge koliko se drugi pričešćuju da ne odstupamo. Što se tiče te male epitimijice, mislim da je tako sa svima, možda su i duži ti periodi posta za druge, zavisi opet od svakoga. Ali sve u svemu ne bunim se. Volim da se pričestim, i treba da smo jedno sa Gospodom i da bi bilo dobro da se na svakoj liturgiji i pričestimo, za to i služi liturgija, ali ipak...treba i malo imati uvida i u sopstvenu grešnost i nedostojnost.

[Ленка*]

Све ово о чему си писала не доводи се у питање уопште. То се подразумева и то сваки верник треба да зна. Сви ми непрестано треба да се  преиспитујемо, да будемо свесни своје грешности и недостојности и да се кајемо, да будемо свесни којој Светињи прилазимо и, уопште, да се трудимо да живимо хришћанским животом. Негде сам прочитала, не знам ни где ни ко је то рекао па ако не пренесем то како треба не замерите, битна је суштина: "Живи сваки дан као да ћеш сутра да се причестиш." Свако према својим могућностима, околностима... наравно И ја јесте да имам благослов да се причешћујем на свакој Литургији, али то не значи да имам благослов и да целе недеље правим глупости , па онда да станем пред Путир  Их, колико пута се ја нисам причестила управо због тих својих глупости. Сама знам да не треба и не прилазим (а не бих се ни случајно бунила уопште и да ми свештеник каже да због неких својих грехова не треба да се причестим на следећој Литургији или још неко извесно време) Али, код мене је другачија ситуација, скроз. Сви стану у ред за Причешће, а ја останем сама, к`о сироче (Једном сам баш тако остала сама, нисам хтела да приђем због циклуса (јер ми је мој парох давно још то рекао), онда је попадија дошла да ме пита зашто не приђем, ја јој кажем, она ме забезекнуто погледа, позове мужа да изађе из Олтара, каже му о чему се ради, он ме погледа и каже: "Можете да се причестите." )

 

Значи, све ово је јасно, а тема и није о томе, већ о појединим свештеницима који не дозвољавају причешће у дане када није пост (како и пише у наслову и како је објашњено у првој поруци) или, уопште, сматрају да се нико не треба причешћивати више од три, четири пута годишње, уз образложење: "Тако треба", "довољно је"... А да притом сами тако не раде.