Levičarske ideje postavljene su u Novom zavetu

[Juanito]

Кад видиш бре негде нешто добро, треба да мислиш - оћу и ја тако!

 

[Grizzly Adams]

Ne mogu se sloziti sa tobom. Imamo ekonomski sistem koji favorizuje ljude koji su neodgovorni i lenjim,pa odgovorni i radni ne mogu da uspeju.

 

Па јесте, у праву си. Мало сам поједноставио...

[Grizzly Adams]

@@Juan,

 

ОК, тебе је више погодила прича о комшилуку...

[Juanito]

@@Juan,

 

ОК, тебе је више погодила прича о комшилуку...

 

Па да. Лако је теби да будеш успешан кад идеш на базен с плавушом. 

[Ћириличар]

А занимљиво је како људе највише погађа ствар коју сам испричао из зезања, о ауто-сервису који је сређен, уредан, људи љубазни... Не можемо да поднесемо кад ону своју бруку упоредимо са тим. Па нам је лакше да измислимо чак и потпуно бесмислено оправдање (имају добар ауто-сервис због Ирака и Сирије...    ) него да признамо да смо сами одговорни. Да људи могу све да направе ако хоће, ако су вредни и одговорни. И да ми нисмо вредни и одговорни, него нећемо. Неодговорни смо. Лењи. Зато и немамо.

 

И то је суштина целе ове бесмислене расправе - неспремност да се прихвате своји недостаци. Уместо тога ми кренемо да уједамо свакога ко нам на то укаже. Макар и у шали.

Није ни лијеност толики проблем колико је то лош систем и друштвене вриједности, историјске околности, страх од промјене итд. итд. итд. Али полако, док ми млађи зајашимо, можда буде нешто од нас.

 

хештег блато 

[Човек Жоја]

У последњих 10ак год. УСА константно повећава производњу нафте и паралелно смањује њену потрошњу, смањујући дефицит у трговини нафте. Тако, и када би се војна индустрија узела као мотор (у вези са ратовима у том периоду) због пратећих привредних грана, то не би ишло на рачин потрошње нафте као ресурса. Што се тиче гаса, скоро да подмирује потребе своје привреде, дефицит је релативно мали, тако да ни то не пије воду. 

 

http://www.eia.gov/countries/country-data.cfm?fips=US#ng

 

Да не буде забуне, не заступам ништа, само покушавам да направим слику ствари.

[зеленизуб]

Da si dovoljno obrazovan ne bi tvrdio ono sto tvrdis za ekonomiju SAD..

 

Ustvari za oblast o kojoj pricamo nisi uopste obrazovan.... 

К'о што рекох, то је ствар опште културе... додуше на ijekavici, ал' ето.

Мада је довољно бити и писмен па да се схвати колико сте рекреативни у "oblasti o kojoj pricamo".

[зеленизуб]

Што се тиче основне економије, не би се рекло, ал' ајд. Не даш новим информацијама да ти приступе ако побијају твоје становиште. Погрешно је то. Само кажем, нема потребе да се ваде канџе. Ионако, толико од мене. Видим нема вајде, кад неко неће да слуша.

Можда је и проблем што то није лично моје становиште? Не могу ту чак ни да кажем "толико од мене".

[зеленизуб]

Ja sam proverio. Problem je sto ti pricas a nisi proverio. Ili ti rekao Lozanski-lazovski.. ili neki intelektualni akrep tipa komazec..

Где си ти то "proverio"?

Занимљиво је и да за то данас треба издвојити између четири до пет минута.

[зеленизуб]

I kakve to veze ima sa onim sto si ti pricao? Ovo je apsolutna zeman teza...

i to je tebi dokaz da se SAD isplati da ratuje. Jel si ti svestan koliku gresku u razmisljanju pravis?

Значи, и даље ова забава&рекреација? Види овако Малђони, ово, што би се 'но у нас казло, boldovano:

 

...

Индустријски и финансијски центри до 1914. године налазили су се у Британији, Француској и Немачкој. Након рата оне су своје позиције изгубиле, док су САД попуниле настали вакуум. САД су биле не само на страни победника у Првом светском рату, већ и прави добитници овог рата. Европске привреде, Британија и Француска, биле су принуђене да своје ратне издатке финансирају задужујући се код САД. Тако су САД постале светски економски лидер од кога су зависиле европске привреде.

О променама до којих је у светској привреди дошло сведочи и податак да су пре рата САД дуговале европским земљама 4 милијарде долара, док су након рата европске земље дуговале САД чак десет милијарди долара. Америка је постала глобални снабдевач света новцем и индустријским добрима.

Доминацијом Америке на светским тржиштима, дошло је до значајних промена у токовима светске трговине. Британија, која је до тада доминирала, трговала је добрима са остатком света, купујући пре свега храну и сировине. За разлику од ње, САД су у великој мери биле окренуте себи, као велики произвођачи хране, сировина и индустријских производа, оне нису представљале значајнијег увозника, већ напротив - извозника. Европске земље су свој увоз из САД финансирале новцем прикупљеним од ратне одштете које је плаћала Немачка, док је сама Немачка била принуђена да се задужује код САД да би измирила своје обавезе. Током 1920-их било је више од милијарду долара америчких инвестиција у немачку привреду.

Амерички привредни успон који је отпочео током рата наставља се све до Велике економске кризе 1929, уз краткотрајни прекид због економске кризе 1921/22. године. Карактеристика овог полета била је значајна кредитна експанзија, коју је пратила и повећана тражња за капиталом. Кредитна експанзија се односила како на кредитирање само америчке привреде, тако и на пласирање средстава у стране земље. С друге стране океана, као највећи зајмопрималац у овом периоду јавља се Немачка.

...

Док се Америка богатила, европске нације су се бориле са обновом капацитета након Првог светског рата. Током рата, влада САД одобрила је европским савезницима високе зајмове, а средином двадесетих давања су нарочито била усмерена Вајмарској Немачкој. Давање зајмова је постајало све уносније, јер је условљавано куповином америчке робе. И ето двоструке користи и мотива за помало већ неконтролисано кредитирање савезника. Који је био проблем? Врло једноставан. Допуштањем да се откачи спирала кредитирања покренут је процес који ће се као шамар вратити САД. Европа је куповала америчке производе, и само делимично развијала сопствену производњу. Важећи златни стандард учинио је следеће: високи дефицити су морали да се покривају покретањем златног капитала ка америчким финансијским центрима. И све то до једног момента када је дефицит постао толики да се могао покрити једино потпуним преливањем гарантног злата у САД што би сасвим руинирало валуте европских држава. И кредити више нису могли бити отплаћивани. Историчар привреде Џон Хикс описао је однос савезника према отплати позајмица:

„Са њиховог аспекта рат је вођен из заједничког разлога и због заједничког циља, и победа је била есенцијална за безбедност САД колико и за њих саме. САД је у рат ушла са закашњењем, и цену слободе није плaтила људским жртвама и материјалним губицима колико Савезници јесу. Оне су слободу платиле доларима, и сада их желе назад.“

Неколико је узрока ове трапаве алокације капитала између САД и Европе. Најочигледнији је да је рат вођен на европском континенту - што је уништило европску привреду. Фабрике, болнице, и фарме су уништене ратом. Потребно је било времена и новца за њихову обнову, како би поново ушле у циклусе привређивања. Једнако важан разлог је и царинска политика САД. САД су традиционално уводиле увозне царине како би заштитиле домаћу привреду. Царине су достигле рекорд управо током двадесетих година и почетком тридесетих (у складу са тада важећим акционим плановима, неке царине су повећане и за 100% или више ). Последица је била немогућност Европе да прода своје производе на тржишту САД у рентабилним количинама.

...

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0

 

[Месечева]

Дакле, резиме је да овде неки мисле да привреда САД није ни у каквој вези са њеном владом тј. оне функционишу незасебно једна од друге па тако БДП нема никакве везе са привредом, потшо свака држава, разуме се, функционише независно од привреде, посебно САД.

 

Одувек сам се питала ко финансира изборне кандидате у капиталистичкој САД ?

 

Чије интересе презентују политичари у САД?

 

Нису ли и сами конгресмени, као и остали политичари власници којекаквих корпорација?

 

Преферирам партикуларно-свеобухватну анализу, за разлику од неких.

 

Али добро, навикли смо.

[Млађони]

Дакле, резиме је да овде неки мисле да привреда САД није ни у каквој вези са њеном владом тј. оне функционишу незасебно једна од друге па тако БДП нема никакве везе са привредом, потшо свака држава, разуме се, функционише независно од привреде, посебно САД.

 

 

Ne, to neki ne misle, to mnogi znaju. To se zove slobodno trziste. I u sad je zastupljeno u velikoj meri. Vlada SAD ne rukovodi privredom, vlada SAD ne odlucuje ko ce sta i koliko da proizvodi itd.

 

Одувек сам се питала ко финансира изборне кандидате у капиталистичкој САД ?

 

 

.

Donatori, samo ne vidim kakve to veze ima  sa inicijalnom tvrdnjom da se SAD mesa u svoju privredu.

 

Чије интересе презентују политичари у САД?

Нису ли и сами конгресмени, као и остали политичари власници којекаквих корпорација?

 

 

Politicari kao i svi ostali ljudi svud u svetu uglavnom prezentuju svoej interese. Neki kongresmani jesu vlasnici nekih koorporacija, i to nisu vlasnici koorporacija nego delova kooorporacija. Vlasnici akcija. "shareholder" i tu oglavnom naftnih koorporacija ili banaka. Medjtuim, to ne znaci da privreda SAD ima neke velike veze sa vladom. Ima tih par  grana, nafta, bankarstvo i to je to. Sve ostalo je skoro skroz slobodno i nezavisno od vlade SAD.

Na ovom sajtu se mozes uputiti koliko se koja drzava koliko mesa u privredu (generalni skor ) i u kojim sektorima (pojedinacni skor za sektore):http://www.heritage.org/index/

kao sto vidsi SAD je kotirana jako visoko po ekonomskim slobodama. 

 

 

Преферирам партикуларно-свеобухватну анализу, за разлику од неких.

Али добро, навикли смо. 

 

 

Ja vidim da ti preferiras cherrypicking i generalizaciju kao dve omiljene logicke greske. 

[Млађони]

Значи, и даље ова забава&рекреација? Види овако Малђони, ово, што би се 'но у нас казло, boldovano:

 

Znas, vikipediaj vredi kada imas kredibilne reference. Nije svaki clanac na vikipediji vredan paznje. Ako vec resis da se obrazujes preko vikipedije (sto je ok) nauci da razlikujes kukolj od zita.

Prvo, koristi englesku vikipediju a ne srpsku, ona ima adminsitratore koji nadgledaju clanke. Posebno naucne istorijske i slicne clanke.

Drugo gledaj da li je clanak nadgledan od administratora. 

I trece gledaj reference. 

E pa kad to savladas, moze da predjemo na dalju diskusiju. 

[Ћириличар]

Дакле, резиме је да овде неки мисле да привреда САД није ни у каквој вези са њеном владом тј. оне функционишу незасебно једна од друге па тако БДП нема никакве везе са привредом, потшо свака држава, разуме се, функционише независно од привреде, посебно САД.

 

Одувек сам се питала ко финансира изборне кандидате у капиталистичкој САД ?

 

Чије интересе презентују политичари у САД?

 

Нису ли и сами конгресмени, као и остали политичари власници којекаквих корпорација?

 

Преферирам партикуларно-свеобухватну анализу, за разлику од неких.

 

Али добро, навикли смо.

Наравно да и то утиче, али није привреда саздана само од великих компанија које лобирају код политичара. Огроман дио америчке привреде чине мала и средња предузећа која предузимају послове мале вриједности. И они се рачунају, и они су неки фактор, само нису довољно организовани, ни самосвјесни ни ефективни у лобирању за своје интересе као што су то велике компаније.

 

Све је то дио овога о чему причамо. Не изврћи слику о ономе о чему причамо. Ето, чак си отишла и у крајност. Нико овдје није рекао да је привреда САД-а потпуно независна. Ниједна привреда није. У свакој држави су политика и привреда повезани и ко може да извуче неку корист за себе, он ће се потрудити да је извуче. САмо, у неки мсистемима је то лакше, у некима теже, у некима је могуће већу корист добити од политичара, а у некима мању. Дакле, ето

[Deja Vu]

Ne dominira toliko u SAD-u slobodno trziste i cisti kapitalizam. Toga nema nigde u svetu. Ono sto dominira jeste nesto sto je blizu toga, pa tako da SAD nije samo bogata zemlja zbog slobodnijeg trzista, vec i zbog protekcionizma. Svaka zemlja koristi protekcionizam, SAD je tokom 20. veka imala prema Japanu i EU kao najvecim saveznicima. To danas mozemo videti kod ovih sankcija. Recimo Ameri su sada nama nudili (a nude i Evropi) njihov gas dobijen iz uljanih skriljaca koji ce se prevoziti tankerima kao alternativa za ruski ili azerbejdzanski ako se ne varam. A taj gas je barem 10x skuplji nego ruski. Jednostavno je to stvar medjunarodnih odnosa, jer su nekadasnji ratovi danas kanalisani na polju medjunarodne trgovine, pa tako nemate vise nacionalnih sukoba u ogromnim razmenama tj. sukoba velikih sila puskama i tenkovima, vec imate borbe na svetskom trzistu, pa Ameri zezaju Evropu, Evropa zeza Amere, Rusi zezaju Evropi itd. 

 

Ovo sve ne znaci da bi sad trebali da odustanemo od dalje teznje ka sto cistijem kapitalizmu. Isto ne znaci da Grizli ima love zbog americkih ratova i sankcija.