Levičarske ideje postavljene su u Novom zavetu

[зеленизуб]

САД је имала сулуд план да сву своју индустрију, колико год им је то могуће, алоцира у земље трећег света са јефтином радном снагом, а да код себе развија терцијарни сектор и индустрију знања, ослањајући се на такво гледиште, да су ресурси увелико превазиђена ствар и да је технологија најбитнија у данашњем свету

http://www.yugoimport.com/cir/proizvodi/g15-commando-556x45mm-nato-new-a4-upper-receiver
http://www.yugoimport.com/cir/proizvodi/g15-556x45mm-nato-new-a4-upper-receiver 

Скоро и да (не) делује сулудо шта Yugoimport данас производи. И те приче око железаре&гвожђаре... Не знам кол'ко нам је то пријатно, ал' ту битну технологију треба људима рећи отворено.
 

[зеленизуб]

Ти причаш као да САД имају централизовану привреду у којој неко може само да одлучи да алоцира сву индустрију или пак да је врати назад. У стварности је, чини ми се, "мало" другачије...

То и није привреда већ војно-индустријски комплекс, и то тако "у стварности" функционише већ дуго. А холивудска индустрија снова, укључујући ту и Дизниленд, је опет нешто друго.

[RYLAH]

Ти причаш као да САД имају централизовану привреду, попут СФРЈ или СССР, у којој неко може само да одлучи да алоцира сву индустрију или пак да је врати назад. У стварности је, чини ми се, "мало" другачије...

 

У стварности је да су од пре десетак година сви економски мислиоци почели да причају како да индустрију врате из земаља трећег света, да би, од пре пет година, поједини гиганти почели да враћају индустрију, да би круна Епловог новог производног програма био у потпуности произведен у САД. Да ли се то само случајно подудара или не, можемо да дискутујемо, али како не верујем у случајности, верујем да постоји план. На који га начин остварују, да ли кроз субвенције или на други начин, не знам, ал видим да почињу да га остварују.

[Juanito]

У стварности је да су од пре десетак година сви економски мислиоци почели да причају како да индустрију врате из земаља трећег света, да би, од пре пет година, поједини гиганти почели да враћају индустрију, да би круна Епловог новог производног програма био у потпуности произведен у САД. Да ли се то само случајно подудара или не, можемо да дискутујемо, али како не верујем у случајности, верујем да постоји план. На који га начин остварују, да ли кроз субвенције или на други начин, не знам, ал видим да почињу да га остварују.

 

Mac Pro је ти је врло лош "доказ" да "остварују тај план", јер је далеко од тога да буде "круна Apple-овог производног програма". У питању је производ намењен јако малој ниши једног дела такозваних "профи" корисника. Ево најсвежијег извештаја, из првог квартала 2015:

 

 

 

Сви Mac рачунари заједно чине 9% од укупне добити, а Mac Pro је убедљиво најмање продаван од свих њих. Тако да није никакав проблем да се читава потражња подмири из једне фабрике у САД, а ни о цени не морају баш превише да брину, јер они који то купују, отплаћују за један месец или мање. За такав подухват нису потребне никакве субвенције. 

[зеленизуб]

У стварности је да су од пре десетак година сви економски мислиоци почели да причају како да индустрију врате из земаља трећег света

Ја се и не сећам шта су пре десетак година причали ови српски економски мислиоци, тзв. труст мозгова, ал' је чињеница да имамо конкурентан производ на пробирљивом глобалном тржишту и то како нам гвожђарска индустрија ради у три смене. Могуће и да на цену финалног производа, поред багателне цене рада, утичу и трошкови квалитетне сировине који су (били) џабе.

Много смо паметни, а остало је вероватно овај брејнсторминг глобалног села.

[Човек Жоја]

У принципу, бар колико је моје око могло да ухвати, прича се своди на безбедност и сигурност (полиција и социјала) и државу, односно њено место у свему томе. И оба става која су заступљена су тачна. Заправо, са једне стране је прича о максимизирању слобода и минимизирању државе, а са друге успостављање неке равнотеже која на неки начин редукује слободу и укључује мало више државе. Која је варијанта прихватљивија из угла хришћанства тешко је рећи.

 

Ако се крене са становишта антрополошког песимизма онда више државе, за сада, има више смисла. Реалније је по мом мишљењу. Ако би се гледало крајње оптимистички, у поређењу са хришћанским учењем ова либертаријанска варијанта приче има више резона, исправнија је. Мада, не видим зашто реално не би било и исправно.

 

Али, да будем још прецизнији. Рече Риле у неком од постова везано за социјална давања и ризик од социјалних немира нешто што ме подсетило на Великог Инквизитора а то је Нахрани па онда можеш тражити врлину, што чини ми се иде у прилог песимизму ако погледамо савременог човека. Помињало се нешто и око римских путева и разбојника, па ми је усклопу тога нешто пало на памет. Наиме, кад се Римско царство распало Европом су почели да владају Германи који су у односу на романску културу били на нижем нивоу. Папизам је на неки начин преузео улогу Рима у цивилизовању Германа. То би ишло на конто овога што РИЛАХ прича, ако бисмо узели поменути песимизам у обзир. Дакле више контроле. Међутим, тај је период морао да се заврши а завршио се великим открићима, генијалним људима, научницима, једном врстом ослобађања, што мене асоцира, као нека анахрона паралела, на либертаријанце, па ако хоћете и на православно сагледавање слободе. А то ослобађање је дошло некако природно онда када се Европа колико-толико цивилизовала. Значи једно је претходило другом.

 

Е сад, ако бисмо на исти начин посматрали савремени свет, узимајући претхони пасус као пример, где се ми то данас налазимо гледано из угла хришћанства? Гризли једном рече, мало у шали а мало и озбиљно, да му се понекад чини да смо пећински људи са ајфонима  што мени уопште није далеко од истине.

[RYLAH]

Када сам рекао круна, нисам мислио на најпрофитабилнији производ, него на производ којим се највише поносе.

[Deja Vu]

а са друге успостављање неке равнотеже која на неки начин редукује слободу и укључује мало више државе.

 

Zavisi kako vidis tu drugu stranu. Evo ja sam za tu socijalu i slazem se sa RYLAH, ali kao prosirenje libertarijanske minimalne drzave. Dakle da drzava preuzme i tu ulogu, kao zastitnik od bolesti i siromastva. Obrazovanje je druga prica, ne znam sta bih tu napisao, ali mnogi liberali podrzavaju besplatno osnovno pa i srednje obrazovanje.  Nista specijalno i neko verovanje da su sve cari u drzavi. Drzava je po meni nuzno zlo, nista sjajno-bajno. I treba sto vise biti ogranicena, podeljena, da ovi na vlasti ne nadju u tome nista specijalno nego da rade svoj posao. 

 

Kao i ova javna dobra, ali to su tvrdoglavi stavovi nekih koji ne mogu da ukapiraju da se ne moze sve privatno obezbediti i da nisu ljudi toliko skloni saradnji. Lep je antropoloski optimizam, i trebamo biti antropoloski optimisti, treba da verujemo u ljudsku dobrotu kod svakog, da se ophodimo prema drugima sa ljubavlju, ali budimo realni, ljudi su i zla, gresna bica i hriscanstvo nas tome savrseno uci. 

[Grizzly Adams]

Ако узмеш савремену технологију, она је заснована на дампинг цени рада у Кини или у Индији, што је такође један ресурс до ког је требало доћи. И даље су потребне сировине (метал, стакло, силикон, храна за радну снагу, гориво, итд.), а цена рада у тим државама неће још дуго моћи да буде компаративан ресурс, макар према мојој слободној процени.

 

Овако стоји ствар у бројкама - цена рада за iPhone је око $10. Значи, одприлике један радни дан радника Кинеза. Рецимо да се iPhone производи у САД тај трошак био би $100 (оквирно дневна плата радника у фабрици). Значи цена крајњег производа била би $690 уместо $600. Или би Apple мало смањио маргину па би заокружили на $650. Значи, разлика је занемарљива. Бар што се њиховог стандарда тиче.

 

Друга ствар - то опет није аргумент у прилог твоје тезе. Ако је јефрина радна снага тај "ресурс до ког је требало доћи", зашто онда САД нису извршиле инвазију на Кину? Напротив, тај пример управо потврђује мој став - они са њима тргују. То им се више исплати.

 

Иновације и знање у савременој економији јесу ресурси, који су веома битни, али далеко од тога да су једини ресурси. САД је имала сулуд план да сву своју индустрију, колико год им је то могуће, алоцира у земље трећег света са јефтином радном снагом, а да код себе развија терцијарни сектор и индустрију знања, ослањајући се на такво гледиште, да су ресурси увелико превазиђена ствар и да је технологија најбитнија у данашњем свету. Од пре десетак година праве планове да се реиндустријализују јер контају да им таква стратегија није дала превише резултата на домаћем плану. Тачније, дала им је прилично јефтину робу која је дигла стандард њиховим грађанима и дигла профите њиховим фирмама, али по цену да би таквим пословањем дугорочно уништили сопствене потенцијале.

 

Извини брате, али ово је већ превише далеко од реалности... Хуан је већ дао примедбу. САД нису имале никакав "план". Када су се та неразвијена тржишта отворила, фирме су саме кренуле да отварају фабрике тамо где им се највише исплатило. И то је добра ствар за све. Тако капитализам доноси благостање свима. Нико није тим фирмама издао "директиву" шта да раде, то су све приватне фирме. Па није то СССР...

 

Међутим, мени је у целој овој теми далеко интересантнија тема о социјалним давањима, још од почетног поста, јер све време имам утисак да се социјално давање гледа као милостиња и популизам, а заправо је, барем према мом гледишту, једна врло срачуната ствар која постоји откад је света и века у разним облицима, и која служи што мањим потресима како би друштво могло да иде напред, и која је миноран трошак за друштво у односу на корист коју обезбеђује за целокупно друштво, што сам пробао да појасним данас.

 

Мислим да је такво образложење направљено касније да би се свему дало неко прагматично оправдање.

 

Можда су владари у неком тренутку имали потребу да "потплате" одређену групу, али то није стална нити дугорочна потреба. Сукоб "економских класа" није нешто што у слободном друштву нормално постоји, већ је можда негде била последица одређеног историјског тренутка и претходних проблема. Данас социјални програми постоје само да би власт "имала шта да ради", јер у савременом свету постаје све више очигледно да нам "господари" нису превише потребни па они морају себи да измишљају посао. Наравно, своју похлепу и властољубље крију иза нечег "племенитог". "Па ко би се бринуо о сиромашнима да није њих...!?" Или можда треба да их питамо - да ли би уопште било толико сиромашних?

[Млађони]

У стварности је да су од пре десетак година сви економски мислиоци почели да причају како да индустрију врате из земаља трећег света, да би, од пре пет година, поједини гиганти почели да враћају индустрију, да би круна Епловог новог производног програма био у потпуности произведен у САД. Да ли се то само случајно подудара или не, можемо да дискутујемо, али како не верујем у случајности, верујем да постоји план. На који га начин остварују, да ли кроз субвенције или на други начин, не знам, ал видим да почињу да га остварују.

 

 

Kakvi ekonomski mislioci, kakvi bakraci, jedini razlog sto Apple i ostale firme prebacaju u zemlje "Treceg" sveta nije sto postoji neki "plan" da se to radi i da se porobljavaju neki resursi vec jer amerikanci dizu raznorazne minimalne plate i gluposti, kinezi su spremni da raade za manje, Apple se ponasa apsolutno racionalno u toj racunici. 

 

Drugo, ti imas jednu gresku, u premisi  a to je ne shvatas recenicu "resursi su ograniceni". 

Resursi su ograniceni znaci da u datom trenutku (ovo je kljucno) ima manje resursa nego sto treba. 

 

Sto ne znaci da ce i sutra biti isti broj resursa da se nece stvoriti novi. 

 

Ti sa grizlijem i sa svima imas diskusije i neslaganja iz osnovnog razloga sto imas drugacije premise. od kojih vecina nije tacna. 

[Juanito]

Када сам рекао круна, нисам мислио на најпрофитабилнији производ, него на производ којим се највише поносе.

Па ни то није тачно. Поносе се, али не највише. Да видиш нови MacBook и како су на њега поносни. Матична плоча мања него она од RaspberryPi, а остатак батерија и то степенасто дизајнирана тако да испуни сваки милиметар. Цео рачунар 900 грама, аутономија батерије 24 сата. Тим Кук је, онако одокативно, најпоноснији на сат. Углавном, то што Mac Pro производе у САД је доказ ни за шта. Има и гомила других производа тог калибра (у економском смислу), који се праве у САД.

[Ћириличар]

Zavisi kako vidis tu drugu stranu. Evo ja sam za tu socijalu i slazem se sa RYLAH, ali kao prosirenje libertarijanske minimalne drzave. Dakle da drzava preuzme i tu ulogu, kao zastitnik od bolesti i siromastva. Obrazovanje je druga prica, ne znam sta bih tu napisao, ali mnogi liberali podrzavaju besplatno osnovno pa i srednje obrazovanje.  Nista specijalno i neko verovanje da su sve cari u drzavi. Drzava je po meni nuzno zlo, nista sjajno-bajno. I treba sto vise biti ogranicena, podeljena, da ovi na vlasti ne nadju u tome nista specijalno nego da rade svoj posao. 

 

Kao i ova javna dobra, ali to su tvrdoglavi stavovi nekih koji ne mogu da ukapiraju da se ne moze sve privatno obezbediti i da nisu ljudi toliko skloni saradnji. Lep je antropoloski optimizam, i trebamo biti antropoloski optimisti, treba da verujemo u ljudsku dobrotu kod svakog, da se ophodimo prema drugima sa ljubavlju, ali budimo realni, ljudi su i zla, gresna bica i hriscanstvo nas tome savrseno uci. 

Узео си ми ријечи из уста.

 

Само још да додам да поред тога што се држава мора ограничити, потребно је и да грађани те државе буду образовани у погледу тога како њихова држава и њихово тржиште и политички систем функционишу. За успјешну демократију неопходно је да просјечни грађанин има одређени ниво знања о свом друштву и држави. То подразумијева како теоријско тако и практично знање ( ту прије свега спада информисаност и разумијевање ). Може се у недоглед причати о разним моделима демократског уређења државе и друштва, али ниједан неће радити док је демос неупућен и незаинтересован за своје друштво и државу.

[Млађони]

САД је имала сулуд план да сву своју индустрију, колико год им је то могуће, алоцира у земље трећег света са јефтином радном снагом, а да код себе развија терцијарни сектор и индустрију знања, ослањајући се на такво гледиште, да су ресурси увелико превазиђена ствар и да је технологија најбитнија у данашњем свету

 

 

SAD nema nikakav plan... to je posledica poteza koje radi. Kada dizes cene rada i poreze, privrednici beze tamo gde su manji porezi. 

To je skodilo prviredi sad jer joj pada zaposlenost, a donelo dobro privredi kine. Kina ima toliki ekonomski bum da je vec presisala nemacku i Rusiju... 

 

Ako SAD ima stvanro plaan da stvara kini ekonomski bum dok sebi stvara ekonomsku stetu (sto ti tvrdis) onda treba prebiti tog ko stvara takav plan.. 

[kordun]

Овако стоји ствар у бројкама - цена рада за iPhone је око $10. Значи, одприлике један радни дан радника Кинеза. Рецимо да се iPhone производи у САД тај трошак био би $100 (оквирно дневна плата радника у фабрици). Значи цена крајњег производа била би $690 уместо $600. Или би Apple мало смањио маргину па би заокружили на $650. Значи, разлика је занемарљива. Бар што се њиховог стандарда тиче.

kakva ti je to racunica majke ti, razlika mozda jeste zanemariva na pojedinacnom primjerku, ali ako u obzir uzmes 10 miliona telefona   onda dolazis do skoro milijarde dolara, a 10 miliona primjeraka se pusti samo na premijeri novog modela u prodaju, potpuno si zanemario konkurenciju a iPhone si uzeo kao monopolisticki artikal na trzistu, ne ide to tako prosto

[Ћириличар]

 

 

Извини брате, али ово је већ превише далеко од реалности... Хуан је већ дао примедбу. САД нису имале никакав "план". Када су се та неразвијена тржишта отворила, фирме су саме кренуле да отварају фабрике тамо где им се највише исплатило. И то је добра ствар за све. Тако капитализам доноси благостање свима. Нико није тим фирмама издао "директиву" шта да раде, то су све приватне фирме. Па није то СССР...

Заборављаш на интелектуалну елиту. Она поставља најопштије премисе и одреднице, па је ваљда она придонијела у промјени става око тога. То и увиђање реалног стања од стране самих произвођача. Заборављаш да у Америци озбиљни произвођачи обраћају пажњу и на такве ствари. На примјер ,ако велики број људи говори о томе како је боље да се сва индустрија премјести у Њемачку, предсједник неке ауто компаније ће то узети у обзир, испитати, и премјестити своје погоне у Њемачку ако засита испадне да је тако најбоље.