Oтац Томас Хопко (1939-2015)

[Guest - . . .-]

Феноменална беседа о. Томаса Хопка. Кратко и фантастично!

Преузето са сајта

Живим за Есхатон

[Јаков.]

Čiča Toma je ledžend. Njegove knjige su bukvar na PBF-u mada sam čitao komentare nekih svećenika koji su s nipodaštavanjem o njemu govorili, navodno zbog pogrešne teologije koja se primila i na taj način na PBF-u.

Prvi put ga vidim "uživo" i veoma mi se dopada način njegovog obraćanja. Ovo svakako da nije služba nego neko predavanje, ali čiča Toma malo i glumi, i to je super.

Lakše će ljudi da zapamte kada ih nasmeješ nečim ili kad gestikuliraš. Čiča Toma je očigledno sjajan motivator i orator.

[Guest - . . .-]

Bilo bi predivno kada bi neko ovo mogao da prevede na srpski..

celo predavanje.

[Дејан]

[Срђан Ранђеловић]

 

 

Протојереј Тома Хопко, Декан емеритус Православне богословске академије светог Владимира у Њујорку, одликован је високим и ријетко додјељиваним одликовањем Православне цркве у Америци – Златним орденом светог Инокентија. Награду је, у име Светог синода, уручио предстојатељ Православне цркве у Америци, Митрополит Тихон.

 

Одликовање, које је уручено 24. августа 2013, на 50. годишњицу рукоположења о. Томе у свештенички чин, додијељено је за изузетан допринос у служби свештеника, учитеља, декана и писца који је оставио дубок утицај на живот Православне цркве у Америци.

 

 

Митрополит Тихон је, овом приликом, истакао да је награда не само за оно што је о. Тома постигао, већ и за оно што он јесте. Такође, указао је почаст и презвитери Ани Хопко за подршку коју је током година пружала о. Томи. Ана Хопко је ћерка блаженопочившег протојереја Александра Шмемана, једног од најистакнутијих богослова 20. вијека.

 

Прихватајући награду, о. Тома је изразио дубоку захвалност за пружену љубав и пажњу, рекавши да ријечи Псалма, које је свети Инокентије изговорио на самртном одру, сабирају и његова осјећања о сопственом животу: „Господ утврђује кораке свакога човјека и мио му је пут његов. Кад посрне да падне, неће пасти, јер га Господ држи за руку“ (Пс. 36, 23-24).

 

Отац Тома Хопко је од 1968. до 2002. на Академији светог Владимира предавао Догматику, Патрологију и Омилитику, а од 1992. до умировљења 2002. био је и декан ове истакнуте високообразовне богословске установе. Одбор Академије га је почаствовао титулом Декана емеритуса.

 

 

Митрополија црногорско-приморска

 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Schmemann]

На званичном сајту АПЦ 
 

Protopresbyter Thomas Hopko, Dean Emeritus of Saint Vladimir’s Orthodox Theological Seminary, Crestwood, NY, and noted Orthodox Christian priest, theologian, preacher, and speaker, fell asleep in the Lord on the afternoon of March 18, 2015.

Father Thomas was the beloved husband of Matushka Anne [schmemann] Hopko. They were married on June 9, 1963. Together, Father Thomas and Anne are the parents of five children, sixteen grandchildren, and three great-grandchildren.

Thomas John Hopko was born in Endicott, NY, on March 28, 1939, the third child and only son of John J. Hopko and Anna [Zapotocky] Hopko. He was baptized and raised in Saint Mary’s Carpatho-Russian Orthodox Greek Catholic Church and educated in Endicott public schools, graduating from Union-Endicott High School in 1956.

Father Thomas graduated from Fordham University in 1960 with a bachelor’s degree in Russian studies. He graduated with a theological degree from Saint Vladimir’s Orthodox Theological Seminary in 1963, from Duquesne University with a master’s degree in philosophy in 1969, and earned his doctorate degree in theology from Fordham University in 1982.

Ordained to the Holy Priesthood in August 1963, Father Thomas served the following parishes as pastor: Saint John the Baptist Church, Warren, OH (1963–1968); Saint Gregory the Theologian Church, Wappingers Falls, NY (1968–1978); and Saint Nicholas Church, Jamaica Estates, NY (1978–1983). Father Thomas was honored with the clerical rank of Archpriest in 1970 and the rank of Protopresbyter in 1995.

Beginning in 1968, Father Thomas began his long service to Saint Vladimir’s Orthodox Theological Seminary. Over the years, Father Thomas held the following positions: Lecturer in Doctrine and Pastoral Theology, 1968–1972; Assistant Professor of Dogmatic Theology, 1972–1983; Associate Professor of Dogmatic Theology, 1983–1991; Professor of Dogmatic Theology, 1991–1992; Dean, Rector of Three Hierarchs Chapel, and Professor of Dogmatic Theology, 1992–2002.

During his years of priestly ministry, Father Thomas authored numerous books and articles. Most well known of these publications is The Orthodox Faith: An Elementary Handbook on the Orthodox Church. A prolific speaker and preacher, he spoke at conferences, retreats, public lectures, and Church gatherings of all kinds, many of which were recorded. Father Thomas performed countless duties on behalf of the Orthodox Church in America, including representing the Church at intra-Orthodox gatherings and ecumenical meetings.

Upon retirement, Father Thomas and Anne moved to Ellwood City, PA, where they lived near the Orthodox Monastery of the Transfiguration, and Father Thomas began a new ministry: internet-based Orthodox Christian radio talks. Since 2008, Father Thomas had produced well over 400 podcasts for Ancient Faith Radio.

Father Thomas exercised untiring and loving pastoral care on behalf many who sought him out for spiritual guidance. His greatest desire was that every person would respond to these words of Jesus Christ: “Come to me, all who labor and are heavy laden, and I will give you rest” (Matthew 11:28).

Father Thomas is survived by his wife, Matushka Anne, and their five children: Archpriest John Hopko and his wife Macrina, of Terryville, CT; Juliana and husband Gregory Thetford, of Ellwood City, PA; Catherine and husband Raymond Mandell, of Clearfield, PA; Mary and husband Archpriest Nicholas Solak, of East Stroudsburg, PA; and Alexandra and husband Joseph Sedor, of Ellicott City, MD. He is also survived by two sisters, Mary Ann Macko of Endwell, NY, and Barbara McPherson of Sayre, PA and Frostproof, FL. Additionally, Father Thomas is survived by 16 grandchildren and three great-grandchildren, as well as many, many other dear relatives, colleagues, and friends.

Funeral arrangements will be posted as they are received.

Father Thomas’s family wishes to thank all those who ministered to him so lovingly during his long final illness. Special thanks are extended to Mother Christophora, Abbess, and the entire sisterhood of the Orthodox Monastery of the Transfiguration for their constant support and help, Archpriest Michael and Matushka Susanne Senyo; Protodeacon Michael Wusylko, M.D.; and Good Samaritan Hospice.

In lieu of flowers, memorial donations may be given to Saint Vladimir’s Orthodox Theological Seminary, Crestwood, NY; the Orthodox Monastery of the Transfiguration, Ellwood City, PA; Ancient Faith Radio and Good Samaritan Hospice of Concordia, Wexford, PA.

May Father Thomas’ memory be eternal!


Бог да га прими у Царство Своје. Вечан спомен!!!

[Ненад Р.]

Бог да му душу прости !

[Solomon Kane]

Бог да му душу прости!

[Аурор]

 Човек који ме много приближио вери.

 

Бог да му душу прости!

[JESSY]

помени га Господе у Царству Своме.....

[JESSY]

Служење Христу кроз ближњег

У јеванђељу Св. апостола Матеја , Исус Христос је рекао да није дошао да му служе него да служи, и да положи свој живот као откуп за многе. Он је такође рекао да они који нахране гладне, напоје жедне, обуку нагог, удоме бескућног или посјете болесног и оног у затвору, да су то учинили Њему; и да они који не учинише ово милоређе са љубављу,  не показаше љубав према Њему и Богу Његовом Оцу.

Оци Цркве , као што су Свети Јован Златоусти, Василије Велики, Блажени Августин и Симеон нови Богослов истакли су да је ово учење управо Господ Исус Христос дао, на основу кога се темељи наш финални суд,  само зато што Господ жели да преиспитамо наш однос према другима као да је то однос према Њему. Христос нам даје ово учење, јер је Он „сам“ буквално постао гладан, жедан, наг, бескућник, рањен, затворен, и чак распет и умро, потпуно се поистовјећујући са сваким људским бићем, да би сви људи у Њему били спашени.

Христос је био гладан да би нас нахранио Његовим преломљеним тијелом. Он је жедновао, висећи на крсту, да би пили од Његове Крви,  заједно са  „живом водом „ која тече из Њега. Он је био наг – у пећини на рођењу, на столу обрезања, у ријеци на крштењу, на ксрту Његовог распећа, и у гробу на Његовом погребу- да би нас обукао Собом. Он је био бескућник у овом свијету да би нас одвео у кућу Његовог Небескога Оца. Он је био рањен за наше грехе да би нас исцјелио својим ранама. Он је био затворен и погубњен да би нас ослободио од смрти и моћи нечастивога, и да би нам дао слободу и вјечни живот у Господњем Царству које долази.

O. Томас Хопко

 

Апстолско учење

У Новом Завјету у Јаковљевој посланици, учење о вјери, потврђује ово гледиште Христовог Јеванђеља.

Вјера која је чиста и непорочна пред Богом и Оцем јесте ова: посјећивати сироте и удовице у невољи њиховој, и чувати себе неопогањена од свијета. (Јак.1:27)

Ако је брат или сестра болесна-неодевена и у несташици хране, и рече им који од вас: Идите с миром, гријте се, и наситите се, а не дате им што је потребно за тијело, каква је корист? Тако и вјера, ако нема дјела, мртва је сама по себи. (Јак.2.:16-17)

Прво посланица Јована о учење у љубави, говори  исто.

А који има богатства овога свијета, види брата својега у невољи, и затвори срце своје од њега, како онда љубав Божија борави у Њему? Јдечице моја, не љубимо ријечју ни језиком, негодјелом и истином. (1.Јов.3:17-18)

Ми волимо Њега јер Он прво заволи нас. Ако ко рече: љубим Бога, а мрзи брата својега лажа је; јер који не љуби брата својега којега види, како може љубити Бога, којега није видио? И ову заповијест имамо од Њега: који љуби Бога, да љуби и брата својега.(1.Јов 4: 19-21)

Апостол Павле даље истиче да милосрђе без љубави нема профит.

И ако раздам све имање своје,  и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави  немам, ништа ми не користи. (1.Кор.13:3.)

[Mилена КШ]

Upokojio se o.Tomas Hopko danas...

 

https://www.svots.edu/headlines/protopresbyter-thomas-hopko-reposes-lord

[JESSY]

In Honour of Thomas Hopko

 

The news has been circulating for more than a week that the Orthodox presbyter and theologian Thomas Hopko is in his last days. I met him briefly once in 2008 at the Sheptytsky Institute's "Study Days" that summer. It was there, I think, that I first heard his "55 Maxims of the Christian Life." It was there that I came to admire him as a plain-spoken, pull-no-punches type of man who clearly had no patience for obfuscation and nonsense. He was faithful to Orthodoxy and in doing so was unwilling to trim his sails because of political pressure to "make nice" to others. Those traits were on display in his book Speaking The Truth In Love: Education, Mission, And Witness In Contemporary Orthodoxy.

I have not always agreed with Hopko, as I note in my Orthodoxy and the Roman Papacy: Ut Unum Sint and the Prospects of East-West Unity. There I noted that on at least one occasion his spare style and restrained rhetoric seem to have been abandoned in favor of an absurdly inflationary list of things he wanted changed in the Roman Catholic Church. In his talk "Roman Presidency and Christian Unity in our Time," Hopko went on at length about dozens of issues that nobody else on the Orthodox side was writing or worrying about--nobody, that is, who was as intellectually serious as Hopko otherwise is. Moreover, as I argued, Hopko attributed--with enormous irony!--a massive power to the pope that (a) the pope has never had and today does not have; and (b) that the Orthodox would be the first to object to his having in the first place! I wrote off the paper as rather a fluke, and of the more than twenty Orthodox thinkers I reviewed in my book, demonstrated just how sui generis Hopko's list was. We all have bad days and bad ideas sometimes make it into print. This list did not affect my view that Hopko remains a serious and sober thinker.

But Hopko has produced other important books. Friends at Christmas several years ago gave Christ in the Old Testament: Prophecy Illustrated to my sons, and it is a charming and beautifully illustrated book thanks to the artistic talents of Niko Chocheli. 

Several years ago now when I was trying to write a book on the importance of a clearly defined theology of sexual differentiation--the real issue underlying the push for the ordination of women and the recognition of same-sex "marriage"--I found Hopko's edited collection Women and the Priesthood very prescient in his claim that

 Hopko went on to quote an even stronger formulation from (of all people) Luce Irigaray, who wrote that “Sexual difference is one of the major philosophical issues, if not the issue, of our age. … Sexual difference is probably the issue of our time which could be our ‘salvation’ if we thought it through." Such "thinking through" still awaits us, and I hope to finish an article on it perhaps late this summer.

Hopko, in a more focused treatment, returned to some of these issues in his short book Christian Faith and Same Sex Attraction: Eastern Orthodox Reflections.

As he prepares to "shuffle off this mortal coil" and stand before the "awesome tribunal of Christ," we can pray that because of these books and the rest of his life's work, he will hear the "Well done, good and faithful servant! Enter into the joy of your Lord" that we all long to hear on that day.

The question of women and the priesthood is but one important instance of what I perceive to be the most critical issue of our time: the issue of the meaning and purpose of the fact that human nature exists in two consubstantial forms: male and female. This is a new issue for Christians; it has not been treated properly in the past. But it cannot be avoided today.

 

http://easternchristianbooks.blogspot.com/2015/03/in-honour-of-thomas-hopko.html

[JESSY]

ЈЕДАН ПАСТИРСКИ ОСВРТ НА ХОМОСЕКСУАЛНОСТ

Многи хомосексуално опредељени људи тврде да је хришћанска вера водеће правило њиховог живота. Неки од њих држе да је њихова хомосексуална оријентација од Бога, да је добра и да нема ништа лоше нити грешно у њиховом хомосексуалном начину живота.

Овакве особе кажу да Библија (Св. Писмо) и Свето Предање не осуђују хомосексуално понашање, већ да су погрешно протумачени и уопште погрешно примењени на њих, понекад из незнања, а понекад врло свесно, од стране непријатељски расположених људи који мрзе хомосексуалце. Они који овако верују, очигледно желе да се други сложе са њима, и многи данас вредно раде на томе да се њихови погледи на живот прихвате, нарочито од стране сабраће хришћана и црквених великодостојника. Други хомосексуално опредељени хришћани држе да њихово сексуално опредељење није од Бога – осим по промислу, пошто Господњи план спасења неизбежно укључује људску слободу и грех, већ је плод искључиво људске грешке. Док неки од ових људи не желе, или нису способни, да наведу тачне разлоге свог сексуалног осећања, тврдећи при том да та осећања нису добра и да им се не треба препуштати, други, пак, помоћу онога што они сматрају поузданим библијским ставом и тачном психолошком анализом, налазе разлог свог сексуалног опредељења у грешкама и пропустима породичног васпитања, посебно у раном детињству, а некад и пре, који су допринели њиховој сексуалној опредељености. Ови људи сматрају да су призвани од Бога да се боре против својих хомосексуалних тенденција као што су сви људи призвани да се боре против грешних страсти које налазе унутар себе, док раде на зацељивању узрока своје дезоријентације и болести. Они људи који имају овакав приступ, траже подршку и помоћ у својим искушењима од сабраће хришћана, нарочито црквених ауторитета.

ПРАВОСЛАВНИ ПРИСТУП

С обзиром на традиционално православно разумевање Светог Писма Старог и Новог завета како је изражено у црквеном богослужењу, светотајинском животу, канонским одредбама, као и у животима и учењима светитеља, јасно је да православна Црква сматра својим члановима све хришћане, хомосексуалне и хетеросексуалне, који гледају на хомосексуално опредељење као поремећај и болест и који, стога, хомосексуалне радње сматрају грешним и погубним.

Према вековном православном сведочењу, следећи библијски цитати не дозвољавају ниједну другу интерпретацију осим оне која је очигледна:

„Ko би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица… ” (Лев. 20,13).

„Зато (због њиховог одбијања да признају, захвале се и прославе Бога) Бог их предаде у срамне сласти, јер жене њихове природне односе заменише неприродним, а мушкарци њихови оставивши природни однос са женама, распалише се жељом својом један на другога, мушкарци са мушкарцима чинећи срам…” (Рим. 1,26–27).

„Или не знате да неправедници неће наследити Царства Божјега? Не варајте се: ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни рукоблудници, ни мужеложници, ни лакомци, ни лопови, ни пијанице, ни кавгаџије, ни отимачи, Царства Божјега неће наследити. И овакви бејасте неки, него се опрасте и посветисте и оправдасте именом Господа нашег Исуса Христа и Духом Бога нашега“ (1Кор. 6,9–12).

НЕВОЉНИ ГРЕСИ

Према учењу православне Цркве, није сваки грех учињен вољно и намерно, и нису све грешне радње свесна грешка оних који их чине, бар не у почетку. Укратко, грех није увек нешто за шта су сам грешник, или грешница, у потпуности свесно криви. Постоје греси из незнања и из страсти, греси који делају у нашим удовима, као што св. апостол Павле каже, чак и упркос нашој умној и свесној вољи (види Рим. 6–8). То су они греси за које се у молитвама наводи да су учињени не само свесно, већ и несвесно, не само вољно, већ и невољно.

Постоје греси који су невољни, нежељени и неизборни греси који овладавају људима, а нерационалним импулсима, телесним слабостима, емоционалном тежњом и неправилно усмереним жељама, присиљавају их на радње које они сами не желе, а често их презиру и гаде их се – чак и када им се предају. Овакви греси традиционално су познати као греси из страсти. Чињеница да ови греси нису својевољно изабрани, не чини их ништа мање тешким. Грешити значи промашити циљ, бити изван путање, одступити, оскврнавити, погрешити… било да је грех учињен или није учињен свесно, жељено и циљано; и независно од тога да ли је сам починилац слободно и потпуно погрешио.

ИСКУПЉЕНИ ГРЕШНИЦИ

Према православном учењу, хришћани су искупљени грешници. Они су људска бића која су спасена од болести и греха, избављени од ђавола и смрти Божјом благодаћу вером у Христа, силом Светога Духа: „и такви беху неки од вас“ (1Кор. 6,10). Они су крштени у Христа и запечаћени су Духом, е да би живели живот по Богу у Цркви. Они сведоче своју веру тиме што редовно учествују у богослужбеном животу Цркве, у евхаристијској заједници, праћеној редовним исповедањем греха, покајањем и чврстом борбом против сваког вида греха, вољног и невољног, који покушава да уништи њихове животе у овом и у будућем веку.

Хомосексуално опредељени људи су позвани на једну посебно тешку борбу. Његова или њена борба је веома окрутна. Никако је не чини лакшом неразумна, права демонска мржња оних који презиру и исмевају оне који носе овај тешки крст. Не чини је лакшом ни неразумна, подједнако демонска подршка хомосексуалног начина живота од стране његових заблуделих бранилаца и заговорача.

Као и сва искушења, страсти и греси, укључујући и оне дубоко, а често и наизглед неизбрисиво урезане у нашу природу нашим жалосним наслеђем, и хомосексуално опредељење може бити излечено, и хомосексуалне радње могу престати. Богу је све могуће. Када су хомосексуално опредељени мушкарци и жене спремни на борбу, и када су стрпљиво, саосећајно и у искреној љубави подржани од стране својих породица и пријатеља – који се и сами боре против својих искушења и грехова, јер нема човека без борбе на овај или онај начин и нико није без греха осим Бога – Господ јемчи победу на начине само Њему знане. Али победа припада само храбрим душама који признају своје стање, суоче се са увредама, изразе своје љутње, исповеде своје грехе, опросте онима који их вређају и обрате се за помоћ са искреном жељом за излечењем. Сам Христос обећава да подвижници који „претрпе до краја“ на свом „тешком путу који води у живот“, сигурно ће „бити спасени“ (Мат. 7,14; 24,13).

„… Господ јемчи победу на начине само Њему знане“
Протојереј Томас Хопко
почасни декан Академије Светог Владимира у Њујорку

[Schmemann]

Пригодно је а и корисно да погледамо: