Живети слободно

[Grizzly Adams]

Па можемо да разговарамо о томе, не знам коначан одговор... Свака ситуација је јединствена. Што кажеш - сви смо из искуства научили да смо многе ствари одлагали без потребе.

 

Важно је да човек остане "хладне главе", да не реагује емотивно, већ сагледа реалне опције. Често кад сам био неодлучан у ствари нисам био довољно свестан које су могућности и шта која значи. Јер те обузму емоције, разум се замути. То не ваља. Треба се мало "одвојити" од ситуације, посматрати са стране.

 

Може да буде добро дати себи временско ограничење - за један сат морам да донесем одлуку. И онда тако натераш мозак да пронађе решење. Ја вежбам на обичним стварима - кад одем да купим нешто. Сад сам дошао дотле да само прођем кроз радњу, прелетим погледом по стварима и већ сам одабрао. Што наравно г-ђу Адамс излуђује...

 

Ту доста користим "елиминацију". Не гледам одмах шта ми се свиђа, него шта ми се не свиђа. И аутоматски сведем на две-три опције. Функционише доста добро.

[Титаник]

 

 

Значи, сад ако ти се свиђа ово претходно што си прочитао, узми једну дебелу свеску и крени сваког дана изјутра да пишеш. Шта ти је у глави, шта желиш, шта планираш, шта си урадио, шта ћеш данас да радиш итд. Као да имаш састанак сам са собом. Јер људски мозак је као и све на овом свету - ако му се не посвети време и труд он природно иде у стање неуређености. Исто као спаваћа соба, немој да је уређујеш месец дана па види на шта личи.

 

Треба "размишљати о свом размишљању" и да то буде свакодневна активност где анализираш шта ти је у глави.

 

Наш ум је фантастична машина која може да разуме законе Универзума, али има и једну још занимљивију особину - може да анализира сам себе. Што нажалост врло мали број људи ради...

 

Значи, само практично. Једноставно, кратко, поновљиво. Сваки дан.

 

ОДЛИЧНА ТЕМА!!! Гризли

 

Мислим да овде треба бити доста опрезан. Искуствено говорим. Наш ум има ту фантастичну особину самоанализирања. Али цака је у томе што он уме да забразди врло лако и да крене да врти 100 на сат у круг. Таква анализа је "пиши пропало". Ум мора бити у нашој контроли, ма колико то апсурдно сада звучало. Он јесте јак, снажан, има вољу, али као што Гризли рече, ако се не користи, лако се улењи и онда треба бнар дупло напора да се покрене. 

 

Проблем овде може бити слабост тела које ће слати све могуће сигнале да је уморно, да га боле леђа од седења, да је лепо напољу, да ....  

И зато морамо бити јаки, да победимо све те сметње које нам наше сопствено тело баца у "лице".

 

"Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тело слабо. " (Мт. 26,41; Мр. 14,38; Лк. 22,46)

 

 

Надовезао бих се и на претходне. Оно са будућношћу је тако феноменално. Грзли свака част још једном.

[Млађони]

ОДЛИЧНА ТЕМА!!! Гризли

 

Мислим да овде треба бити доста опрезан. Искуствено говорим. Наш ум има ту фантастичну особину самоанализирања. Али цака је у томе што он уме да забразди врло лако и да крене да врти 100 на сат у круг. Таква анализа је "пиши пропало". Ум мора бити у нашој контроли, ма колико то апсурдно сада звучало. Он јесте јак, снажан, има вољу, али као што Гризли рече, ако се не користи, лако се улењи и онда треба бнар дупло напора да се покрене. 

 

 

 

Zato su ti papir i olovka najbolji priajtelji. 

[Титаник]

 

Спорно је само што после немаш права да кукаш како ти није добро - сам си изабрао. Нити да шириш причу да је нешто немогуће - јер ниси ни покушао.

 

 

ОВО ЈЕ ТАКО ТАЧНО! 

 

Најшире примешњен овај принцип је кроз реченицу "You were born that way".      Ево праве теме и тренутка да кажем који је то мој ледени брег (поменут у мом представљању).  те могу сада да поделим ово са вама.

Поменуту реченицу прате још и реченице типа: "There is nothing to change", "you can't change", "noone has ever make it", "accept it, you have to, don't torture yourself".....  Морао сам их написати на енглеском јер долаѕе у тој форми - са запада... 

Тако сам ја годинама игнорисао све те унутрашње пориве, "осећаје" и жеље. И једном преломим да их не треба игнорисати, да је то тако, да ћу се ослободити стега које ми намеће хетеросексуална околина и бити коначно "слободнан". Било је то једног викенда када сам доживе скоро нервни слом и рекао себи, доста је патње и мучења и порицања, ја сам геј. "Хеј ја сам геј", па то и није тешко рећи.  Тада почиње да навире вода у мој "Титаник". Био сам узбуђен због те одлуке, нисам знао како ћу и шта са њом, али ја сам преломио да сам геј и да сам тако срећан.  Стварно је тако изгледало - у почетку.

 

Међутим, убрзо сам схватио да се у мом психичком стању ништа није променило. Поново сам у неком безнађу. Тражим ту љубав а нигде је нема. Па се запитам, па зар сам ја проклет? Ајд није је било док сам био са девојкама, па зар је ни сада нема?  (А све време сам је тражио на погрешном месту). И тако упознајући људе из геј света - морам да нагласим овако јер то је заиста паралелни универзум! - схватио сам да највећи број њих има практично исте проблеме, сличну породичну слику, као под обавезно лош или никакав однос са оцем, ниско самопоуздање, незадовољство, депресија, и огромна жеља да се стално нешто ново дешава. А та жеља је створена како би се надокнадила рупа у којој треба да борави љубав. Не може ту бити љубав, ако вам неко тамо говори о њој а уисто време вам каже да отерате све људе из вашег живота који вас не би прихватили тако. Ја то нисам никада могао да у свом уму прихватим као нормално. 

 

Хомофобија је највећа лаж која постоји. Изузмимо екстреме "Убиј, закољи....". Они у хомофобе сврставају СВЕ оне који се не покоре и подрже АПСОЛУТНО све што би они хтели - ЛГБТ.  Ако нисте знали постоји и аутохомофобија, као стигматизација оних који доводе у питање то да ли је све то ок што раде. Ја сам био тако окарактерисан између осталог.

 

Тражио сам помоћ за свој проблем код психолога разних профила, али све што они могу је да кажу "Научна јавност каже да ту нема шта да се лечи, помоћи ћу ти да прихватиш себе и живиш срећно". Ја кажем нећу то, они опет, ја нећу то, они опет.  Ишао сам и на хипнотерапију - занимљиво искуство, али нема деловање на ово. На крају сам пресекао да се нећу виђати ни са момцима ни са девојкама док не схватим ШТА ЗАПРАВО ЖЕЛИМ... А желео сам да се отарасим свог хомосексуалног идентитета како год. И десило се нешто чудно. СВИ, апсолутно сви ти момци са којима сам био у контакту (највећи проценат су били онлајн "пријатењи" које никада нисам упознао - хвала Богу) су почели да ми се упорно јављају, да ме зову, шаљу поруке... Масовно сам почео да примећујем гејеве по улици, и толико ме је то стање живцирало да сам постао гејомрзац на одређени период. 

 

Лутајући интернетом у жељи да пронађем некога ко је ослободио себе правих стега - хомосексуалности - налетех на један сајт кога води један диван човек (Бог му дао све најбоље), а он ту сведоћи о својој борби и победи уз помоћ Христа и Библије - Бога.  Комшија из хрватске.

Отпочели смо те да их назовем терапеутске сеансе и у почетку су биле баш интензивне. Али како су искушења слабила, а ја јачао духом, проређивали смо разговоре. САада се повремено чујемо. Ја још нисам на крају пута, али сам дааалеко од почетка и могу да чажем и стојим иза тога: све може, али је потребна ОДЛУКА. Када се донесе одлука, све небеске силе се покрену да је остваре, наравно ако је она добра по нас. Је неће нама Бог дати оно што је лоше.

 

И да закључим ову подужу поруку са љубављу. Тражите је прво у себи. Када је нађете ту, биће је свуда, А Библија дефинитивно доноси љубав у нас и отвара пут за све промене. 

 

Прва посланица светог апостола Павла Коринћанима, глава 13

1. Ако језике човјечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи.

2. И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам.

3. И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи.

4. Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се,

5. Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу,

6. Не радује се неправди, а радује се истини,

7. Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи.

8. Љубав никад не престаје, док ће пророштва нестати, језици ће замукнути, знање ће престати.

9. Јер дјелимично знамо, и дјелимично пророкујемо;

10. А када дође савршено, онда ће престати што је дјелимично.

11. Кад бијах дијете, као дијете говорах, као дијете мишљах, као дијете размишљах; а када сам постао човјек, одбацио сам што је дјетињско.

12. Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам дјелимично, а онда ћу познати као што бих познат.

13. А сад остаје вјера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав

 

Питао сам се дуго година шта је то љубав, како да се досегне, а она је заправо скуп добрих мисли како за себе, тако и за друге у једној речи - љубав.

[Тања1]

Јеси ли жртва свог живота?

Да ли би  волео да се развијаш лично? Дакле, почни да учиш преузимати одговорност за своје поступке и осећања, свој живот. Звучи једноставно, али је најтежи задатак који ми људи имамо.

 

Преузети одговорност за свој лични живот значи да сам постајеш покретачка снага за оно што желиш да постигнеш. Или другим речима: постајеш свестан да си у једној или више области свог живота жртва.

 

Презећу одговорност – добро, али како?

Да би искористио свој пуни потенцијал, мораш преузети одговорност за све што радиш. Мораш погледати твом избору у очи, јер увек постоји избор. Најчешће можеш изабрати да делујеш на неколико различитих начина, али такође можеш одабрати да ништа не урадиш. Урадити нешто или радити као и обично, другим речима, такође значи избор.

 

Можеш бирати између 1) свесности и присутности, када правиш изборе и доносиш одлуке – нпр. на послу, када урониш у задатак, разговараш са другима. Или можеш  да изабереш 2) бити присутан физички а ментално одсутан у ономе што радиш.

 

Шта год да изабереш, избор и одговорност су твоји  и степен свести који изабереш у различитим ситуацијама. Дакле, ти си одговоран за оно што ће избор и одлуке донети.

 

Избор & акције

Можеш да покушаш да се дистанцираш или „искључиш“ везе са сопственим изборим – на пример, тврдиш да су други узрок да се осећаш на одређене начине.

 

Можеш одабрати да твоја срећа зависи од других, судбине, игре на срећу, Бога или Буде. Ако те нешто чини несрећним или срећним, можеш изабрати у старту одговорност за своју срећу: „Неко мора да учини нешто! Кад бих победио на лотоу. Ако би се само Тања1 променила, онда бих био много срећнији!“ Можеш изабрати да верујеш да је срећа првенствено у  твојим рукама, тако да не чекаш да те догађаји, личности или случајности усреће. Шта ти можеш да урадиш...?

 

Када препознаш да си ти извор својих одлука и акција, и да си због тога ти одговоран за њих – много је вероватније да ћеш се понашати одговорно.

 

Када се наљутиш, можда ће ти бити најлакше да осудиш (вербално или физички) неког на кога се наљутиш. Када си повређен или разочаран, можда бићеш лоше воље. Када изгубиш стрпљење, можда ћеш возити пребрзо. Када огладниш, можда ћеш се бацити на грицкање чоколаде. Зар мораш деловати на свако осећање и потребу која се јави у теби? Када преузмеш одговорност за своје поступке, неминовно ћеш деловати са више пажње и промишљања а мање импулсивности.

 

Можеш наставити да кривиш и оптужујеш друге који те не третирају правилно, разочарају или те изневере – да проведеш већи део свог живота жалећи себе.

 

Класичан резон када се осећаш несрећно или фрустрирано је мишљење да ће „неко“ или „нешто“ доћи и спасти те или уверити да ће све бити другачије, тако да ће све твоје жеље бити испуњење и сви твоји проблеми нестати. Када преузмеш одговорност за себе, потврђујеш да си ти та покретачка снага у твом животу, и да ниједна друга не ствара и мења за тебе. Једино што можеш да промениш је да промениш себе. И ако ти сам ништа не урадиш у времену, ништа се неће битно променити.

 

Преузимањем одговорности за свој живот, ти си дао другима право да преузму одговорност за свој. Други људи не постоје као средство за твоје цивљеве.

[Драшко]

Ja sam poceo neke - da tako kazem - temeljne promene u svom zivotu pre nekih godinu dana, a kad bolje pogledam, trebalo je da to isto uradim najmanje nekih 5 godina unazad. T

Можда тад ниси сио спреман, можда је морало да се "крчка!"

Извини што улећем Оби...и мене су до скора често мучила питања што нисам раније неке ствари.... итд итд...живот се малтене претворио у то...а онда пре неку ноћ сањам како возим ауто градом а седим "у назад" а гледам у напред преко ретровизора и осећам језив страх да неког или нешто не ударим. И онда поставим себи питање " а зашто гледам уназад" додуше чак сам у сну и седео "уназад" ко у бусу.

Шта је било било је идемо даље, како каже МАркес у књизи коју читам "он је имао вештину да не жури"! 

[Anika]

Једна мудролија за данас - одлучивање.

 

Човек треба да научи да брзо одмери опције и донесе одлуку. Живот не чека, људи не чекају, особе које нам се свиђају не чекају. Некад имаш тридесет секунди да решиш. Најгоре од свега је остати парализован. "Па, овај, не знам... Можда... Сутра...". Нема не знам, можда и сутра. То само значи да немаш храбрости - јер свака "одлука" значи избор између више опција, а не свиђа ти се што неку мораш да одбациш. Значи, оћеш Јелену или Јовану. Чекај до сутра и нећеш добити ни једну. Оћеш један посао или други. Хоћеш да одеш или останеш. Често је важније је да пресечеш и решиш се за нешто, него за шта си се решио. Иде камион према теби, хоћеш лево или десно? Скрећи било где, само пре него што те звекне.

 

То наравно не значи бити брзоплет. Само значи не бити неодлучан. Јер, кажу неки - више ћеш се кајати због онога што ниси урадио него због онога што јеси.

 

Мени није проблем да се одлучим кад је реч о куповини, брзо то решавам. Али кад су друге ствари у питању, еее...

[Н И Н Е]

Јеси ли жртва свог живота?

Да ли би  волео да се развијаш лично? Дакле, почни да учиш преузимати одговорност за своје поступке и осећања, свој живот. Звучи једноставно, али је најтежи задатак који ми људи имамо.

 

Преузети одговорност за свој лични живот значи да сам постајеш покретачка снага за оно што желиш да постигнеш. Или другим речима: постајеш свестан да си у једној или више области свог живота жртва.

 

Презећу одговорност – добро, али како?

Да би искористио свој пуни потенцијал, мораш преузети одговорност за све што радиш. Мораш погледати твом избору у очи, јер увек постоји избор. Најчешће можеш изабрати да делујеш на неколико различитих начина, али такође можеш одабрати да ништа не урадиш. Урадити нешто или радити као и обично, другим речима, такође значи избор.

 

Можеш бирати између 1) свесности и присутности, када правиш изборе и доносиш одлуке – нпр. на послу, када урониш у задатак, разговараш са другима. Или можеш  да изабереш 2) бити присутан физички а ментално одсутан у ономе што радиш.

 

Шта год да изабереш, избор и одговорност су твоји  и степен свести који изабереш у различитим ситуацијама. Дакле, ти си одговоран за оно што ће избор и одлуке донети.

 

Избор & акције

Можеш да покушаш да се дистанцираш или „искључиш“ везе са сопственим изборим – на пример, тврдиш да су други узрок да се осећаш на одређене начине.

 

Можеш одабрати да твоја срећа зависи од других, судбине, игре на срећу, Бога или Буде. Ако те нешто чини несрећним или срећним, можеш изабрати у старту одговорност за своју срећу: „Неко мора да учини нешто! Кад бих победио на лотоу. Ако би се само Тања1 променила, онда бих био много срећнији!“ Можеш изабрати да верујеш да је срећа првенствено у  твојим рукама, тако да не чекаш да те догађаји, личности или случајности усреће. Шта ти можеш да урадиш...?

 

Када препознаш да си ти извор својих одлука и акција, и да си због тога ти одговоран за њих – много је вероватније да ћеш се понашати одговорно.

 

Када се наљутиш, можда ће ти бити најлакше да осудиш (вербално или физички) неког на кога се наљутиш. Када си повређен или разочаран, можда бићеш лоше воље. Када изгубиш стрпљење, можда ћеш возити пребрзо. Када огладниш, можда ћеш се бацити на грицкање чоколаде. Зар мораш деловати на свако осећање и потребу која се јави у теби? Када преузмеш одговорност за своје поступке, неминовно ћеш деловати са више пажње и промишљања а мање импулсивности.

 

Можеш наставити да кривиш и оптужујеш друге који те не третирају правилно, разочарају или те изневере – да проведеш већи део свог живота жалећи себе.

 

Класичан резон када се осећаш несрећно или фрустрирано је мишљење да ће „неко“ или „нешто“ доћи и спасти те или уверити да ће све бити другачије, тако да ће све твоје жеље бити испуњење и сви твоји проблеми нестати. Када преузмеш одговорност за себе, потврђујеш да си ти та покретачка снага у твом животу, и да ниједна друга не ствара и мења за тебе. Једино што можеш да промениш је да промениш себе. И ако ти сам ништа не урадиш у времену, ништа се неће битно променити.

 

Преузимањем одговорности за свој живот, ти си дао другима право да преузму одговорност за свој. Други људи не постоје као средство за твоје цивљеве.

Добар текст. Да ли је можда из неке књиге?

[Grizzly Adams]

@@Титаник,

 

Свака част на храбрости брате. То је пуно већа ствар од овога о чему смо претходно разговарали. Већина нас једва излази на крај са много мањим проблемима... Па се зато и не усуђујемо да коментаришемо велике.

 

У сваком случају из твог коментара видим једну велику поуку за све - добро анализирај себе да сазнаш шта заиста желиш и радуј се. Буди позитиван. Посебно ако верујеш у Христа - шта год да ти се деси, какве год проблеме да имаш, Он је увек ту.

[Титаник]

 

@@Титаник,

 

Свака част на храбрости брате. То је пуно већа ствар од овога о чему смо претходно разговарали. Већина нас једва излази на крај са много мањим проблемима... Па се зато и не усуђујемо да коментаришемо велике.

 

У сваком случају из твог коментара видим једну велику поуку за све - добро анализирај себе да сазнаш шта заиста желиш и радуј се. Буди позитиван. Посебно ако верујеш у Христа - шта год да ти се деси, какве год проблеме да имаш, Он је увек ту.

 

 

Хвала на подршци. Ово ти је јако добар закључак: Он је увек ту! И мада много пута ми нисмо свесни или се правимо луди, не тражимо помоћ и љубав он чека и оног тренутка када устреба, прискаче у помоћ. Али има она:

 

И ја вам кажем: молите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се. Јер свако ко моли добива, и ко тражи налази, и отвориће се оном који куца. Који је то отац међу вама, који ће своме сину, кад заиште хлеб, дати камен? Или ако затражи рибу, хоће ли му уместо рибе дати змију? Или ако заиште јаје, хоће ли му дати скорпију? Кад, дакле, ви као зли људи умете да дајете добре дарове својој деци, колико ће више Отац небески дати Духа Светога онима који га моле.

– Еванђеље по Луки, 11:9-13 (превод Емилијана Чарнића)

 

Значи да само тражи од нас истртајност у тој жељи за бољим и лепшим. А онда се дешавају чуда и отварају се врата где их пре нисте могли замислити. 

Када сам мами својој рекао шта се са мном дешава, зашто сам одсутан, зашто слабим са испитима.. (а све је било јер је овај процес био у највећем повоју тада и црпео ми је сву снагу) мислио сам да ће не знам шта страшно бити, а оно љубав и подршка. 

 

И још једна реченица од многих које су се доказале као тачне у току овог процеса је: "Истина ће вас ослободити - Јован 8:32" .

Када кренете путем искрености и истине, што према себи на првом месту, а после и према другима... То је слобода. Нема улога, нема памћења кога си када слагао и за шта, нема нервозе шта ако неко открије....ако се сазна... Све је далеко лакше. Мислим, овде је то сада везано за мој пример, али је широко примењиво и на све друге сфере живота. Изградити карактер је јако важно и имати своје ЈА како на "папиру" тако и на делу. Ако не могу нешто да помогнем некоме, не могу и готово, нема ту шта да се оправдава некоме те овако је , знаш онако је.. Ако могу, душу ћу ти дати, не тражим ни хвала, али ако нешто не могу, значи да постоји разлог и нема потребе за доказивањем. Све што доказујете некоме, треба да вам сигнализира да нешто не штима вероватно.

 

На примеру мом, ја када сам веровао да сам нашао прави пут, и откривао сестри једној, другој, другу, тамо овамо... каснијом анализом себе из тог периода сам укапирао да заправо ја сам нисам веровао у то што њима причам, а силио сам се да их убедим да ја јесам такав "посебан", а оно сам заправо само желео себе да убедим. ИСТИНА; истина и само истина. Ту је слобода, ту је све почиње и све се завршава. Што би Исус рекао: "Ко има уши да чује, нека чује".

 

А Гризли, то за те мале проблеме... Имаш ти више искуства да ја теби солим памет, али сви велики проблеми су некада били мали. Моји су почели са једном маленом мисли, чак није ни опипљиво. Грудва снега на обронку планине... лавина на крају.  Сваки проблем је проблем, колики год да је и треба га решити. Гомила проблема се решава једино тако што као што си и сам рекао, ако се не варам, рашчланимо их на ситније и нашемо ккључни. Одатле се почиње. Када се он реши, цела та гомила се руши као кула од карата. Онда остаје слобода. 

 

А ово што сам ја рекао овде је један ВЕЛИКИ друштвени проблем. Амери су на пример први отпочели ту сек**алну револуцију, и најзанимљивији детаљ је тај да је чувени др Кинси захваљујући чијим истраживањима је ово данас дошло у овај стадијум, био педофил и једино што је желео је било да докаже да су деца (укључујући и бебе) сексуална бића која могу да доживе оргазме. Он је обучавао педофиле да силују децу (чак и родитељи) и да бележе резултате мерења како би их систематизовао и доказао претходно наведено, а све у циљу да се педофилија скине са листе менталних поремећаја. А први корак је био да се хомосексуалност скине са поменуте листе. Никада није требала да буде скинута. Не треба да буде криминализована, не треба осуђивати хомосексуалце - они не знају за боље. Треба им пружити подршку и прихватити их и показати им оно што је право и добро, и надати се да ће изабрати оно што је добро.

 

Али ово друштво је орјентисано у смеру да се прихвате, подрже и да их убеди да је то једини њихов пут. А НИЈЕ! Ако познајете некога, имате пријатеља, рођака, знате некога, ко зна некога... Немојте их осуђивати и називати именима, довољно је њима тешко самима са собом. А верујте да им није лако, ма колико споља фасада била сјајна и бљештава. Био сам тамо, сада сам овде. Упознао доста људи тог профила. Сви они који кажу да им је супер, нећу рећи лажу, али могу да кажем да се заваравају јер њима у датом тренутку изгледа сјајно и бајно. 

 

Веровали или не Јелена Карлеуша има један стих који то лепо описује: "Хиљаду лица имам ја, ово што видиш маска је, а испод ње умирем, само да други не виде". И ево ко жели може да проанализира Queen - Show must go on.  Фреди је сажето у тој песми описао цео феномен, односно позадину хомосексуалности. 

[Juanito]

Значи не верујем да је и ова тема кренула у смеру хомосексуалности. Овај форум је проклет, зна ли неко бабу што скида мађије?

[Grizzly Adams]

Па ето, Титаник је ударио у ледени брег...

[Juanito]

Иначе, Титаниче, теби свака част за твоје борбе и желим ти сву срећу.

 

Али имам и један савет. Све што си доживео и доживљаваш је твоје лично искуство. Немој да генерализујеш и пројектујеш то на остатак света, остале хомсексуалце и уопште на све оне који не деле твоје погледе на сексуалност. Бићеш потпуно слободан тек кад се ослободиш тог нагона за генерализацијом и осудом. Немој се скривати иза ”друштвених проблема”. Нема ту никаквог друштвеног проблема, свако је индивидуа за себе. Не смеш одступање од твојих моралних идеала да називаш ”друштвеним проблемом”, а нарочито је опасно предлагати разна ”решења”. Многим хомосексуалцима је одлично ту где јесу, немају психолошких проблема и нису део никаквих група. У земљама где се хомосексуалност боље прихвата нема ни толике потребе за издвајањем.

 

Има тога и код хетеросексуалаца. Разочарани у љубав, почињу да сматрају да су мушко-женски односи лоши по себи. То су све замке. Све је у нама.

[Crveni Baron]

 

 

И још једна реченица од многих које су се доказале као тачне у току овог процеса је: "Истина ће вас ослободити - Јован 8:32" .

Када кренете путем искрености и истине, што према себи на првом месту, а после и према другима... То је слобода. Нема улога, нема памћења кога си када слагао и за шта, нема нервозе шта ако неко открије....ако се сазна... Све је далеко лакше. Мислим, овде је то сада везано за мој пример, али је широко примењиво и на све друге сфере живота. Изградити карактер је јако важно и имати своје ЈА како на "папиру" тако и на делу. 

 

 

:bendoff:  :bendoff:  :bendoff:  :bendoff:  :bendoff:  :bendoff:

[Млађони]

 

 

Има тога и код хетеросексуалаца. Разочарани у љубав, почињу да сматрају да су мушко-женски односи лоши по себи. То су све замке. Све је у нама.

 

evo ja npr.. sve su zene nepostene :D hahah