Живети слободно

[Grizzly Adams]

Ево пар савета једног великог мајстора + лепа музика...

 

[Anika]

Гризли, шта си ти тамо остварио од оног што је овде било немогуће?

[Grizzly Adams]

Гризли, шта си ти тамо остварио од оног што је овде било немогуће?

 

Ово није тема о "тамо" и "овамо", требало би да буде независна од тога... Као што рекох мени је веома важно окружење па ми је био циљ да то променим. Могућности су свакако неизмерно веће, пословно и у многим другим стварима. Остварио сам да живим један миран живот, у лепом окружењу где могу да изађем, удахнем чист ваздух и одушевим се сваки дан изнова како је леп овај свет. Да имам времена за ствари које волим, путујем, видим још лепих места...

 

Јасно ми је да можда неки не разумеју зашто ово пишем па се и љуте што "солим памет", али мени је циљ само да некога покренем. Може се, без обзира што је тешко. Нашим људима само треба охрабрење, нада коју су изгубили. Зато желим да покажем, можда мало и испровоцирам реакцију, без обзира што ће се неко наћи "рањен у срцу". Можда га баш то покрене.

[Anika]

Мени тема не смета и значи ми да прочитам о неком другачијем искуству. Свака част ако имаш довољно времена за ствари које волиш и за путовања, јер сам стекла утисак да се ван много више ради, иако је и стандард далеко бољи.

 

Можда није тема о "овде и тамо", али није исто живети у САД и у Србији. Овде је врло тешко приуштити себи разна путовања и упознавања са другим културама.

Ми нисмо толико непокретни, ми смо уморни од празних обећања, од безакоња које влада на сваком кораку, од владавине неморала и некултуре.

[Grizzly Adams]

Наравно да није исто, разлика је небо и земља. Тешко је описати...

 

Али без обзира где се налази, човек мора да нађе снаге да превазиђе умор, разочарење, депресију итд. и да крене напред. То је једина опција у животу. Да се сваки дан дигнеш и бориш.

 

Има једна жена, долази у вежбаоницу код нас, болује од рака. Изгубила је косу од терапије, види се да јој је тешко, али долази сваки дан - хода по оној траци. И увек је ведра, расположена. Некад приметим да јој је тешко па ми вероватно прође сенка туге преко лица, а она се осмехне каже - данас нешто нисам у форми, сутра ће бити боље.

[Juanito]

Мени тема не смета и значи ми да прочитам о неком другачијем искуству. Свака част ако имаш довољно времена за ствари које волиш и за путовања, јер сам стекла утисак да се ван много више ради, иако је и стандард далеко бољи.

Амери раде као луди и слабо узимају одмор, али сам убеђен да се исти ниво продуктивности и просперитета може постићи са краћим радом и бољом организацијом. Они много воле да иду на мишиће и сирову снагу, па се ту помало расипају људски и остали ресурси.

[obi-wan]

Знате како,Гризли,Фло,Барон и слични печалбари...За нас који живимо и засигурно остајемо у овој руинираној држави  званој Србија,сви ти ваши трактати о срећи,напретку,сопственим снагама и другим личним просперитетима,звуче као бајка ,научна фантастика ...

 

У овој земљи си срећан ако си здрав и имаш шта појести,ништа се овде вредно и напредно не цени,политику,економију,медије води најгори олош који постоји,тотални колапс привреде,морално стања нације,криминал, па читате овде сваког дана црну хронику...

 

Ко има жеље воље и могућности,нека пали,ако хоће да оствари Гризлијеве снове...

 

Ne slazem se bas ovde, brate. Sve ovo sto je Grizli napisao sasvim moze da se ostvari i ovde, bas zato sto je kljuc uvek u samom coveku, a ne u okolnostima. Nesto slicno ovome o cemu pricamo i sam prolazim ovih godinu dana unazad...

[obi-wan]

Od previše seksa pod stare dane.

 

Znaci, ladno sam ocekivao ovaj komentar...

[obi-wan]

Амери раде као луди и слабо узимају одмор, али сам убеђен да се исти ниво продуктивности и просперитета може постићи са краћим радом и бољом организацијом. Они много воле да иду на мишиће и сирову снагу, па се ту помало расипају људски и остали ресурси.

 

 

izvor

[Grizzly Adams]

Можда највећа препрека у животу је - одржати мотивацију.

 

Ништа не може да се постигне ако се не ради константно, дуже време, а то значи и да се превазиђу многи тешки дани. Мени је то увек био велики проблем, а верујем и већини људи, посебно са наших простора где у околини баш и нема пуно ствари које уливају радост и добро расположење. Мислим да је најважније прво схватити да све у животу "осцилује". Смењују се годишња доба, дан и ноћ, наше срце "осцилује", плућа такође. Исто тако наш ум "осцилује" - из будног стања у сан итд. Па је нормално да и "расположење" осцилује током времена. Често се деси да се за нешто "запалиш" кренеш пун ентузијазма и после неколико дана, седмица, месеци пукнеш и паднеш у разочарење... Мени се десило хиљаду пута и нисам увек успео да се извучем. Зато што нисам разумео проблем.

 

Проблем у ствари није што ти је опало расположење, проблем је што си очекивао да никада неће да падне. Размисли о томе - потпуно је неразумно очекивати да ћеш се после месец дана осећати исто као првог дана када си почео. Јер шта год да радиш чекају те многи проблеми и (непријатна) изненађења. То је нормално. То је живот. Решење је у томе да планираш и то. Шта год да почнеш, очекуј да ће доћи дан када ће ти све изгледати немогуће, бесмислено, кад ћеш се горко покајати што си уопште почео. Е ту је сада једна велика и тешка ствар - не препустити се осећањима, него вратити корак назад. Сетиш се да си то већ знао. Сетиш се да си планирао тај "неуспех", већ си спреман за њега. То је само један дан, проћи ће. Сутра је нови, а за њим још један новији - када више нећеш бити уморан и нерасположен, већ ћеш се вратити у пуну брзину.

 

Никако не треба "хранити" те негативне емоције, то је највећа грешка. Једноставно их игнориши. Тог дана бићеш веома лоше, веома спор. Нећеш моћи да урадиш пуно. Немој ни да покушаваш. Уради само нешто мало, најмање. Шта је најлакше од свега - али обавезно се покрени за бар тај један милиметар. Можда је то само телефонски позив. Можда само заврши неке послове по кући. Среди собу/канцеларију, обриши прашину, прегледај папире које имаш на столу, избаци шта је вишак. Уради нешто ситно и споредно што си запоставио док си био у "пуној брзини". И пусти талас да прође, немој да се бориш против њега, само чекај да прође - и остаћеш на површини. Онда се истуширај, поједи нешто што волиш, погледај серију или прочитај нешто и одмори се добро за сутра.

[Grizzly Adams]

Сетих се још нешто што сам радио некад - кад сам добро расположен напишем себи "писмо" за дан кад будем лоше расположен и оставим на видљивом месту да лако нађем. Онда кад паднем на ниске гране сетим се па прочитам. Стварно помаже.

 

Мада ће сада неки бити потпуно уверени да сам луд 100%...

[Juanito]

Можда највећа препрека у животу је - одржати мотивацију.

Ништа не може да се постигне ако се не ради константно, дуже време, а то значи и да се превазиђу многи тешки дани. Мени је то увек био велики проблем, а верујем и већини људи, посебно са наших простора где у околини баш и нема пуно ствари које уливају радост и добро расположење. Мислим да је најважније прво схватити да све у животу "осцилује". Смењују се годишња доба, дан и ноћ, наше срце "осцилује", плућа такође. Исто тако наш ум "осцилује" - из будног стања у сан итд. Па је нормално да и "расположење" осцилује током времена. Често се деси да се за нешто "запалиш" кренеш пун ентузијазма и после неколико дана, седмица, месеци пукнеш и паднеш у разочарење... Мени се десило хиљаду пута и нисам увек успео да се извучем. Зато што нисам разумео проблем.

Проблем у ствари није што ти је опало расположење, проблем је што си очекивао да никада неће да падне. Размисли о томе - потпуно је неразумно очекивати да ћеш се после месец дана осећати исто као првог дана када си почео. Јер шта год да радиш чекају те многи проблеми и (непријатна) изненађења. То је нормално. То је живот. Решење је у томе да планираш и то. Шта год да почнеш, очекуј да ће доћи дан када ће ти све изгледати немогуће, бесмислено, кад ћеш се горко покајати што си уопште почео. Е ту је сада једна велика и тешка ствар - не препустити се осећањима, него вратити корак назад. Сетиш се да си то већ знао. Сетиш се да си планирао тај "неуспех", већ си спреман за њега. То је само један дан, проћи ће. Сутра је нови, а за њим још један новији - када више нећеш бити уморан и нерасположен, већ ћеш се вратити у пуну брзину.

Никако не треба "хранити" те негативне емоције, то је највећа грешка. Једностано их игнориши. Тог дана бићеш веома лоше, веома спор. Нећеш моћи да урадиш пуно. Немој ни да покушаваш. Уради само нешто мало, најмање. Шта је најлакше од свега - али обавезно се покрени за бар тај један милиметар. Можда је то само телефонски позив. Можда само заврши неке послове по кући. Среди собу/канцеларију, обриши прашину, прегледај папире које имаш на столу, избаци шта је вишак. Уради нешто ситно и споредно што си запоставио док си био у "пуној брзини". И пусти талас да прође, немој да се бориш против њега, само чекај да прође - и остаћеш на површини. Онда се истуширај, поједи нешто што волиш, погледај серију или прочитај нешто и одмори се добро за сутра.

Велики потпис овде! И печат.

[Juanito]

Сетих се још нешто што сам радио некад - кад сам добро расположен напишем себи "писмо" за дан кад будем лоше расположен и оставим на видљивом месту да лако нађем. Онда кад паднем на ниске гране сетим се па прочитам. Стварно помаже.

Мада ће сада неки бити потпуно уверени да сам луд 100%...

Ниси луд. А сад купи Apple Watch, а ја ћу, за само хх$, да напишем апликацију која ће, на основу откуцаја срца и сличних података, да процени кад си у ауту и да ти одма избаци то писмо.

[Anika]

Гризли, све си ово дивно написао. Немам шта да кажем. Тешко је кад си сам у томе. Што се тиче људи оболелих од канцера, они су велики хероји. Гледала сам у својој непосредној близини кроз шта све они пролазе и заиста су неки невероватни какви су борци, као да добију неку додатну снагу. Након операције, код нас чак не постоји ни психолошка подршка тим људима, а по мени је то основна ствар.

 

Понекад посматрам Кинезе којих има доста у Србији, гледам шта раде и њихова лица. Врло брзо су се прилагодили, раде стално, добро су расположени и не примећујем умор или да се уопште баве неким питањима као ми. Чула сам да се и у западним земљама показују као изузетни радници. Наши људи могу много да науче од њих.

[Anika]

Имам други проблем. Не задовољавам се материјалним стварима, а опет су потребне за неки достојанствен живот. Мене смућује ка чему овај свет иде. Не умем да објасним. Срце ми је са монасима.

 

Гризли, пиши и даље, волимо да читамо. Као да нам се јави брат из иностранства с неким писмом.