Некрштени и Црква

[VaSa110]

Много тога лошег. ''Васпитало'' би га окружење - улица, телевизија, кладионица, школа...

 

Izgleda da se nismo razumeli. Ti misliš na kompletno vaspitanje?

[Deki992]

Zamislite da roditelji vencaju svoje dete kao bebu i kazu: pa neka se razvede ako ne zeli.

Ovo je analogija koja pokazuje suprotno od onih o vaspitanju.

Međutim teoloska rasprava se ne vodi tako tj argumentima; zamisli roditelji da ne vaspitavaju nego ga puste da odluci. Krstenje i vaspitanje su dve razlicite stvari i vi uopste ne shvatate problem krstenja na pravi nacin.

Pa sve zavisi koji je pristup. I za i protiv imaju smisla.

Sa neke duhovne tacke bi se reklo "Za", kao neka dete bude krsteno u smislu "osigurano" a protiv je to da dete onda to nije biralo, svojom slobodnom voljom.

A naravno da ne mkze biti kao vaspitanje u opstem smislu.

[milan.]

"Za", kao neka dete bude krsteno u smislu "osigurano"

 

To da se dete osigura, je pogrešan pristup. Nekako se krštenje posmatra magijski, tj to nije nešto što izvore iz verovanja, i želje da uspostavimo  lični odnos i s Bogom, nego je to nešto što deluje na nas nezavisno od toga dal smo mi hteli i dal znamo šta nam se dešava.

To se više radi jer je roditeljima tako lakše i lepše, a i popovima to više odgovara, a teološki nije opravdano takvo krštenje.

[VaSa110]

Neće biti Znaš kako, ako ti ne daš vaspitanje detetu, nego će ga SIGURNO dati umesto tebe - ulica, sekta...Tako da dok odraste, već mu je neko "nametnuo" i obrazovanje i religiozno opredeljenje, a pošto je dete "tvoje", onda je sasvim legitimno da mu daš ono u šta i sam veruješ - a posle, kad odraste, ako je iskreno vaspittan, neće mu pasti na pamet da menja veru

 

Jel pričamo o vaspitanju ili krštenju? Mene su roditelji vaspitavali bez da su mi nametali bilo kakvu ideologiju. Naravno da postoji opasnost da neko drugi  to uradi umesto njih ali ta opasnost postoji i inače, sem ako dete ne držiš kući i nigde ga ne puštaš. Po mom mišljenju čak je i veća verovatnoća da dete kome se od malena nešto nameće "skrene" ka nečemu drugom (recimo kao bunt). Ja se trudim mojoj deci da predstavim "opcije" bez da namećem neku posebno. Sin mi zna da sam ateista (da ne verujem u Boga) i kao svaki sin bi da me imitira. Izričito mu govorim da je još mali da bi se opredelio i da treba da sačeka da odraste, skupi svoja iskustva i onda formira svoj pogled na svet. Ne znam možda grešim.

[Deki992]

To da se dete osigura, je pogrešan pristup. Nekako se krštenje posmatra magijski, tj to nije nešto što izvore iz verovanja, i želje da uspostavimo lični odnos i s Bogom, nego je to nešto što deluje na nas nezavisno od toga dal smo mi hteli i dal znamo šta nam se dešava.

To se više radi jer je roditeljima tako lakše i lepše, a i popovima to više odgovara, a teološki nije opravdano takvo krštenje.

Ako je tako onda si u pravu.

Oper, ne znam.

Najlepse bi bilo kada bi znali sta ke pravilno a sta ne, al izgleda da se na kraju sve svede na ono "koliko sela, toliko i obicaja"

[milan.]

izgleda da se na kraju sve svede na ono "koliko sela, toliko i obicaja"

 

Da, ovde je ključna reč običaj ili tradicija, a sad da to neko menja nema volje ili snage ili im tako odgovara, ali kad se uči o krštenju, i njegovom smislu, uči se da je to slobodan ulazak u zajednicu s Hristom, da je to prevazilaženje biološkog postojanja i eshatološko rađanje, i td. Nema učenja, krste te rotitelji da te osiguraju. jer tu nema ni slobode, i vere, i zelje da tim da se rodimo za večnost i pođemo hristu u zagrljaj, a hristos zeli da mu svojom voljom dođemo u zagrljaj a ne neko da nas gurne.

[Баба]

Roditelji će deci ponuditi hrišćansko vaspitanje i učiće ih katihizis, a deca će kad malo porastu sama odlučiti dal hoće da se rode ra večni život i uđu u zajednicu s Hristom. Krštenje je ozbiljna stvar, nije to ja ću te krstim, pa ti ćeš kasnije da poveruješ, a ako ne poveruješ, ti nemoj da ideš u crkvu, imaš slobodu. Sloboda se ogleda u tome da neko svesno i voljno uđe u zajednicu s Hristom, da prevaziđe biološko postojanje i uđe u eshatološko.

 

Христова љубав се не даје због разума и броја година, него свима људима, без обзира на године, на свест, и нормалност, добијају је и деца и ретардирани и одрасли људи и старци.

 

А састоји се у томе да човека прими у своје наручје у цркву, дакле да се крсти и одмах прими сву пуноћу благодати.

 

Јер овом логиком аутистични, ретардирани, монголоиди и други не би били никад крштени. Значи због свог тенутног ( овоземаљског ) стања  били би осуђени на пакао, а то није праведно.

[Благовесник]

Meni neki kazu, cak i kolege, veroucitelj a jos nisi krstio dete , trebalo je da je vec krstena. Najbolje je, kao, odmaah posle 40 dana.

Mislim da su takvi iskljucivi stavovi preterani, i uopste nisu na mestu.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Meni neki kazu, cak i kolege, veroucitelj a jos nisi krstio dete , trebalo je da je vec krstena. Najbolje je, kao, odmaah posle 40 dana.

Mislim da su takvi iskljucivi stavovi preterani, i uopste nisu na mestu.

Бељо можда су из љубави.

[Благовесник]

Oni ne znaju da ja to zbog visih ciljeva. I ne vredi im objasnjavati, jer vec imaju iskljuciv stav.

Moje misljenje je da je najbolje na prvi rodjendan, jer sva deca, cak i mnogi odrasli, obelezavaju svoj telesni rodjendan.

Mnogo je prevashodnije imati na umu onaj drugi rodjendan - roditi se za jedan novi, cistiji zivot, zivot sa Bogom u Hristu.

Krstenje je rodjendan duse. Zato kada bude slavila telesni rodjendan, setice se i duhovnog, kada je prineta u narucje Dobrog pastira,

kod koga ce i ostati ako se ne odrekne obecanja datog od kuma u njeno ime - da ce biti prava hriscanka (Amin).

[Volim_Sina_Bozjeg]

Веома надахнуто   (нисам ни сумњао)

[Ana B.]

Šta ako je neko nekršten umro, a želimo njegovo spasenje?

[Давид]

пре 39 минута, Ana B. рече

Šta ako je neko nekršten umro, a želimo njegovo spasenje?

Онако, на прву чега сам се сетио јесте визија страшног суда преподобног Григорија. Наводим одломак који мислим да може донекле одговорити на ово питање (не потпуно) и линк до остатка текста.

После ових, одвоји Господ са леве стране и оне који су били духовно слепи и који нису живели по вољи Божјој. На њима није било никаквог зла, били су скоро као праведници. И погледа Господ на њих, и не разгњеви се, него се разгњеви на родитеље њихове, зато што их нису просветили светим хришћанским крштењем. И рече Господ да им се да последње место на западу, и да наследе неки мали део вечнога живота, без гледања лица Божјег. А они завикаше: Владико и Господе, благословен си Ти и благ, и милостива срца. Ти си Господар од живота и од смрти, узео си нас превремено из земаљскога живота, по некаквим чудним тајнама твојим. Но за једно Те молимо, опомени нас се, Господе! И Господ им дарова мало свога дара и добитка. То су била деца хришћанских родитеља која не понеше светога крштења. А сва беху једнакога раста.

https://svetosavlje.org/vizija-prepodobnog-grigorija-o-strasnom-sudu/

[Давид]

Иначе, негде сам налетео на такву мисао па је и практикујем, а то је да се прва свећа која се прислужује у цркви буде намењена нашим непријатељима, онима који нам зло мисле, с којима смо у свађи, неће да нам опросте ако смо се огрешили о њих и тражимо опроштај. Навика је лепа, јер сваки пут подсећа нас и на непријатеље наше на које бисмо требали да мислимо. Искрено, нисам до сада размишљао о томе да ли су ти моји непријатељи за које прислужујем свећу и молитву крштени или не.