Не може бити мучеништва ван Православне Цркве

[Zoran Đurović]

Оче Зоране, ко је одговоран за тај политички раскол? Озбиљно питам.

О разним факторима који су утицали на то има у новоизашлој књизи: Ив Конгар, Девет векова касније, коју је моја маленкост превела. Један увод на: http://stanjestvari.com/2013/12/14/%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D1%92%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%B8%D0%B2-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%B0%D1%80-%D0%BF%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-unam-sanc/

Византија после Јустинијана практично није могла да штити Запад. Папе су подршку нашле у Каролинзима; онда је дошло питање Бугара и Илирика, тако да је враг однео шалу. Кривице су биле обостране. Сада, на чијој страни више, питање је небитно. Све се зацементирало са крсташким ратовима. Као код нас са НДХ. Избавити се из ове ђаволске клопке није једноставно. Одмах се дигну "праведници". Њима црквени мир и укидање скандала није на срцу. Данас ми имамо практично само један проблем: питање улоге папе у универзалној цркви. У сваком случају не би то било по западном моделу. Видети: http://stanjestvari.com/2015/01/23/%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D0%B1%D0%BE%D0%B7%D0%B5-%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%BE-%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BA/ 

[Zoran Đurović]

Ovo me zbunilo. Ili nisam lepo razumeo?? 

Када би било св. објекат, ствар, онда би било хулно да се "баци", тј. да Јуди. Зашто светињу свињи? Но, причешће је релацијско. Светост је догађај у коме се срећу верник и Оваплоћени и Васкрсли. Оно "функционише" као свето само у релацији. Не може миш да се посвети. Не можеш ни тог миша да поједеш као причешће. Призивамо благослов, Духа да дође "на нас и на ове предложене дарове". У томе имамо преображај и конституисање св. Тела.  

[Deki992]

Када би било св. објекат, ствар, онда би било хулно да се "баци", тј. да Јуди. Зашто светињу свињи? Но, причешће је релацијско. Светост је догађај у коме се срећу верник и Оваплоћени и Васкрсли. Оно "функционише" као свето само у релацији. Не може миш да се посвети. Не можеш ни тог миша да поједеш као причешће. Призивамо благослов, Духа да дође "на нас и на ове предложене дарове". У томе имамо преображај и конституисање св. Тела.

"Jos verujem da je ovo samo precisto telo tvoje i ovo casna krv tvoja..."

Ne znam, nisam pametan.

[Zoran Đurović]

Фантастичног Бјанкија можете наћи на Стању ствари. У претраживачу: Старешина манастира Бозе Енцо Бијанки: Хришћанин мора да буде екумениста.

Лако га је онда наћи.

Папа га је скоро узео за саветника по екуменским питањима. Енцо Бјанки је једна од најдуховнијих особа које сам имао приклике да слушам, православан и просвећен као наш Серафим Силуанов. Могао бих га упоредити и са покојним Лазаром Пиперским, мада је Лазар био слабо теолошки образован. Овде о њему: http://it.wikipedia.org/wiki/Enzo_Bianchi. 

 

[Zoran Đurović]

"Jos verujem da je ovo samo precisto telo tvoje i ovo casna krv tvoja..."

Ne znam, nisam pametan.

Под видом. Некако конкретизовати. Тело Христово сачињавају сви од памтивека спашени и који ће се спасити. Конкретизовану форму имамо под видом хлеба и вина. Нама треба. Могла је бити и нека друга. Вероватно је евхаристија свршавана у раној цркви и са рибама. Због тога каснији канони забрањују употребу нечег другога осим хлеба, вина и воде. Но, само кроз препознавање тих елемената са наше стране, они бивају свети. Не станује светост у њима. Али станује када у Духу исповедимо да је то свето Тело. Том вером можемо да схватимо када Исус вели: Узмите, једите, ово је тело моје... Како је он у свом телу, а онда и за хлеб то исто вели?

Овде се помену и крштење у крви. Форма је изостала, суштина није. Кроз веру је тај постао члан Тела. И њега једемо кроз причешће. Не једемо се као канибали него изражавамо веру у јединство, припадање Васкрслом Исусу. Ту имамо и оно: причестио си се са бабом Икачом, јер је владика убацио честице у путир. Да, причестио си се са бабом Икачом макар јео чисти Агнец. У њему је и она. Но, нису ствари. Само кроз веру учествујеш у Телу. Због тога Павле вели да неки не разликују Тело од обичног хлеба. И тако себи на суд једу и пију.

Због ових теолошких разлога је до бола смешан модерни мит о св. Гралу. Он говори о светом објекту. Међутим, то је све далеко православном поимању ствари.      

[Deki992]

Под видом. Некако конкретизовати. Тело Христово сачињавају сви од памтивека спашени и који ће се спасити. Конкретизовану форму имамо под видом хлеба и вина. Нама треба. Могла је бити и нека друга. Вероватно је евхаристија свршавана у раној цркви и са рибама. Због тога каснији канони забрањују употребу нечег другога осим хлеба, вина и воде. Но, само кроз препознавање тих елемената са наше стране, они бивају свети. Не станује светост у њима. Али станује када у Духу исповедимо да је то свето Тело. Том вером можемо да схватимо када Исус вели: Узмите, једите, ово је тело моје... Како је он у свом телу, а онда и за хлеб то исто вели?

Овде се помену и крштење у крви. Форма је изостала, суштина није. Кроз веру је тај постао члан Тела. И њега једемо кроз причешће. Не једемо се као канибали него изражавамо веру у јединство, припадање Васкрслом Исусу. Ту имамо и оно: причестио си се са бабом Икачом, јер је владика убацио честице у путир. Да, причестио си се са бабом Икачом макар јео чисти Агнец. У њему је и она. Но, нису ствари. Само кроз веру учествујеш у Телу. Због тога Павле вели да неки не разликују Тело од обичног хлеба. И тако себи на суд једу и пију.

Због ових теолошких разлога је до бола смешан модерни мит о св. Гралу. Он говори о светом објекту. Међутим, то је све далеко православном поимању ствари.

Aha. Znaci, ako sam dobro razumeo, onome koji ne veruje a uzima, to i dalje ostaje samo hleb i vino i nista vise.

Onome koji veruje, to je "posrednik" za sjedinjavanje sa Gospodom. Znaci, sve je u veri.

Hvala na odgovoru.

[Благовесник]

Protestanti luterani nakon smrti Lutera su zapisali u svojoj veroispovesti da je Hristos prisutan tako - pod vidom.   I to se shvata upravo da je realna prisutnost aktuelna samo u vreme evharistijskog susreta i slavlja. Govori se protiv objektivnosti Svetog Pricesca.

Pojasnite jos da neko ne poveze vase glediste sa protestanskim shvatanjem pricesca.

[zlaja]

Но, причешће је релацијско. Светост је догађај у коме се срећу верник и Оваплоћени и Васкрсли. Оно "функционише" као свето само у релацији. 

 

I Bog je "relacijski" . Bog Avramov, Isakov i Jakovljev.

[Н И Н Е]

Под видом. Некако конкретизовати. Тело Христово сачињавају сви од памтивека спашени и који ће се спасити. Конкретизовану форму имамо под видом хлеба и вина. Нама треба. Могла је бити и нека друга. Вероватно је евхаристија свршавана у раној цркви и са рибама. Због тога каснији канони забрањују употребу нечег другога осим хлеба, вина и воде. Но, само кроз препознавање тих елемената са наше стране, они бивају свети. Не станује светост у њима. Али станује када у Духу исповедимо да је то свето Тело. Том вером можемо да схватимо када Исус вели: Узмите, једите, ово је тело моје... Како је он у свом телу, а онда и за хлеб то исто вели? Овде се помену и крштење у крви. Форма је изостала, суштина није. Кроз веру је тај постао члан Тела. И њега једемо кроз причешће. Не једемо се као канибали него изражавамо веру у јединство, припадање Васкрслом Исусу. Ту имамо и оно: причестио си се са бабом Икачом, јер је владика убацио честице у путир. Да, причестио си се са бабом Икачом макар јео чисти Агнец. У њему је и она. Но, нису ствари. Само кроз веру учествујеш у Телу. Због тога Павле вели да неки не разликују Тело од обичног хлеба. И тако себи на суд једу и пију. Због ових теолошких разлога је до бола смешан модерни мит о св. Гралу. Он говори о светом објекту. Међутим, то је све далеко православном поимању ствари.      

 

Ово је јако занимљиво, можда треба одвојити у посебну тему. Да ли је причешће свето само по себи или је то индивидуално? Шта значи "под видом"? Да ли је хлеб само илузија или је то и даље хлеб?

[Благовесник]

To je jedan od glavnih problema, ako ne i najglavniji, u ekumenskom dijalogu sa protestantomislećim Evangelicima, Kalvinistima, Anglikancima... (protestanska tumacenja po tom pitanju u raznim nijansama iste boje). 

[Zoran Đurović]

Морам да вас оставим. Тема је занимљива, али морам да сликам...  

[Zoran Đurović]

Почели и зилоти да хвале авву Зорана!:

 

„...једном приликом рекао сам да није крив свештеник Ђуровић, него да су криви они који наше питомце теологије шаљу у неправославне средине на постдипломске студије. Да тамо расправославе и оно мало Православља које су добили на БФ. То сада опет овде понављам.

Да се ја питам, ја бих их послао на Атон, да проведу једно годину дана. Управо оно о чему је митрополит Антоније писао када је говроио о реформи црквеног школства у борби против латинске теологије. Да се и са њима деси еп. Николај Велимиривић, да се исцеле од схоластике и остале еклисиологије папизма и протестантизма и виде епифанију Ортодоксије. Дај Боже да се и њему деси битољски Јован Максимовић, као вл. Николају, да га оправослави и суштински врати Цркви којој јуридички формално припада.

Није отац Зоран крив него његови ментори у школском систему СПЦ. Јер је човек поштен, неискварен,верује у оно што је видео и научио, у односу на многе друге ствари које није видео нити научио. Ја се дивим његовој одлучности да се успротиви нашем свакодневном црквеном стереотипу не бојећи се "система" и претњи из њега. Кад би то још радио оправослављен у овом дефициту таквих људи, са том харизмом и енегијом, где би нама био крај? Увек када нешто прочитам што напише, само се помиолим за њега, јер је он изгубљен велики капацитет. Тај би тако сведочио о Цркви. Али оној правоверујућој и Једној, која нема ништа са римокатоличком.

оЉуба“

[Zoran Đurović]

Е, да, хвала о. Љуби што ме се молитвено сећа...

[SHADOWS OF THE LIGHT]

 

Ово је јако занимљиво, можда треба одвојити у посебну тему. Да ли је причешће свето само по себи или је то индивидуално? Шта значи "под видом"? Да ли је хлеб само илузија или је то и даље хлеб?

 

Pa iz napisanog se da zakljuciti da je to individualno.Stvar licnog odnosa,vere prema pricescu.Ako verujes da je to sveto onda ono za tebe to i postaje.Bez vere to su samo obican hleb i vino.

[milan.]

Pa iz napisanog se da zakljuciti da je to individualno.Stvar licnog odnosa,vere prema pricescu.Ako verujes da je to sveto onda ono za tebe to i postaje.Bez vere to su samo obican hleb i vino.

 

A što onda pričešćuju decu od godinu dana, koja niti veruju, niti imaju pojma šta im se dešava, okreću glavu, a mame i popovi im nekako ubace u usta? jel to onda ima smisla?