Jump to content

Не може бити мучеништва ван Православне Цркве


Препоручена порука

За нас који смо већ у Цркви крштени и пробали из Чаше Бесмртнога - пута ван Цркве нема: јер који изађе на њиву Господњу и стави руку на плуг да оре па се почне освртати...

Други је суд над онима који нису окусили...

Зато, Ђорђе, нема ни мени ни теби пута ка Христу ван Цркве. Али то не значи да Христос није оставио и странпутице које остале ван Цркве могу довести до њега.

Да резимирам: речи да нема спасења ван Цркве јесу да без Христа нема спасења. Нама је пут јасно трасиран, осталима...

"Христос васкрсе, радости моја!"

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Treći problem jeste njihovo ispovedanje Hrista pre smrti. Ono samo po sebi ne mora značiti ništa, jer Gospod gleda na srce čovekovo. Da li je njihovo zazivanje Hrista bilo uslovljeno verom u Njega, ili strahom? Ako strahom, da li se može reći da su bili u ljubavi i slobodnoj volji? Ako nisu, da li je to ispovedanje slobodno, i izraz stanja njihove duše?

 

:krstix:  :krstix:  :krstix:  :krstix:  :krstix:  :krstix:  :krstix:  :krstix:  :krstix:  :krstix:

 

Какав је теби хаос у глави када си нашао ово да преиспитујеш!!!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

За нас који смо већ у Цркви крштени и пробали из Чаше Бесмртнога - пута ван Цркве нема: јер који изађе на њиву Господњу и стави руку на плуг да оре па се почне освртати...

Други је суд над онима који нису окусили...

Зато, Ђорђе, нема ни мени ни теби пута ка Христу ван Цркве. Али то не значи да Христос није оставио и странпутице које остале ван Цркве могу довести до њега.

Да резимирам: речи да нема спасења ван Цркве јесу да без Христа нема спасења. Нама је пут јасно трасиран, осталима...

 

Онда би значило да за нас важе једна правила игре, а за остале друга правила. Свима је пут јасно трасиран, како нама, тако и њима. Христос је исти и нама и њима. Ако они имају Христа, хајдемо код њих, и нека они дођу код нас. Значи ли то да ми грешимо што не допуштамо свима да се са нама причешћују?

 

То није моја вера. Јер бих онда оправдао и артемијевце, и акакијевце, ... И од тих артемијеваца и акакијеваца ће временом израсти оно што су данас РКЦ, и бројне протестантске заједнице. Заједнице са којим делимо део предања, само са њима већи део, него са осталима који су раније отпали. Али не делимо Чашу спасења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да ли ће се артемијевац спасити? Артемијевац дође у цркву, има проблем, наиђе на свештеника који је материјалиста, неверник, техничар. Таквих има доста, који познају речи, али не осећају, и не живе то што причају. И разочара се, и оде код артемијеваца, где наиђе на људе који истински верују у оно шта причају. Ту се позиционира, причешћује и живи јеванђелски живот. Да ли ће се такав артемијевац спасити?

 

Ја верујем да неће, као ни остали који нису у Цркви. Наравно да бих волео да се спаси, али није то оно што нас учи предање и јеванђеље.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ти изгледа ниси причитао мој пост. Прочитај опет. Ти тамо нема шта да тражиш, онда си као онај који се осврће. Али они имају могућности, само Христу знане...

"Христос васкрсе, радости моја!"

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Slazem se da nije do coveka  da odredjuje ko se  moze  spasiti  a ko  ne,  ali  ovde  neki  pricaju  kao da nisu  pravoslavci. To da nije bitno  koje si religije  vec kakav si  covek  je  vise ateisticki  stav.

Izvinite  molim vas  svi koji  tako mislite, ali  moram  da  vas  podsetim da je  Isus  Hristos i prema radjenim anketama     najpoznatija  licnost covecanstva. Bog  je  nama ljudima  dao  pamet  da rasudjujemo, i upoznao  nas je sa svojom naukom. E sad da li cemo   mi  ici za  njim  ili za prorokom  Muhamedom  je samo  nasa  stvar.  Sudanka  Marijem  Jahja Ibrahim   trenutno  hrani  svoje dete  i iscekuje  smrtnu  kaznu vesanjem  na koju je osudjena  samo  jer se  odrekla  islama  radi hriscanstva. Mogu  li se ona  i njeni  sugradjani  koji je  osudjuju  naci na  istom mestu  posle smrti ? A pazite  svi su  iste zemlje...... Sa  druge strane  imamo  i mnogo  ljudi  rodjenih  u  pravoslavnoj  zemlji  a  opet  su ateisti.  Znaci mesto rodjena  moze biti  otezavajuca  okolnost, ali  ne moze  to  biti  opravdanje  ili  izgovor za to sto ne pripadaju pravoj crkvi

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да ли ће се артемијевац спасити? Артемијевац дође у цркву, има проблем, наиђе на свештеника који је материјалиста, неверник, техничар. Таквих има доста, који познају речи, али не осећају, и не живе то што причају. И разочара се, и оде код артемијеваца, где наиђе на људе који истински верују у оно шта причају. Ту се позиционира, причешћује и живи јеванђелски живот. Да ли ће се такав артемијевац спасити?

Ја верујем да неће, као ни остали који нису у Цркви. Наравно да бих волео да се спаси, али није то оно што нас учи предање и јеванђеље.

Ти си их онда већ осудио и пре Цркве. Читај историју Цркве, поготово време првих Сабора. Колико је ту било разлика и подвајања, пролазиле су и деценије у недоумицама, али нису једни друге тако лако анатемисали као ти сад следбенике м.Артемија... Има тамо пуно неуког и незнавеног, простог и простодушног, као и разочараног народа. Не можеш тако преко колена...
"Христос васкрсе, радости моја!"

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

За нас који смо већ у Цркви крштени и пробали из Чаше Бесмртнога - пута ван Цркве нема: јер који изађе на њиву Господњу и стави руку на плуг да оре па се почне освртати...

Други је суд над онима који нису окусили...

Зато, Ђорђе, нема ни мени ни теби пута ка Христу ван Цркве. Али то не значи да Христос није оставио и странпутице које остале ван Цркве могу довести до њега.

Да резимирам: речи да нема спасења ван Цркве јесу да без Христа нема спасења. Нама је пут јасно трасиран, осталима...

То им причамо :)

 

Нама је суд по Чаши а другима по савести и то треба да буде јасно свима који за себе кажу да су Православно Црквени. Дакле део Тела, који прима и часне људе Богочовеку подобне по Богочовечанским врлинама.

 

Тако по савести они и примају Чашу.

 

Пријатељи моји и браћо моја, не може Православље стићи у сваки град а Христос може. Не заборавимо сада да смо ми део Христовог Тела и да смо тамо где је Он а не где ми мислимо да треба.

 

"пуно и свакодневно Христос "путује по свету" и нећете ми веровати али стиже свуда. То смо ми, Тело Христово, запечаћено Духом Светим по нашој слободној вољи примљени у Чашу. Могли смо и по свести наравно, коју Христос тражи и прима.

 

Ништа ми бољи нисмо од Христолике савести индијанца, који за Христа још чуо није на начин који нам говори Јеванђеље. Али Христос и ми као Тело Христово, то и не тражимо, него светлимо у савести свих "Индијанаца". Да браћо ми морамо да светлимо у савести људи од којих Христос само савест и тражи.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ништа јаче не покреће небо него крв мученика, па ћу да наставим гласно да размишљам са свима вама...... (тема)

 

 

Да ли је неко размишљао, да је Бог који је недокучив умом, намерно дао некима да исповедају погрешно, како би у време суда сви па и ми заборавили теологију и показали ум, срце и душу?

 

И потпуно исправно православно веровање и сведочење Истине, уме да надима и погорди човека...(дакле само учење суво учење и није онда савршено и безгрешно, но је то Христос, који на нама недокучив начин путује и обитава у онима којима Истина није потпуно доступна у књигама. (разни разлози)

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ти си их онда већ осудио и пре Цркве. Читај историју Цркве, поготово време првих Сабора. Колико је ту било разлика и подвајања, пролазиле су и деценије у недоумицама, али нису једни друге тако лако анатемисали као ти сад следбенике м.Артемија... Има тамо пуно неуког и незнавеног, простог и простодушног, као и разочараног народа. Не можеш тако преко колена...

 

Не осуђујем ја њих уопште. Чак су у праву, ако прихватимо то што ти заступаш. Ја само кажем да они нису Црква, да причешће код њих није причешће. Али изгледа да је то безначајно. Ако прихватимо да је њихово причешће, Причешће, онда је и Дедеићево причешће валидно, онда су и они Црква. Сви су онда Црква. Само беспотребно људи троше речи.

 

Не причам о икономији, и о томе да сви могу доћи у Цркву, и да би при томе било неважно шта је било. Повратак блудног сина Отац чека. Али не можемо рећи да ће Отац доћи код њих, кад они већ неће да дођу Оцу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја само кажем да они нису Црква, да причешће код њих није причешће. Али изгледа да је то безначајно.

 

То опште није безначајно за нас.Дакле ми смо у Христовом Телу на такав начин и од нас се очекује све оно што Христове Тајне дарују. Правити се, да нама свето причешће није потребно, јесте нека врста лудости али онима којима Христос није упутио позив на начин на који јесте нама, неће им се судити тако, него ће им се судити по савести и Богочовечанским врлинама а ту свакако спада кад пролијеш крв Христа ради.

 

Нико овде не доводи у питање Исправност Православне вере наше.

 

Ми смо човече Тело. 

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

То опште није безначајно за нас.Дакле ми смо у Христовом Телу на такав начин и од нас се очекује све оно што Христове Тајне дарују. Правити се, да нама свето причешће није потребно, јесте нека врста лудости али онима којима Христос није упутио позив на начин на који јесте нама, неће им се судити тако, него ће им се судити по савести и Богочовечанским врлинама а ту свакако спада кад пролијеш крв Христа ради.

 

Нико овде не доводи у питање Исправност Православне вере наше.

 

Ми смо човече Тело. 

 

А шта спречава њих да буду Тело? Много више тога спречава нас, боље је рећи исто спречава и нас, и њих. Већи је подвиг у Србији бити у Цркви, него у Амазонији, или било где друго. Довољно је да човек само погледа сваког од нас, и да каже, што ме бре лажете. О каквој љубави и Христу причате (причамо), када мало фали да се међусобно покољете (покољемо). Зато је лакше било где проповедати, и уводити људе у Цркву, него у Србији, тј. подједнако тешко.

 

Чак и када уђу људи код нас, брзо ће изаћи, и побећи главом без обзира.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ми смо Тела, ради позвани да светлимо у савести, оних, којима ће се судити по савести.

 

Не знам више ни сам да ли сам јасан..........

 

Е сад ако је некоме жао, што се нама суди по Чаши односно ако му је лакше, да помисли, како би му било боље да не мора поштовати православну Цркву у смислу, исповедања грехова и заједничарења са другима у Чаши, не знам онда каква ће му савест бити на коначном Суду.

 

Иначе тај суд се зове и страшни суд, управо због тога што сам горе написао. 

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А шта спречава њих да буду Тело? Много више тога спречава нас, боље је рећи исто спречава и нас, и њих. Већи је подвиг у Србији бити у Цркви, него у Амазонији, или било где друго. Довољно је да човек само погледа сваког од нас, и да каже, што ме бре лажете. О каквој љубави и Христу причате (причамо), када мало фали да се међусобно покољете (покољемо). Зато је лакше било где проповедати, и уводити људе у Цркву, него у Србији, тј. подједнако тешко.

Ево док си ти писао писао сам и ја, ово твоје је са моје перспективе чудно.

 

Никоме није лакше него онима који учествују у Чаши, па сад ти погледај шта пишеш све време.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...