Дневник за анђеле

[mésange]

Помаже Бог!

 

Дуг је пут који ме је довео до овде. А сада је једино битно – бити у Божијем загрљају.

 

Док започињем овај дневник срце дрхти од страха, али Бог тај страх односи својом моћном руком.

 

Пре него што почнем, напоменула бих да ће се овде вероватно наћи неке изјаве које се не поклапају хришћанском, а можда и ни са једном догмом. Сматрам себе хришћанком зато што у Исусу Христу (и само у њему) проналазим свој лек. Читање Његових речи, размишљање о Његовим делима, неописива срећа што је Он постојао као човек – то је оно једино што чини да моје срце заигра, да страх нестане, да се десе чуда, да љубав засија свуда. Супротно, чим се удаљим од Њега, срце почне да дрхти, све изгледа сиво и љубави нема ("Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, просипа "). Тежим томе да кад размишљам – размишљам срцем, кад говорим – говорим срцем, кад било шта радим – да радим то срцем. Да не размишљам речима и не тумачим речи буквално, јер онај једини прави језик јесте језик срца.

 

И, време је да почнем.

 

Дневник за анђеле. То је дневник за свакога, јер смо сви ми, на неки начин, анђели. Бог нас је створио са жељом да будемо најбољи могући; свако од нас у себи носи оно најбоље, оно Божије. Дошли смо на овај свет као мала нежна створења препуна божанске љубави, а неспремна на зло. Стигли смо мислећи да нас сви чекају, да су сви радознали да чују шта имамо да им поручимо о божанском свету, и да ће сви да нас воле као што ми волимо њих...

 

Колико ли смо само били повређени и разочарани још тада, као сасвим мала деца која нису проговорила, када смо осетили да овај свет уопште не личи на Божији свет! Овај свет је затрован, страшан, непријатан и болан. Нашли смо се у њему као некакав вишак, приморан да се прилагоди. Оно анђеоско смо морали да сакријемо. Зло је радило своје, пунило нам је срце страхом и наметало окове... А оно анђеоско је остало негде затурено, заглављено, заборављено.

 

Ипак, допада ми се да мислима откривам оно анђеоско у људима, да покушавам да нас видим онаквима какви смо у Божијој стварности.

 

У сваком човеку, без изузетка, крије се повређени анђео.

[Драшко]

Лепо, искрено facenew22222222

[GeniusAtWork]

 

 

[Maslacak_]

Divno pises, jedva cekam nastavak

[Šarl]

 

   svidja mi se  ideja!     

[JESSY]

@@mésange, дневник који обећава.... :good2:

  On 23. 2. 2015. at 18:54, mésange рече

допада ми се да мислима откривам оно анђеоско у људима,

facenew22222222

[mésange]

@@Драшко , @@GeniusAtWork , @@Cimili88 , @@Šarl , @@JESSY :

 

Хвала вам на подршци! И музика је супер!

 

 

[Zayron]

Molitva Andjelu Čuvaru

Hradišťan - Anděle Boží

http://www.cirkev.cz/cirkev-ve-svete/zakladni-modlitby/andele-bozi/

[Šarl]

  On 23. 2. 2015. at 22:43, mésange рече

@@Драшко , @@GeniusAtWork , @@Cimili88 , @@Šarl , @@JESSY :

 

Хвала вам на подршци! И музика је супер!

Nešta  lepo, i od srca, uz to zanimljivo i ispirativno, uvek će imati moju podršku.  :good2:    Kada reči imaju krila ona dopiru do srca slušalaca/čitalaca.    Imam samo jedno pitanje: da li je to otvoren dnevnik,  za sve, da napišu po koju, ili je dnevnik zatvorenog  tipa (samo tvoj)?

[Драган Јашић]

facenew22222222

[Биљана]

Фина тема и ево и од мене мали допринос. Наиме, ова пјесма је најљепша херувимска пјесма. Барем мени, ако не свима. У једном моменту слушања ове пјесме осјетим и покајање и радост. И умрем и родим се поново

 

[mésange]

  On 24. 2. 2015. at 1:20, Zayron рече

Molitva Andjelu Čuvaru

 

Hradišťan - Anděle Boží

 

Ово је дивно! Мислим да ћу слушати сваког дана

 

  On 24. 2. 2015. at 6:33, Šarl рече

Nešta  lepo, i od srca, uz to zanimljivo i ispirativno, uvek će imati moju podršku.  :good2:    Kada reči imaju krila ona dopiru do srca slušalaca/čitalaca.    Imam samo jedno pitanje: da li je to otvoren dnevnik,  za sve, da napišu po koju, ili je dnevnik zatvorenog  tipa (samo tvoj)?

 

 

Може ко год жели да пише шта год жели! Ја ћу с времена на време убацивати брижно срочене текстове попут почетног, а иначе ћу ћаскати или можда укратко писати неке идеје... још увек немам баш јасну идеју како ће ово изгледати.

 

  On 24. 2. 2015. at 7:21, Биљана рече

Фина тема и ево и од мене мали допринос. Наиме, ова пјесма је најљепша херувимска пјесма. Барем мени, ако не свима. У једном моменту слушања ове пјесме осјетим и покајање и радост. И умрем и родим се поново

 

Божанствен допринос ♥

[nikolay]

Све што је искрено и од срца је и прелијепо, па тако и твој текст, једва чекам следећи...

И мој мали допринос са пјесмом - То се Господ уселио у ме

[Arsenija]

Moj skromni doprinos temi.

https://www.youtube.com/watch?v=nMP7YdzqnDU

[JESSY]

  On 28. 8. 2013. at 20:15, Guest_- . . .-_* рече

Док сам седео у кафићу са мојим пријатељем, протојерејом Василијем Родосом, пијући шољу кафе уз покоји залогај, приметили смо како је иза мене стао бескућник. Човек се загледао у нашу храну, тако да га је отац Василије питао да ли је гладан. Он је одговорио са ентузијастичним ,,да'', и када га је отац питао шта би волео да једе, он је рекао ,,јаја и кобасице''. Отац Василије му је рекао да ту нису имали такав доручак, али му је дао десет долара да купи негде другде. Док се одигравао овај разговор са бескућником, други човек, од око тридесет година, је стајао близу, слушајући сваку реч. Када је бескућник отишао, младић нам је пришао и суочио нас са питањем: ,,Како можете да дате новац наркоману? Не чините му добро тиме што му дајете новац. Нисте ли ви људи Божији?'' Рекао сам му да није наш посао да било коме судимо, на шта је он одговорио, непријатељски, ,,да ће он само са тим новцем купити дрогу. Нисте баш промоћурни!'' Рекао сам му да сам и раније радио са бескућницима, и да је човек био гладан и да му је требала наша помоћ. Човек је само рекао ,,Здраво!'' и презриво отшетао. Жена која је седела за оближњим столом нам је добацила, ,,Добар одговор!'' Онда је пришла нашем столу, клекла поред мене, и са сузама у очима се представила као социјални радник, рекавши да тренутно пролази кроз тешку ситуацију, и да јој је случај који се управо одиграо пред њом доста помогао. Онда сам овој жени испричао причу о томе како сам једном шетао са старим епископом Руске Цркве, и како смо уочили прљавог бескућника како иде према нама. Коса овог човека је била улепљана, са дугогодишњим слојевима прљавштине, и носио је одрпану одећу. Ципеле му нису имале ђонове, тако да сте сваким кораком могли да му видите табане. Инстиктивно сам епископа зграбио за лакат и покушао сам са њим да пређем улицу. Епископ је питао зашто, и ја сам рекао: ,,Гледајте, ка нама иде чудак''. Епископ је рекао да нећемо прећи улицу већ ћемо да наставимо напред. Када смо било одмах испред човека, епископ је застао, узео за руку пљавог човека и ставио у њу новчаницу од двадесет долара, покривајући новчаницу са чудаковом другом руком. У том тренутку нас је човек погледао у очи, без да је ишта рекао. У том погледу сам видео најплавље, најчистије очи које сам икада видео. То нису биле очи бескућника, нити очи лудака, већ очи испуњене мудрошћу и светошћу. Док смо одлазили, споменуо сам човекове очи, на шта је епископ одговорио: ,,Управо смо не знајући сусрели анђела, и били смо пред пробом'', цитирајући речи Светог Писма: ,,Гостољубље не заборављајте, јер из гостољубља неки и не знајући примише анђеле'' (Јев. 13:2). Пошто је социјална радница отишла, човек који је седео близу је рекао: ,,То је прелепа прича, расплакали сте моју жену.'' Тај пар је све време слушао шта се прича. Тренутак касније, младић који нас је испрва тако строго осудио се вратио. Пришао нам је, затражио опроштај што нас је осудио и рекао да је управо видео бескућника како купује воће и јогурт са новцем који смо му дали. Устао сам, загрлио га, и онда смо се растали. Са љубављу, отац Трифун