O skracenju posta

[banana]

Da li ste za to da se visednevni postovi donekle skrate?

[Вера]

Зашто?

[banana]

patrijarh pavle je bio tog misljenja.a ima i drugih koji su za to.

[Вера]

У реду је што има других, само ме је интересовало из ког разлога?

[Дејан]

patrijarh pavle je bio tog misljenja.a ima i drugih koji su za to.

Gde ste čuli vam ova informacija?

[Зорица екс Милева]

patrijarh pavle je bio tog misljenja.a ima i drugih koji su za to.

Gde ste čuli vam ova informacija?

Ако ме сјећање не вара, има једно такво размишљање блаженопочившег Патријарха Павла у књизи "Нека питања наше вере". Ја лично нисам за то. Не видим зашто би се скраћивали вишедневни постови.

[Драган Јашић]

Зашто би скраћивали пост ? 0409_feel

[Драган Јашић]

Свети Климент Александријски објашњава да је пост у спољашњем погледу уздржање од хране, у тајанственом погледу означава умирање свету, а живот Богу. Наиме, као што се храном одржава живот, тако је неједење символ смрти. Уздржавајући се од телесне хране (која означава ранији грешни живот), а затим примајући божанску храну (која је вера, нада, љубав, трпљење, знање, мир, разум) ми живимо Богу. На тај начин пост чисти душу од материје, те ју чисту и лаку са телом представља Божанском уму (Избор из пророка, Т, 8, стр. 341, Вивл. патерон).

Свети Атанасије Велики сматра да је смисао поста у томе да би и телом угађали Богу, што је дужност свију (Тум пс. 62, Т, 32, стр. 149). Зато саветује: „Да вас не превари храна, нити да ко каже: Остарио сам и не могу постити, него нека се сети старог Елеазара кога није преварио цар да једе оно што погани" (Одломци, Т, 33, стр. 205).

По Светом Василију Великом, пост је установљен још у рају заповешћу о неједењу плода с дрвета познавања добра и зла: „А ово: Не једите! - установа је поста и уздржања. Да је Ева постила и да није окусила од дрвета, ми не бисмо имали сада потребе у овом посту... Ми смо ослабили од греха, излечићемо се покајањем. А покајање без поста је недејствено (Творенија, стр. 77). Поред заповести о неједењу и остале околности живота у рају слика су поста „не само зато што је човек... слично анђелима напредовао задовољавајући се малим него и зато што живећи у рају није му падало на ум оно што је доцније пронађено људским измишљањем: ни употреба вина, ни клање животиња, ни све оно што ум човечији чини мутним" (Тамо, стр. 77). Из тога излази један закључак: „Зато што нисмо постили ми смо избачени из раја. Стога ћемо постити да бисмо опет ушли у рај", јер по речи Светог Јована Златоуста: Ако је пост био неопходан у рају, то је утолико више ван раја; ако је лек користан пре ране, то је утолико више користан после рањавања; ако нам је оружје било потребно пре почетка борбе с похотама, утолико је неопходнија помоћ поста пошто је отпочела таква борба с похотама и демонима (Беседа о покајању V, Т, 2, стр. 342). Зато пост треба да примамо с радошћу, јер је он наш пријатељ, а непријатељ демонима. „Чувши о посту, вели Свети Јован Златоуст, немојте се препасти од њега. Он је страшан не нама, него демонима. Ако је неко обузет злим духом, покажи му лице поста и он, окован страхом биће непокретнији од самог камења, особито кад угледа у заједници с постом сестру и пријатељицу поста - молитву. Јер и Христос вели: Овај се род не изгони сем молитвом и постом (Мт 17, 21). (Беседа о посту V, стр. 342.) Слично о посту као средству против демона говори и Свети Василије Велики и Ориген.

Но није само једна корист од поста. Као свако добро што доноси многоструки плод, тако је по Оцима и с постом. Слабећи силу тела и чинећи га покорним души, како вели Свети Јован Златоусти (Т, 4, стр. 64), он укроћава беснило страсти, уводи нас у слободу и ствара велику тишину у нашим помислима. Он је и мати здравља телесног (Тамо, Т, 2, стр. 348).

Највећа је вредност и прави циљ поста по Оцима у помоћи коју он пружа духовном узрастању, одсецању злих навика и стицању врлина. „Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела" (Свети Василије Велики, V, стр. 77). Слично говори и Свети Јован Златоуст: „Не говори ми: Ја сам толико и толико дана постио, то и то нисам јео, ни вина пио... него ми покажи јеси ли постао кротак од гневљивог, какав си био? И човекољубив од грубог, какав си дотле био? Јер ако си испуњен гневом, зашто онда угњетаваш своје тело? Ако је унутра завист и користољубље каква је корист што пијеш воду? (Реч о посту и милостињи, Т, 2, стр. 907). Готово истим речима говори о смислу поста Свети Атанасије Велики: „Није успео онај који пости само од јела, но онај који је одступио од сваке зле ствари; томе се рачуна пост. Јер ако неко пости, а не држи уста своја да не говоре зле речи, или гнев, или лаж, или заклетву, или говори против ближњег, никакве он нема користи, но сав свој труд губи" (О девствености, Т, 33, стр. 63). Још и Пастир саветује Јерму: „Овако, дакле, чувај овај пост који мислиш да држиш: Пре свега, чувај се од сваке зле речи и сваке зле жеље и очисти срце своје од свију таштина овог света. Ако то ушчуваш биће твој пост савршен" (Јерма, Пастир, Е, III, Т, 3, стр. 72).

Очистивши тако своју душу од прљавштине греха и украсивши ју украсом врлина, ми постајемо достојни највећег дара Божјег у овом свету: примања самог Господа у Светој Тајни Причешћа. У овоме види Свети Јован Златоуст особити разлог за установу поста. „Раније су многи приступали Светим Тајнама без расуђивања, како било... Приметивши штету која долази од небрижљивог поступања, одреде четрдесет дана поста... да бисмо сви ми, очистивши се пажљиво у ове дане молитвама, милостињом, постом, свеноћним бдењем, сузама, исповешћу и свим другим средствима на тај начин приступили с чистом савешћу, колико је то могуће (Тамо, Т, 1, стр. 664).

Ради илустрације колику су важност придавали Свети држању поста, Оци наводе примере из Старог и Новог завета, као и из историје Цркве. Тако указују на четрдесетодневни пост пророка Мојсеја, Илије, Данила и тројице младића, Ниневљана, Јована Крститеља, ап. Павла. Из доцнијег времена позната нам је чудесна помоћ Светог Теодора Тирона да се цариградски хришћани, који су свето чували особито прву недељу Великог поста, не оскврне и нехотице храном попрсканом водом и крвљу идолских жртава, у доба цара Јулијана Одступника. Такође је записан пример хришћана који ни у глади нису хтели да купују месо уз пост, кад је цар Јустинијан, друге седмице Великог поста, због оскудице хране, наредио да се оно на тргу продаје. (Мирковић, Хеортологија, стр. 266). Исто тако, у IX веку, Свети Теодор Студит износи с похвалом пример 14 хришћана заробљених од Бугара и побијених зато што нису хтели јести месо уз Велики пост (Мало оглашење L XXIV). „Но важније од свега реченог је то што је Господ наш, оснаживши постом ради нас примљено тело, примио у њему на Себе нападе ђавола учећи нас да се постом снажимо и да се привикнемо на подвиге у искушењима" (Свети Василије Велики, Тамо, V, стр. 82).

Због свеколике важности поста за унутрашњи живот хришћана, Свети Јован Златоуст истиче да Бог кажњава преступање поста, а за уважење и држање избавља од смрти. „Када је велики и дивни град Нинива већ клечао пред пропашћу и био готов да прими упућени му озго удар, пост га је отргнуо од врата смрти и вратио животу" (Тамо, Т, 2, стр. 342). Па кад је пост толико важан и користан, Свети Јован са правом пита: „Не би ли било безумно бежати од њега и бојати га се?" (Беседа о покајању V, Т, 2, стр. 348 - 349).

Према изнетим принципима канонског и отачког гледишта на пост, сматрам да би став Српске православне цркве по питању усклађивања црквених одредби о посту према захтевима савремене епохе требало да буде овакав:

1.  Пост је божанска установа и о њему као таквом

и његовом постојању у Православљу нема и не може

бити спора.

2.  Црква је увек била надлежна у погледу

доношења општеобавезних одлука о дужини постова као и

у погледу прописа о храни која се у посне дане може

употребљавати.

3.  Пост средом и петком, посведочен најдубљом

хришћанском старином и Оцима, наређен 69. ап.

правилом и утврђен ауторитетом VI васељенског сабора (јер

је 2. правилом тог утврђена општеобавезност

Апостолских правила) остаје безусловно и даље.

4.  Света Четрдесетница, такође наређена 69. ап.

правилом безусловно остаје у целини, Прва седмица

без уља, а тако и Страсна (за монахе први дан без јела

и воде - који могу и до среде - а тако и Велики петак).

Осталих седмица: среда и петак без уља, други дани на

уљу, а суботом и недељом, мислим да би могли, као

крајњу границу, пристати да се дозволи риба за мирјане.

За монахе би, сматрам, требало да остане у погледу употребе рибе

као што је сада, евентуално да им се допусти још у недељу

Крстопоклону, или који другу.

5.  С обзиром да су још у XII веку постови Божић

ни и Апостолски били краћи, да Црквенословенски

типик наводи како неки Устави прописују почетак

Божићњег поста 10. децембра, а да никаква

општеобавезна одлука Цркве о томе није донесена,

уколико се то питање постави, мислим да би наша

Црква могла да пристане, као на најнижу границу,

да Божићни пост траје две недеље, а Петров једну.

Госпођин да остане као што је, са разрешењем на уље,

као што је речено за Велики. За монахе, пак, да остане

као што је сада.

6.  Пошто је VI васељенски сабор изразио православно

гледиште да се уз пост не могу употребљавати

сир и јаја, то сматрам да се при овом мора безусловно

остати, јер би у противном значило да је Васељенски

сабор донео погрешну одлуку и да је Црква све до сада

грешила држећи ју. А то би потпуно било и идејно и

практично скретање са православног става, с чиме се

клир, монаштво и народ неће никад сложити.

7.  Пошто је сада у многим земљама поново постало

актуелно крштавање одраслих, требало би свакако

за такве случајеве одредити обавезан пост од једног

дана за оног који се крштава, свештеника који крштава и

кума, а добровољни за рођаке крштаваног и друге чланове

Цркве.

Што се тиче тешких болесника, поготово од

оних болести у којима се не може узимати друга храна

сем млеко, сматрам да аналогија са децом која доје и не

могу постити није неумесна, те да би наша Црква могла

пристати да се такви болесници разреше од поста. Без

жеље да будемо „строжи од закона, правилнији од правила

и већи од заповести" (Свети Григорије Богослов), а исто тако

ни милостивији од милостивих Светих Божијих, сматрам

да би у овом питању требало донети одређену одлуку. Јер

мишљење Валсамона, да се ни у часу смрти не може дозволити

никоме да једе месо, ипак је закључак који нигде није потврђен

од Цркве.

Исто се односи и на поједине врсте тешких радника, нпр.

у хемијској индустрији где је неопходна употреба свакодневно

млека.

9.  Такође би требало размотрити положај православних војника

и ратника и донети одређене одлуке

о њиховим обавезама према посту. Јасно је да они у

многим земљама не могу дуже постити ни у миру, а

камоли у рату. Можда би им се пост од два дана могао

допустити за Причешће, а као обавезан пост први дан

Четрдесетнице, Велики петак и Велика субота.

10.  Мислим да би било потребно донети одлуку од

које године су обавезна деца да посте и на који начин.

Светом синоду одани,

Епископ рашко-призренски  Павле

[Зорица екс Милева]

Па добро, шта знам, видим у парохијама појаву на примјер да се не говори о томе на који начин се правилно пости, и не говори се пуно о правилној исповијести. Ако би нпр. пред мирјане који посте пар дана у години ставили задатак да посте онако како је прописано, или да се исповиједају како треба - колико би се њих стварно прихватило тога, онако искрено и из срца, а колико би одустало? Можда би скраћење поста донекле привукло оне који ријетко посте да почну. Али мени лично се свиђа овако како је сад. Дужи пост значи и више времена да се поправимо, покајемо, причестимо (има људи који сматрају да се причешће врши само у вријеме поста). И зато дајем свој глас за останак дужине поста, како и јесте.

[Guest ага пије млеко]

patrijarh pavle je bio tog misljenja.a ima i drugih koji su za to.

Gde ste čuli vam ova informacija?

Да, постоји то у патријарховој књизи која се зове "Да нам буду јаснија нека питања наше вере".

Патријарх Павле предлаже да божићни пост траје 2 недеље....За остало погледајте у књизи.

[deda]

И ја сам за то да се скрати. Мислим да има доста посних дана у години, кад се све сабере. Ако је могао пост кроз историју да се продужава, а што не би онда могао и мало да се скрати... како време пролази, како векови пролазе, пост се само продужавао....

Ја сам више за то да се установи институција катихумена, тј припремни период за крштење. Не можеш да се крстиш кад хоћеш. Нпр, крштење саборно на В. Суботу. До тад, да постиш, да присуствујеш службама колико можеш, пре свега Литургији, да излазиш после беседе након Јеванђеља. И сви постимо и чекамо да крстимо нове чланове, да би сви заједно свечано прославили Васкрс.

Али, ово је можда и утопија за данашњицу.

[Истина]

Зашто би скраћивали пост ? 0409_feel

[/quo

Занимљиво питање, а зашто не бисмо рецимо продужили пост ?

[Зорица екс Милева]

Добро дошла Истино или добро дошао Истино??? Не знам како да се изјасним - помагај  0409_feel.

[rasha]

Није суштинско питање али занимљиво како су људи самоуверени и како лако крећу са "ја бих то овако или онако".

бацих поглед на неки други форум па ево како то изгледа:

Da li ste za to de se visednevni postovi donekle skrate?

Да, онако како је предлагао патријарх Павле.

^Исто (мада се не сећам више тачно тог предлога). Како оно беше предлог? (овај коментар је најјачи)

Колико се сећам Богородичин - недељу дана, Петровски - две недеље, Божићни - чини ми се исто две, не могу да се тачно сетим, Васкршњи - остаје исти.

Ja sam za, samo da Vaskrsnji ostane isti, a i Bogorodicin ne bih kratila.

Опет нешто мијењате,а таман сам се навикао...

Значило би доста,јер се стварно пребрзо живи,е сад даље од тога не знам...

Ја мислим (а Богу хвала не питам се Зеленко ) да би Богородичин тј. Успенски пост требало укинути.

Зашто да постимо на Преображење?

Па, ја бих Петропавловски пост скратио на обавезне двије седмице, и то је то. Остале бих оставио да су какви јесу, премда бих Преображење искључио из поста.

И ја бих се могао сложити са овим. Преображење ако може риба и вино није нека разлика, свакако је љетни период па лагана храна добро дође Смешко

Ma bozicni je predugacak...

Meni se svidja kako rimokatolici poste, ako me bas pitate za misljenje.

[Зорица екс Милева]

Изгледа страшно ако те уопште занима како мени то изгледа  0409_feel.